TY  - CHAP
AU  - Krsmanović, Bojana
PY  - 2024
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16413
AB  - Leo the Deacon, a contemporary of the Rus’-Byzantine war for Bulgaria of 970–971, described the triumph of John I Tzimiskes (969–976) in Bulgaria as unexpected: the laying of the crown of the Bulgarian tsars–for centuries the staunchest enemies of Byzantium in the Balkans–on the altar of Hagia Sophia heralded a new chapter in the Empire’s history. Byzantium’s penetration into the Balkans at least seemingly found a foothold in the military organization and reform reported in the Taktikon Escorial. The old frontier strip in the Balkans was reorganized, leading to an increase in the number of strategides and the creation of tagmatic command centers headed by doukai / katepano in Thessalonike and Adrianople. At the same time, the territories taken from Bulgaria, primarily in its northwestern part, were restructured according to the same principle: strategoi and garrisons were stationed in the captured Bulgarian cities and fortresses. The Danube frontier was established, and a tagmatic center headed by the katepano of Mesopotamia (for the West) was formed in the Danube delta. A surviving seal allows us to assume that a military center of the same rank existed in the western Balkans, in the Ras fortress (katepano of Ras).  Byzantium’s work on the military organization of the newly-conquered territories is also attested by the seals.
PB  - Wiesbaden : Harrassowitz Verlag
T2  - Byzanz am Rhein. Festschrift für Günter Prinzing anlässlich seines 80. Geburtstags / Mainzer Veröffentlichungen zur Byzantinistik
T1  - The Bulgarian Elite between War and Peace in the Balkans
SP  - 109
EP  - 128
VL  - 18
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16413
ER  - 

@inbook{
author = "Krsmanović, Bojana",
year = "2024",
abstract = "Leo the Deacon, a contemporary of the Rus’-Byzantine war for Bulgaria of 970–971, described the triumph of John I Tzimiskes (969–976) in Bulgaria as unexpected: the laying of the crown of the Bulgarian tsars–for centuries the staunchest enemies of Byzantium in the Balkans–on the altar of Hagia Sophia heralded a new chapter in the Empire’s history. Byzantium’s penetration into the Balkans at least seemingly found a foothold in the military organization and reform reported in the Taktikon Escorial. The old frontier strip in the Balkans was reorganized, leading to an increase in the number of strategides and the creation of tagmatic command centers headed by doukai / katepano in Thessalonike and Adrianople. At the same time, the territories taken from Bulgaria, primarily in its northwestern part, were restructured according to the same principle: strategoi and garrisons were stationed in the captured Bulgarian cities and fortresses. The Danube frontier was established, and a tagmatic center headed by the katepano of Mesopotamia (for the West) was formed in the Danube delta. A surviving seal allows us to assume that a military center of the same rank existed in the western Balkans, in the Ras fortress (katepano of Ras).  Byzantium’s work on the military organization of the newly-conquered territories is also attested by the seals.",
publisher = "Wiesbaden : Harrassowitz Verlag",
journal = "Byzanz am Rhein. Festschrift für Günter Prinzing anlässlich seines 80. Geburtstags / Mainzer Veröffentlichungen zur Byzantinistik",
booktitle = "The Bulgarian Elite between War and Peace in the Balkans",
pages = "109-128",
volume = "18",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16413"
}

Krsmanović, B.. (2024). The Bulgarian Elite between War and Peace in the Balkans. in Byzanz am Rhein. Festschrift für Günter Prinzing anlässlich seines 80. Geburtstags / Mainzer Veröffentlichungen zur Byzantinistik
Wiesbaden : Harrassowitz Verlag., 18, 109-128.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16413

Krsmanović B. The Bulgarian Elite between War and Peace in the Balkans. in Byzanz am Rhein. Festschrift für Günter Prinzing anlässlich seines 80. Geburtstags / Mainzer Veröffentlichungen zur Byzantinistik. 2024;18:109-128.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16413 .

Krsmanović, Bojana, "The Bulgarian Elite between War and Peace in the Balkans" in Byzanz am Rhein. Festschrift für Günter Prinzing anlässlich seines 80. Geburtstags / Mainzer Veröffentlichungen zur Byzantinistik, 18 (2024):109-128,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16413 .

TY  - JOUR
AU  - Krsmanović, Bojana
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16418
AB  - After 1018/1019, the organization of Byzantine rule in the interior regions of the Balkans rested on the administration that John I Tzimiskes established in the areas taken from Bulgaria after 971 and the experience Basil II acquired during the war of 976–1018/1019 against Samuel and his successors. The sources attest that the struggle for Bulgarian independence relied on a dense network of fortresses in the interior of the Balkans. Accounts of the war of 976–1018/1019 by Byzantine authors show that, based on certain criteria, we can identify the dominant fortresses that served as the centers of Bulgarian resistance. Basil took control of most of those fortresses by their surrender. The way in which the Balkan interior was subdued led to Byzantium’s reliance on church organization to establish its rule in the post-1018/1019 period. During the reign of Basil II and shortly after his death, the Archbishopric of Ohrid had a twofold role. This institution, on the one hand, ensured lasting peace in the Balkans and, on the other, remained the only guardian of the subjugated people’s identity. However, in the mid-11th century, Byzantium already began to openly pursue a policy that almost exclusively favored Constantinople’s interests in the Balkans.
AB  - Сазнања о управном систему који је Византија изградила на Балкану после 1018/1019. ограничава чињеница да ни из времена Василија II нити из времена његових наследника није сачувана ниједна службена ранг-листа византијских чинова и почасних звања. Ипак, подаци из извора потврђују да је војно-управна организација, изграђена током епохе Василија II у унутрашњим областима Балкана, почивала, с једне стране, на новим принципима управе, која је изграђивана у византијским пограничним провинцијама током епоха Василијевих претходника Нићифора Фоке (963–969) и Јована Цимискија (969–976); с друге стране, на Василијеву организацију власти у балканским областима утицало је искуство стечено током рата са Самуилом и његовим наследницима (976–1018).
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института
T1  - On the Role of Bulgarian Fortresses in the War of 976–1018
T1  - O улози бугарских тврђава у рату 976–1018
SP  - 843
EP  - 874
VL  - 60
IS  - 2
DO  - 10.2298/ZRVI2360843K
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16418
ER  - 

@article{
author = "Krsmanović, Bojana",
year = "2023",
abstract = "After 1018/1019, the organization of Byzantine rule in the interior regions of the Balkans rested on the administration that John I Tzimiskes established in the areas taken from Bulgaria after 971 and the experience Basil II acquired during the war of 976–1018/1019 against Samuel and his successors. The sources attest that the struggle for Bulgarian independence relied on a dense network of fortresses in the interior of the Balkans. Accounts of the war of 976–1018/1019 by Byzantine authors show that, based on certain criteria, we can identify the dominant fortresses that served as the centers of Bulgarian resistance. Basil took control of most of those fortresses by their surrender. The way in which the Balkan interior was subdued led to Byzantium’s reliance on church organization to establish its rule in the post-1018/1019 period. During the reign of Basil II and shortly after his death, the Archbishopric of Ohrid had a twofold role. This institution, on the one hand, ensured lasting peace in the Balkans and, on the other, remained the only guardian of the subjugated people’s identity. However, in the mid-11th century, Byzantium already began to openly pursue a policy that almost exclusively favored Constantinople’s interests in the Balkans., Сазнања о управном систему који је Византија изградила на Балкану после 1018/1019. ограничава чињеница да ни из времена Василија II нити из времена његових наследника није сачувана ниједна службена ранг-листа византијских чинова и почасних звања. Ипак, подаци из извора потврђују да је војно-управна организација, изграђена током епохе Василија II у унутрашњим областима Балкана, почивала, с једне стране, на новим принципима управе, која је изграђивана у византијским пограничним провинцијама током епоха Василијевих претходника Нићифора Фоке (963–969) и Јована Цимискија (969–976); с друге стране, на Василијеву организацију власти у балканским областима утицало је искуство стечено током рата са Самуилом и његовим наследницима (976–1018).",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института",
title = "On the Role of Bulgarian Fortresses in the War of 976–1018, O улози бугарских тврђава у рату 976–1018",
pages = "843-874",
volume = "60",
number = "2",
doi = "10.2298/ZRVI2360843K",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16418"
}

Krsmanović, B.. (2023). On the Role of Bulgarian Fortresses in the War of 976–1018. in Зборник радова Византолошког института
Београд : Византолошки институт САНУ., 60(2), 843-874.
https://doi.org/10.2298/ZRVI2360843K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16418

Krsmanović B. On the Role of Bulgarian Fortresses in the War of 976–1018. in Зборник радова Византолошког института. 2023;60(2):843-874.
doi:10.2298/ZRVI2360843K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16418 .

Krsmanović, Bojana, "On the Role of Bulgarian Fortresses in the War of 976–1018" in Зборник радова Византолошког института, 60, no. 2 (2023):843-874,
https://doi.org/10.2298/ZRVI2360843K .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16418 .

TY  - GEN
AU  - Крсмановић, Бојана
AU  - Коматина, Предраг
AU  - Џелебџић, Дејан
AU  - Максимовић, Љубомир
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13240
AB  - Зборник радова Византолошког института. Књ. 55 и 56 / уредници Љубомир Максимовић, Бојана Крсмановић. – Београд : Византолошки институт САНУ, 2018–2019.
„E, е, шта је то?“ : евнуси у војном врху византијског царства : (780–1025) / Бојана Крсмановић. – Београд : Службени гласник : Византолошки институт САНУ, 2018.
Поздравна реч: академик Љубомир Максимовић, директор Византолошког института САНУ.
Говорили: др Бојана Крсмановић, др Предраг Коматина, доц. др Дејан Џелебџић.
У Београду, уторак 29. септембар 2020. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Зборник радова Византолошког института. Књ. 55 и 56 ; „E, е, шта је то?“ : евнуси у војном врху византијског царства : (780–1025) : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. септембар 2020. године]
SP  - 107
EP  - 120
VL  - 9
IS  - 9
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13240
ER  - 

@misc{
author = "Крсмановић, Бојана and Коматина, Предраг and Џелебџић, Дејан and Максимовић, Љубомир",
year = "2021",
abstract = "Зборник радова Византолошког института. Књ. 55 и 56 / уредници Љубомир Максимовић, Бојана Крсмановић. – Београд : Византолошки институт САНУ, 2018–2019.
„E, е, шта је то?“ : евнуси у војном врху византијског царства : (780–1025) / Бојана Крсмановић. – Београд : Службени гласник : Византолошки институт САНУ, 2018.
Поздравна реч: академик Љубомир Максимовић, директор Византолошког института САНУ.
Говорили: др Бојана Крсмановић, др Предраг Коматина, доц. др Дејан Џелебџић.
У Београду, уторак 29. септембар 2020. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Зборник радова Византолошког института. Књ. 55 и 56 ; „E, е, шта је то?“ : евнуси у војном врху византијског царства : (780–1025) : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. септембар 2020. године]",
pages = "107-120",
volume = "9",
number = "9",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13240"
}

Крсмановић, Б., Коматина, П., Џелебџић, Д.,& Максимовић, Љ.. (2021). Зборник радова Византолошког института. Књ. 55 и 56 ; „E, е, шта је то?“ : евнуси у војном врху византијског царства : (780–1025) : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. септембар 2020. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 9(9), 107-120.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13240

Крсмановић Б, Коматина П, Џелебџић Д, Максимовић Љ. Зборник радова Византолошког института. Књ. 55 и 56 ; „E, е, шта је то?“ : евнуси у војном врху византијског царства : (780–1025) : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. септембар 2020. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2021;9(9):107-120.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13240 .

Крсмановић, Бојана, Коматина, Предраг, Џелебџић, Дејан, Максимовић, Љубомир, "Зборник радова Византолошког института. Књ. 55 и 56 ; „E, е, шта је то?“ : евнуси у војном врху византијског царства : (780–1025) : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. септембар 2020. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 9, no. 9 (2021):107-120,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13240 .

TY  - CHAP
AU  - Krsmanović, Bojana
AU  - Тодоровић, Дарко
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10049
AB  - Писма Теофилакта Охридског су оставила значајна сведочанства за илустрацију феномена приватног удруживања појединаца и породица. Реч је о појави која показује да деловање
појединца у византијском друштву није зависило само од његовог порекла или родбинске повезаности са угледнијим представницима византијских аристократских породица, односно
са припадницима владајуће елите: извори су оставили довољно сведочанстава која показују да је укључивање појединаца различитог социјалног статуса – било угледног, било ниског – у одређене интересне групе почивало на широко упражњаваном обичају препоручивања некога за нешто. Тај обичај је несумњиво био само једна од последица чињенице да се ни почасна достојанства (титуле) ни положаји у Византији нису наслеђивали, што није само отежавало образовање аристократије него је неизвесним чинило положај и будућност како појединца, тако и његове породице. Отуд су личне везе – у једнакој мери оне засноване на
пријатељству, а не само на орођавању – омогућавале појединцу успон у друштву, напредовање у оквиру одређене професије, очување стечене друштвене и професионалне позиције.
Кореспонденција охридског архиепископа на више начина илуструје феномен приватног удруживања и употребу личних веза у службеној комуникацији. У раду су анализирана писма
која показују на који начин је Теофилакт Охридски језик и стил својих писама прилагођавао кореспондентима, водећи рачуна о њиховом друштвеном рангу, политичком утицају, рођачким везама са царем и другим члановима породица Комнина и Дука. Анализирана су и писма која је Теофилакт размењивао са својим присним пријатељима, неретко бившим ученицима, од којих је у више наврата тражио да искористе своје положаје и интервенишу
у корист охридске архиепископије. Посебно је истакнуто једно писмо које је Теофилакт упутио свом пријатељу Михаилу Пантехнису (Gautier II, № 114), које баца посебно светло на целокупну службену кореспонденцију охридског архиепископа.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Гласови и слике : облици комуникације на средњевековном Балкану (IV-XVI век) / Voices and Images : modes of communication in the medieval Balkans (IVth-XVIth centuries)
T1  - Τοῦτό μοι τέλεσον –„Среди ми то” Службена и приватна комуникација у писмима Теофилакта Охридског
T1  - Τοῦτό μοι τέλεσον – “Take care of this for me” Official and Private Communication in the Letters of Theophylact of Ohrid
SP  - 93
EP  - 138
VL  - 48
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10049
ER  - 

@inbook{
author = "Krsmanović, Bojana and Тодоровић, Дарко",
year = "2020",
abstract = "Писма Теофилакта Охридског су оставила значајна сведочанства за илустрацију феномена приватног удруживања појединаца и породица. Реч је о појави која показује да деловање
појединца у византијском друштву није зависило само од његовог порекла или родбинске повезаности са угледнијим представницима византијских аристократских породица, односно
са припадницима владајуће елите: извори су оставили довољно сведочанстава која показују да је укључивање појединаца различитог социјалног статуса – било угледног, било ниског – у одређене интересне групе почивало на широко упражњаваном обичају препоручивања некога за нешто. Тај обичај је несумњиво био само једна од последица чињенице да се ни почасна достојанства (титуле) ни положаји у Византији нису наслеђивали, што није само отежавало образовање аристократије него је неизвесним чинило положај и будућност како појединца, тако и његове породице. Отуд су личне везе – у једнакој мери оне засноване на
пријатељству, а не само на орођавању – омогућавале појединцу успон у друштву, напредовање у оквиру одређене професије, очување стечене друштвене и професионалне позиције.
Кореспонденција охридског архиепископа на више начина илуструје феномен приватног удруживања и употребу личних веза у службеној комуникацији. У раду су анализирана писма
која показују на који начин је Теофилакт Охридски језик и стил својих писама прилагођавао кореспондентима, водећи рачуна о њиховом друштвеном рангу, политичком утицају, рођачким везама са царем и другим члановима породица Комнина и Дука. Анализирана су и писма која је Теофилакт размењивао са својим присним пријатељима, неретко бившим ученицима, од којих је у више наврата тражио да искористе своје положаје и интервенишу
у корист охридске архиепископије. Посебно је истакнуто једно писмо које је Теофилакт упутио свом пријатељу Михаилу Пантехнису (Gautier II, № 114), које баца посебно светло на целокупну службену кореспонденцију охридског архиепископа.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Гласови и слике : облици комуникације на средњевековном Балкану (IV-XVI век) / Voices and Images : modes of communication in the medieval Balkans (IVth-XVIth centuries)",
booktitle = "Τοῦτό μοι τέλεσον –„Среди ми то” Службена и приватна комуникација у писмима Теофилакта Охридског, Τοῦτό μοι τέλεσον – “Take care of this for me” Official and Private Communication in the Letters of Theophylact of Ohrid",
pages = "93-138",
volume = "48",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10049"
}

Krsmanović, B.,& Тодоровић, Д.. (2020). Τοῦτό μοι τέλεσον –„Среди ми то” Службена и приватна комуникација у писмима Теофилакта Охридског. in Гласови и слике : облици комуникације на средњевековном Балкану (IV-XVI век) / Voices and Images : modes of communication in the medieval Balkans (IVth-XVIth centuries)
Београд : Византолошки институт САНУ., 48, 93-138.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10049

Krsmanović B, Тодоровић Д. Τοῦτό μοι τέλεσον –„Среди ми то” Службена и приватна комуникација у писмима Теофилакта Охридског. in Гласови и слике : облици комуникације на средњевековном Балкану (IV-XVI век) / Voices and Images : modes of communication in the medieval Balkans (IVth-XVIth centuries). 2020;48:93-138.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10049 .

Krsmanović, Bojana, Тодоровић, Дарко, "Τοῦτό μοι τέλεσον –„Среди ми то” Службена и приватна комуникација у писмима Теофилакта Охридског" in Гласови и слике : облици комуникације на средњевековном Балкану (IV-XVI век) / Voices and Images : modes of communication in the medieval Balkans (IVth-XVIth centuries), 48 (2020):93-138,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10049 .

TY  - GEN
AU  - Максимовић, Љубомир
AU  - Марковић, Миодраг
AU  - Крсмановић, Бојана
AU  - Миљковић, Бојан
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11217
AB  - Чудотворна икона у Византији / Бојан Миљковић ; уредник Љубо мир Максимовић. – Београд : Византолошки институт САНУ, 2017.
и
Зборник радова Византолошког института. Књ. 53 / уредници Љу бомир Максимовић, Бојана Крсмановић. – Београд : Византолошки 
институт САНУ, 2016.
Поздравна реч: академик Љубомир Максимовић, потпредседник 
САНУ. Говорили: дописни члан Миодраг Марковић, др Бојана Крсмановић, др Бојан Миљковић. У Београду, уторак 20. фебруар 2018. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Чудотворна икона у Византији ; Зборник радова Византолошког института. Књ. 53 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. фебруар 2018. године]
SP  - 27
EP  - 40
VL  - 7
IS  - 7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11217
ER  - 

@misc{
author = "Максимовић, Љубомир and Марковић, Миодраг and Крсмановић, Бојана and Миљковић, Бојан and Вуксановић, Миро",
year = "2019",
abstract = "Чудотворна икона у Византији / Бојан Миљковић ; уредник Љубо мир Максимовић. – Београд : Византолошки институт САНУ, 2017.
и
Зборник радова Византолошког института. Књ. 53 / уредници Љу бомир Максимовић, Бојана Крсмановић. – Београд : Византолошки 
институт САНУ, 2016.
Поздравна реч: академик Љубомир Максимовић, потпредседник 
САНУ. Говорили: дописни члан Миодраг Марковић, др Бојана Крсмановић, др Бојан Миљковић. У Београду, уторак 20. фебруар 2018. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Чудотворна икона у Византији ; Зборник радова Византолошког института. Књ. 53 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. фебруар 2018. године]",
pages = "27-40",
volume = "7",
number = "7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11217"
}

Максимовић, Љ., Марковић, М., Крсмановић, Б., Миљковић, Б.,& Вуксановић, М.. (2019). Чудотворна икона у Византији ; Зборник радова Византолошког института. Књ. 53 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. фебруар 2018. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 7(7), 27-40.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11217

Максимовић Љ, Марковић М, Крсмановић Б, Миљковић Б, Вуксановић М. Чудотворна икона у Византији ; Зборник радова Византолошког института. Књ. 53 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. фебруар 2018. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2019;7(7):27-40.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11217 .

Максимовић, Љубомир, Марковић, Миодраг, Крсмановић, Бојана, Миљковић, Бојан, Вуксановић, Миро, "Чудотворна икона у Византији ; Зборник радова Византолошког института. Књ. 53 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. фебруар 2018. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 7, no. 7 (2019):27-40,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11217 .

TY  - BOOK
AU  - Крсмановић, Бојана
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10705
AB  - This study discusses the role of eunuchs in the military organization of the Empire from the last decades of the 8th to the beginning of the 11th century. It aims to determine the processes and circumstances that allowed eunuchs to acquire not only military power but also receive military titles and ranks – the process that led to their official inclusion into army hierarchy. In the period between the 8th and the 11th century, when the theme system had long taken hold, military organization experienced rapid development, which was reflected in both the establishment of military functions and the (re)definition of the competences these offices entailed. These shifts can be used to differentiate the main stages in the development of the Empire’s military organization: the period of the dominance of thematic military hierarchy (7th –mid-9th century); the establishment of the central command system (c. mid-9th century); the rise of command functions (second half of the 9th and the 10th century); and the reform of the provincial system (mid-10th – early 11th century). This process can be symbolically retraced through the office of the domestikos ton Scholon, whose evolution allows us to retrace the Empire’s military history and the development and rise of military aristocracy, as well as its relations with the sovereign. In the period between Constantine V and Constantine VIII, the domestikos ton Scholon underwent a long evolution from the most important military leader in the capital to the most prestigious political and social position in the Byzantine army. For more than two and a half centuries, this office remained inaccessible to eunuchs (767/8–1025/6), which forced rulers to find other ways to include their personal servants into the army. The bestowment of the office of domestikos ton Scholon on a palace eunuch symbolically completed a process that showed that individual exceptions, which carried over from one period to the next, could change a long-standing rule.
AB  - Када су око 1270. године византијски посланици посетили двор Стефана Уроша I да би преговарали о склапању брака између његовог млађег сина Милутина и византијске принцезе Ане, ћерке цара Михаила VIII Палеолога, српски краљ је, видевши њихову раско-
шну пратњу и послугу, „а нарочито евнухе“, упитао „шта би они требало да буду“ (τί ἂν καὶ εἴησαν οὗτοι;). Пошто су му византијски посланици објаснили да је такав „царски ред“ (τάξις ... βασίλειος), те да принцези „следи таква пратња“, Урош I је негодујући, наводно, рекао: „Е, е, шта је то? У нас се не живи тако!“ (Αἲ αἴ, τί ταῦτα; Καὶ ἡμῖν οὐ συνήθης αὕτη ἡ δίαιτα).
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
PB  - Београд : ЈП „Службени гласник“
T1  - "Е, е, шта је то?" : Евнуси у војном врху византијског царства (780– 1025)
T1  - „Αἲ αἴ, τί ταῦτα;“ : Eunuchs in the Military Leadership of the Byzantine Empire (780–1025)
VL  - 47
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10705
ER  - 

@book{
author = "Крсмановић, Бојана",
year = "2018",
abstract = "This study discusses the role of eunuchs in the military organization of the Empire from the last decades of the 8th to the beginning of the 11th century. It aims to determine the processes and circumstances that allowed eunuchs to acquire not only military power but also receive military titles and ranks – the process that led to their official inclusion into army hierarchy. In the period between the 8th and the 11th century, when the theme system had long taken hold, military organization experienced rapid development, which was reflected in both the establishment of military functions and the (re)definition of the competences these offices entailed. These shifts can be used to differentiate the main stages in the development of the Empire’s military organization: the period of the dominance of thematic military hierarchy (7th –mid-9th century); the establishment of the central command system (c. mid-9th century); the rise of command functions (second half of the 9th and the 10th century); and the reform of the provincial system (mid-10th – early 11th century). This process can be symbolically retraced through the office of the domestikos ton Scholon, whose evolution allows us to retrace the Empire’s military history and the development and rise of military aristocracy, as well as its relations with the sovereign. In the period between Constantine V and Constantine VIII, the domestikos ton Scholon underwent a long evolution from the most important military leader in the capital to the most prestigious political and social position in the Byzantine army. For more than two and a half centuries, this office remained inaccessible to eunuchs (767/8–1025/6), which forced rulers to find other ways to include their personal servants into the army. The bestowment of the office of domestikos ton Scholon on a palace eunuch symbolically completed a process that showed that individual exceptions, which carried over from one period to the next, could change a long-standing rule., Када су око 1270. године византијски посланици посетили двор Стефана Уроша I да би преговарали о склапању брака између његовог млађег сина Милутина и византијске принцезе Ане, ћерке цара Михаила VIII Палеолога, српски краљ је, видевши њихову раско-
шну пратњу и послугу, „а нарочито евнухе“, упитао „шта би они требало да буду“ (τί ἂν καὶ εἴησαν οὗτοι;). Пошто су му византијски посланици објаснили да је такав „царски ред“ (τάξις ... βασίλειος), те да принцези „следи таква пратња“, Урош I је негодујући, наводно, рекао: „Е, е, шта је то? У нас се не живи тако!“ (Αἲ αἴ, τί ταῦτα; Καὶ ἡμῖν οὐ συνήθης αὕτη ἡ δίαιτα).",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ, Београд : ЈП „Службени гласник“",
title = ""Е, е, шта је то?" : Евнуси у војном врху византијског царства (780– 1025), „Αἲ αἴ, τί ταῦτα;“ : Eunuchs in the Military Leadership of the Byzantine Empire (780–1025)",
volume = "47",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10705"
}

Крсмановић, Б.. (2018). "Е, е, шта је то?" : Евнуси у војном врху византијског царства (780– 1025). 
Београд : Византолошки институт САНУ., 47.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10705

Крсмановић Б. "Е, е, шта је то?" : Евнуси у војном врху византијског царства (780– 1025). 2018;47.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10705 .

Крсмановић, Бојана, ""Е, е, шта је то?" : Евнуси у војном врху византијског царства (780– 1025)", 47 (2018),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10705 .

TY  - JOUR
AU  - Ivanišević, Vujadin
AU  - Krsmanović, Bojana
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11881
AB  - The authors present new finds of Byzantine lead seals at Morava (Margum), Braničevo and the broader area around them. The seals from Morava and Braničevo were unearthed in the course of archaeological excavations, which make these finds particularly important. Significant among them is the seal from Morava, which belonged to Symeon (?), magister and logothete of the dromos, from the end of the tenth century, which indicates the presence of Byzantine officials in Morava and the establishment of Byzantine authority along the north-western Danubian border following the fall of the Bulgarian empire in 971.
Three new seals from Braničevo complement the list of Byzantine officials in connection with the events on the Danubian border in the eleventh and twelfth centuries. The seals found in the broader area of Braničevo should also be added to this list. Of particular significance among them is the seal of Georgios Palaiologos Doukas Komnenos, megas hetaireiarches, a well known historical figure involved in events in Hungary, Serbia and on the Danubian border in the 1160s.
PB  - Belgrade: Institute of Archaeology
T2  - Starinar
T1  - New Byzantine Seals from Morava (Margum) and Braničevo
SP  - 111
EP  - 124
VL  - 68
DO  - 10.2298/STA1868111I
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11881
ER  - 

@article{
author = "Ivanišević, Vujadin and Krsmanović, Bojana",
year = "2018",
abstract = "The authors present new finds of Byzantine lead seals at Morava (Margum), Braničevo and the broader area around them. The seals from Morava and Braničevo were unearthed in the course of archaeological excavations, which make these finds particularly important. Significant among them is the seal from Morava, which belonged to Symeon (?), magister and logothete of the dromos, from the end of the tenth century, which indicates the presence of Byzantine officials in Morava and the establishment of Byzantine authority along the north-western Danubian border following the fall of the Bulgarian empire in 971.
Three new seals from Braničevo complement the list of Byzantine officials in connection with the events on the Danubian border in the eleventh and twelfth centuries. The seals found in the broader area of Braničevo should also be added to this list. Of particular significance among them is the seal of Georgios Palaiologos Doukas Komnenos, megas hetaireiarches, a well known historical figure involved in events in Hungary, Serbia and on the Danubian border in the 1160s.",
publisher = "Belgrade: Institute of Archaeology",
journal = "Starinar",
title = "New Byzantine Seals from Morava (Margum) and Braničevo",
pages = "111-124",
volume = "68",
doi = "10.2298/STA1868111I",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11881"
}

Ivanišević, V.,& Krsmanović, B.. (2018). New Byzantine Seals from Morava (Margum) and Braničevo. in Starinar
Belgrade: Institute of Archaeology., 68, 111-124.
https://doi.org/10.2298/STA1868111I
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11881

Ivanišević V, Krsmanović B. New Byzantine Seals from Morava (Margum) and Braničevo. in Starinar. 2018;68:111-124.
doi:10.2298/STA1868111I
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11881 .

Ivanišević, Vujadin, Krsmanović, Bojana, "New Byzantine Seals from Morava (Margum) and Braničevo" in Starinar, 68 (2018):111-124,
https://doi.org/10.2298/STA1868111I .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11881 .

TY  - JOUR
AU  - Krsmanović, Bojana
AU  - Milanović, Ljubomir
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9219
AB  - The paper discusses twelve visual depictions that in all likelihood represent St. Ignatios of Constantinople and were created between the ninth and the thirteenth century. Most of these depictions show Patriarch Ignatios beardless, which reflects the fact that he was a eunuch of the ἐκτομίας category. The paper analyzes two iconographical elements distinctive of his portraits: beardlessness and youthful appearance. It concludes that, on the one hand, the artists who painted the beardless portraits of Ignatios strove to depict the saint as realistically as possible; while, on the other hand, his beardless and youthful appearance also had a metaphorical
meaning and served to highlight the chastity and purity of the eunuch saint.
PB  - Београд : Филозофски факултет- Институт за историју уметности
T2  - Зограф
T1  - Beards that matter. Visual representations of Patriarch Ignatios in Byzantine art
SP  - 25
EP  - 36
VL  - 41
DO  - 10.2298/ZOG1741025K
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9219
ER  - 

@article{
author = "Krsmanović, Bojana and Milanović, Ljubomir",
year = "2017",
abstract = "The paper discusses twelve visual depictions that in all likelihood represent St. Ignatios of Constantinople and were created between the ninth and the thirteenth century. Most of these depictions show Patriarch Ignatios beardless, which reflects the fact that he was a eunuch of the ἐκτομίας category. The paper analyzes two iconographical elements distinctive of his portraits: beardlessness and youthful appearance. It concludes that, on the one hand, the artists who painted the beardless portraits of Ignatios strove to depict the saint as realistically as possible; while, on the other hand, his beardless and youthful appearance also had a metaphorical
meaning and served to highlight the chastity and purity of the eunuch saint.",
publisher = "Београд : Филозофски факултет- Институт за историју уметности",
journal = "Зограф",
title = "Beards that matter. Visual representations of Patriarch Ignatios in Byzantine art",
pages = "25-36",
volume = "41",
doi = "10.2298/ZOG1741025K",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9219"
}

Krsmanović, B.,& Milanović, L.. (2017). Beards that matter. Visual representations of Patriarch Ignatios in Byzantine art. in Зограф
Београд : Филозофски факултет- Институт за историју уметности., 41, 25-36.
https://doi.org/10.2298/ZOG1741025K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9219

Krsmanović B, Milanović L. Beards that matter. Visual representations of Patriarch Ignatios in Byzantine art. in Зограф. 2017;41:25-36.
doi:10.2298/ZOG1741025K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9219 .

Krsmanović, Bojana, Milanović, Ljubomir, "Beards that matter. Visual representations of Patriarch Ignatios in Byzantine art" in Зограф, 41 (2017):25-36,
https://doi.org/10.2298/ZOG1741025K .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9219 .

TY  - JOUR
AU  - Krsmanović, Bojana
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7138
AB  - The paper discusses examples of corporal mutilation that accompanied intra-dynastic conflicts or clashes with real or potential pretenders to the imperial throne. Castration was a known but rarely applied measure in the political conflicts of the 7th and 8th century. Hence the two consecutive cases of castration of all sons of the deposed emperor Michael I Rhangabe (813) and the assassinated emperor Leo V the Armenian (820) deviated from the previous Byzantine practice. The paper establishes that in these cases the choice of castration as the most effective means of ensuring the future political disqualification of the princes and their families was a result of the strengthening dynastic principle, which was particularly noticeable in the cases of the descendents of Constantine V from his third marriage. It also highlights that castration was never used on the deposed emperor autokratōr, but only on the bearers of imperial dignities (co-emperors) or simply princes with no imperial title. In examples where castration was used to ensure political disqualification, it was not a sanction for an individual wrongdoing (in other words, castration was not a penalty prescribed for a specific transgression); if these cases were a matter of punishment at all, the penalty was meant to sanction the entire bloodline (γένος) rather than the (innocent) individual. Castration was a milder form of punishment compared to other forms of physical mutilation (severing of the nose, tongue or ears; blinding). Due to the ambivalent attitude of the Byzantine society towards eunuchs, castration did not necessarily lead to social marginalization. Hence, it was applied more frequently during the reign of the Macedonian dynasty, but prominent castrates were incorporated into the official hierarchy as members of an order of eunuchs (τάξεις τῶν εὐνούχων).
AB  - У раду се разматрају примери телесног сакаћења који су пратили обрачуне унутар династија или обрачуне са претендентима – потенцијалним или стварним – на царску власт. Уочљиво је да је кастрација била позната али ретко примењивана мера у политичким превирањима током 7. и 8. века. Зато је одлука о кастрирању свих синова свргнутог цара Михаила I Рангабеа (813), а затим и синова Лава V Јерменина (820) одударала од дотадашње уобичајене византијске праксе. Установљено је да је у наведеним случајевима избор кастрације као најефикаснијег средства за будућу политичку дисквалификацију принчева и њихових породица био последица јачања династичког принципа у византијском друшту, што је било врло изражено у случају потомака Константина V из трећег брака. Истакнуто је, такође, да се кастрацији никад не подвргава свргнути цар автократор, већ носиоци царске титуле (цареви савладари) или, једноставно, принчеви без царског звања. Нотирано је да се у примерима примене кастрације у циљу политичке дисквалификације није радило о санкцији за индивидуалну кривицу (дакле, није реч била о казни која је пратила конкретан преступ); ако се у тим случајевима говори о казни, она је била намењена породици, тј. роду (γένος) а не (невином) појединцу. У односу на друге начине телесног сакаћења (сечење носа, језика, ушију, ослепљење) кастрација је спадала у блажи вид санкција. Због амбивалентног односа византијског друштва према евнусима, кастрација није водила обавезној друштвеној маргинализацији жртве. Зато је у време владавине Македонске династије чешће примењивана, али су угледни кастрирани појединци укључивани у службену хијерархију, у евнушки ред (τάξεις τῶν εὐνούχων).
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института САНУ
T1  - Castration as a Consequence of the Strengthening of the Dynastic Principle
T1  - Кастрација као последица јачања династичког принципа
SP  - 41
EP  - 64
VL  - 54
DO  - 10.2298/ZRVI1754041K
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7138
ER  - 

@article{
author = "Krsmanović, Bojana",
year = "2017",
abstract = "The paper discusses examples of corporal mutilation that accompanied intra-dynastic conflicts or clashes with real or potential pretenders to the imperial throne. Castration was a known but rarely applied measure in the political conflicts of the 7th and 8th century. Hence the two consecutive cases of castration of all sons of the deposed emperor Michael I Rhangabe (813) and the assassinated emperor Leo V the Armenian (820) deviated from the previous Byzantine practice. The paper establishes that in these cases the choice of castration as the most effective means of ensuring the future political disqualification of the princes and their families was a result of the strengthening dynastic principle, which was particularly noticeable in the cases of the descendents of Constantine V from his third marriage. It also highlights that castration was never used on the deposed emperor autokratōr, but only on the bearers of imperial dignities (co-emperors) or simply princes with no imperial title. In examples where castration was used to ensure political disqualification, it was not a sanction for an individual wrongdoing (in other words, castration was not a penalty prescribed for a specific transgression); if these cases were a matter of punishment at all, the penalty was meant to sanction the entire bloodline (γένος) rather than the (innocent) individual. Castration was a milder form of punishment compared to other forms of physical mutilation (severing of the nose, tongue or ears; blinding). Due to the ambivalent attitude of the Byzantine society towards eunuchs, castration did not necessarily lead to social marginalization. Hence, it was applied more frequently during the reign of the Macedonian dynasty, but prominent castrates were incorporated into the official hierarchy as members of an order of eunuchs (τάξεις τῶν εὐνούχων)., У раду се разматрају примери телесног сакаћења који су пратили обрачуне унутар династија или обрачуне са претендентима – потенцијалним или стварним – на царску власт. Уочљиво је да је кастрација била позната али ретко примењивана мера у политичким превирањима током 7. и 8. века. Зато је одлука о кастрирању свих синова свргнутог цара Михаила I Рангабеа (813), а затим и синова Лава V Јерменина (820) одударала од дотадашње уобичајене византијске праксе. Установљено је да је у наведеним случајевима избор кастрације као најефикаснијег средства за будућу политичку дисквалификацију принчева и њихових породица био последица јачања династичког принципа у византијском друшту, што је било врло изражено у случају потомака Константина V из трећег брака. Истакнуто је, такође, да се кастрацији никад не подвргава свргнути цар автократор, већ носиоци царске титуле (цареви савладари) или, једноставно, принчеви без царског звања. Нотирано је да се у примерима примене кастрације у циљу политичке дисквалификације није радило о санкцији за индивидуалну кривицу (дакле, није реч била о казни која је пратила конкретан преступ); ако се у тим случајевима говори о казни, она је била намењена породици, тј. роду (γένος) а не (невином) појединцу. У односу на друге начине телесног сакаћења (сечење носа, језика, ушију, ослепљење) кастрација је спадала у блажи вид санкција. Због амбивалентног односа византијског друштва према евнусима, кастрација није водила обавезној друштвеној маргинализацији жртве. Зато је у време владавине Македонске династије чешће примењивана, али су угледни кастрирани појединци укључивани у службену хијерархију, у евнушки ред (τάξεις τῶν εὐνούχων).",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института САНУ",
title = "Castration as a Consequence of the Strengthening of the Dynastic Principle, Кастрација као последица јачања династичког принципа",
pages = "41-64",
volume = "54",
doi = "10.2298/ZRVI1754041K",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7138"
}

Krsmanović, B.. (2017). Castration as a Consequence of the Strengthening of the Dynastic Principle. in Зборник радова Византолошког института САНУ
Београд : Византолошки институт САНУ., 54, 41-64.
https://doi.org/10.2298/ZRVI1754041K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7138

Krsmanović B. Castration as a Consequence of the Strengthening of the Dynastic Principle. in Зборник радова Византолошког института САНУ. 2017;54:41-64.
doi:10.2298/ZRVI1754041K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7138 .

Krsmanović, Bojana, "Castration as a Consequence of the Strengthening of the Dynastic Principle" in Зборник радова Византолошког института САНУ, 54 (2017):41-64,
https://doi.org/10.2298/ZRVI1754041K .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7138 .

TY  - JOUR
AU  - Krsmanović, Bojana
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/956
AB  - У раду се анализирају околности у којима су деловали носиоци дужности лого-
тета дрома током првог века постојања те функције. Констатује се да је у 8. веку лого-
тет дрома регрутован превасходно из војничког окружења, те да је могао располагати
и војним овлашћењима. У то доба систем централне команде није био дефинисан пре-
ко одређене функције, што је свакако утицало на компетенције водећих византијских
званичника какав је био логотет дрома.
Кључне речи: логотет дрома, војна овлашћења, централна команда, војска у
походу
AB  - The paper analyses the circumstances in which the incumbents of the office of the logothetes tou dromou operated in the first century of this post’s existence. It concludes that in the 8th century the logothetes tou dromou was usually recruited from military ranks and that he could also wield military authority. At this time the system of central command was not yet defined through specific functions, which certainly influenced the competences of leading Byzantine officials such as the logothetes tou dromou.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Zbornik radova Vizantološkog instituta
T1  - On the military competences of the logothetes tou dromou in the 8th century
T1  - O војним овлашћењима логотета дрома у 8. веку
SP  - 47
EP  - 62
IS  - 53
DO  - 10.2298/ZRVI1653047K
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_956
ER  - 

@article{
author = "Krsmanović, Bojana",
year = "2016",
abstract = "У раду се анализирају околности у којима су деловали носиоци дужности лого-
тета дрома током првог века постојања те функције. Констатује се да је у 8. веку лого-
тет дрома регрутован превасходно из војничког окружења, те да је могао располагати
и војним овлашћењима. У то доба систем централне команде није био дефинисан пре-
ко одређене функције, што је свакако утицало на компетенције водећих византијских
званичника какав је био логотет дрома.
Кључне речи: логотет дрома, војна овлашћења, централна команда, војска у
походу, The paper analyses the circumstances in which the incumbents of the office of the logothetes tou dromou operated in the first century of this post’s existence. It concludes that in the 8th century the logothetes tou dromou was usually recruited from military ranks and that he could also wield military authority. At this time the system of central command was not yet defined through specific functions, which certainly influenced the competences of leading Byzantine officials such as the logothetes tou dromou.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Zbornik radova Vizantološkog instituta",
title = "On the military competences of the logothetes tou dromou in the 8th century, O војним овлашћењима логотета дрома у 8. веку",
pages = "47-62",
number = "53",
doi = "10.2298/ZRVI1653047K",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_956"
}

Krsmanović, B.. (2016). On the military competences of the logothetes tou dromou in the 8th century. in Zbornik radova Vizantološkog instituta
Београд : Византолошки институт САНУ.(53), 47-62.
https://doi.org/10.2298/ZRVI1653047K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_956

Krsmanović B. On the military competences of the logothetes tou dromou in the 8th century. in Zbornik radova Vizantološkog instituta. 2016;(53):47-62.
doi:10.2298/ZRVI1653047K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_956 .

Krsmanović, Bojana, "On the military competences of the logothetes tou dromou in the 8th century" in Zbornik radova Vizantološkog instituta, no. 53 (2016):47-62,
https://doi.org/10.2298/ZRVI1653047K .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_956 .

TY  - GEN
AU  - Маркопулос, Атанасиос
AU  - Спремић, Момчило
AU  - Крсмановић, Бојана
AU  - Вуксановић, Миро
AU  - Максимовић, Љубомир
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10792
AB  - Зборник радова Византолошког института. Књ. 50, 1–2. Меlanges Ljubomir Maksimović / уредници Бојана Крсмановић, Срђан Пириватрић. – Београд : Византолошки институт САНУ, 2013.
Говорили: проф. емеритус др Атанасиос Маркопулос, академик Момчило Спремић, др Бојана Крсмановић, уредник. Реч захвалности: академик Љубомир Максимовић.
У Београду, уторак 3. март 2015. у 13.00 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Зборник радова Византолошког института. Књ. 50, 1-2 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 3. март 2015. године]
SP  - 53
EP  - 60
VL  - 4
IS  - 4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10792
ER  - 

@misc{
author = "Маркопулос, Атанасиос and Спремић, Момчило and Крсмановић, Бојана and Вуксановић, Миро and Максимовић, Љубомир",
year = "2016",
abstract = "Зборник радова Византолошког института. Књ. 50, 1–2. Меlanges Ljubomir Maksimović / уредници Бојана Крсмановић, Срђан Пириватрић. – Београд : Византолошки институт САНУ, 2013.
Говорили: проф. емеритус др Атанасиос Маркопулос, академик Момчило Спремић, др Бојана Крсмановић, уредник. Реч захвалности: академик Љубомир Максимовић.
У Београду, уторак 3. март 2015. у 13.00 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Зборник радова Византолошког института. Књ. 50, 1-2 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 3. март 2015. године]",
pages = "53-60",
volume = "4",
number = "4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10792"
}

Маркопулос, А., Спремић, М., Крсмановић, Б., Вуксановић, М.,& Максимовић, Љ.. (2016). Зборник радова Византолошког института. Књ. 50, 1-2 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 3. март 2015. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 4(4), 53-60.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10792

Маркопулос А, Спремић М, Крсмановић Б, Вуксановић М, Максимовић Љ. Зборник радова Византолошког института. Књ. 50, 1-2 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 3. март 2015. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2016;4(4):53-60.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10792 .

Маркопулос, Атанасиос, Спремић, Момчило, Крсмановић, Бојана, Вуксановић, Миро, Максимовић, Љубомир, "Зборник радова Византолошког института. Књ. 50, 1-2 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 3. март 2015. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 4, no. 4 (2016):53-60,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10792 .

TY  - GEN
AU  - Живојиновић, Драгољуб Р.
AU  - Крсмановић, Бојана
AU  - Павловић, Војислав Г.
AU  - Коматина, Предраг
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10799
AB  - Italy’s Balkan Strategies (19th–20th Century) / edited by Vojislav G. Pavlović ; editor in chief Dušan T. Bataković. – Belgrade : Institute for Balkan Studies of the Serbian Academy of Sciences and Arts, 2014 и Црквена политика Византје од краја иконоборства до смрти цара Василија I / Предраг Коматина ; уредник Љубомир Максимовић. – Београд : Византолошки институт Српске академије наука и уметности, 2014.
Говорили: академик Драгољуб Р. Живојиновић, др Бојана Крсмановић, др Војислав Г. Павловић, др Предраг Коматина.
 У Београду, уторак 26. мај 2015. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Italy’s Balkan Strategies (19th–20th Century) ; Црквена политика Византије од краја иконоборства до смрти цара Василија I : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 26. мај 2015. године]
SP  - 141
EP  - 151
VL  - 4
IS  - 4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10799
ER  - 

@misc{
author = "Живојиновић, Драгољуб Р. and Крсмановић, Бојана and Павловић, Војислав Г. and Коматина, Предраг and Вуксановић, Миро",
year = "2016",
abstract = "Italy’s Balkan Strategies (19th–20th Century) / edited by Vojislav G. Pavlović ; editor in chief Dušan T. Bataković. – Belgrade : Institute for Balkan Studies of the Serbian Academy of Sciences and Arts, 2014 и Црквена политика Византје од краја иконоборства до смрти цара Василија I / Предраг Коматина ; уредник Љубомир Максимовић. – Београд : Византолошки институт Српске академије наука и уметности, 2014.
Говорили: академик Драгољуб Р. Живојиновић, др Бојана Крсмановић, др Војислав Г. Павловић, др Предраг Коматина.
 У Београду, уторак 26. мај 2015. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Italy’s Balkan Strategies (19th–20th Century) ; Црквена политика Византије од краја иконоборства до смрти цара Василија I : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 26. мај 2015. године]",
pages = "141-151",
volume = "4",
number = "4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10799"
}

Живојиновић, Д. Р., Крсмановић, Б., Павловић, В. Г., Коматина, П.,& Вуксановић, М.. (2016). Italy’s Balkan Strategies (19th–20th Century) ; Црквена политика Византије од краја иконоборства до смрти цара Василија I : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 26. мај 2015. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 4(4), 141-151.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10799

Живојиновић ДР, Крсмановић Б, Павловић ВГ, Коматина П, Вуксановић М. Italy’s Balkan Strategies (19th–20th Century) ; Црквена политика Византије од краја иконоборства до смрти цара Василија I : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 26. мај 2015. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2016;4(4):141-151.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10799 .

Живојиновић, Драгољуб Р., Крсмановић, Бојана, Павловић, Војислав Г., Коматина, Предраг, Вуксановић, Миро, "Italy’s Balkan Strategies (19th–20th Century) ; Црквена политика Византије од краја иконоборства до смрти цара Василија I : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 26. мај 2015. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 4, no. 4 (2016):141-151,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10799 .

TY  - CHAP
AU  - Krsmanović, Bojana
AU  - Maksimović, Ljubomir
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11608
PB  - Belgrade : The Serbian National Committee of AIEB
PB  - Belgrade : P.E. Službeni glasnik
PB  - Belgrade : Instutute for Byzantine Studies, SASA
T2  - Byzantine Heritage and Serbian Art II / Sacral Art of the Serbian Lands in the Middle Ages
T1  - Byzantium in Serbia – Serbian Authenticity and Byzantine Influence
SP  - 41
EP  - 55
VL  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11608
ER  - 

@inbook{
author = "Krsmanović, Bojana and Maksimović, Ljubomir",
year = "2016",
publisher = "Belgrade : The Serbian National Committee of AIEB, Belgrade : P.E. Službeni glasnik, Belgrade : Instutute for Byzantine Studies, SASA",
journal = "Byzantine Heritage and Serbian Art II / Sacral Art of the Serbian Lands in the Middle Ages",
booktitle = "Byzantium in Serbia – Serbian Authenticity and Byzantine Influence",
pages = "41-55",
volume = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11608"
}

Krsmanović, B.,& Maksimović, L.. (2016). Byzantium in Serbia – Serbian Authenticity and Byzantine Influence. in Byzantine Heritage and Serbian Art II / Sacral Art of the Serbian Lands in the Middle Ages
Belgrade : The Serbian National Committee of AIEB., 2, 41-55.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11608

Krsmanović B, Maksimović L. Byzantium in Serbia – Serbian Authenticity and Byzantine Influence. in Byzantine Heritage and Serbian Art II / Sacral Art of the Serbian Lands in the Middle Ages. 2016;2:41-55.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11608 .

Krsmanović, Bojana, Maksimović, Ljubomir, "Byzantium in Serbia – Serbian Authenticity and Byzantine Influence" in Byzantine Heritage and Serbian Art II / Sacral Art of the Serbian Lands in the Middle Ages, 2 (2016):41-55,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11608 .

TY  - JOUR
AU  - Krsmanović, Bojana
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9093
AB  - У раду се разматрају могући разлози због којих игумани најзначајнијих атонских манастира крајем 12. века, Велике лавре, Ватопеда и Ивирона, нису подржали молбу светогорског прота Герасима и 24 игумана и заступника манастира, упућену пре јуна 1198. Алексију III Анђелу, о уступању Хиландара српским монасима, Сави и Симеону.
AB  - This paper discusses the possible reasons for which the hegoumenoi of the leading Athonite monasteries of the late 12th century – Great Lavra, Vatopedi and Ivеron – did not lend their support to the request addressed shortly before June 1198 by the Athonite protos Gerasimos and 24 hegoumenoi and monastery representatives to Alexios III Angelos about ceding the monastery to the Serbian monks Sava and Symeon. We have concluded that the two most important Greek monasteries of the time – Great Lavra and Vatopedi – were not open to the foundation of foreign monasteries; it is also assumed that, in this case, the hegoumenos of Ivеron sided with those of Vatopedi and Lavra. The lack of signatures of the hegoumenoi of the Russian
monastery St. Panteleеmon and Bulgarian Zographou is explained by the fact that Sava and Symeon sought support for founding an independent Serbian monastery primarily within the Greek monastic community, as well as the fact that the two aforementioned Slavic monasteries did not enjoy significant influence on Mount Athos, and certainly not enough power which could expedite and secure the establishment of a Serbian monastery. In addition, we have concluded that, contrary to St. Panteleеmon and Zographou, the Serbian monastery of Hilandar had been an elitist establishment from the very beginning, which owed its foundation and development to the members of the Serbian and Byzantine ruling families.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
PB  - Београд : Задужбина светог манастира Хиландара
T2  - ΠΕΡΙΒΟΛΟΣ
T1  - Акт прота Герасима о уступању Хиландара Србима
T1  - The act of protos Gerasimos on ceding Hilandar monastery to the Serbs
SP  - 101
EP  - 112
VL  - 44
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9093
ER  - 

@article{
author = "Krsmanović, Bojana",
year = "2015",
abstract = "У раду се разматрају могући разлози због којих игумани најзначајнијих атонских манастира крајем 12. века, Велике лавре, Ватопеда и Ивирона, нису подржали молбу светогорског прота Герасима и 24 игумана и заступника манастира, упућену пре јуна 1198. Алексију III Анђелу, о уступању Хиландара српским монасима, Сави и Симеону., This paper discusses the possible reasons for which the hegoumenoi of the leading Athonite monasteries of the late 12th century – Great Lavra, Vatopedi and Ivеron – did not lend their support to the request addressed shortly before June 1198 by the Athonite protos Gerasimos and 24 hegoumenoi and monastery representatives to Alexios III Angelos about ceding the monastery to the Serbian monks Sava and Symeon. We have concluded that the two most important Greek monasteries of the time – Great Lavra and Vatopedi – were not open to the foundation of foreign monasteries; it is also assumed that, in this case, the hegoumenos of Ivеron sided with those of Vatopedi and Lavra. The lack of signatures of the hegoumenoi of the Russian
monastery St. Panteleеmon and Bulgarian Zographou is explained by the fact that Sava and Symeon sought support for founding an independent Serbian monastery primarily within the Greek monastic community, as well as the fact that the two aforementioned Slavic monasteries did not enjoy significant influence on Mount Athos, and certainly not enough power which could expedite and secure the establishment of a Serbian monastery. In addition, we have concluded that, contrary to St. Panteleеmon and Zographou, the Serbian monastery of Hilandar had been an elitist establishment from the very beginning, which owed its foundation and development to the members of the Serbian and Byzantine ruling families.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ, Београд : Задужбина светог манастира Хиландара",
journal = "ΠΕΡΙΒΟΛΟΣ",
title = "Акт прота Герасима о уступању Хиландара Србима, The act of protos Gerasimos on ceding Hilandar monastery to the Serbs",
pages = "101-112",
volume = "44",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9093"
}

Krsmanović, B.. (2015). Акт прота Герасима о уступању Хиландара Србима. in ΠΕΡΙΒΟΛΟΣ
Београд : Византолошки институт САНУ., 44(1), 101-112.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9093

Krsmanović B. Акт прота Герасима о уступању Хиландара Србима. in ΠΕΡΙΒΟΛΟΣ. 2015;44(1):101-112.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9093 .

Krsmanović, Bojana, "Акт прота Герасима о уступању Хиландара Србима" in ΠΕΡΙΒΟΛΟΣ, 44, no. 1 (2015):101-112,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9093 .

TY  - JOUR
AU  - Krsmanović, Bojana
AU  - Тодоровић, Дарко
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6309
AB  - У првом делу рада се анализира текст Теофилакта Охридског познат под називом Одбрана евнуштва. У питању је спис који је жанровски и тематски усамљен у византијској књижевности. У њему Теофилакт, кроз дијалог двојице саговорника, монаха и евнуха, доводи у питање традиционалну слику о евнусима. Посебно се осврће на осуду кастрације у црквеним канонима и световном законодавству (позног Римског царства и Византије). Теофилакт указује на амбивалентан став византијског друштва према евнусима, доказујући да ушкопљење само по себи није водило маргинализацији појединца. Најзначајнији део Теофилактове Одбране односи се на поређење „брадатих” и евнуха унутар монашког реда. Такође, афирмација принципа слодобног избора између добра и зла и инсистирање да се поједницу суди према његовим заслугама јесте идеја водиља Теофилактове Одбране. Други део рада садржи српски превод Теофилактовог текста са коментарима. Поред француског превода приређивача критичког издања П. Готјеа, ово је други по реду интегрални превод са грчког оригинала. Он на неколико места одступа од Готјеове верзије, нудећи алтернативна читања спорних места.
AB  - The first part of this paper analyzes a text by Theophylact of Ohrid known as In Defense of Eunuchs. In terms of its genre and topic, this work stands alone in Byzantine literature. Through a dialogue between the two interlocutors – a monk and a eunuch, Theophylact challenges the traditional representation of eunuchs. He particularly focuses on the condemnation of castration in Ecclesiastical Canons and secular legislation (of the late Roman Empire and Byzantium). Theophylact highlights the ambivalence of the views on eunuchs in Byzantine society, demonstrating that castration as such did not necessarily lead to the marginalization of the castrated individual. The most important part of Theophylact’s Defense offers a comparison between “the bearded” and eunuchs in monastic orders. Also, the affirmation of freedom of choice between good and evil and insisting that an individual should be judged according to his own deeds is the guiding idea of Theophylact’s Defense. The second part of the paper contains a Serbian translation of Theophylact’s text with a commentary. Besides the French translation by the editor of the critical edition P. Gautier, this is the second complete translation of the Greek original. It deviates from Gautier’s version in several places, offering alternative readings of ambiguous places.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института
T1  - О Теофилактовој Одбрани евнуштва (I)
SP  - 91
EP  - 172
VL  - 52
DO  - 10.2298/ZRVI1552091K
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6309
ER  - 

@article{
author = "Krsmanović, Bojana and Тодоровић, Дарко",
year = "2015",
abstract = "У првом делу рада се анализира текст Теофилакта Охридског познат под називом Одбрана евнуштва. У питању је спис који је жанровски и тематски усамљен у византијској књижевности. У њему Теофилакт, кроз дијалог двојице саговорника, монаха и евнуха, доводи у питање традиционалну слику о евнусима. Посебно се осврће на осуду кастрације у црквеним канонима и световном законодавству (позног Римског царства и Византије). Теофилакт указује на амбивалентан став византијског друштва према евнусима, доказујући да ушкопљење само по себи није водило маргинализацији појединца. Најзначајнији део Теофилактове Одбране односи се на поређење „брадатих” и евнуха унутар монашког реда. Такође, афирмација принципа слодобног избора између добра и зла и инсистирање да се поједницу суди према његовим заслугама јесте идеја водиља Теофилактове Одбране. Други део рада садржи српски превод Теофилактовог текста са коментарима. Поред француског превода приређивача критичког издања П. Готјеа, ово је други по реду интегрални превод са грчког оригинала. Он на неколико места одступа од Готјеове верзије, нудећи алтернативна читања спорних места., The first part of this paper analyzes a text by Theophylact of Ohrid known as In Defense of Eunuchs. In terms of its genre and topic, this work stands alone in Byzantine literature. Through a dialogue between the two interlocutors – a monk and a eunuch, Theophylact challenges the traditional representation of eunuchs. He particularly focuses on the condemnation of castration in Ecclesiastical Canons and secular legislation (of the late Roman Empire and Byzantium). Theophylact highlights the ambivalence of the views on eunuchs in Byzantine society, demonstrating that castration as such did not necessarily lead to the marginalization of the castrated individual. The most important part of Theophylact’s Defense offers a comparison between “the bearded” and eunuchs in monastic orders. Also, the affirmation of freedom of choice between good and evil and insisting that an individual should be judged according to his own deeds is the guiding idea of Theophylact’s Defense. The second part of the paper contains a Serbian translation of Theophylact’s text with a commentary. Besides the French translation by the editor of the critical edition P. Gautier, this is the second complete translation of the Greek original. It deviates from Gautier’s version in several places, offering alternative readings of ambiguous places.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института",
title = "О Теофилактовој Одбрани евнуштва (I)",
pages = "91-172",
volume = "52",
doi = "10.2298/ZRVI1552091K",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6309"
}

Krsmanović, B.,& Тодоровић, Д.. (2015). О Теофилактовој Одбрани евнуштва (I). in Зборник радова Византолошког института
Београд : Византолошки институт САНУ., 52, 91-172.
https://doi.org/10.2298/ZRVI1552091K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6309

Krsmanović B, Тодоровић Д. О Теофилактовој Одбрани евнуштва (I). in Зборник радова Византолошког института. 2015;52:91-172.
doi:10.2298/ZRVI1552091K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6309 .

Krsmanović, Bojana, Тодоровић, Дарко, "О Теофилактовој Одбрани евнуштва (I)" in Зборник радова Византолошког института, 52 (2015):91-172,
https://doi.org/10.2298/ZRVI1552091K .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6309 .

TY  - CHAP
AU  - Maksimović, Ljubomir
AU  - Krsmanović, Bojana
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15891
AB  - In its administrative organization of the border on the rivers Sava and Danube, Byzantium followed certain principles that did not change significantly from the 6th to 11th century. One may therefore speak of continuity in the shaping of the provincial administration in the northern and central parts of the Balkans, i. e.  in the area diachronically, the following chronological unities of the said continuity can be discerned:
-          the epoch of Justinian I (527-565)
-          the attempt of John Tzimiskes (969-976) to reoccupy the Balkan area
-          the epoch of Byzantine-Bulgarian wars in the time of Samuil and his heirs, and, finally,
-          administrative organization in the time of Basil II (976-1025)
In all of these periods, Byzantium tried to gain control over the northern parts of the Balkan Peninsula, basing its efforts upon established principles.
AB  - Статията е посветена на установените принципи, от които се ръководят византийците при уреждането на административната организация по границите на Империята по реките Сава и Дунав през периода между VI и XI в. Проследени са основните периоди на византийски контрол в тази зона—през епохата на Юстиниан I (527-565), опитът на Йоан I Цимисхи (969-976) да отвоюва зоната на Балканите, епохата на византийско-българските войни при Самуил и неговите наследници и административната организация при Василий II (976-1025).
PB  - София : Воен. изд-во.
T2  - Европейският Югоизток през втората половина на X-началото на XI век: история и култура/South-Eastern Europe in the Second Half of 10th – the Beginning of the 11th Centuries: History and Culture
T1  - The Byzantine administration in the northern Balkans and Tsar Samuel
SP  - 191
EP  - 198
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15891
ER  - 

@inbook{
author = "Maksimović, Ljubomir and Krsmanović, Bojana",
year = "2015",
abstract = "In its administrative organization of the border on the rivers Sava and Danube, Byzantium followed certain principles that did not change significantly from the 6th to 11th century. One may therefore speak of continuity in the shaping of the provincial administration in the northern and central parts of the Balkans, i. e.  in the area diachronically, the following chronological unities of the said continuity can be discerned:
-          the epoch of Justinian I (527-565)
-          the attempt of John Tzimiskes (969-976) to reoccupy the Balkan area
-          the epoch of Byzantine-Bulgarian wars in the time of Samuil and his heirs, and, finally,
-          administrative organization in the time of Basil II (976-1025)
In all of these periods, Byzantium tried to gain control over the northern parts of the Balkan Peninsula, basing its efforts upon established principles., Статията е посветена на установените принципи, от които се ръководят византийците при уреждането на административната организация по границите на Империята по реките Сава и Дунав през периода между VI и XI в. Проследени са основните периоди на византийски контрол в тази зона—през епохата на Юстиниан I (527-565), опитът на Йоан I Цимисхи (969-976) да отвоюва зоната на Балканите, епохата на византийско-българските войни при Самуил и неговите наследници и административната организация при Василий II (976-1025).",
publisher = "София : Воен. изд-во.",
journal = "Европейският Югоизток през втората половина на X-началото на XI век: история и култура/South-Eastern Europe in the Second Half of 10th – the Beginning of the 11th Centuries: History and Culture",
booktitle = "The Byzantine administration in the northern Balkans and Tsar Samuel",
pages = "191-198",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15891"
}

Maksimović, L.,& Krsmanović, B.. (2015). The Byzantine administration in the northern Balkans and Tsar Samuel. in Европейският Югоизток през втората половина на X-началото на XI век: история и култура/South-Eastern Europe in the Second Half of 10th – the Beginning of the 11th Centuries: History and Culture
София : Воен. изд-во.., 191-198.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15891

Maksimović L, Krsmanović B. The Byzantine administration in the northern Balkans and Tsar Samuel. in Европейският Югоизток през втората половина на X-началото на XI век: история и култура/South-Eastern Europe in the Second Half of 10th – the Beginning of the 11th Centuries: History and Culture. 2015;:191-198.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15891 .

Maksimović, Ljubomir, Krsmanović, Bojana, "The Byzantine administration in the northern Balkans and Tsar Samuel" in Европейският Югоизток през втората половина на X-началото на XI век: история и култура/South-Eastern Europe in the Second Half of 10th – the Beginning of the 11th Centuries: History and Culture (2015):191-198,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15891 .

TY  - GEN
AU  - Живојиновић, Мирјана
AU  - Крсмановић, Бојана
AU  - Максимовић, Љубомир
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10737
AB  - Огледи о политичкој моћи у Византији : чиниоци и ослонци / Љубомир
Максимовић. – Београд : Српска књижевна задруга, 2013.
Говорили: академик Мирјана Живојиновић, др Бојана Крсмановић, академик Љубомир Максимовић.
У Београду, уторак 10. јун 2014. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Огледи о политичкој моћи у Византији : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 10. јун 2014. године]
SP  - 133
EP  - 139
VL  - 3
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10737
ER  - 

@misc{
author = "Живојиновић, Мирјана and Крсмановић, Бојана and Максимовић, Љубомир and Вуксановић, Миро",
year = "2015",
abstract = "Огледи о политичкој моћи у Византији : чиниоци и ослонци / Љубомир
Максимовић. – Београд : Српска књижевна задруга, 2013.
Говорили: академик Мирјана Живојиновић, др Бојана Крсмановић, академик Љубомир Максимовић.
У Београду, уторак 10. јун 2014. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Огледи о политичкој моћи у Византији : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 10. јун 2014. године]",
pages = "133-139",
volume = "3",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10737"
}

Живојиновић, М., Крсмановић, Б., Максимовић, Љ.,& Вуксановић, М.. (2015). Огледи о политичкој моћи у Византији : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 10. јун 2014. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 3(3), 133-139.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10737

Живојиновић М, Крсмановић Б, Максимовић Љ, Вуксановић М. Огледи о политичкој моћи у Византији : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 10. јун 2014. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2015;3(3):133-139.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10737 .

Живојиновић, Мирјана, Крсмановић, Бојана, Максимовић, Љубомир, Вуксановић, Миро, "Огледи о политичкој моћи у Византији : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 10. јун 2014. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 3, no. 3 (2015):133-139,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10737 .

TY  - GEN
AU  - Вуксановић, Миро
AU  - Лома, Александар
AU  - Марковић, Миодраг
AU  - Крсмановић, Бојана
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10589
AB  - Византијски свет на Балкану / уредници Бојана Крсмановић, Љубомир Максимовић, Радивој Радић. – Београд : Византолошки институт САНУ, 2012. Говорили: академик Александар Лома
 проф. др Миодраг Марковић, др Бојана Крсмановић. У Београду, уторак 2. април 2013. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Византијски свет на Балкану : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, април 2013. године]
SP  - 51
EP  - 60
VL  - 2
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10589
ER  - 

@misc{
author = "Вуксановић, Миро and Лома, Александар and Марковић, Миодраг and Крсмановић, Бојана",
year = "2014",
abstract = "Византијски свет на Балкану / уредници Бојана Крсмановић, Љубомир Максимовић, Радивој Радић. – Београд : Византолошки институт САНУ, 2012. Говорили: академик Александар Лома
 проф. др Миодраг Марковић, др Бојана Крсмановић. У Београду, уторак 2. април 2013. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Византијски свет на Балкану : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, април 2013. године]",
pages = "51-60",
volume = "2",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10589"
}

Вуксановић, М., Лома, А., Марковић, М.,& Крсмановић, Б.. (2014). Византијски свет на Балкану : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, април 2013. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 2(2), 51-60.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10589

Вуксановић М, Лома А, Марковић М, Крсмановић Б. Византијски свет на Балкану : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, април 2013. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2014;2(2):51-60.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10589 .

Вуксановић, Миро, Лома, Александар, Марковић, Миодраг, Крсмановић, Бојана, "Византијски свет на Балкану : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, април 2013. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 2, no. 2 (2014):51-60,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10589 .

TY  - JOUR
AU  - Ivanišević, Vujadin
AU  - Krsmanović, Bojana
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9279
AB  - In this paper, seals found at the location of the Ras fortress (Tvrđava Ras) have been published. Inscriptions on these seals show that they used to belong to persons which could be identified with certain military commanders who served under Alexios I Komnenos. The seals in question are: the seals of protonobelissimos Eustathios Kamytzes, Constantine Dalassenos Doukas, protoproedros and doux Constantine Kekaumenos and a certain person called Alexios.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института 50/1
T1  - Byzantine seals from the Ras Fortress
T1  - Византијски печати из тврђаве Рас
SP  - 449
EP  - 460
VL  - 50
IS  - 1
DO  - 10.2298/ZRVI1350449I
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9279
ER  - 

@article{
author = "Ivanišević, Vujadin and Krsmanović, Bojana",
year = "2013",
abstract = "In this paper, seals found at the location of the Ras fortress (Tvrđava Ras) have been published. Inscriptions on these seals show that they used to belong to persons which could be identified with certain military commanders who served under Alexios I Komnenos. The seals in question are: the seals of protonobelissimos Eustathios Kamytzes, Constantine Dalassenos Doukas, protoproedros and doux Constantine Kekaumenos and a certain person called Alexios.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института 50/1",
title = "Byzantine seals from the Ras Fortress, Византијски печати из тврђаве Рас",
pages = "449-460",
volume = "50",
number = "1",
doi = "10.2298/ZRVI1350449I",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9279"
}

Ivanišević, V.,& Krsmanović, B.. (2013). Byzantine seals from the Ras Fortress. in Зборник радова Византолошког института 50/1
Београд : Византолошки институт САНУ., 50(1), 449-460.
https://doi.org/10.2298/ZRVI1350449I
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9279

Ivanišević V, Krsmanović B. Byzantine seals from the Ras Fortress. in Зборник радова Византолошког института 50/1. 2013;50(1):449-460.
doi:10.2298/ZRVI1350449I
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9279 .

Ivanišević, Vujadin, Krsmanović, Bojana, "Byzantine seals from the Ras Fortress" in Зборник радова Византолошког института 50/1, 50, no. 1 (2013):449-460,
https://doi.org/10.2298/ZRVI1350449I .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9279 .

TY  - CHAP
AU  - Крсмановић, Бојана
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12700
AB  - У раду се разматрају подаци о војној, цивилној и црквеној организацији коју Византија успоставља на Балкану после 1018/1019. Изнето је мишљење да се развој војне и црквене организације може пратити у задовољавајућем континуитету, као и да систем војне и црквене власти одликује велики степен територијалне подударности. У успостављању власти на Балкану Византија се у великој мери ослонила на стање везано за епоху Самуила и његових наследника. Речено се огледа у војном систему власти, иако га Византија после 1018/1019. прилагођава својим потребама, а посебно у црквеној организацији. Охридска архиепископија је негде до средине 11. века у територијалном погледу очувала у великој мери епископалну структуру бугарске цркве из времена Самуила и његових наследника. Инсистирање Василија II на континуитету са претходном, бугарском, епохом представља једну од последица значаја коју је бугарска црква као институција имала у процесу византијског запоседања области у унутрашњости Балкана. Такође, изнета је претпоставка да је црквена организација успостављена 1018/1019. надоместила неразвијеност цивилног система власти у појединим балканским областима.
AB  - This paper considers the data on the military, civil and ecclesiastical organisation, which Byzantium set up in the Balkans after 1018/1019. It presents the view that the development of military and ecclesiastical organisation can be followed in satisfactory continuity and that the system of military and church authority coincided territorially with each other to a high degree. In establishing authority in the Balkans, Byzantium largely relied on conditions linked with the epoch of Samuel and his successors. The aforesaid was reflected in the military system of power, although after 1018/1019, Byzantium adjusted it to its own needs, in particular the organisation of the Church. The Archbishopric of Ohrid preserved to a great extent the episcopal structure of the Bulgarian Church from the period of Samuel and his successors in the territorial sense, until some time around the middle of the 11th century. The insistence of Basil II on continuity with the previous, Bulgarian epoch (visible on the basis of the bishoprics that were assigned to it, its autocephalous position, the choice of a “domestic” archbishop) represents one of the consequences of the significance that the Bulgarian Church had, as an institution in the process of Byzantium's taking control of the region in the interior of the Balkans. Also the assumption is presented that the church organisation set up in 1018/1019, was a substitute for the poorly developed civil system of authority in certain Balkan regions. Although the Archbishopric of Ohrid represented the most enduring Byzantine achievement in the Balkans, the system that had been established under Basil II underwent many changes in the course of the second half of the 11th century. The most striking testimony of the advanced process of Rhomaization was visible in the creation of a tradition regarding the origin of the Ohrid Archbishopric, according to which it was connected with Justinian I. Importance was already attached to that theory in the time of the Ohrid Archbishop Leo (middle of the 11th century). Just before the mid–12th century, this theory led to overlooking the Bulgarian origin of the Ohrid Church, which was finally confirmed by the official acceptance of the title of the head of the Ohrid Church — the Archbishop “of the First Justinian and All Bulgaria” in the time after 1261.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Византијски свет на Балкану. Књ. 1
T1  - О односу управне и црквене организације на подручју Охридске архиепископије
T1  - On the relationship of administrative and ecclesiastical organisation in the territories of the Ohrid Archbishopric
SP  - 17
EP  - 39
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12700
ER  - 

@inbook{
author = "Крсмановић, Бојана",
year = "2012",
abstract = "У раду се разматрају подаци о војној, цивилној и црквеној организацији коју Византија успоставља на Балкану после 1018/1019. Изнето је мишљење да се развој војне и црквене организације може пратити у задовољавајућем континуитету, као и да систем војне и црквене власти одликује велики степен територијалне подударности. У успостављању власти на Балкану Византија се у великој мери ослонила на стање везано за епоху Самуила и његових наследника. Речено се огледа у војном систему власти, иако га Византија после 1018/1019. прилагођава својим потребама, а посебно у црквеној организацији. Охридска архиепископија је негде до средине 11. века у територијалном погледу очувала у великој мери епископалну структуру бугарске цркве из времена Самуила и његових наследника. Инсистирање Василија II на континуитету са претходном, бугарском, епохом представља једну од последица значаја коју је бугарска црква као институција имала у процесу византијског запоседања области у унутрашњости Балкана. Такође, изнета је претпоставка да је црквена организација успостављена 1018/1019. надоместила неразвијеност цивилног система власти у појединим балканским областима., This paper considers the data on the military, civil and ecclesiastical organisation, which Byzantium set up in the Balkans after 1018/1019. It presents the view that the development of military and ecclesiastical organisation can be followed in satisfactory continuity and that the system of military and church authority coincided territorially with each other to a high degree. In establishing authority in the Balkans, Byzantium largely relied on conditions linked with the epoch of Samuel and his successors. The aforesaid was reflected in the military system of power, although after 1018/1019, Byzantium adjusted it to its own needs, in particular the organisation of the Church. The Archbishopric of Ohrid preserved to a great extent the episcopal structure of the Bulgarian Church from the period of Samuel and his successors in the territorial sense, until some time around the middle of the 11th century. The insistence of Basil II on continuity with the previous, Bulgarian epoch (visible on the basis of the bishoprics that were assigned to it, its autocephalous position, the choice of a “domestic” archbishop) represents one of the consequences of the significance that the Bulgarian Church had, as an institution in the process of Byzantium's taking control of the region in the interior of the Balkans. Also the assumption is presented that the church organisation set up in 1018/1019, was a substitute for the poorly developed civil system of authority in certain Balkan regions. Although the Archbishopric of Ohrid represented the most enduring Byzantine achievement in the Balkans, the system that had been established under Basil II underwent many changes in the course of the second half of the 11th century. The most striking testimony of the advanced process of Rhomaization was visible in the creation of a tradition regarding the origin of the Ohrid Archbishopric, according to which it was connected with Justinian I. Importance was already attached to that theory in the time of the Ohrid Archbishop Leo (middle of the 11th century). Just before the mid–12th century, this theory led to overlooking the Bulgarian origin of the Ohrid Church, which was finally confirmed by the official acceptance of the title of the head of the Ohrid Church — the Archbishop “of the First Justinian and All Bulgaria” in the time after 1261.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Византијски свет на Балкану. Књ. 1",
booktitle = "О односу управне и црквене организације на подручју Охридске архиепископије, On the relationship of administrative and ecclesiastical organisation in the territories of the Ohrid Archbishopric",
pages = "17-39",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12700"
}

Крсмановић, Б.. (2012). О односу управне и црквене организације на подручју Охридске архиепископије. in Византијски свет на Балкану. Књ. 1
Београд : Византолошки институт САНУ., 17-39.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12700

Крсмановић Б. О односу управне и црквене организације на подручју Охридске архиепископије. in Византијски свет на Балкану. Књ. 1. 2012;:17-39.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12700 .

Крсмановић, Бојана, "О односу управне и црквене организације на подручју Охридске архиепископије" in Византијски свет на Балкану. Књ. 1 (2012):17-39,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12700 .

TY  - JOUR
AU  - Крсмановић, Бојана
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12689
AB  - У раду се констатује да су монашки центар на Атону и Охридска архиепископија имали велики значај у политици Василија II. За време његове владе оснивају се први манастири странаца на Атону, који се у познијим грчким изворима означавају као монашке заједнице διφορων γλωσσων (Ивирон и Амалфи).Трећи манастир који је имао такву карактеристику био је српски Хиландар. Пошто је Хиландар основан после бугарског и руског манастира, поставило се питање зашто се у изворима с краја 12. века као манастири διφορων γλωσσων не наводе и Зограф и Св. Пантелејмон. Одговор се тражи у околностима које су пратиле оснивање словенских манастира на Атону. У раду се, такође, разматра значај који су Атон и Охридска архиепископија имали у процесу дубљег укључивања Словена у византијски духовни и политичко-идеолошки систем.
AB  - The essay ascertains that the monastic center located on Mount Athos and the Ohrid Archbishopric played a very important role in the policies pursued by Basil II. It was during his rule that the first foreign monasteries, which later Greek sources refer to as monastic communities διφόρων γλωσσων (Iveron and Amalfi), were established. The third monastery displaying this characteristic was the Serbian monastery Hilandar. Since Hilandar had been established after the Bulgarian and Russian monasteries, the question arose why sources dating from the late 12th century do not mention Zographou and St. Panteleimon’s monastery among the διφόρων γλωσσων monasteries. The answers to be found in the circumstances surrounding the establishment of Slavic monasteries on Mount Athos. The essay also assesses the importance of Mount Athos and the Ohrid Archbishopric for the process of deeper integration of Slavs into the Byzantine religious and political-ideological system.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института
T1  - Значај Атона и Охридске архиепископије у политици Василија II на Балкану
T1  - The importance of Mount Athos and the Ohrid Archbishopric for the policy of Basil II in the Balkans
SP  - 87
EP  - 112
VL  - 49
DO  - 10.2298/ZRVI1249087K
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12689
ER  - 

@article{
author = "Крсмановић, Бојана",
year = "2012",
abstract = "У раду се констатује да су монашки центар на Атону и Охридска архиепископија имали велики значај у политици Василија II. За време његове владе оснивају се први манастири странаца на Атону, који се у познијим грчким изворима означавају као монашке заједнице διφορων γλωσσων (Ивирон и Амалфи).Трећи манастир који је имао такву карактеристику био је српски Хиландар. Пошто је Хиландар основан после бугарског и руског манастира, поставило се питање зашто се у изворима с краја 12. века као манастири διφορων γλωσσων не наводе и Зограф и Св. Пантелејмон. Одговор се тражи у околностима које су пратиле оснивање словенских манастира на Атону. У раду се, такође, разматра значај који су Атон и Охридска архиепископија имали у процесу дубљег укључивања Словена у византијски духовни и политичко-идеолошки систем., The essay ascertains that the monastic center located on Mount Athos and the Ohrid Archbishopric played a very important role in the policies pursued by Basil II. It was during his rule that the first foreign monasteries, which later Greek sources refer to as monastic communities διφόρων γλωσσων (Iveron and Amalfi), were established. The third monastery displaying this characteristic was the Serbian monastery Hilandar. Since Hilandar had been established after the Bulgarian and Russian monasteries, the question arose why sources dating from the late 12th century do not mention Zographou and St. Panteleimon’s monastery among the διφόρων γλωσσων monasteries. The answers to be found in the circumstances surrounding the establishment of Slavic monasteries on Mount Athos. The essay also assesses the importance of Mount Athos and the Ohrid Archbishopric for the process of deeper integration of Slavs into the Byzantine religious and political-ideological system.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института",
title = "Значај Атона и Охридске архиепископије у политици Василија II на Балкану, The importance of Mount Athos and the Ohrid Archbishopric for the policy of Basil II in the Balkans",
pages = "87-112",
volume = "49",
doi = "10.2298/ZRVI1249087K",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12689"
}

Крсмановић, Б.. (2012). Значај Атона и Охридске архиепископије у политици Василија II на Балкану. in Зборник радова Византолошког института
Београд : Византолошки институт САНУ., 49, 87-112.
https://doi.org/10.2298/ZRVI1249087K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12689

Крсмановић Б. Значај Атона и Охридске архиепископије у политици Василија II на Балкану. in Зборник радова Византолошког института. 2012;49:87-112.
doi:10.2298/ZRVI1249087K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12689 .

Крсмановић, Бојана, "Значај Атона и Охридске архиепископије у политици Василија II на Балкану" in Зборник радова Византолошког института, 49 (2012):87-112,
https://doi.org/10.2298/ZRVI1249087K .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12689 .

TY  - CONF
AU  - Krsmanović, Bojana
PY  - 2011
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10925
AB  - The topic of Mount Athos and political thought in the Slavic world can be approached in two ways. On the one side, it is by perceiving the role, importance and influence that Mount Athos had, as a monastic centre, on the development of political thought in the Christian Slavic states, i.e. among the Christianised Slavic peoples. On the other, it would be important to answer the question placed in a reverse perspective: what place was given to Mount Athos in the political thought that developed in the Slavic states, i.e. among the Slavic peoples? On this occasion I would like to comment on two aspects of the said issue: the first is about the specifics of the so-called Russian,
Bulgarian and Serbian models, which can be traced from the very foundation of the Slavic monasteries. The second aspect is connected with the territorial inclusion of Mount Athos into the borders of the Slavic states and its adjustment to the “domestic” political and ideological concept (the example of Bulgarian and Serbian rule over Athos).
PB  - Sofia : Bulgarian Historical Heritage Foundation / St. Kliment Ohridski University Press
C3  - Proceedings of the 22nd International Congress of Byzantine Studies/The Mont Athos and Mont Sinai as Cultural Phenomena
T1  - Mount Athos and Political Thought in the Slavic World
SP  - 145
EP  - 166
VL  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10925
ER  - 

@conference{
author = "Krsmanović, Bojana",
year = "2011",
abstract = "The topic of Mount Athos and political thought in the Slavic world can be approached in two ways. On the one side, it is by perceiving the role, importance and influence that Mount Athos had, as a monastic centre, on the development of political thought in the Christian Slavic states, i.e. among the Christianised Slavic peoples. On the other, it would be important to answer the question placed in a reverse perspective: what place was given to Mount Athos in the political thought that developed in the Slavic states, i.e. among the Slavic peoples? On this occasion I would like to comment on two aspects of the said issue: the first is about the specifics of the so-called Russian,
Bulgarian and Serbian models, which can be traced from the very foundation of the Slavic monasteries. The second aspect is connected with the territorial inclusion of Mount Athos into the borders of the Slavic states and its adjustment to the “domestic” political and ideological concept (the example of Bulgarian and Serbian rule over Athos).",
publisher = "Sofia : Bulgarian Historical Heritage Foundation / St. Kliment Ohridski University Press",
journal = "Proceedings of the 22nd International Congress of Byzantine Studies/The Mont Athos and Mont Sinai as Cultural Phenomena",
title = "Mount Athos and Political Thought in the Slavic World",
pages = "145-166",
volume = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10925"
}

Krsmanović, B.. (2011). Mount Athos and Political Thought in the Slavic World. in Proceedings of the 22nd International Congress of Byzantine Studies/The Mont Athos and Mont Sinai as Cultural Phenomena
Sofia : Bulgarian Historical Heritage Foundation / St. Kliment Ohridski University Press., 1, 145-166.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10925

Krsmanović B. Mount Athos and Political Thought in the Slavic World. in Proceedings of the 22nd International Congress of Byzantine Studies/The Mont Athos and Mont Sinai as Cultural Phenomena. 2011;1:145-166.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10925 .

Krsmanović, Bojana, "Mount Athos and Political Thought in the Slavic World" in Proceedings of the 22nd International Congress of Byzantine Studies/The Mont Athos and Mont Sinai as Cultural Phenomena, 1 (2011):145-166,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10925 .

TY  - JOUR
AU  - Krsmanović, Bojana
PY  - 2010
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9224
AB  - The Taktikon Escorialense, a list of functions compiled in the time of John I Tzimiskes, is an important source for studying the reform of the military organisation and state apparatus of Byzantium during the 10th century. Records of this reform, however, can also be found in other, literary and sigillographic sources, so its beginnings, principal stages and characteristics, and how the organisation of the provinces evolved in the 11th century, were reconstructed independently from the TE by Ahrweiler.
Like many other sources of this kind, the TE has particular characteristics that lead one to ask in what measure this list of functions really reflected the transformation of the state apparatus in the 10th century. The conclusion may be drawn that this taktikon was an unfinished list of Byzantine functions and honorary titles, and, as indicated by data from other sources (first of all, sigillographic ones), it testifies only to a temporary phase in the reform carried out in Byzantium in the course of the 10th century. There are certain illogical elements in the TE, in the sequence of mentioning the functionaries; some data about the creation of new appointments mentioned in other sources, were omitted from this list of functions, etc. Despite the said shortcomings, though, the TE makes it possible to pose fresh questions, and reactivates some earlier ones connected with the problem of the transformation of the Byzantine central and provincial system, especially in the domain of the Empire's military organisation.
PB  - De Gruyter
T2  - Byzantinische Zeitschrift
T1  - Beobachtungen zum Taktikon Escorialense
SP  - 605
EP  - 637
VL  - 103
IS  - 2
DO  - 10.1515/byzs.2010.018
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9224
ER  - 

@article{
author = "Krsmanović, Bojana",
year = "2010",
abstract = "The Taktikon Escorialense, a list of functions compiled in the time of John I Tzimiskes, is an important source for studying the reform of the military organisation and state apparatus of Byzantium during the 10th century. Records of this reform, however, can also be found in other, literary and sigillographic sources, so its beginnings, principal stages and characteristics, and how the organisation of the provinces evolved in the 11th century, were reconstructed independently from the TE by Ahrweiler.
Like many other sources of this kind, the TE has particular characteristics that lead one to ask in what measure this list of functions really reflected the transformation of the state apparatus in the 10th century. The conclusion may be drawn that this taktikon was an unfinished list of Byzantine functions and honorary titles, and, as indicated by data from other sources (first of all, sigillographic ones), it testifies only to a temporary phase in the reform carried out in Byzantium in the course of the 10th century. There are certain illogical elements in the TE, in the sequence of mentioning the functionaries; some data about the creation of new appointments mentioned in other sources, were omitted from this list of functions, etc. Despite the said shortcomings, though, the TE makes it possible to pose fresh questions, and reactivates some earlier ones connected with the problem of the transformation of the Byzantine central and provincial system, especially in the domain of the Empire's military organisation.",
publisher = "De Gruyter",
journal = "Byzantinische Zeitschrift",
title = "Beobachtungen zum Taktikon Escorialense",
pages = "605-637",
volume = "103",
number = "2",
doi = "10.1515/byzs.2010.018",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9224"
}

Krsmanović, B.. (2010). Beobachtungen zum Taktikon Escorialense. in Byzantinische Zeitschrift
De Gruyter., 103(2), 605-637.
https://doi.org/10.1515/byzs.2010.018
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9224

Krsmanović B. Beobachtungen zum Taktikon Escorialense. in Byzantinische Zeitschrift. 2010;103(2):605-637.
doi:10.1515/byzs.2010.018
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9224 .

Krsmanović, Bojana, "Beobachtungen zum Taktikon Escorialense" in Byzantinische Zeitschrift, 103, no. 2 (2010):605-637,
https://doi.org/10.1515/byzs.2010.018 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9224 .

TY  - JOUR
AU  - Krsmanović, Bojana
AU  - Џелебџић, Дејан
PY  - 2010
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7180
AB  - U radu se razmatraju dva osnovna filološko-istorijska problema. U okviru prvog raspravlja se o najvažnijim sačuvanim grčkim izvorima, koji obrađuju temu pripremanja zavere protiv Nićifora II Foke i njegovog ubistva (Lav Đakon, Mihailo Psel, Jovan Skilica i Jovan Zonara). Ispituje se njihova zavisnost od izgubljenih izvora, poznatih kao verzije „A“ i „B“ biografija Nićifora Foke, sa posebnim osvrtom na Kratku istoriju Mihaila Psela. Drugi problem tiče se odnosa između Jovana Cimiskija i Nićifora II Foke u periodu od 965. (Cimiskijeva demobilizacija?) do ubistva Nićifora Foke, decembra 969. U pitanju je vreme koje je slabo dokumentovano u pomenutim izvorima.
AB  - The paper considers two basic philological/historical issues. The first deals with the most important preserved Greek sources describing the preparation of the conspiracy against Nikephoros II Phokas and his murder (Leo the Deacon, Michael Psellos, John Skylitzes and John Zonaras). It examines their reliance on the lost sources known as version “A” and “B” of the biography of Nikephoros II Phokas, and refers in particular to the Short History by Michael Psellos. The second issue in volves the relations between John Tzimiskes and Nikephoros II Phokas in the period from 965 (Tzimiskes' demobilisation?) until the murder of Nikephoros Phokas, in December 969, a time that was poorly documented in the said sources.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института САНУ
T1  - Јован Цимискије и  Нићифор II Фока: Позадина и  мотиви једног убиства с предумишљајем
T1  - John Tzimiskes and Nikephoros II Phokas:The background and motives of a premeditated murder
SP  - 83
EP  - 115
VL  - 47
DO  - 10.2298/ZRVI1047083K
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7180
ER  - 

@article{
author = "Krsmanović, Bojana and Џелебџић, Дејан",
year = "2010",
abstract = "U radu se razmatraju dva osnovna filološko-istorijska problema. U okviru prvog raspravlja se o najvažnijim sačuvanim grčkim izvorima, koji obrađuju temu pripremanja zavere protiv Nićifora II Foke i njegovog ubistva (Lav Đakon, Mihailo Psel, Jovan Skilica i Jovan Zonara). Ispituje se njihova zavisnost od izgubljenih izvora, poznatih kao verzije „A“ i „B“ biografija Nićifora Foke, sa posebnim osvrtom na Kratku istoriju Mihaila Psela. Drugi problem tiče se odnosa između Jovana Cimiskija i Nićifora II Foke u periodu od 965. (Cimiskijeva demobilizacija?) do ubistva Nićifora Foke, decembra 969. U pitanju je vreme koje je slabo dokumentovano u pomenutim izvorima., The paper considers two basic philological/historical issues. The first deals with the most important preserved Greek sources describing the preparation of the conspiracy against Nikephoros II Phokas and his murder (Leo the Deacon, Michael Psellos, John Skylitzes and John Zonaras). It examines their reliance on the lost sources known as version “A” and “B” of the biography of Nikephoros II Phokas, and refers in particular to the Short History by Michael Psellos. The second issue in volves the relations between John Tzimiskes and Nikephoros II Phokas in the period from 965 (Tzimiskes' demobilisation?) until the murder of Nikephoros Phokas, in December 969, a time that was poorly documented in the said sources.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института САНУ",
title = "Јован Цимискије и  Нићифор II Фока: Позадина и  мотиви једног убиства с предумишљајем, John Tzimiskes and Nikephoros II Phokas:The background and motives of a premeditated murder",
pages = "83-115",
volume = "47",
doi = "10.2298/ZRVI1047083K",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7180"
}

Krsmanović, B.,& Џелебџић, Д.. (2010). Јован Цимискије и  Нићифор II Фока: Позадина и  мотиви једног убиства с предумишљајем. in Зборник радова Византолошког института САНУ
Београд : Византолошки институт САНУ., 47, 83-115.
https://doi.org/10.2298/ZRVI1047083K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7180

Krsmanović B, Џелебџић Д. Јован Цимискије и  Нићифор II Фока: Позадина и  мотиви једног убиства с предумишљајем. in Зборник радова Византолошког института САНУ. 2010;47:83-115.
doi:10.2298/ZRVI1047083K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7180 .

Krsmanović, Bojana, Џелебџић, Дејан, "Јован Цимискије и  Нићифор II Фока: Позадина и  мотиви једног убиства с предумишљајем" in Зборник радова Византолошког института САНУ, 47 (2010):83-115,
https://doi.org/10.2298/ZRVI1047083K .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7180 .

TY  - JOUR
AU  - Krsmanović, Bojana
PY  - 2009
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6331
AB  - In der vorliegenden Arbeit wurden Charakteristika der sogenannten zusammengesetzten militärisch-zivilen Bezirke behandelt, die aus zwei oder drei Untereinheiten bestanden. Diese Untereinheiten der zusammengesetzten Bezirke hatten in der Regel feste zivile und militärische Verwaltungsstrukturen, d.h. sie hatten eine gewisse Unabhängigkeit. Ein zusammengesetzter Bezirk konnte in den Quellen als ein 'thema' (im Singular) bezeichnet werden oder auch im Plural als 'themata'. An seiner Spitze befand sich ein Dux/katepano oder gelegentlich auch ein Stratege. Der zivilen Verwaltung stand ein Richter/Prätor vor, welcher häufig das Amt eines anagrapheus innehatte. Weiterhin wurde der zusammengesetzte Bezirk Voleron-Strymon-Thessalonike naher untersucht sowie die Probleme, die mit dem Status seiner Unterheiten, insbesondere mit Voleron, zusammenhängen. Es ist möglich, dass aus denjenigen Gebieten des Balkans, die nach dem Jahr 1018 unter byzantinische Herrschaft gefallen waren, ein zusammengesetzter Bezirk gebildet wurde. Die Rede ist von dem Thema Bulgaria-Sirmium-Paradounavon. Es wird vermutet, dass die demographischen Umstände sowie die ethnische Zusammensetzung der Bevölkerung der Region Einfluss auf die Charakteristika des zusammengesetzten Bezirks hatten. Die zivile Verwaltungsstruktur war hier nicht derart beständig wie in den anderen Gebieten des Balkans, die bereits vor dem Krieg von 976-1018 unter byzantinischer Herrschaft standen. Sirmium und Paradounavon scheinen im zivilen Bereich der Verwaltung von Amtsträgern aus Bulgarien geleitet worden zu sein, wahrend die militärische Führung anscheinend unabhängig von Bulgarien war.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института
T1  - Das Problem der sogenannten zusammengesetzten Bezirke auf dem Balkan im 11. Jahrhundert: Zwei Fallbeispiele
T1  - O проблему такозваних сложених округа на Балкану у XI веку - два примера
SP  - 65
EP  - 87
VL  - 46
DO  - 10.2298/ZRVI0946065K
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6331
ER  - 

@article{
author = "Krsmanović, Bojana",
year = "2009",
abstract = "In der vorliegenden Arbeit wurden Charakteristika der sogenannten zusammengesetzten militärisch-zivilen Bezirke behandelt, die aus zwei oder drei Untereinheiten bestanden. Diese Untereinheiten der zusammengesetzten Bezirke hatten in der Regel feste zivile und militärische Verwaltungsstrukturen, d.h. sie hatten eine gewisse Unabhängigkeit. Ein zusammengesetzter Bezirk konnte in den Quellen als ein 'thema' (im Singular) bezeichnet werden oder auch im Plural als 'themata'. An seiner Spitze befand sich ein Dux/katepano oder gelegentlich auch ein Stratege. Der zivilen Verwaltung stand ein Richter/Prätor vor, welcher häufig das Amt eines anagrapheus innehatte. Weiterhin wurde der zusammengesetzte Bezirk Voleron-Strymon-Thessalonike naher untersucht sowie die Probleme, die mit dem Status seiner Unterheiten, insbesondere mit Voleron, zusammenhängen. Es ist möglich, dass aus denjenigen Gebieten des Balkans, die nach dem Jahr 1018 unter byzantinische Herrschaft gefallen waren, ein zusammengesetzter Bezirk gebildet wurde. Die Rede ist von dem Thema Bulgaria-Sirmium-Paradounavon. Es wird vermutet, dass die demographischen Umstände sowie die ethnische Zusammensetzung der Bevölkerung der Region Einfluss auf die Charakteristika des zusammengesetzten Bezirks hatten. Die zivile Verwaltungsstruktur war hier nicht derart beständig wie in den anderen Gebieten des Balkans, die bereits vor dem Krieg von 976-1018 unter byzantinischer Herrschaft standen. Sirmium und Paradounavon scheinen im zivilen Bereich der Verwaltung von Amtsträgern aus Bulgarien geleitet worden zu sein, wahrend die militärische Führung anscheinend unabhängig von Bulgarien war.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института",
title = "Das Problem der sogenannten zusammengesetzten Bezirke auf dem Balkan im 11. Jahrhundert: Zwei Fallbeispiele, O проблему такозваних сложених округа на Балкану у XI веку - два примера",
pages = "65-87",
volume = "46",
doi = "10.2298/ZRVI0946065K",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6331"
}

Krsmanović, B.. (2009). Das Problem der sogenannten zusammengesetzten Bezirke auf dem Balkan im 11. Jahrhundert: Zwei Fallbeispiele. in Зборник радова Византолошког института
Београд : Византолошки институт САНУ., 46, 65-87.
https://doi.org/10.2298/ZRVI0946065K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6331

Krsmanović B. Das Problem der sogenannten zusammengesetzten Bezirke auf dem Balkan im 11. Jahrhundert: Zwei Fallbeispiele. in Зборник радова Византолошког института. 2009;46:65-87.
doi:10.2298/ZRVI0946065K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6331 .

Krsmanović, Bojana, "Das Problem der sogenannten zusammengesetzten Bezirke auf dem Balkan im 11. Jahrhundert: Zwei Fallbeispiele" in Зборник радова Византолошког института, 46 (2009):65-87,
https://doi.org/10.2298/ZRVI0946065K .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6331 .