Крестић, Василије Ђ.

Link to this page

Authority KeyName Variants
3f6d08d8-b6b5-46e7-bcb5-6d8fe9693b4c
  • Крестић, Василије Ђ. (16)
  • Крестић, Василије (2)
Projects
No records found.

Author's Bibliography

Историографски чланци и расправе

Крестић, Василије Ђ.

(Београд : Српска академија наука и уметности ; Нови Сад : Матица српска, 2020)

TY  - BOOK
AU  - Крестић, Василије Ђ.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12089
AB  - Приводећи крају свој радни век, одлучио сам да своје историографске текстове, расуте по многим часописима, зборницима, новинама и разним другим периодичним публикацијама, саберем и објавим у двема књигама. Реч је о текстовима који нису добили места у мојим већ објављеним монографијама или књигама са сабраним радовима о одређеним темама, као што су Српско-хрватски односи и југословенска идеја у другој половини XIX века, Из историје Срба и српско-хрватскоих односа, Досије о генези геноцида над Србима у НДХ, Из прошлости Срема, Бачке и Баната, Знаменити Срби о Хрватима, Запамћења и Прилози за новију историју САНУ. У питању су исторографски тексови различите тематике који су објављени као студије, чланци, расправе, прилози, критике и полемике. Највећи број тих радова је истраживачког карактера, написан на основу домаћих и страних архивских докумената с подацима који су нови и непознати а обогаћују наша сазнања о неком проблему, догађају или некој личности. Уверен сам да ћу их њиховим објављивањем у посебним књигама сачувати од заборава и будућим истраживачима олакшати да до њих дођу и да их искористе за сопствене научне потребе. Уз то, објављивањем тих расутих текстова у двема целинама намера ми је да заинтересованим истраживачима и љубитељима прошлости пружим јаснију представу о сопственом научно-истраживачком раду и резултатима тога рада.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности ; Нови Сад : Матица српска
T1  - Историографски чланци и расправе
T1  - Historiographical articles and discussions
IS  - Књ.2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12089
ER  - 
@book{
author = "Крестић, Василије Ђ.",
year = "2020",
abstract = "Приводећи крају свој радни век, одлучио сам да своје историографске текстове, расуте по многим часописима, зборницима, новинама и разним другим периодичним публикацијама, саберем и објавим у двема књигама. Реч је о текстовима који нису добили места у мојим већ објављеним монографијама или књигама са сабраним радовима о одређеним темама, као што су Српско-хрватски односи и југословенска идеја у другој половини XIX века, Из историје Срба и српско-хрватскоих односа, Досије о генези геноцида над Србима у НДХ, Из прошлости Срема, Бачке и Баната, Знаменити Срби о Хрватима, Запамћења и Прилози за новију историју САНУ. У питању су исторографски тексови различите тематике који су објављени као студије, чланци, расправе, прилози, критике и полемике. Највећи број тих радова је истраживачког карактера, написан на основу домаћих и страних архивских докумената с подацима који су нови и непознати а обогаћују наша сазнања о неком проблему, догађају или некој личности. Уверен сам да ћу их њиховим објављивањем у посебним књигама сачувати од заборава и будућим истраживачима олакшати да до њих дођу и да их искористе за сопствене научне потребе. Уз то, објављивањем тих расутих текстова у двема целинама намера ми је да заинтересованим истраживачима и љубитељима прошлости пружим јаснију представу о сопственом научно-истраживачком раду и резултатима тога рада.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности ; Нови Сад : Матица српска",
title = "Историографски чланци и расправе, Historiographical articles and discussions",
number = "Књ.2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12089"
}
Крестић, В. Ђ.. (2020). Историографски чланци и расправе. 
Београд : Српска академија наука и уметности ; Нови Сад : Матица српска.(Књ.2).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12089
Крестић ВЂ. Историографски чланци и расправе. 2020;(Књ.2).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12089 .
Крестић, Василије Ђ., "Историографски чланци и расправе", no. Књ.2 (2020),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12089 .

Историографски чланци и расправе

Крестић, Василије Ђ.

(Београд : Српска академија наука и уметности ; Нови Сад : Матица српска, 2020)

TY  - BOOK
AU  - Крестић, Василије Ђ.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12088
AB  - Приводећи крају свој радни век, одлучио сам да своје историографске 
текстове, расуте по многим часописима, зборницима, новинама и разним 
другим периодичним публикацијама, саберем и објавим у двема књигама. 
Реч је о текстовима који нису добили места у мојим већ објављеним монографијама или књигама са сабраним радовима о одређеним темама, као што 
су Српско-хрватски односи и југословенска идеја у другој половини XIX века, 
Из историје Срба и српско-хрватскоих односа, Досије о генези геноцида над 
Србима у НДХ, Из прошлости Срема, Бачке и Баната, Знаменити Срби о 
Хрватима, Запамћења и Прилози за новију историју САНУ. У питању су 
исторографски тексови различите тематике који су објављени као студије, 
чланци, расправе, прилози, критике и полемике. Највећи број тих радова је 
истраживачког карактера, написан на основу домаћих и страних архивских 
докумената с подацима који су нови и непознати а обогаћују наша сазнања о 
неком проблему, догађају или некој личности. Уверен сам да ћу их њиховим 
објављивањем у посебним књигама сачувати од заборава и будућим истраживачима олакшати да до њих дођу и да их искористе за сопствене научне 
потребе. Уз то, објављивањем тих расутих текстова у двема целинама намера ми је да заинтересованим истраживачима и љубитељима прошлости 
пружим јаснију представу о сопственом научно-истраживачком раду и резултатима тога рада.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности ; Нови Сад : Матица српска
T1  - Историографски чланци и расправе
T1  - Historiographical articles and discussions
IS  - Књ.1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12088
ER  - 
@book{
author = "Крестић, Василије Ђ.",
year = "2020",
abstract = "Приводећи крају свој радни век, одлучио сам да своје историографске 
текстове, расуте по многим часописима, зборницима, новинама и разним 
другим периодичним публикацијама, саберем и објавим у двема књигама. 
Реч је о текстовима који нису добили места у мојим већ објављеним монографијама или књигама са сабраним радовима о одређеним темама, као што 
су Српско-хрватски односи и југословенска идеја у другој половини XIX века, 
Из историје Срба и српско-хрватскоих односа, Досије о генези геноцида над 
Србима у НДХ, Из прошлости Срема, Бачке и Баната, Знаменити Срби о 
Хрватима, Запамћења и Прилози за новију историју САНУ. У питању су 
исторографски тексови различите тематике који су објављени као студије, 
чланци, расправе, прилози, критике и полемике. Највећи број тих радова је 
истраживачког карактера, написан на основу домаћих и страних архивских 
докумената с подацима који су нови и непознати а обогаћују наша сазнања о 
неком проблему, догађају или некој личности. Уверен сам да ћу их њиховим 
објављивањем у посебним књигама сачувати од заборава и будућим истраживачима олакшати да до њих дођу и да их искористе за сопствене научне 
потребе. Уз то, објављивањем тих расутих текстова у двема целинама намера ми је да заинтересованим истраживачима и љубитељима прошлости 
пружим јаснију представу о сопственом научно-истраживачком раду и резултатима тога рада.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности ; Нови Сад : Матица српска",
title = "Историографски чланци и расправе, Historiographical articles and discussions",
number = "Књ.1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12088"
}
Крестић, В. Ђ.. (2020). Историографски чланци и расправе. 
Београд : Српска академија наука и уметности ; Нови Сад : Матица српска.(Књ.1).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12088
Крестић ВЂ. Историографски чланци и расправе. 2020;(Књ.1).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12088 .
Крестић, Василије Ђ., "Историографски чланци и расправе", no. Књ.1 (2020),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12088 .

Владан Ђорђевић и Српско учено друштво

Крестић, Василије Ђ.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2020)

TY  - CONF
AU  - Крестић, Василије Ђ.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12003
AB  - На основу архивских извора који се тичу Владана Ђорђевића а налазе се у 
рукописној заоставштини академика Виктора Новака у Архиву САНУ у Београду, и на основу 
архивске грађе Српског ученог друштва, која је објављена у двема књигама, аутор је приказао односе Ђорђевића с Друштвом од времена његових студија у Бечу до дана када је постао министар просвете и црквених дела. Из рада сазнајемо који су и из којих области први радови В. Ђорђевића, које је понудио Друштву за штампање у „Гласнику”, када је 1869. године био изабран за редовног члана Друштва. Сазнајемо и ко су били рецензенти његових радова, како су оцењени и када су објављени. Аутор је објавио и једно занимљиво и досад непознато Ђорђевићево писмо које се односи на начин рада СУД. Посебно је приказан Ђорђевићев однос према Друштву из времена када је био министар просвете и црквених дела, када је, због оснивања Краљевске српске академије, на дневном реду било укидање Друштва.
AB  - On the basis of archival sources concerning Vladan Đorđević, which belong to the 
manuscript legacy of Academician Viktor Novak stored in the SASA Archives in Belgrade, 
and on the basis of archival material of the Serbian Learned Society, which was published in 
two books, the author shed light on Đorđević’s relations with the Society from the time of his 
studies in Vienna up to the day when he became the Minister of Education and Church Affairs. 
At his own request, he was included in two sections – the section of natural and mathematical 
sciences and the section of literary science and philosophy. We learn from the paper the titles of 
V. Đorđević’s first articles and to which field of study they belonged, which he submitted to the 
Society to be published in Glasnik, when he was elected a full member of the Society in 1869. 
We also learn who the peer-reviewers of his articles were, and whether they were accepted for 
publication and when they were published. We also learn from the paper that his first medical 
article on lymphorrhea was not accepted for publishing by peer-reviewers Dr Sava Perović 
and Dr Jovan Valente. The author also published an interesting and hitherto unknown letter 
written by Đorđević that shed light on how the SLS functioned. The paper particularly focuses 
on Đorđević’s attitude towards the Society at the time when he was the Minister of Education 
and Church Affairs, when, due to the establishment of the Serbian Royal Academy, the abolition 
of the Society was on the agenda.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Владан Ђорђевић : поводом сто седамдесет шест година од рођења = Vladan Đorđević : on the occasion of the 176th anniversary of his birth
T1  - Владан Ђорђевић и Српско учено друштво
T1  - Vladan Đorđević and the Serbian Learned Society (SLS)
SP  - 11
EP  - 17
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12003
ER  - 
@conference{
author = "Крестић, Василије Ђ.",
year = "2020",
abstract = "На основу архивских извора који се тичу Владана Ђорђевића а налазе се у 
рукописној заоставштини академика Виктора Новака у Архиву САНУ у Београду, и на основу 
архивске грађе Српског ученог друштва, која је објављена у двема књигама, аутор је приказао односе Ђорђевића с Друштвом од времена његових студија у Бечу до дана када је постао министар просвете и црквених дела. Из рада сазнајемо који су и из којих области први радови В. Ђорђевића, које је понудио Друштву за штампање у „Гласнику”, када је 1869. године био изабран за редовног члана Друштва. Сазнајемо и ко су били рецензенти његових радова, како су оцењени и када су објављени. Аутор је објавио и једно занимљиво и досад непознато Ђорђевићево писмо које се односи на начин рада СУД. Посебно је приказан Ђорђевићев однос према Друштву из времена када је био министар просвете и црквених дела, када је, због оснивања Краљевске српске академије, на дневном реду било укидање Друштва., On the basis of archival sources concerning Vladan Đorđević, which belong to the 
manuscript legacy of Academician Viktor Novak stored in the SASA Archives in Belgrade, 
and on the basis of archival material of the Serbian Learned Society, which was published in 
two books, the author shed light on Đorđević’s relations with the Society from the time of his 
studies in Vienna up to the day when he became the Minister of Education and Church Affairs. 
At his own request, he was included in two sections – the section of natural and mathematical 
sciences and the section of literary science and philosophy. We learn from the paper the titles of 
V. Đorđević’s first articles and to which field of study they belonged, which he submitted to the 
Society to be published in Glasnik, when he was elected a full member of the Society in 1869. 
We also learn who the peer-reviewers of his articles were, and whether they were accepted for 
publication and when they were published. We also learn from the paper that his first medical 
article on lymphorrhea was not accepted for publishing by peer-reviewers Dr Sava Perović 
and Dr Jovan Valente. The author also published an interesting and hitherto unknown letter 
written by Đorđević that shed light on how the SLS functioned. The paper particularly focuses 
on Đorđević’s attitude towards the Society at the time when he was the Minister of Education 
and Church Affairs, when, due to the establishment of the Serbian Royal Academy, the abolition 
of the Society was on the agenda.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Владан Ђорђевић : поводом сто седамдесет шест година од рођења = Vladan Đorđević : on the occasion of the 176th anniversary of his birth",
title = "Владан Ђорђевић и Српско учено друштво, Vladan Đorđević and the Serbian Learned Society (SLS)",
pages = "11-17",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12003"
}
Крестић, В. Ђ.. (2020). Владан Ђорђевић и Српско учено друштво. in Владан Ђорђевић : поводом сто седамдесет шест година од рођења = Vladan Đorđević : on the occasion of the 176th anniversary of his birth
Београд : Српска академија наука и уметности., 11-17.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12003
Крестић ВЂ. Владан Ђорђевић и Српско учено друштво. in Владан Ђорђевић : поводом сто седамдесет шест година од рођења = Vladan Đorđević : on the occasion of the 176th anniversary of his birth. 2020;:11-17.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12003 .
Крестић, Василије Ђ., "Владан Ђорђевић и Српско учено друштво" in Владан Ђорђевић : поводом сто седамдесет шест година од рођења = Vladan Đorđević : on the occasion of the 176th anniversary of his birth (2020):11-17,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12003 .

Грађа о српскохрватским односима и Србима у Хрватској : (1848-1914) : [представљање књигe на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. октобар 2019. године]

Крестић, Василије Ђ.; Терзић, Славенко; Божић, Софија; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2020)

TY  - GEN
AU  - Крестић, Василије Ђ.
AU  - Терзић, Славенко
AU  - Божић, Софија
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10828
AB  - Грађа о српскохрватским односима и Србима у Хрватској : (1848–1914) / Василије Ђ. Крестић ; уредник Михаило Војводић. – Београд : САНУ : Архив Србије, 2019.
Говорили: академик Василије Ђ. Крестић, дописни члан САНУ Славенко Терзић, др Софија Божић. У Београду, уторак, 29. октобар 2019. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Грађа о српскохрватским односима и Србима у Хрватској : (1848-1914) : [представљање књигe на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. октобар 2019. године]
SP  - 273
EP  - 288
VL  - 8
IS  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10828
ER  - 
@misc{
author = "Крестић, Василије Ђ. and Терзић, Славенко and Божић, Софија and Вуксановић, Миро",
year = "2020",
abstract = "Грађа о српскохрватским односима и Србима у Хрватској : (1848–1914) / Василије Ђ. Крестић ; уредник Михаило Војводић. – Београд : САНУ : Архив Србије, 2019.
Говорили: академик Василије Ђ. Крестић, дописни члан САНУ Славенко Терзић, др Софија Божић. У Београду, уторак, 29. октобар 2019. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Грађа о српскохрватским односима и Србима у Хрватској : (1848-1914) : [представљање књигe на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. октобар 2019. године]",
pages = "273-288",
volume = "8",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10828"
}
Крестић, В. Ђ., Терзић, С., Божић, С.,& Вуксановић, М.. (2020). Грађа о српскохрватским односима и Србима у Хрватској : (1848-1914) : [представљање књигe на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. октобар 2019. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 8(8), 273-288.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10828
Крестић ВЂ, Терзић С, Божић С, Вуксановић М. Грађа о српскохрватским односима и Србима у Хрватској : (1848-1914) : [представљање књигe на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. октобар 2019. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2020;8(8):273-288.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10828 .
Крестић, Василије Ђ., Терзић, Славенко, Божић, Софија, Вуксановић, Миро, "Грађа о српскохрватским односима и Србима у Хрватској : (1848-1914) : [представљање књигe на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. октобар 2019. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 8, no. 8 (2020):273-288,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10828 .

Проглас А. Т. Брлића „Браћи Хрватима и Славонцима” из 1852. године

Крестић, Василије Ђ.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Крестић, Василије Ђ.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10084
AB  - Aутор објављује непознату прокламацију Андрије Торквата Брлића која је намењена „Браћи Хрватима и Славонцима” у цивилним пределима
Хрватске и Војне крајине. Прокламација је написана 1852. године у договору с
Лајошом Кошутом. Прожета је противаустријским духом и неприкривеном мржњом против Хабзбурга. Реч је о позиву на устанак против Аустрије. Брлић је
Прокламацију доставио Илији Гарашанину, па аутор претпоставља да је тиме
намеравао и Србију да увуче у неку међународну, свакако мађарско-италијанску
противаустријску акцију. Брлић се Прокламацијом препоручио Гарашанину као
сарадник у националнопилитичкој и ослободилачкој акцији Србије на подручју
Хрватске, Војне крајине и Босне.
AB  - In the Archives of the Republic of Serbia, in the legacy of Ilija Garašanin,
the author of this paper has found a previously unknown text of Andrija
Torkvat Brlić. Th is is a proclamation aimed at Brothers Croats and Slavonians,
as it says in the title, and is mainly targeted at the people from the civilian
parts of Croatia and the Military Frontier. Th e proclamation was written by
hand by A. T. Brlić in German and translated into Serbian in Belgrade. It
was written in September of 1852, and its signatory was ein Croat, which
was translated as један Хорваћанин (a Croat). Th e proclamation is imbued
with anti-Austrian spirit and undisguised hatred for the Habsburg dynasty.
Brlić pointed out that he had written the proclamation in agreement with
Lajoš Košut, because he wanted the Croats and Slavonians, together with
Hungarians and Italians, to rise against their oppressors and fi ght for freedom,
independence and brotherhood of nations. With this proclamation Brlić came
across as an exceptional expert not only in national and political relations
in the civilian Croatia and the Military Frontier but also in their respective
social and economic circumstances. Th e call for the fi ght for freedom
against Austria and for bringing down the Habsburg rule was based on a
strikingly unfavourable position of all classes of population in the aft ermath
of the revolution and aft er the abolition of feudal relations, in the era of the
absolutist system, when new, too high, hitherto unknown, numerous and
cumbersome duties were imposed. Seeing that from the house of Habsburg
“it is only treachery, lies and oppression that one may expect”, Brlić called
for the fi ght, the insurrection for the sake of freedom and bringing down the
Habsburg rule.
According to the author, the very fact that Brlić’s proclamation lay among
the writings of Ilija Garašanin proves that their relation, established during
the revolution, was not broken, as it was assumed in certain scientifi c circles.
It is not known whether Brlić’s proclamation was printed and distributed
across Croatia, Slavonia, and the Military Frontier. And even more importantly,
why had Brlić sent the proclamation in manuscript form to Garašanin? Th e
author argues that Brlić had been very familiar with Garašanin’s views on
Austria and its ruling dynasty. Th ere is not a shadow of a doubt that he had
placed huge trust in the Serbian politician when he dared to send him a
piece of writing with seditious-revolutionary content. Everything considered,
it is highly likely that he intended to embroil Serbia as well in some sort
of an international, certainly Hungarian-Italian anti-Austrian action. With
his radical anti-Austrian views, made explicit in the proclamation, Brlić
recommended himself to Garašanin in the best possible way as a collaborator
in national-political and liberating action of Serbia in the territory of Croatia,
and particularly in the Military Frontier, but in Bosnia as well. Th us it comes
as no surprise that during the second reign of Prince Mihailo Brlić became
one of the best known collaborators of Garašanin, his most loyal followers,
admirers and helpers, and Slavonski Brod, the town in which he lived, one of
the main hubs of Serbian propaganda, spread by Andro Andrić, Brlić’s code
name used in the encrypted letters in his correspondence with Belgrade.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Зборник о Србима у Хрватској
T1  - Проглас А. Т. Брлића „Браћи Хрватима и Славонцима” из 1852. године
T1  - Proclamation of A. T. Brlić “To brothers Croats and Slavonians” of 1852
SP  - 91
EP  - 103
IS  - 12
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10084
ER  - 
@article{
author = "Крестић, Василије Ђ.",
year = "2019",
abstract = "Aутор објављује непознату прокламацију Андрије Торквата Брлића која је намењена „Браћи Хрватима и Славонцима” у цивилним пределима
Хрватске и Војне крајине. Прокламација је написана 1852. године у договору с
Лајошом Кошутом. Прожета је противаустријским духом и неприкривеном мржњом против Хабзбурга. Реч је о позиву на устанак против Аустрије. Брлић је
Прокламацију доставио Илији Гарашанину, па аутор претпоставља да је тиме
намеравао и Србију да увуче у неку међународну, свакако мађарско-италијанску
противаустријску акцију. Брлић се Прокламацијом препоручио Гарашанину као
сарадник у националнопилитичкој и ослободилачкој акцији Србије на подручју
Хрватске, Војне крајине и Босне., In the Archives of the Republic of Serbia, in the legacy of Ilija Garašanin,
the author of this paper has found a previously unknown text of Andrija
Torkvat Brlić. Th is is a proclamation aimed at Brothers Croats and Slavonians,
as it says in the title, and is mainly targeted at the people from the civilian
parts of Croatia and the Military Frontier. Th e proclamation was written by
hand by A. T. Brlić in German and translated into Serbian in Belgrade. It
was written in September of 1852, and its signatory was ein Croat, which
was translated as један Хорваћанин (a Croat). Th e proclamation is imbued
with anti-Austrian spirit and undisguised hatred for the Habsburg dynasty.
Brlić pointed out that he had written the proclamation in agreement with
Lajoš Košut, because he wanted the Croats and Slavonians, together with
Hungarians and Italians, to rise against their oppressors and fi ght for freedom,
independence and brotherhood of nations. With this proclamation Brlić came
across as an exceptional expert not only in national and political relations
in the civilian Croatia and the Military Frontier but also in their respective
social and economic circumstances. Th e call for the fi ght for freedom
against Austria and for bringing down the Habsburg rule was based on a
strikingly unfavourable position of all classes of population in the aft ermath
of the revolution and aft er the abolition of feudal relations, in the era of the
absolutist system, when new, too high, hitherto unknown, numerous and
cumbersome duties were imposed. Seeing that from the house of Habsburg
“it is only treachery, lies and oppression that one may expect”, Brlić called
for the fi ght, the insurrection for the sake of freedom and bringing down the
Habsburg rule.
According to the author, the very fact that Brlić’s proclamation lay among
the writings of Ilija Garašanin proves that their relation, established during
the revolution, was not broken, as it was assumed in certain scientifi c circles.
It is not known whether Brlić’s proclamation was printed and distributed
across Croatia, Slavonia, and the Military Frontier. And even more importantly,
why had Brlić sent the proclamation in manuscript form to Garašanin? Th e
author argues that Brlić had been very familiar with Garašanin’s views on
Austria and its ruling dynasty. Th ere is not a shadow of a doubt that he had
placed huge trust in the Serbian politician when he dared to send him a
piece of writing with seditious-revolutionary content. Everything considered,
it is highly likely that he intended to embroil Serbia as well in some sort
of an international, certainly Hungarian-Italian anti-Austrian action. With
his radical anti-Austrian views, made explicit in the proclamation, Brlić
recommended himself to Garašanin in the best possible way as a collaborator
in national-political and liberating action of Serbia in the territory of Croatia,
and particularly in the Military Frontier, but in Bosnia as well. Th us it comes
as no surprise that during the second reign of Prince Mihailo Brlić became
one of the best known collaborators of Garašanin, his most loyal followers,
admirers and helpers, and Slavonski Brod, the town in which he lived, one of
the main hubs of Serbian propaganda, spread by Andro Andrić, Brlić’s code
name used in the encrypted letters in his correspondence with Belgrade.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Зборник о Србима у Хрватској",
title = "Проглас А. Т. Брлића „Браћи Хрватима и Славонцима” из 1852. године, Proclamation of A. T. Brlić “To brothers Croats and Slavonians” of 1852",
pages = "91-103",
number = "12",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10084"
}
Крестић, В. Ђ.. (2019). Проглас А. Т. Брлића „Браћи Хрватима и Славонцима” из 1852. године. in Зборник о Србима у Хрватској
Београд : Српска академија наука и уметности.(12), 91-103.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10084
Крестић ВЂ. Проглас А. Т. Брлића „Браћи Хрватима и Славонцима” из 1852. године. in Зборник о Србима у Хрватској. 2019;(12):91-103.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10084 .
Крестић, Василије Ђ., "Проглас А. Т. Брлића „Браћи Хрватима и Славонцима” из 1852. године" in Зборник о Србима у Хрватској, no. 12 (2019):91-103,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10084 .

Знаменити Срби о Хрватима ; Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 21. новембар 2017. године]

Крестић, Василије Ђ.; Радојевић, Мира; Божић, Софија; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2018)

TY  - GEN
AU  - Крестић, Василије Ђ.
AU  - Радојевић, Мира
AU  - Божић, Софија
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11207
AB  - Знаменити Срби о Хрватима  / Василије Ђ. Крестић. – Београд :Српска књижевна задруга, 2017.
и
Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину = Greater Croatian pretensions to Vojvodina and Bosnia and Herzegovina / Василије Ђ. Крестић ; [преводилац Татјана Ћосовић].– Београд : САНУ, 2017.
Говорили: aкадемик Василије Ђ. Крестић, проф. др Мира Радојевић, др Софија Божић.
У Београду, уторак 21. новембар 2017. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Знаменити Срби о Хрватима ; Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 21. новембар 2017. године]
SP  - 263
EP  - 277
VL  - 6
IS  - 6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11207
ER  - 
@misc{
author = "Крестић, Василије Ђ. and Радојевић, Мира and Божић, Софија and Вуксановић, Миро",
year = "2018",
abstract = "Знаменити Срби о Хрватима  / Василије Ђ. Крестић. – Београд :Српска књижевна задруга, 2017.
и
Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину = Greater Croatian pretensions to Vojvodina and Bosnia and Herzegovina / Василије Ђ. Крестић ; [преводилац Татјана Ћосовић].– Београд : САНУ, 2017.
Говорили: aкадемик Василије Ђ. Крестић, проф. др Мира Радојевић, др Софија Божић.
У Београду, уторак 21. новембар 2017. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Знаменити Срби о Хрватима ; Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 21. новембар 2017. године]",
pages = "263-277",
volume = "6",
number = "6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11207"
}
Крестић, В. Ђ., Радојевић, М., Божић, С.,& Вуксановић, М.. (2018). Знаменити Срби о Хрватима ; Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 21. новембар 2017. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 6(6), 263-277.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11207
Крестић ВЂ, Радојевић М, Божић С, Вуксановић М. Знаменити Срби о Хрватима ; Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 21. новембар 2017. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2018;6(6):263-277.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11207 .
Крестић, Василије Ђ., Радојевић, Мира, Божић, Софија, Вуксановић, Миро, "Знаменити Срби о Хрватима ; Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 21. новембар 2017. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 6, no. 6 (2018):263-277,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11207 .

Запамћења : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 11. април 2017. године]

Крестић, Василије Ђ.; Чавошки, Коста; Радојевић, Мира; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2018)

TY  - GEN
AU  - Крестић, Василије Ђ.
AU  - Чавошки, Коста
AU  - Радојевић, Мира
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11191
AB  - Запамћења / Василије Ђ. Крестић. – Нови Сад : Матица српска, 2016.
Говорили: академик Василије Ђ. Крестић, академик Коста Чавошки, проф. др Мира Радојевић.
У Београду, уторак 11. април 2017. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Запамћења : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 11. април 2017. године]
SP  - 95
EP  - 106
VL  - 6
IS  - 6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11191
ER  - 
@misc{
author = "Крестић, Василије Ђ. and Чавошки, Коста and Радојевић, Мира and Вуксановић, Миро",
year = "2018",
abstract = "Запамћења / Василије Ђ. Крестић. – Нови Сад : Матица српска, 2016.
Говорили: академик Василије Ђ. Крестић, академик Коста Чавошки, проф. др Мира Радојевић.
У Београду, уторак 11. април 2017. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Запамћења : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 11. април 2017. године]",
pages = "95-106",
volume = "6",
number = "6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11191"
}
Крестић, В. Ђ., Чавошки, К., Радојевић, М.,& Вуксановић, М.. (2018). Запамћења : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 11. април 2017. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 6(6), 95-106.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11191
Крестић ВЂ, Чавошки К, Радојевић М, Вуксановић М. Запамћења : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 11. април 2017. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2018;6(6):95-106.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11191 .
Крестић, Василије Ђ., Чавошки, Коста, Радојевић, Мира, Вуксановић, Миро, "Запамћења : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 11. април 2017. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 6, no. 6 (2018):95-106,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11191 .

Бечкеречки програм

Крестић, Василије Ђ.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Крестић, Василије Ђ.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9051
AB  - In this paper, the author sheds light on the time and events that led to the creation
of the Bečkerek Programme in January 1869, when the Serbian People’s Freethinker Party
was formally established. Based on a thorough analysis of the contents of the Programme,
compiled by Svetozar Miletić, the author underlines that its main tasks were to preserve
the Serbian national and political individuality and religious identity. The Programme was
oppositional by nature. It was aimed against the Austro-Hungarian Compromise of 1867
and the dualist system. It propounded the radical resolution to the Eastern question, the
liberation of the Serbs under the Turkish rule, and the broadening of the Serbian national-
-church, i.e. church-educational autonomy. Based on a separate item of the Programme,
Miletić’s party espoused state independence and territorial integrity of Croatia, Slavonia
and Dalmatia.
Vienna and Pest, including the conservative-clerical group of Serbs led by retired
general Đorđe Stratimirović, launched a fierce battle against the Bečkerek programme and
the party that embraced it. A larger part of the Serbian people from different social strata
supported the Programme. Created soon after the conclusion of the Austro-Hungarian
Compromise, when it was believed that the Dual Monarchy would not survive, but
disintegrate, the Bečkerek Programme was highly strung and hardly feasible. In the
opposition struggle against the state which, contrary to expectations, was stabilised and
reinforced, the Serbs dissipated their strength and it was becoming more evident, by the
year, that the Programme’s objectives could not be achieved. The party then began to
dissolve. A heavy blow to the party and its programme came from the abolishment of the
Military Frontier and conclusion of the Croatian-Hungarian Compromise of 1873, when
the Croatian People’s Party turned from a Serbian political partner into a political opponent.
Up until the final dissolution of the Serbian People’s Freethinker Party in 1887, the
Bečkerek Programme was not changed. Thereafter, both the Serbian People’s Liberal Party
and the Serbian People’s Radical Party adopted it as the basis of their political activity,
negligibly changing and adapting it to the new social and political needs. When the
Radicals adopted the new political programme in 1903/4, the Bečkerek Programme was
no longer valid for them. As the author shows, the Programme left its mark in a particular
time and for a generation of Serbs in Hungary, which was not the case with any other
political programme.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Глас САНУ
T1  - Бечкеречки програм
T1  - Bečkerek Programme
SP  - 9
EP  - 18
VL  - 428
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9051
ER  - 
@article{
author = "Крестић, Василије Ђ.",
year = "2018",
abstract = "In this paper, the author sheds light on the time and events that led to the creation
of the Bečkerek Programme in January 1869, when the Serbian People’s Freethinker Party
was formally established. Based on a thorough analysis of the contents of the Programme,
compiled by Svetozar Miletić, the author underlines that its main tasks were to preserve
the Serbian national and political individuality and religious identity. The Programme was
oppositional by nature. It was aimed against the Austro-Hungarian Compromise of 1867
and the dualist system. It propounded the radical resolution to the Eastern question, the
liberation of the Serbs under the Turkish rule, and the broadening of the Serbian national-
-church, i.e. church-educational autonomy. Based on a separate item of the Programme,
Miletić’s party espoused state independence and territorial integrity of Croatia, Slavonia
and Dalmatia.
Vienna and Pest, including the conservative-clerical group of Serbs led by retired
general Đorđe Stratimirović, launched a fierce battle against the Bečkerek programme and
the party that embraced it. A larger part of the Serbian people from different social strata
supported the Programme. Created soon after the conclusion of the Austro-Hungarian
Compromise, when it was believed that the Dual Monarchy would not survive, but
disintegrate, the Bečkerek Programme was highly strung and hardly feasible. In the
opposition struggle against the state which, contrary to expectations, was stabilised and
reinforced, the Serbs dissipated their strength and it was becoming more evident, by the
year, that the Programme’s objectives could not be achieved. The party then began to
dissolve. A heavy blow to the party and its programme came from the abolishment of the
Military Frontier and conclusion of the Croatian-Hungarian Compromise of 1873, when
the Croatian People’s Party turned from a Serbian political partner into a political opponent.
Up until the final dissolution of the Serbian People’s Freethinker Party in 1887, the
Bečkerek Programme was not changed. Thereafter, both the Serbian People’s Liberal Party
and the Serbian People’s Radical Party adopted it as the basis of their political activity,
negligibly changing and adapting it to the new social and political needs. When the
Radicals adopted the new political programme in 1903/4, the Bečkerek Programme was
no longer valid for them. As the author shows, the Programme left its mark in a particular
time and for a generation of Serbs in Hungary, which was not the case with any other
political programme.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Глас САНУ",
title = "Бечкеречки програм, Bečkerek Programme",
pages = "9-18",
volume = "428",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9051"
}
Крестић, В. Ђ.. (2018). Бечкеречки програм. in Глас САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 428, 9-18.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9051
Крестић ВЂ. Бечкеречки програм. in Глас САНУ. 2018;428:9-18.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9051 .
Крестић, Василије Ђ., "Бечкеречки програм" in Глас САНУ, 428 (2018):9-18,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9051 .

Јасеновац

Крестић, Василије Ђ.; Радојевић, Мира

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - BOOK
AU  - Крестић, Василије Ђ.
AU  - Радојевић, Мира
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9038
AB  - There are some time and geographical points, determinants before
which decency calls solely for silence and bowed head, before which words
and our ability to understand grow weary or actually, they lose any meaning.
Jasenovac is undoubtedly such a place. Our language has one horrifying
word – stratište (a place of execution). Simply, it is a place where anthropological, diluvial evil destroys the most valuable – life. The place whose
impeccably unmasked and inevitable horror has not been anywhere else so
tersely defined, it seems, as in the words of a Serbian old man addressing
his executioner: “My child, do what you must”.
Why are we speaking today then, instead of being appropriately silent?
Because the victims, the Serbs together with their fellow-citizens –
the Jews and the Roma, those eternal culprits behind all evil, the disliked
citizens of the Independent State of Croatia (NDH), ask for a moment of
remembrance. A moment of reverence. A bowed head before this place of
execution called Jasenovac.
It is because today we, not only as a nation, as a state, but as Homo
sapiens, and finally as this scrap of civilization that remained for the mankind, do not have the right to be naive. We are obliged to recognize evil in its
inception before it is too late, everywhere, far and wide. It is not the number
of the murdered people (and the number is large) that determines the horror
of Jasenovac, but the intention behind it. The executors of these crimes, with
all the contempt that they deserve everywhere and in every place, were not
the most horrible ones even in Jasenovac. The most horrifying is the political
thought that sustains the deviance of perpetrators, the intention behind the
idea of such places of execution, the pseudo-ideology of obliteration that
justifies and redeems the sins of those intoxicated with blood.
Nowadays, we do not point the finger at any nation or any religion. It
would be an unpardonable simplification and primitivism beneath the dignityof this institution. We merely define ourselves in relation to the crime that
happened, since it did happen. We do recognize it and remember it. With the
ever present and often betrayed and unsuccessful idea not to let it happen
again. To us, it remains to pursue the trace of Marko Miljanov’s mythical
sentence, as we cannot offer anything better even nowadays, which reads that
heroism means defending oneself from the evil in others, but also defending
others from the evil residing in oneself.
Vladimir S. Kostić
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T1  - Јасеновац
T1  - Jasenovac
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9038
ER  - 
@book{
author = "Крестић, Василије Ђ. and Радојевић, Мира",
year = "2017",
abstract = "There are some time and geographical points, determinants before
which decency calls solely for silence and bowed head, before which words
and our ability to understand grow weary or actually, they lose any meaning.
Jasenovac is undoubtedly such a place. Our language has one horrifying
word – stratište (a place of execution). Simply, it is a place where anthropological, diluvial evil destroys the most valuable – life. The place whose
impeccably unmasked and inevitable horror has not been anywhere else so
tersely defined, it seems, as in the words of a Serbian old man addressing
his executioner: “My child, do what you must”.
Why are we speaking today then, instead of being appropriately silent?
Because the victims, the Serbs together with their fellow-citizens –
the Jews and the Roma, those eternal culprits behind all evil, the disliked
citizens of the Independent State of Croatia (NDH), ask for a moment of
remembrance. A moment of reverence. A bowed head before this place of
execution called Jasenovac.
It is because today we, not only as a nation, as a state, but as Homo
sapiens, and finally as this scrap of civilization that remained for the mankind, do not have the right to be naive. We are obliged to recognize evil in its
inception before it is too late, everywhere, far and wide. It is not the number
of the murdered people (and the number is large) that determines the horror
of Jasenovac, but the intention behind it. The executors of these crimes, with
all the contempt that they deserve everywhere and in every place, were not
the most horrible ones even in Jasenovac. The most horrifying is the political
thought that sustains the deviance of perpetrators, the intention behind the
idea of such places of execution, the pseudo-ideology of obliteration that
justifies and redeems the sins of those intoxicated with blood.
Nowadays, we do not point the finger at any nation or any religion. It
would be an unpardonable simplification and primitivism beneath the dignityof this institution. We merely define ourselves in relation to the crime that
happened, since it did happen. We do recognize it and remember it. With the
ever present and often betrayed and unsuccessful idea not to let it happen
again. To us, it remains to pursue the trace of Marko Miljanov’s mythical
sentence, as we cannot offer anything better even nowadays, which reads that
heroism means defending oneself from the evil in others, but also defending
others from the evil residing in oneself.
Vladimir S. Kostić",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
title = "Јасеновац, Jasenovac",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9038"
}
Крестић, В. Ђ.,& Радојевић, М.. (2017). Јасеновац. 
Београд : Српска академија наука и уметности..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9038
Крестић ВЂ, Радојевић М. Јасеновац. 2017;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9038 .
Крестић, Василије Ђ., Радојевић, Мира, "Јасеновац" (2017),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9038 .

Великохрватске претензије на Војводину

Крестић, Василије Ђ.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Крестић, Василије Ђ.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9121
AB  - Based  on the so-far unpublished archival records, published sources, the press and literature, the author shows that since the 1848/49 revolution to date the Croats have sought ways to expand their state territory to the areas which belonged and which still belong to Vojvodina. Invoking the historical right or the national principle, while at the same time resorting even to gross forgeries, they aimed to appropriate Vojvodina’s territory, this being fertile soil that Croatia would have great economic benefi t from. By laying claims to Vojvodina, the Croats were undermining Serbia, striving to bring discord among inhabitants of Vojvodina and Serbia. Th ey were thus consciously destabilising the joint state as they did not intend to stay in it. By ruining the joint state, both the one aft er World War I and the one aft er World War II, they aimed to gain an independent and as bigger as possible Croatia. It is with such intentions that Croatian politicians have always endorsed all autonomous movements in Vojvodina, not because they cared about the autonomy of Vojvodina, but because such movements were breaking the unity of the Serbs and weakening Serbia’s resistance. Despite showing greater Croatian pretensions to Vojvodina, as well as to Bosnia and Herzegovina, the Croats have been constantly accusing the Serbs of hegemony and greater Serbian pretensions. Serbian politics has not managed to appropriately respond to the Croats’ claims, which is why, until the present time, those less informed have the impression that the Serbs have had greater Serbian plans and appetites, and that the Croats have been ingenuous and under constant threat from the Serbs. Th is paper demonstrates and proves that the actual facts are diff erent and that those attacking others have been trying to conceal their own appetites for other nations’ lands.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности, 2017
T2  - Зборник о Србима у Хрватској
T1  - Великохрватске претензије на Војводину
T1  - Greater Croatian pretensions to Vojvodina
SP  - 7
EP  - 28
IS  - 11
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9121
ER  - 
@article{
author = "Крестић, Василије Ђ.",
year = "2017",
abstract = "Based  on the so-far unpublished archival records, published sources, the press and literature, the author shows that since the 1848/49 revolution to date the Croats have sought ways to expand their state territory to the areas which belonged and which still belong to Vojvodina. Invoking the historical right or the national principle, while at the same time resorting even to gross forgeries, they aimed to appropriate Vojvodina’s territory, this being fertile soil that Croatia would have great economic benefi t from. By laying claims to Vojvodina, the Croats were undermining Serbia, striving to bring discord among inhabitants of Vojvodina and Serbia. Th ey were thus consciously destabilising the joint state as they did not intend to stay in it. By ruining the joint state, both the one aft er World War I and the one aft er World War II, they aimed to gain an independent and as bigger as possible Croatia. It is with such intentions that Croatian politicians have always endorsed all autonomous movements in Vojvodina, not because they cared about the autonomy of Vojvodina, but because such movements were breaking the unity of the Serbs and weakening Serbia’s resistance. Despite showing greater Croatian pretensions to Vojvodina, as well as to Bosnia and Herzegovina, the Croats have been constantly accusing the Serbs of hegemony and greater Serbian pretensions. Serbian politics has not managed to appropriately respond to the Croats’ claims, which is why, until the present time, those less informed have the impression that the Serbs have had greater Serbian plans and appetites, and that the Croats have been ingenuous and under constant threat from the Serbs. Th is paper demonstrates and proves that the actual facts are diff erent and that those attacking others have been trying to conceal their own appetites for other nations’ lands.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, 2017",
journal = "Зборник о Србима у Хрватској",
title = "Великохрватске претензије на Војводину, Greater Croatian pretensions to Vojvodina",
pages = "7-28",
number = "11",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9121"
}
Крестић, В. Ђ.. (2017). Великохрватске претензије на Војводину. in Зборник о Србима у Хрватској
Београд : Српска академија наука и уметности, 2017.(11), 7-28.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9121
Крестић ВЂ. Великохрватске претензије на Војводину. in Зборник о Србима у Хрватској. 2017;(11):7-28.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9121 .
Крестић, Василије Ђ., "Великохрватске претензије на Војводину" in Зборник о Србима у Хрватској, no. 11 (2017):7-28,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9121 .

Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину

Крестић, Василије Ђ.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - BOOK
AU  - Крестић, Василије Ђ.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9048
AB  - For over a century, rumours have been spread from Croatia about Serbia’s intention to create a Greater Serbia and its aspirations to greater Serbian
hegemony. This has been a constant refrain in all anti-Serbian speeches delivered both before the Yugoslav and international public. On the one hand,
the Serbs and Serbia were presented as aggressors with great territorial appetites, whereas on the other, the aim was to conceal one’s own aggression
and territorial pretensions to the ethnic, state and historical territories that
belonged to others.
Though such tactics is a well-known and long-lasting feature of Croatian politics, it has not been given an appropriate place and explanation in
Serbian and foreign historiography. Croatia inherited such political approach
from Austria-Hungary which demonised and satanised the Serbian intentions
aimed at liberation and unification all the more so as its appetites towards
the territories in the Balkans increased and as it more strongly expounded
the German Drang nach Osten policy. According to such tactical approach,
everything that was Serbian was proclaimed greater Serbian in order to nip
in the bud and thwart Serbian interests which conflicted with the AustroHungarian ones.
Following in the wake of Austro-Hungarian policy, in which they participated and often played the leading role, in all historical periods – from the 1848 revolution to this day the Croats have been denouncing Serbian often labelling it as greater Serbian. By reviling Serbhood and greater
Serbhood, in which they saw the main rival to Croatdom and greater Croatdom, Croatian politicians did not only dream about a Greater Croatia, but
also worked on building it, with determination and consistency, faithful to the principle that such end justifies all means, including even the genocidal
annihilation of the Serbs.
The Croatian aspirations to territorial enlargement have a rather long
history. Although small in numbers and in a small territory, the Croats have
fostered great imperial ambitions. This may be well illustrated with the various names such as: “Alpine or mountainous Croats” (Slovenes), “Orthodox
Croats” (Serbs), “indisputable Croats” or the “flower of the Croatian nation”
(Muslims), “Turkish Croatia”, “Red Croatia”, “White Croatia” or “Carpathian Croatia”, which were the territories of Bosnia, Montenegro, Dalmatia
and Slovenia. These names have been carefully cherished and for centuries
instilled in the consciousness of a Croat with the aim to develop the awareness of Croatia’s greatness and the numerical strength of the Croats.
With the present two studies, I wish to demonstrate and prove when,
how, on what foundations and with what objectives the Croats have endeavoured, from the 1848/49 revolution until the present time, to get hold of some
parts or the entire territories of Vojvodina and Bosnia and Herzegovina. As
precious data on this topic are scattered in different places, it is hard to gain
insight into the entirety of this national, state-legal and geopolitical issue.
With this in mind, I have elaborated in these papers, in a chronological sequence, on all important Croatian territorial claims on Vojvodina and Bosnia
and Herzegovina. I have thus practically uncovered the decades-long greater
Croatian politics and have provided concrete answers to the Croatian attacks
at Serbia and the Serbs in regard to the so-called greater Serbian politics.
I would also like to inform readers that this book is the second, supplemented and expanded edition of the book first published in 2012 in small
print run (500 copies) and sold out a long time ago.
Belgrade, 20 July 2016
Vasilije Đ. Krestić
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T1  - Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину
T1  - Greater Croatian pretensions to Vojvodina and Bosnia and Herzegovina
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9048
ER  - 
@book{
author = "Крестић, Василије Ђ.",
year = "2017",
abstract = "For over a century, rumours have been spread from Croatia about Serbia’s intention to create a Greater Serbia and its aspirations to greater Serbian
hegemony. This has been a constant refrain in all anti-Serbian speeches delivered both before the Yugoslav and international public. On the one hand,
the Serbs and Serbia were presented as aggressors with great territorial appetites, whereas on the other, the aim was to conceal one’s own aggression
and territorial pretensions to the ethnic, state and historical territories that
belonged to others.
Though such tactics is a well-known and long-lasting feature of Croatian politics, it has not been given an appropriate place and explanation in
Serbian and foreign historiography. Croatia inherited such political approach
from Austria-Hungary which demonised and satanised the Serbian intentions
aimed at liberation and unification all the more so as its appetites towards
the territories in the Balkans increased and as it more strongly expounded
the German Drang nach Osten policy. According to such tactical approach,
everything that was Serbian was proclaimed greater Serbian in order to nip
in the bud and thwart Serbian interests which conflicted with the AustroHungarian ones.
Following in the wake of Austro-Hungarian policy, in which they participated and often played the leading role, in all historical periods – from the 1848 revolution to this day the Croats have been denouncing Serbian often labelling it as greater Serbian. By reviling Serbhood and greater
Serbhood, in which they saw the main rival to Croatdom and greater Croatdom, Croatian politicians did not only dream about a Greater Croatia, but
also worked on building it, with determination and consistency, faithful to the principle that such end justifies all means, including even the genocidal
annihilation of the Serbs.
The Croatian aspirations to territorial enlargement have a rather long
history. Although small in numbers and in a small territory, the Croats have
fostered great imperial ambitions. This may be well illustrated with the various names such as: “Alpine or mountainous Croats” (Slovenes), “Orthodox
Croats” (Serbs), “indisputable Croats” or the “flower of the Croatian nation”
(Muslims), “Turkish Croatia”, “Red Croatia”, “White Croatia” or “Carpathian Croatia”, which were the territories of Bosnia, Montenegro, Dalmatia
and Slovenia. These names have been carefully cherished and for centuries
instilled in the consciousness of a Croat with the aim to develop the awareness of Croatia’s greatness and the numerical strength of the Croats.
With the present two studies, I wish to demonstrate and prove when,
how, on what foundations and with what objectives the Croats have endeavoured, from the 1848/49 revolution until the present time, to get hold of some
parts or the entire territories of Vojvodina and Bosnia and Herzegovina. As
precious data on this topic are scattered in different places, it is hard to gain
insight into the entirety of this national, state-legal and geopolitical issue.
With this in mind, I have elaborated in these papers, in a chronological sequence, on all important Croatian territorial claims on Vojvodina and Bosnia
and Herzegovina. I have thus practically uncovered the decades-long greater
Croatian politics and have provided concrete answers to the Croatian attacks
at Serbia and the Serbs in regard to the so-called greater Serbian politics.
I would also like to inform readers that this book is the second, supplemented and expanded edition of the book first published in 2012 in small
print run (500 copies) and sold out a long time ago.
Belgrade, 20 July 2016
Vasilije Đ. Krestić",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
title = "Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину, Greater Croatian pretensions to Vojvodina and Bosnia and Herzegovina",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9048"
}
Крестић, В. Ђ.. (2017). Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину. 
Београд : Српска академија наука и уметности..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9048
Крестић ВЂ. Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину. 2017;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9048 .
Крестић, Василије Ђ., "Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину" (2017),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9048 .

Документи о спољној политици Краљевине Србије : 1903-1914. Књ. 1-7, св. 1-42 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 27. октобра 2015. године]

Крестић, Василије Ђ.; Војводић, Михаило; Димић, Љубодраг; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2016)

TY  - GEN
AU  - Крестић, Василије Ђ.
AU  - Војводић, Михаило
AU  - Димић, Љубодраг
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10805
AB  - Документи о спољној политици Краљевине Србије 1903–1914. Књ. 1–7,
св. 1–42 / уредници Васа Чубриловић, Радован Самарџић, Василије Ђ. Крестић. – Београд : САНУ, 1980–2015. Говорили: академик Василије Ђ. Крестић, дописни члан Михаило Војводић,
дописни члан Љубодраг Димић. У Београду, уторак 27. октобар 2015. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Документи о спољној политици Краљевине Србије : 1903-1914. Књ. 1-7, св. 1-42 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 27. октобра 2015. године]
SP  - 221
EP  - 236
VL  - 4
IS  - 4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10805
ER  - 
@misc{
author = "Крестић, Василије Ђ. and Војводић, Михаило and Димић, Љубодраг and Вуксановић, Миро",
year = "2016",
abstract = "Документи о спољној политици Краљевине Србије 1903–1914. Књ. 1–7,
св. 1–42 / уредници Васа Чубриловић, Радован Самарџић, Василије Ђ. Крестић. – Београд : САНУ, 1980–2015. Говорили: академик Василије Ђ. Крестић, дописни члан Михаило Војводић,
дописни члан Љубодраг Димић. У Београду, уторак 27. октобар 2015. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Документи о спољној политици Краљевине Србије : 1903-1914. Књ. 1-7, св. 1-42 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 27. октобра 2015. године]",
pages = "221-236",
volume = "4",
number = "4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10805"
}
Крестић, В. Ђ., Војводић, М., Димић, Љ.,& Вуксановић, М.. (2016). Документи о спољној политици Краљевине Србије : 1903-1914. Књ. 1-7, св. 1-42 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 27. октобра 2015. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 4(4), 221-236.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10805
Крестић ВЂ, Војводић М, Димић Љ, Вуксановић М. Документи о спољној политици Краљевине Србије : 1903-1914. Књ. 1-7, св. 1-42 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 27. октобра 2015. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2016;4(4):221-236.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10805 .
Крестић, Василије Ђ., Војводић, Михаило, Димић, Љубодраг, Вуксановић, Миро, "Документи о спољној политици Краљевине Србије : 1903-1914. Књ. 1-7, св. 1-42 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 27. октобра 2015. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 4, no. 4 (2016):221-236,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10805 .

Срби у Угарској : 1790-1918 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 11. фебруар 2014. године]

Крестић, Василије Ђ.; Негришорац, Иван; Радојевић, Мира; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2015)

TY  - GEN
AU  - Крестић, Василије Ђ.
AU  - Негришорац, Иван
AU  - Радојевић, Мира
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10707
AB  - Срби у Угарској 1790–1918. / Василије Ђ. Крестић. – Нови Сад : Матица
српска, 2013.  Говорили: Иван Негришорац, доц. др Мира Радојевић, академик Василије Ђ. Крестић. У Београду, уторак 11. фебруар 2014. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Срби у Угарској : 1790-1918 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 11. фебруар 2014. године]
SP  - 19
EP  - 29
VL  - 3
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10707
ER  - 
@misc{
author = "Крестић, Василије Ђ. and Негришорац, Иван and Радојевић, Мира and Вуксановић, Миро",
year = "2015",
abstract = "Срби у Угарској 1790–1918. / Василије Ђ. Крестић. – Нови Сад : Матица
српска, 2013.  Говорили: Иван Негришорац, доц. др Мира Радојевић, академик Василије Ђ. Крестић. У Београду, уторак 11. фебруар 2014. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Срби у Угарској : 1790-1918 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 11. фебруар 2014. године]",
pages = "19-29",
volume = "3",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10707"
}
Крестић, В. Ђ., Негришорац, И., Радојевић, М.,& Вуксановић, М.. (2015). Срби у Угарској : 1790-1918 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 11. фебруар 2014. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 3(3), 19-29.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10707
Крестић ВЂ, Негришорац И, Радојевић М, Вуксановић М. Срби у Угарској : 1790-1918 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 11. фебруар 2014. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2015;3(3):19-29.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10707 .
Крестић, Василије Ђ., Негришорац, Иван, Радојевић, Мира, Вуксановић, Миро, "Срби у Угарској : 1790-1918 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 11. фебруар 2014. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 3, no. 3 (2015):19-29,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10707 .

Стојан Новаковић у служби националних и државних интереса : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 5. март 2013. године]

Војводић, Михаило; Крестић, Василије Ђ.; Димић, Љубодраг; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2014)

TY  - GEN
AU  - Војводић, Михаило
AU  - Крестић, Василије Ђ.
AU  - Димић, Љубодраг
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10587
AB  - Стојан Новаковић у служби националних и државних интереса /
Михаило Војводић ; предговор Василије Ђ. Крестић. – Београд : Српска књижевна задруга, 2012. Говорили: академик Василије Ђ. Крестић, дописни члан Љубодраг Димић, дописни члан Михаило Војводић. У Београду, уторак 5. март 2013. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Стојан Новаковић у служби националних и државних интереса : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 5. март 2013. године]
SP  - 25
EP  - 36
VL  - 2
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10587
ER  - 
@misc{
author = "Војводић, Михаило and Крестић, Василије Ђ. and Димић, Љубодраг and Вуксановић, Миро",
year = "2014",
abstract = "Стојан Новаковић у служби националних и државних интереса /
Михаило Војводић ; предговор Василије Ђ. Крестић. – Београд : Српска књижевна задруга, 2012. Говорили: академик Василије Ђ. Крестић, дописни члан Љубодраг Димић, дописни члан Михаило Војводић. У Београду, уторак 5. март 2013. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Стојан Новаковић у служби националних и државних интереса : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 5. март 2013. године]",
pages = "25-36",
volume = "2",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10587"
}
Војводић, М., Крестић, В. Ђ., Димић, Љ.,& Вуксановић, М.. (2014). Стојан Новаковић у служби националних и државних интереса : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 5. март 2013. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 2(2), 25-36.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10587
Војводић М, Крестић ВЂ, Димић Љ, Вуксановић М. Стојан Новаковић у служби националних и државних интереса : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 5. март 2013. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2014;2(2):25-36.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10587 .
Војводић, Михаило, Крестић, Василије Ђ., Димић, Љубодраг, Вуксановић, Миро, "Стојан Новаковић у служби националних и државних интереса : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 5. март 2013. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 2, no. 2 (2014):25-36,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10587 .

Тотални геноцид : Nezavisna država Hrvatska 1941-1945 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 26. новембар 2013. године]

Вуксановић, Миро; Крестић, Василије Ђ.; Вуксановић, Миро; Давидов, Динко

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2014)

TY  - GEN
AU  - Вуксановић, Миро
AU  - Крестић, Василије Ђ.
AU  - Вуксановић, Миро
AU  - Давидов, Динко
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10622
AB  - Тотални геноцид : Nezavisna država Hrvatska 1941–1945 / Динко Давидов. – Београд : Завод за уџбенике, 2013. Говорили: академик Василије Ђ. Крестић, дописни члан Миро Вуксановић, академик Динко Давидов. У Београду, уторак 26. новембар 2013. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Тотални геноцид : Nezavisna država Hrvatska 1941-1945 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 26. новембар 2013. године]
SP  - 183
EP  - 191
VL  - 2
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10622
ER  - 
@misc{
author = "Вуксановић, Миро and Крестић, Василије Ђ. and Вуксановић, Миро and Давидов, Динко",
year = "2014",
abstract = "Тотални геноцид : Nezavisna država Hrvatska 1941–1945 / Динко Давидов. – Београд : Завод за уџбенике, 2013. Говорили: академик Василије Ђ. Крестић, дописни члан Миро Вуксановић, академик Динко Давидов. У Београду, уторак 26. новембар 2013. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Тотални геноцид : Nezavisna država Hrvatska 1941-1945 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 26. новембар 2013. године]",
pages = "183-191",
volume = "2",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10622"
}
Вуксановић, М., Крестић, В. Ђ., Вуксановић, М.,& Давидов, Д.. (2014). Тотални геноцид : Nezavisna država Hrvatska 1941-1945 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 26. новембар 2013. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 2(2), 183-191.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10622
Вуксановић М, Крестић ВЂ, Вуксановић М, Давидов Д. Тотални геноцид : Nezavisna država Hrvatska 1941-1945 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 26. новембар 2013. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2014;2(2):183-191.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10622 .
Вуксановић, Миро, Крестић, Василије Ђ., Вуксановић, Миро, Давидов, Динко, "Тотални геноцид : Nezavisna država Hrvatska 1941-1945 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 26. новембар 2013. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 2, no. 2 (2014):183-191,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10622 .

Сентандреја : српске повеснице ; Српска стематографија : Беч 1741. : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. новембра 2011. године]

Вуксановић, Миро; Давидов, Динко; Крестић, Василије Ђ.; Калић, Јованка; Стефановић, Димитрије

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2013)

TY  - GEN
AU  - Вуксановић, Миро
AU  - Давидов, Динко
AU  - Крестић, Василије Ђ.
AU  - Калић, Јованка
AU  - Стефановић, Димитрије
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9636
AB  - Сентандреја : српске повеснице / Динко Давидов. – Београд : САНУ ;
Нови Сад : Прометеј : Покрајински завод за заштиту споменика културе
Војводине, 2011. 
Српска стематографија : Беч 1741. / Динко Давидов. – Нови Сад : Прометеј,
2011. 
Говорили: академик Василије Ђ. Крестић,
академик Јованка Калић,
академик Димитрије Стефановић и
академик Динко Давидов.
У Београду, уторак 29. новембар 2011. у 13.00 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Сентандреја : српске повеснице ; Српска стематографија : Беч 1741. : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. новембра 2011. године]
SP  - 90
EP  - 98
VL  - 1
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9636
ER  - 
@misc{
author = "Вуксановић, Миро and Давидов, Динко and Крестић, Василије Ђ. and Калић, Јованка and Стефановић, Димитрије",
year = "2013",
abstract = "Сентандреја : српске повеснице / Динко Давидов. – Београд : САНУ ;
Нови Сад : Прометеј : Покрајински завод за заштиту споменика културе
Војводине, 2011. 
Српска стематографија : Беч 1741. / Динко Давидов. – Нови Сад : Прометеј,
2011. 
Говорили: академик Василије Ђ. Крестић,
академик Јованка Калић,
академик Димитрије Стефановић и
академик Динко Давидов.
У Београду, уторак 29. новембар 2011. у 13.00 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Сентандреја : српске повеснице ; Српска стематографија : Беч 1741. : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. новембра 2011. године]",
pages = "90-98",
volume = "1",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9636"
}
Вуксановић, М., Давидов, Д., Крестић, В. Ђ., Калић, Ј.,& Стефановић, Д.. (2013). Сентандреја : српске повеснице ; Српска стематографија : Беч 1741. : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. новембра 2011. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 1(1), 90-98.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9636
Вуксановић М, Давидов Д, Крестић ВЂ, Калић Ј, Стефановић Д. Сентандреја : српске повеснице ; Српска стематографија : Беч 1741. : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. новембра 2011. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2013;1(1):90-98.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9636 .
Вуксановић, Миро, Давидов, Динко, Крестић, Василије Ђ., Калић, Јованка, Стефановић, Димитрије, "Сентандреја : српске повеснице ; Српска стематографија : Беч 1741. : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. новембра 2011. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 1, no. 1 (2013):90-98,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9636 .

О загребачкој прослави педесетогодишњице књижевног рада Јована Јовановића Змаја

Крестић, Василије

(Belgrade : Académie serbe des sciences et des arts, Institut des études balkaniques, 1983)

TY  - JOUR
AU  - Крестић, Василије
PY  - 1983
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11760
AB  - О ставу Joвана Јовановића Змаја према Хрватима, њиховoj политици и њиховим политичарима, као и о односу Хрвата према Змajy писано je доста. Стога данашњим истраживачима који се позабаве тим питањем npeocтaje да неком новом појединошhy само допуне оно што je вeh речено или исправе понеки погрешно протумачени догађaj . Овај прилог има управо такав задатак
PB  - Belgrade : Académie serbe des sciences et des arts, Institut des études balkaniques
T2  - Balcanica : annuaire de l'Institut des études balkaniques
T1  - О загребачкој прослави педесетогодишњице књижевног рада Јована Јовановића Змаја
T1  - About the celebration of the fiftieth anniversary of the literary work of Jovan Jovanović Zmaj in Zagreb
SP  - 205
EP  - 211
VL  - 13-14 (1982-1983)
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11760
ER  - 
@article{
author = "Крестић, Василије",
year = "1983",
abstract = "О ставу Joвана Јовановића Змаја према Хрватима, њиховoj политици и њиховим политичарима, као и о односу Хрвата према Змajy писано je доста. Стога данашњим истраживачима који се позабаве тим питањем npeocтaje да неком новом појединошhy само допуне оно што je вeh речено или исправе понеки погрешно протумачени догађaj . Овај прилог има управо такав задатак",
publisher = "Belgrade : Académie serbe des sciences et des arts, Institut des études balkaniques",
journal = "Balcanica : annuaire de l'Institut des études balkaniques",
title = "О загребачкој прослави педесетогодишњице књижевног рада Јована Јовановића Змаја, About the celebration of the fiftieth anniversary of the literary work of Jovan Jovanović Zmaj in Zagreb",
pages = "205-211",
volume = "13-14 (1982-1983)",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11760"
}
Крестић, В.. (1983). О загребачкој прослави педесетогодишњице књижевног рада Јована Јовановића Змаја. in Balcanica : annuaire de l'Institut des études balkaniques
Belgrade : Académie serbe des sciences et des arts, Institut des études balkaniques., 13-14 (1982-1983), 205-211.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11760
Крестић В. О загребачкој прослави педесетогодишњице књижевног рада Јована Јовановића Змаја. in Balcanica : annuaire de l'Institut des études balkaniques. 1983;13-14 (1982-1983):205-211.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11760 .
Крестић, Василије, "О загребачкој прослави педесетогодишњице књижевног рада Јована Јовановића Змаја" in Balcanica : annuaire de l'Institut des études balkaniques, 13-14 (1982-1983) (1983):205-211,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11760 .

Радован Самарџић

Крестић, Василије

(Belgrade : Académie serbe des sciences et des arts, Institut des études balkaniques, 1983)

TY  - JOUR
AU  - Крестић, Василије
PY  - 1983
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11741
AB  - О шездесетогодишњици живота и тридесетпетогодишњици научног рада Радована Самарџића, Балканолошки институт Српске академике наука и уметности, којим он руководи од средине 1978. године, одлучио je да овај бpoj Bálcanice, у знак захвалности и признања за успешан рад и постигнуте резултате, посвети свом директору.
PB  - Belgrade : Académie serbe des sciences et des arts, Institut des études balkaniques
T2  - Balcanica : annuaire de l'Institut des études balkaniques
T1  - Радован Самарџић
SP  - 7
EP  - 17
VL  - 13-14 (1982-1983)
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11741
ER  - 
@article{
author = "Крестић, Василије",
year = "1983",
abstract = "О шездесетогодишњици живота и тридесетпетогодишњици научног рада Радована Самарџића, Балканолошки институт Српске академике наука и уметности, којим он руководи од средине 1978. године, одлучио je да овај бpoj Bálcanice, у знак захвалности и признања за успешан рад и постигнуте резултате, посвети свом директору.",
publisher = "Belgrade : Académie serbe des sciences et des arts, Institut des études balkaniques",
journal = "Balcanica : annuaire de l'Institut des études balkaniques",
title = "Радован Самарџић",
pages = "7-17",
volume = "13-14 (1982-1983)",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11741"
}
Крестић, В.. (1983). Радован Самарџић. in Balcanica : annuaire de l'Institut des études balkaniques
Belgrade : Académie serbe des sciences et des arts, Institut des études balkaniques., 13-14 (1982-1983), 7-17.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11741
Крестић В. Радован Самарџић. in Balcanica : annuaire de l'Institut des études balkaniques. 1983;13-14 (1982-1983):7-17.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11741 .
Крестић, Василије, "Радован Самарџић" in Balcanica : annuaire de l'Institut des études balkaniques, 13-14 (1982-1983) (1983):7-17,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11741 .