Влајић-Поповић, Јасна

Link to this page

Authority KeyName Variants
53663b2e-3b91-4468-9f1d-12988b128980
  • Влајић-Поповић, Јасна (94)
  • Vlajić-Popović, Jasna (19)
  • Влајић Поповић, Јасна (1)
  • Поповић, Јасна (1)

Author's Bibliography

Како читати етимолошки речник

Влајић-Поповић, Јасна

(Нови Сад : Огранак САНУ у Новом Саду, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13347
AB  - Након уводног прегледа типологије етимолошких речника и кратког указивања на три
релевантна (и међу собом битно различита) етимолошка речника српског језика (Skok, ЕРСЈ, ПЕРСЈ),
у раду се на примеру пет речи српског језика – различитог порекла, ареала и старине настанка (беседа,
баба, астал, ожиљак, прионути) – показује да су оне у тим речницима углавном неједнако и неуједначено
обрађене, тако да за корисника није свеједно којим од њих се служи, због чега се за сваку од ових речи
препоручује оптимални избор речника. На основу општег ауторовог искуства претпоставља се да се
ова илустрација различитости вероватно односи на третман читавог лексичког фонда српског језика.
AB  - After an introductory review of lemma structure and typology of etymological dictionaries, and a brief
presentation of three relevant etymological dictionaries of the Serbian language (Skok, EPCJ, ПEPCJ — which
differ significantly in a number of ways) this paper deals with the treatment of five Serbian words (beseda,
baba, astal, ožiljak, prionuti — diverse by origin, distribution and antiquity) in those manuals. The comparison
has demonstrated that these words (save the first one) are etymologized in an uneven manner and extent, so
that for their potential users it is not at all irrelevant which dictionary they refer to — hence recommendations
for the optimal choice of dictionary for each word. The author suggests that this illustration of differences of
lexicographic practice is probably applicable to the treatment of major part of Serbian lexicon.
PB  - Нови Сад : Огранак САНУ у Новом Саду
T2  - Анали Огранка САНУ у Новом Саду
T1  - Како читати етимолошки речник
T1  - How Does One Read an Etymological Dictionary — The Case of Serbian
SP  - 72
EP  - 80
VL  - 17
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13347
ER  - 
@article{
author = "Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2022",
abstract = "Након уводног прегледа типологије етимолошких речника и кратког указивања на три
релевантна (и међу собом битно различита) етимолошка речника српског језика (Skok, ЕРСЈ, ПЕРСЈ),
у раду се на примеру пет речи српског језика – различитог порекла, ареала и старине настанка (беседа,
баба, астал, ожиљак, прионути) – показује да су оне у тим речницима углавном неједнако и неуједначено
обрађене, тако да за корисника није свеједно којим од њих се служи, због чега се за сваку од ових речи
препоручује оптимални избор речника. На основу општег ауторовог искуства претпоставља се да се
ова илустрација различитости вероватно односи на третман читавог лексичког фонда српског језика., After an introductory review of lemma structure and typology of etymological dictionaries, and a brief
presentation of three relevant etymological dictionaries of the Serbian language (Skok, EPCJ, ПEPCJ — which
differ significantly in a number of ways) this paper deals with the treatment of five Serbian words (beseda,
baba, astal, ožiljak, prionuti — diverse by origin, distribution and antiquity) in those manuals. The comparison
has demonstrated that these words (save the first one) are etymologized in an uneven manner and extent, so
that for their potential users it is not at all irrelevant which dictionary they refer to — hence recommendations
for the optimal choice of dictionary for each word. The author suggests that this illustration of differences of
lexicographic practice is probably applicable to the treatment of major part of Serbian lexicon.",
publisher = "Нови Сад : Огранак САНУ у Новом Саду",
journal = "Анали Огранка САНУ у Новом Саду",
title = "Како читати етимолошки речник, How Does One Read an Etymological Dictionary — The Case of Serbian",
pages = "72-80",
volume = "17",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13347"
}
Влајић-Поповић, Ј.. (2022). Како читати етимолошки речник. in Анали Огранка САНУ у Новом Саду
Нови Сад : Огранак САНУ у Новом Саду., 17, 72-80.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13347
Влајић-Поповић Ј. Како читати етимолошки речник. in Анали Огранка САНУ у Новом Саду. 2022;17:72-80.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13347 .
Влајић-Поповић, Јасна, "Како читати етимолошки речник" in Анали Огранка САНУ у Новом Саду, 17 (2022):72-80,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13347 .

Историјске потврде у етимолошким речницима српског језика

Влајић-Поповић, Јасна; Бјелетић, Марта

(Нови Сад : Српска академија наука и уметности, Огранак, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12690
AB  - У раду се указује на чињеницу да у словенској етимолошкој лексикографији нема јасног концепта старосрпског језика као посебног ентитета, као ни његовог доследног раздвајања од српскословенског. Затим се осветљава значај историјске лексичке грађе српског језика за етимолошку лексикографију, што се илуструје на примеру 40-ак одредница Приручног етимолошког речника српског језика, где та грађа служи за документовање формалног и семантичког развоја разматраних речи и/или за аргументовање етимолошког суда о њима.
AB  - This paper first points to the fact that in the Slavic etymological lexicography there is neither a clear concept of the Old Serbian language as a separate entity, nor a consistent distinction between it and the Serbian recension of Old Church Slavonic (which causes the problem of identifying the attested forms). It then focuses on the principal goal of supporting the project for compiling the Dictionary of the Serbian Language from the 12th to the 18th Century within the framework provided by the Serbian etymological lexicography. The ongoing work on the Concise Etymological Dictionary of the Serbian Language (Priručni etimološki rečnik srpskog jezika = PERSJ) relies heavily on the Old Serbian lexicon, not only for documenting the first attestations of words, but also for tracing their formal (phonetic, morphological, derivational) and semantic developments, and even some grammatical changes. Most importantly, the Old Serbian forms can provide noteworthy arguments in favor of certain etymological interpretations (or against them, which is discussed in the paper), thus helping reach final judgments on the origin of respective words. This is illustrated by examples of more or less ample excerpts from some 40 lemmata from PERSJ.
AB  - В работе указывается на то, что в славянской этимологической лексикографии нет ни ясного понимания старосербского языка как особого образования, ни последовательного разграничения старосербского и сербскославянского языков (что создает проблему идентификации выявленных подтверждений). Затем внимание сосредоточивается на основной цели работы – поддержке проекта создания Словаря сербского языка XII–XVIII вв. – на основании аргументов, предоставляемых сербской этимологической лексикографией. Продолжающаяся работа над Справочным этимологическим словарем сербского языка (Приручни етимолошки речник српског језика = ПЕРСЈ) в значительной мере опирается на старосербскую лексику не только в целях документирования первых подтверждений слов, но и для наблюдения их формального (фонетического, морфологического, словообразовательного) и семантического развития, в том числе и некоторых грамматических изменений. Но наиболее важно, что старосербские подтверждения могут предоставить очень ценные аргументы в пользу отдельных этимологических решений (или против них, что дискутируется в работе) и таким образом внести вклад в принятие окончательных решений о происхождении рассматриваемых слов. Это иллюстрируется примерами более или менее исчерпывающих цитат из порядка 40 словарных статей ПЕРСЈ.
PB  - Нови Сад : Српска академија наука и уметности, Огранак
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Историјска лексикографија српског језика
T1  - Историјске потврде у етимолошким речницима српског језика
T1  - Historical Attestations in Serbian Etymological Dictionaries
T1  - Исторические подтверждения в этимологических словарях сербского языка
SP  - 41
EP  - 58
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12690
ER  - 
@inbook{
author = "Влајић-Поповић, Јасна and Бјелетић, Марта",
year = "2021",
abstract = "У раду се указује на чињеницу да у словенској етимолошкој лексикографији нема јасног концепта старосрпског језика као посебног ентитета, као ни његовог доследног раздвајања од српскословенског. Затим се осветљава значај историјске лексичке грађе српског језика за етимолошку лексикографију, што се илуструје на примеру 40-ак одредница Приручног етимолошког речника српског језика, где та грађа служи за документовање формалног и семантичког развоја разматраних речи и/или за аргументовање етимолошког суда о њима., This paper first points to the fact that in the Slavic etymological lexicography there is neither a clear concept of the Old Serbian language as a separate entity, nor a consistent distinction between it and the Serbian recension of Old Church Slavonic (which causes the problem of identifying the attested forms). It then focuses on the principal goal of supporting the project for compiling the Dictionary of the Serbian Language from the 12th to the 18th Century within the framework provided by the Serbian etymological lexicography. The ongoing work on the Concise Etymological Dictionary of the Serbian Language (Priručni etimološki rečnik srpskog jezika = PERSJ) relies heavily on the Old Serbian lexicon, not only for documenting the first attestations of words, but also for tracing their formal (phonetic, morphological, derivational) and semantic developments, and even some grammatical changes. Most importantly, the Old Serbian forms can provide noteworthy arguments in favor of certain etymological interpretations (or against them, which is discussed in the paper), thus helping reach final judgments on the origin of respective words. This is illustrated by examples of more or less ample excerpts from some 40 lemmata from PERSJ., В работе указывается на то, что в славянской этимологической лексикографии нет ни ясного понимания старосербского языка как особого образования, ни последовательного разграничения старосербского и сербскославянского языков (что создает проблему идентификации выявленных подтверждений). Затем внимание сосредоточивается на основной цели работы – поддержке проекта создания Словаря сербского языка XII–XVIII вв. – на основании аргументов, предоставляемых сербской этимологической лексикографией. Продолжающаяся работа над Справочным этимологическим словарем сербского языка (Приручни етимолошки речник српског језика = ПЕРСЈ) в значительной мере опирается на старосербскую лексику не только в целях документирования первых подтверждений слов, но и для наблюдения их формального (фонетического, морфологического, словообразовательного) и семантического развития, в том числе и некоторых грамматических изменений. Но наиболее важно, что старосербские подтверждения могут предоставить очень ценные аргументы в пользу отдельных этимологических решений (или против них, что дискутируется в работе) и таким образом внести вклад в принятие окончательных решений о происхождении рассматриваемых слов. Это иллюстрируется примерами более или менее исчерпывающих цитат из порядка 40 словарных статей ПЕРСЈ.",
publisher = "Нови Сад : Српска академија наука и уметности, Огранак, Нови Сад : Матица српска",
journal = "Историјска лексикографија српског језика",
booktitle = "Историјске потврде у етимолошким речницима српског језика, Historical Attestations in Serbian Etymological Dictionaries, Исторические подтверждения в этимологических словарях сербского языка",
pages = "41-58",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12690"
}
Влајић-Поповић, Ј.,& Бјелетић, М.. (2021). Историјске потврде у етимолошким речницима српског језика. in Историјска лексикографија српског језика
Нови Сад : Српска академија наука и уметности, Огранак., 41-58.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12690
Влајић-Поповић Ј, Бјелетић М. Историјске потврде у етимолошким речницима српског језика. in Историјска лексикографија српског језика. 2021;:41-58.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12690 .
Влајић-Поповић, Јасна, Бјелетић, Марта, "Историјске потврде у етимолошким речницима српског језика" in Историјска лексикографија српског језика (2021):41-58,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12690 .

Политика Краљевине Југославије према Шпанском грађанском рату 1936-1939. Између неутралности и антикомунизма

Ломпар, Растко; Поповић, Јасна

(Београд : Институт за политичке студије, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Ломпар, Растко
AU  - Поповић, Јасна
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14065
AB  - U radu se, prvenstveno na osnovu do sada nekorišćene španske i jugoslovenske arhivske građe, analizira politika Kraljevine Jugoslavije prema Španskom građanskom ratu. Pomenuta građa otkriva na koji način je jugoslovenska vlada kreirala svoju politiku i održavala odnose sa zaraćenim stranama, vodeći računa o sopstvenom spoljnopolitičkom položaju. Poseban akcenat stavljen je na to koliko je angažman Jugoslovena u Internacionalnim brigadama uticao da izrazito antikomunistički režim Kraljevine preispita svoju dotadašnju politiku neutralnosti i uspostavi odnose sa pokretom generala Franka.
AB  - Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes (Yugoslavia) and the Kingdom of Spain both suffered from internal turmoil and economic hardship during the first years after World War I. In Yugoslavia, King Alexander proclaimed the royal dictatorship in 1929, whereas in Spain Alphonso XIII was forced out of power in 1931, and the Second Spanish Republic was proclaimed. The new republican social programme was not looked upon favourably in Belgrade, and diplomatic and trade ties suffered greatly. Hovewer, after the ascend of Milan Stojadinović to the position of Prime Minister of Yugoslavia the situation somewhat changed and efforts were made to improve bilateral relations. The beginning of the Spanish Civil War presented the Yugoslav leadership with a dilemma which side to support
PB  - Београд : Институт за политичке студије
T2  - Српска политичка мисао  / Sebian Political Thought
T1  - Политика Краљевине Југославије према Шпанском грађанском рату  1936-1939.  Између  неутралности  и  антикомунизма
T1  - THE POLICY OF THE KINDGOM OF YUGOSLAVIA TOWARDS THE SPANISH CIVIL WAR 1936-1939: BETWEEN NEUTRALITY AND ANTICOMMUNISM
SP  - 321
EP  - 339
VL  - 63
IS  - 1
DO  - 10.22182/spm.6312019.17
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14065
ER  - 
@article{
author = "Ломпар, Растко and Поповић, Јасна",
year = "2019",
abstract = "U radu se, prvenstveno na osnovu do sada nekorišćene španske i jugoslovenske arhivske građe, analizira politika Kraljevine Jugoslavije prema Španskom građanskom ratu. Pomenuta građa otkriva na koji način je jugoslovenska vlada kreirala svoju politiku i održavala odnose sa zaraćenim stranama, vodeći računa o sopstvenom spoljnopolitičkom položaju. Poseban akcenat stavljen je na to koliko je angažman Jugoslovena u Internacionalnim brigadama uticao da izrazito antikomunistički režim Kraljevine preispita svoju dotadašnju politiku neutralnosti i uspostavi odnose sa pokretom generala Franka., Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes (Yugoslavia) and the Kingdom of Spain both suffered from internal turmoil and economic hardship during the first years after World War I. In Yugoslavia, King Alexander proclaimed the royal dictatorship in 1929, whereas in Spain Alphonso XIII was forced out of power in 1931, and the Second Spanish Republic was proclaimed. The new republican social programme was not looked upon favourably in Belgrade, and diplomatic and trade ties suffered greatly. Hovewer, after the ascend of Milan Stojadinović to the position of Prime Minister of Yugoslavia the situation somewhat changed and efforts were made to improve bilateral relations. The beginning of the Spanish Civil War presented the Yugoslav leadership with a dilemma which side to support",
publisher = "Београд : Институт за политичке студије",
journal = "Српска политичка мисао  / Sebian Political Thought",
title = "Политика Краљевине Југославије према Шпанском грађанском рату  1936-1939.  Између  неутралности  и  антикомунизма, THE POLICY OF THE KINDGOM OF YUGOSLAVIA TOWARDS THE SPANISH CIVIL WAR 1936-1939: BETWEEN NEUTRALITY AND ANTICOMMUNISM",
pages = "321-339",
volume = "63",
number = "1",
doi = "10.22182/spm.6312019.17",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14065"
}
Ломпар, Р.,& Поповић, Ј.. (2019). Политика Краљевине Југославије према Шпанском грађанском рату  1936-1939.  Између  неутралности  и  антикомунизма. in Српска политичка мисао  / Sebian Political Thought
Београд : Институт за политичке студије., 63(1), 321-339.
https://doi.org/10.22182/spm.6312019.17
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14065
Ломпар Р, Поповић Ј. Политика Краљевине Југославије према Шпанском грађанском рату  1936-1939.  Између  неутралности  и  антикомунизма. in Српска политичка мисао  / Sebian Political Thought. 2019;63(1):321-339.
doi:10.22182/spm.6312019.17
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14065 .
Ломпар, Растко, Поповић, Јасна, "Политика Краљевине Југославије према Шпанском грађанском рату  1936-1939.  Између  неутралности  и  антикомунизма" in Српска политичка мисао  / Sebian Political Thought, 63, no. 1 (2019):321-339,
https://doi.org/10.22182/spm.6312019.17 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14065 .

Словенске 'заставе' међу словенским заставама (како доказати калк?)

Влајић-Поповић, Јасна

(Warszawa : Instytut Slawistyki Polskiej Akademii Nauk, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7766
AB  - Овај рад има за циљ да скрене пажњу на релативно скрајнути проблем
етимологисања калкираних речи у словенским језицима. Ради се о речима
које нису препознате ни као преведенице ни као семантичке позајмљенице,
већ су тумачене из домаћих, словенских средстава – или подробно или овлаш
тј. само помињањем у оквиру ширих етимолошких гнезда. У питању су речи,
по правилу прозирне формалне структуре, чија је проблематичност у сфери
значења (односно семантичког развоја којим је настало савремено стање)
остала непримећена односно досад нерегистрована у етимолошким речницима
и литератури уопште.
AB  - This article addresses the issue of identifying calques among words that appear to be
of domestic stock. It deals with the Slavic noun zastava ‘flag, banner’ in the context of its six
synonyms (*porpors, *zname, *stégo, *xorogy, flag, bajrak) and dozens of homonyms in all
Slavic languages, as well as six onomasiological motivations attested in various languages:
‘sign, flattering, ‘fabric, “flame, ‘pole, ‘stopping, halting point’ (marked for this purpose).
The author argues that due to unconvincing connection between verbal and nominal
semantics, the seventh motivation *‘something posted’ for zastava as a supposedly indig-
enous postverbal of zastaviti in its meaning ‘to post’ (found in Machek’s, Skok’s and other
etymological dictionaries) is unlikely. However, the distribution of zastava in Northern
Adriatic and Alpine-Pannonian regions, which were the zone of Slavic-Frankish contact
in early Middle Ages, strongly indicates that it is a postverbal of zastaviti in its meaning ‘to
(make a) stop, as a calque after Frankish standart, widely borrowed into many languages,
along with other military terms.
PB  - Warszawa : Instytut Slawistyki Polskiej  Akademii Nauk
T2  - Etymologica Slavica
T1  - Словенске 'заставе' међу словенским заставама (како доказати калк?)
T1  - Slavic Words for ‘Flag, Vexillum’ and Slavic Meanings of zastava (How Can a Calque Be Identified?)
SP  - 261
EP  - 276
VL  - 146
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7766
ER  - 
@article{
author = "Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2019",
abstract = "Овај рад има за циљ да скрене пажњу на релативно скрајнути проблем
етимологисања калкираних речи у словенским језицима. Ради се о речима
које нису препознате ни као преведенице ни као семантичке позајмљенице,
већ су тумачене из домаћих, словенских средстава – или подробно или овлаш
тј. само помињањем у оквиру ширих етимолошких гнезда. У питању су речи,
по правилу прозирне формалне структуре, чија је проблематичност у сфери
значења (односно семантичког развоја којим је настало савремено стање)
остала непримећена односно досад нерегистрована у етимолошким речницима
и литератури уопште., This article addresses the issue of identifying calques among words that appear to be
of domestic stock. It deals with the Slavic noun zastava ‘flag, banner’ in the context of its six
synonyms (*porpors, *zname, *stégo, *xorogy, flag, bajrak) and dozens of homonyms in all
Slavic languages, as well as six onomasiological motivations attested in various languages:
‘sign, flattering, ‘fabric, “flame, ‘pole, ‘stopping, halting point’ (marked for this purpose).
The author argues that due to unconvincing connection between verbal and nominal
semantics, the seventh motivation *‘something posted’ for zastava as a supposedly indig-
enous postverbal of zastaviti in its meaning ‘to post’ (found in Machek’s, Skok’s and other
etymological dictionaries) is unlikely. However, the distribution of zastava in Northern
Adriatic and Alpine-Pannonian regions, which were the zone of Slavic-Frankish contact
in early Middle Ages, strongly indicates that it is a postverbal of zastaviti in its meaning ‘to
(make a) stop, as a calque after Frankish standart, widely borrowed into many languages,
along with other military terms.",
publisher = "Warszawa : Instytut Slawistyki Polskiej  Akademii Nauk",
journal = "Etymologica Slavica",
title = "Словенске 'заставе' међу словенским заставама (како доказати калк?), Slavic Words for ‘Flag, Vexillum’ and Slavic Meanings of zastava (How Can a Calque Be Identified?)",
pages = "261-276",
volume = "146",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7766"
}
Влајић-Поповић, Ј.. (2019). Словенске 'заставе' међу словенским заставама (како доказати калк?). in Etymologica Slavica
Warszawa : Instytut Slawistyki Polskiej  Akademii Nauk., 146, 261-276.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7766
Влајић-Поповић Ј. Словенске 'заставе' међу словенским заставама (како доказати калк?). in Etymologica Slavica. 2019;146:261-276.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7766 .
Влајић-Поповић, Јасна, "Словенске 'заставе' међу словенским заставама (како доказати калк?)" in Etymologica Slavica, 146 (2019):261-276,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7766 .

Још једном о речи òжиљак ‘cicatrix’

Влајић-Поповић, Јасна

(Нови Сад : Матица српска, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7098
AB  - У раду
се тумачење
порекла
именице
òжиљак
‘cicatrix’
(од обжú(вје)ти *‘зацелити
(се)’ < псл. *о(b)žiti),
у основи
још Маретићево
(али сасвим
изостало
код Скока
и у ЭССЯ где се она другачије
тумачи),
образлаже
детаљима
творбе
(као part. реrf. аct. *оbžilъ + суф. -ъkъ), а са семантичке
стране
нарочито
се поткрепљује
сродним
синонимом
òбживак
(са истог терена
и веома
сличне
творбе),
као и словенским
паралелема
производног
глагола.
AB  - In this paper
the interpretation
of the origin
of S‑Cr. òžiljak m. ‘scar, cicatrix’
(from obží(vје)ti *‘to heal’ < PSl. *o(b)žiti),
basically
advocated
by Maretić
almost
a century
ago (and completely
missing
from both Skok and from ЭССЯ, where
it is explained
differently)
is fully argumented
by details
of word formation
(part. pеrf. act. *obžilъ
+ suff. -ъkъ), and in the semantic
domain
supported
by the synonymous
Serb. dial. òbživak and by adequate
meanings
of the deriving
verb in other
Slavic
languages.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Још једном о речи òжиљак ‘cicatrix’
T1  - The Etymology of s-cr. оžiljak ‘Scar, cicatrix’ Revisited
SP  - 7
EP  - 18
VL  - 62
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7098
ER  - 
@article{
author = "Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2019",
abstract = "У раду
се тумачење
порекла
именице
òжиљак
‘cicatrix’
(од обжú(вје)ти *‘зацелити
(се)’ < псл. *о(b)žiti),
у основи
још Маретићево
(али сасвим
изостало
код Скока
и у ЭССЯ где се она другачије
тумачи),
образлаже
детаљима
творбе
(као part. реrf. аct. *оbžilъ + суф. -ъkъ), а са семантичке
стране
нарочито
се поткрепљује
сродним
синонимом
òбживак
(са истог терена
и веома
сличне
творбе),
као и словенским
паралелема
производног
глагола., In this paper
the interpretation
of the origin
of S‑Cr. òžiljak m. ‘scar, cicatrix’
(from obží(vје)ti *‘to heal’ < PSl. *o(b)žiti),
basically
advocated
by Maretić
almost
a century
ago (and completely
missing
from both Skok and from ЭССЯ, where
it is explained
differently)
is fully argumented
by details
of word formation
(part. pеrf. act. *obžilъ
+ suff. -ъkъ), and in the semantic
domain
supported
by the synonymous
Serb. dial. òbživak and by adequate
meanings
of the deriving
verb in other
Slavic
languages.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Још једном о речи òжиљак ‘cicatrix’, The Etymology of s-cr. оžiljak ‘Scar, cicatrix’ Revisited",
pages = "7-18",
volume = "62",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7098"
}
Влајић-Поповић, Ј.. (2019). Још једном о речи òжиљак ‘cicatrix’. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., 62(2), 7-18.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7098
Влајић-Поповић Ј. Још једном о речи òжиљак ‘cicatrix’. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2019;62(2):7-18.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7098 .
Влајић-Поповић, Јасна, "Још једном о речи òжиљак ‘cicatrix’" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 62, no. 2 (2019):7-18,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7098 .

Gerhard Stickel (ed.). National Language Institutions and National Languages

Влајић-Поповић, Јасна

(Нови Сад : Матица српска, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6247
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Gerhard Stickel (ed.). National Language Institutions and National Languages
SP  - 183
EP  - 203
VL  - 62
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6247
ER  - 
@article{
author = "Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2019",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Gerhard Stickel (ed.). National Language Institutions and National Languages",
pages = "183-203",
volume = "62",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6247"
}
Влајић-Поповић, Ј.. (2019). Gerhard Stickel (ed.). National Language Institutions and National Languages. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., 62(1), 183-203.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6247
Влајић-Поповић Ј. Gerhard Stickel (ed.). National Language Institutions and National Languages. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2019;62(1):183-203.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6247 .
Влајић-Поповић, Јасна, "Gerhard Stickel (ed.). National Language Institutions and National Languages" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 62, no. 1 (2019):183-203,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6247 .

Lupus in etymologia : Vuk Karadžić’s opus in the pages of the Concise etymological dictionary of the Serbian language

Бјелетић, Марта; Влајић-Поповић, Јасна

(Београд : Савез славистичких друштава Србије, 2018)

TY  - CHAP
AU  - Бјелетић, Марта
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4693
AB  - У раду је систематски представљен допринос Вуковог Српског рјечника, као и целокупног
Вуковог корпуса, Приручном етимолошком речнику српског језика (ПЕРСЈ). Тај допринос се огледа у сва три сегмента одреднице новог речника, а пре свега у првом, документационом, и у трећем, аргументативном, јер за многе речи из основног лексичког фонда српског језика обрађене у ПЕРСЈ у Српском рјечнику и другим Вуковим списима налазимо прве потврде и/ли примере употребе илустративне за њихово изворно значење и културноисторијски контекст у којем су настале. Посебно су истакнути случајеви када Вук пружа податке значајне за доношење етимолошког суда, који се даје у другом делу одреднице ПЕРСЈ.
AB  - This paper presents a systematic overview of what the Concise etymological dictionary of the Serbian
language (CEDSL) owes to the magnificent opus of Vuk Karadžić (Vuk). This contribution is directly or
indirectly reflected in all three segments of this dictionary’s lemma. What this looks like is illustrated by examples
of particular lemmata.
The first part of the CEDSL lemma typically refers to Vuk’s Srpski rječnik (The Serbian dictionary, in
some of its editions) as a source of the first fixation of words hitherto unattested (s.vv. нокшир, швалер). The
first edition of that dictionary is also the single source of obscene lexicon, which is also treated in CEDSL.In the first, but also in the third part of the lemma, excerpts from folklore (lines of epic poems, proverbs,
etc.) collected by Vuk are used as illustrations of the use of the words analysed (e.g. бисер, бора, брада;
алат).
The third part of the lemma, reserved for various comments and discussion, abounds with data from Vuk’s
Rječnik and from his wider corpus. Various formal aspects (phonetic, morphological and word-formation ones)
are quoted and interpreted or else those related to semantics (original meaning, obsolete and regional meanings,
semantic developements) of the words analyzed (e.g. макнути, опна; ваљати; камен; брдо; ганути, ној;
поклон; кашика, новац). This part of the lemma can include facts related to the cultural history of words (e.g.
задужбина).
Etymological judgement is provided in the second part of the CEDSL lemma. It happens frequently that
exactly Vuk’s data contribute to establishing the ultimate etymology, or at the very least point the pursuit of the
final etymon in a certain direction. At times the very fact of presence or absence of a word in the Rječnik is indicative
of its chronology and/or its status within the Serbian language (e.g. завет; одличан), and occasionally
the origin of a word is implicated by Vuk’s information about its geographic distribution (e.g. кафа, но). But of
the greatest consequence are instances when Vuk’s examples, by the way of their form or meaning, most directly
influence the formulation of etymological judgement (e.g. кликнути, орити се).
Vuk’s entire corpus, and especially his Srpski rječnik, enters into a specific symbiosis with CEDSL: to
a large extent, and in many aspects, Vuk’s material enriches CEDSL which, in its turn, sheds new light onto
deeper layers of lexical and cultural riches hidden in Vuk’s Srpski rječnik.
Keywords: Serbian language, etymology, lexicography, Srpski rječnik, Vuk Karadžić.
PB  - Београд : Савез славистичких друштава Србије
T2  - Српска славистика : колективна монографија : [радови српске делегације на XVI међународном конгресу слависта]. Том 2, Књижевност, култура, фолклор питања славистике
T1  - Lupus in etymologia : Vuk Karadžić’s opus in the pages of the Concise etymological dictionary of the Serbian language
T1  - Lupus in etymologia : Вуково дело на страницама Приручног етимолошког речника српског језика
SP  - 375
EP  - 387
DO  - 10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.2.ch31
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4693
ER  - 
@inbook{
author = "Бјелетић, Марта and Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2018",
abstract = "У раду је систематски представљен допринос Вуковог Српског рјечника, као и целокупног
Вуковог корпуса, Приручном етимолошком речнику српског језика (ПЕРСЈ). Тај допринос се огледа у сва три сегмента одреднице новог речника, а пре свега у првом, документационом, и у трећем, аргументативном, јер за многе речи из основног лексичког фонда српског језика обрађене у ПЕРСЈ у Српском рјечнику и другим Вуковим списима налазимо прве потврде и/ли примере употребе илустративне за њихово изворно значење и културноисторијски контекст у којем су настале. Посебно су истакнути случајеви када Вук пружа податке значајне за доношење етимолошког суда, који се даје у другом делу одреднице ПЕРСЈ., This paper presents a systematic overview of what the Concise etymological dictionary of the Serbian
language (CEDSL) owes to the magnificent opus of Vuk Karadžić (Vuk). This contribution is directly or
indirectly reflected in all three segments of this dictionary’s lemma. What this looks like is illustrated by examples
of particular lemmata.
The first part of the CEDSL lemma typically refers to Vuk’s Srpski rječnik (The Serbian dictionary, in
some of its editions) as a source of the first fixation of words hitherto unattested (s.vv. нокшир, швалер). The
first edition of that dictionary is also the single source of obscene lexicon, which is also treated in CEDSL.In the first, but also in the third part of the lemma, excerpts from folklore (lines of epic poems, proverbs,
etc.) collected by Vuk are used as illustrations of the use of the words analysed (e.g. бисер, бора, брада;
алат).
The third part of the lemma, reserved for various comments and discussion, abounds with data from Vuk’s
Rječnik and from his wider corpus. Various formal aspects (phonetic, morphological and word-formation ones)
are quoted and interpreted or else those related to semantics (original meaning, obsolete and regional meanings,
semantic developements) of the words analyzed (e.g. макнути, опна; ваљати; камен; брдо; ганути, ној;
поклон; кашика, новац). This part of the lemma can include facts related to the cultural history of words (e.g.
задужбина).
Etymological judgement is provided in the second part of the CEDSL lemma. It happens frequently that
exactly Vuk’s data contribute to establishing the ultimate etymology, or at the very least point the pursuit of the
final etymon in a certain direction. At times the very fact of presence or absence of a word in the Rječnik is indicative
of its chronology and/or its status within the Serbian language (e.g. завет; одличан), and occasionally
the origin of a word is implicated by Vuk’s information about its geographic distribution (e.g. кафа, но). But of
the greatest consequence are instances when Vuk’s examples, by the way of their form or meaning, most directly
influence the formulation of etymological judgement (e.g. кликнути, орити се).
Vuk’s entire corpus, and especially his Srpski rječnik, enters into a specific symbiosis with CEDSL: to
a large extent, and in many aspects, Vuk’s material enriches CEDSL which, in its turn, sheds new light onto
deeper layers of lexical and cultural riches hidden in Vuk’s Srpski rječnik.
Keywords: Serbian language, etymology, lexicography, Srpski rječnik, Vuk Karadžić.",
publisher = "Београд : Савез славистичких друштава Србије",
journal = "Српска славистика : колективна монографија : [радови српске делегације на XVI међународном конгресу слависта]. Том 2, Књижевност, култура, фолклор питања славистике",
booktitle = "Lupus in etymologia : Vuk Karadžić’s opus in the pages of the Concise etymological dictionary of the Serbian language, Lupus in etymologia : Вуково дело на страницама Приручног етимолошког речника српског језика",
pages = "375-387",
doi = "10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.2.ch31",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4693"
}
Бјелетић, М.,& Влајић-Поповић, Ј.. (2018). Lupus in etymologia : Vuk Karadžić’s opus in the pages of the Concise etymological dictionary of the Serbian language. in Српска славистика : колективна монографија : [радови српске делегације на XVI међународном конгресу слависта]. Том 2, Књижевност, култура, фолклор питања славистике
Београд : Савез славистичких друштава Србије., 375-387.
https://doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.2.ch31
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4693
Бјелетић М, Влајић-Поповић Ј. Lupus in etymologia : Vuk Karadžić’s opus in the pages of the Concise etymological dictionary of the Serbian language. in Српска славистика : колективна монографија : [радови српске делегације на XVI међународном конгресу слависта]. Том 2, Књижевност, култура, фолклор питања славистике. 2018;:375-387.
doi:10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.2.ch31
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4693 .
Бјелетић, Марта, Влајић-Поповић, Јасна, "Lupus in etymologia : Vuk Karadžić’s opus in the pages of the Concise etymological dictionary of the Serbian language" in Српска славистика : колективна монографија : [радови српске делегације на XVI међународном конгресу слависта]. Том 2, Књижевност, култура, фолклор питања славистике (2018):375-387,
https://doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.2.ch31 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4693 .

Грецизам

Влајић-Поповић, Јасна

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2018)

TY  - CHAP
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6652
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Нови Сад : Матица српска
PB  - Београд : Завод за уџбенике
T2  - Српска енциклопедија : Том III, књига 1, Г - Демографски преглед
T1  - Грецизам
SP  - 593
EP  - 594
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6652
ER  - 
@inbook{
author = "Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2018",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Нови Сад : Матица српска, Београд : Завод за уџбенике",
journal = "Српска енциклопедија : Том III, књига 1, Г - Демографски преглед",
booktitle = "Грецизам",
pages = "593-594",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6652"
}
Влајић-Поповић, Ј.. (2018). Грецизам. in Српска енциклопедија : Том III, књига 1, Г - Демографски преглед
Београд : Српска академија наука и уметности., 593-594.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6652
Влајић-Поповић Ј. Грецизам. in Српска енциклопедија : Том III, књига 1, Г - Демографски преглед. 2018;:593-594.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6652 .
Влајић-Поповић, Јасна, "Грецизам" in Српска енциклопедија : Том III, књига 1, Г - Демографски преглед (2018):593-594,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6652 .

Грчки језик

Влајић-Поповић, Јасна

(Нови Сад : Матица српска, 2018)

TY  - CHAP
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6650
PB  - Нови Сад : Матица српска
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Завод за уџбенике
T2  - Српска енциклопедија : Том III, књига  1, Г - Демографски преглед
T1  - Грчки језик
SP  - 662
EP  - 663
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6650
ER  - 
@inbook{
author = "Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2018",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Завод за уџбенике",
journal = "Српска енциклопедија : Том III, књига  1, Г - Демографски преглед",
booktitle = "Грчки језик",
pages = "662-663",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6650"
}
Влајић-Поповић, Ј.. (2018). Грчки језик. in Српска енциклопедија : Том III, књига  1, Г - Демографски преглед
Нови Сад : Матица српска., 662-663.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6650
Влајић-Поповић Ј. Грчки језик. in Српска енциклопедија : Том III, књига  1, Г - Демографски преглед. 2018;:662-663.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6650 .
Влајић-Поповић, Јасна, "Грчки језик" in Српска енциклопедија : Том III, књига  1, Г - Демографски преглед (2018):662-663,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6650 .

Serbica Iaponica. Допринос јапанских слависта српској филологији. Нови Сад: Матица српска ‒ Sapporo: Slavic-Eurasian Research Center, Hokkaido University ‒ Београд: Завод за уџбенике, Вукова задужбина, 2016, 348 стр. (= Студије о Србима 22 / Slavic-Eurasian Studies 31)

Влајић-Поповић, Јасна

(Нови Сад : Матица српска, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4687
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Serbica Iaponica. Допринос јапанских слависта српској филологији. Нови Сад: Матица српска ‒ Sapporo: Slavic-Eurasian Research Center, Hokkaido University ‒ Београд: Завод за уџбенике, Вукова задужбина, 2016, 348 стр. (= Студије о Србима 22 / Slavic-Eurasian Studies 31)
SP  - 1
VL  - 61
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4687
ER  - 
@article{
author = "Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2018",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Serbica Iaponica. Допринос јапанских слависта српској филологији. Нови Сад: Матица српска ‒ Sapporo: Slavic-Eurasian Research Center, Hokkaido University ‒ Београд: Завод за уџбенике, Вукова задужбина, 2016, 348 стр. (= Студије о Србима 22 / Slavic-Eurasian Studies 31)",
pages = "1",
volume = "61",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4687"
}
Влајић-Поповић, Ј.. (2018). Serbica Iaponica. Допринос јапанских слависта српској филологији. Нови Сад: Матица српска ‒ Sapporo: Slavic-Eurasian Research Center, Hokkaido University ‒ Београд: Завод за уџбенике, Вукова задужбина, 2016, 348 стр. (= Студије о Србима 22 / Slavic-Eurasian Studies 31). in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., 61, 1.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4687
Влајић-Поповић Ј. Serbica Iaponica. Допринос јапанских слависта српској филологији. Нови Сад: Матица српска ‒ Sapporo: Slavic-Eurasian Research Center, Hokkaido University ‒ Београд: Завод за уџбенике, Вукова задужбина, 2016, 348 стр. (= Студије о Србима 22 / Slavic-Eurasian Studies 31). in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2018;61:1.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4687 .
Влајић-Поповић, Јасна, "Serbica Iaponica. Допринос јапанских слависта српској филологији. Нови Сад: Матица српска ‒ Sapporo: Slavic-Eurasian Research Center, Hokkaido University ‒ Београд: Завод за уџбенике, Вукова задужбина, 2016, 348 стр. (= Студије о Србима 22 / Slavic-Eurasian Studies 31)" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 61 (2018):1,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4687 .

Етимологија српског језика данас (уз осврт на јуче и поглед ка сутра)

Влајић-Поповић, Јасна

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
PY  - 2017
UR  - 0350–185x
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4706
AB  - Након осврта на допринос који су етимологији српског језика у
периоду XIX–XX века дали страни и домаћи истраживачи, рад се бави
прегледом савременог стања проучавања на пољу те дисциплине у
српској средини, где су она последњих деценија везана углавном за Ети-
молошки одсек при Институту за српски језик САНУ. Затим се, након
приказа елемената етимолошке анализе пореде методологије израде два
речника који се пишу у том Одсеку, једног типа тезауруса (ЕРСЈ) и другог
приручног етимолошког речника (ПЕРСЈ), а на крају излажу актуелни
проблеми и даје кратка пројекција будућег развоја српске етимологије
и њена агенда.
AB  - Вслед за обсуждением вклада внесеным в развитие этимологии сербского
языка сербскими и зарубежными исследователями на протяжении XIX и XX вв.,
в статье представлено современное положение исследований в этой области в
сербской среде, в которой они в последнии десятилетия связаны в основном с
Этимологическим отделом Института сербского языка Сербской академии наук
и исскуств. Затем, после представления элементов этимологического анализа со-
поставляются методологическиe приемы которые применяются в работе над дву-
мя этимологическими словарями в этом Отделе, одним – типа тезауруса (ЕРСЈ)
и другим – справочным (ПЕРСЈ). В конце представлен план развития сербской
этимологии в будущем, а так же и ее агенда.
AB  - After an introductory overview of previous achievements in the field, abroad
and at home, during the 19th and 20th centuries, this paper deals with the present state
of Serbian etymology (i.e. etymology of the Serbian language) among the Serbs which,
for several decades now, has been closely related to the Etymological Department of
the Serbian Language Institute of the Serbian Academy of Arts and Sciences. Following
an explanation of elements of the etymological analysis, we offer a comparison
of the methodologies applied in compiling the two dictionaries presently under development
at the Department, a thesaurus-type Etimološki rečnik srpskoga jezika (ERSJ
– Etymological Dictionary of the Serbian Language) and the abridged Priručni etimološki
rečnik srpskoga jezika (PERSJ – Concise Etymological Dictionary of the Serbian
Language). Finally, we present a preliminary projection of the future development
of Serbian etymology with a suggested agenda.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Етимологија српског језика данас (уз осврт на јуче и поглед ка сутра)
T1  - Этимология сербского языка (обзор прошлого и взгляд на будущее)
T1  - Etymology of The Serbian Language (With a Glance at the Past and a Look into the Future)
SP  - 137
EP  - 161
VL  - 73
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4706
ER  - 
@article{
author = "Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2017",
abstract = "Након осврта на допринос који су етимологији српског језика у
периоду XIX–XX века дали страни и домаћи истраживачи, рад се бави
прегледом савременог стања проучавања на пољу те дисциплине у
српској средини, где су она последњих деценија везана углавном за Ети-
молошки одсек при Институту за српски језик САНУ. Затим се, након
приказа елемената етимолошке анализе пореде методологије израде два
речника који се пишу у том Одсеку, једног типа тезауруса (ЕРСЈ) и другог
приручног етимолошког речника (ПЕРСЈ), а на крају излажу актуелни
проблеми и даје кратка пројекција будућег развоја српске етимологије
и њена агенда., Вслед за обсуждением вклада внесеным в развитие этимологии сербского
языка сербскими и зарубежными исследователями на протяжении XIX и XX вв.,
в статье представлено современное положение исследований в этой области в
сербской среде, в которой они в последнии десятилетия связаны в основном с
Этимологическим отделом Института сербского языка Сербской академии наук
и исскуств. Затем, после представления элементов этимологического анализа со-
поставляются методологическиe приемы которые применяются в работе над дву-
мя этимологическими словарями в этом Отделе, одним – типа тезауруса (ЕРСЈ)
и другим – справочным (ПЕРСЈ). В конце представлен план развития сербской
этимологии в будущем, а так же и ее агенда., After an introductory overview of previous achievements in the field, abroad
and at home, during the 19th and 20th centuries, this paper deals with the present state
of Serbian etymology (i.e. etymology of the Serbian language) among the Serbs which,
for several decades now, has been closely related to the Etymological Department of
the Serbian Language Institute of the Serbian Academy of Arts and Sciences. Following
an explanation of elements of the etymological analysis, we offer a comparison
of the methodologies applied in compiling the two dictionaries presently under development
at the Department, a thesaurus-type Etimološki rečnik srpskoga jezika (ERSJ
– Etymological Dictionary of the Serbian Language) and the abridged Priručni etimološki
rečnik srpskoga jezika (PERSJ – Concise Etymological Dictionary of the Serbian
Language). Finally, we present a preliminary projection of the future development
of Serbian etymology with a suggested agenda.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Етимологија српског језика данас (уз осврт на јуче и поглед ка сутра), Этимология сербского языка (обзор прошлого и взгляд на будущее), Etymology of The Serbian Language (With a Glance at the Past and a Look into the Future)",
pages = "137-161",
volume = "73",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4706"
}
Влајић-Поповић, Ј.. (2017). Етимологија српског језика данас (уз осврт на јуче и поглед ка сутра). in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 73(3-4), 137-161.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4706
Влајић-Поповић Ј. Етимологија српског језика данас (уз осврт на јуче и поглед ка сутра). in Јужнословенски филолог. 2017;73(3-4):137-161.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4706 .
Влајић-Поповић, Јасна, "Етимологија српског језика данас (уз осврт на јуче и поглед ка сутра)" in Јужнословенски филолог, 73, no. 3-4 (2017):137-161,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4706 .

Proto-Slavic *astriti ‘to watch sharply, cast looks’ revisited

Vlajić-Popović, Jasna

(Praha : Lidové noviny, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Vlajić-Popović, Jasna
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2397
AB  - This paper revisits the hitherto interpretation of the PSl. (dial.) verb *astriti ‘to
watch sharply, quickly; cast looks’ (with Cz. dial., Slk. and Pol. continuants) as deriving from
PIE *ōk’-u- ‘quick’, and as being related to the ornithonym *astrębъ ‘hawk, аccipiter’. Since
the precise connection between the verb and the ornithonym is uncertain, it is suggested
that they be separated and the verb studied independently. Two possibilities of its origin
are proposed. One argues that PIE *ak’r(o)- ‘sharp’ (i.e. PSl. *ostrъ) is a likely PIE prototype
and suggests tracing the verb to it. The other departs from the analogy with synonymous
PSl. *patriti and proposes a number of possible PSl. roots the verb could formally be traced
to. Our fi rst proposal is just preliminary, and the other is fi nally discarded as insuffi ciently
grounded – so they both remain only ideas for further study. Since even considering some
new data (mostly Serbian, hitherto unnoticed) could not lead to a satisfactory result, it is
concluded that hopefully new data will appear in future.
AB  - У раду се преиспи-
тује досадашње тумачење псл. (дијал.) глагол *astriti ‘гледати оштро, брзо; бацати по-
глед’ (уп. чеш. дијал. jastřiti, jastřiť, jastriti, слч. jastriť, пољ. jastrzyć) који се, заједно са
орнитонимом *astrębъ ‘јастреб, аccipiter’ реконструише као изведен у крајњој линији
од пие. *ōk’-u- ‘брз’. Како је веза између глагола и именице нејасна, предлаже се да се
глагол посматра независно од орнитонима. Нуде се двa објашњења његовог порекла.
По једном, пие. *ak’r(o)- ‘оштар’ (тј. псл. *ostrъ) је вероватнији пие. предложак, те се
предлаже извођење глагола од њега, са семантичким аргументом укр. фразеологизма
гостри́ти (очи на кого) ‘стрељати очима’, као показатеља да је, са очима као унутра-
шњим објектом, могао развити секундарну интранзитивност. Формално се вокал-
ска дужина у *jastriti од *ostrěti пореди са паром *paliti од *polěti (уз ограду не непот-
пуности аналогије јер није у питању примарни глагол), и дозвољава могућност да лат.
ācer ‘оштар’ можда сведочи о постојању псл. *āstrъ поред *ostrъ. У другом се предлаже
ономасиолошки и творбени паралелизам са псл. *patriti/*patrati ‘гледати, посматрати,
надгледати’, али без одређења конкретног предлошка. Оба изнета решења сматрају
се само предлозима за размишљање, у нади да ће се убудуће открити подаци који ће
указати на коначно тумачење.
PB  - Praha : Lidové noviny
T2  - Etymological Research into Czech
T1  - Proto-Slavic *astriti ‘to watch sharply, cast looks’ revisited
SP  - 431
EP  - 439
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2397
ER  - 
@article{
author = "Vlajić-Popović, Jasna",
year = "2017",
abstract = "This paper revisits the hitherto interpretation of the PSl. (dial.) verb *astriti ‘to
watch sharply, quickly; cast looks’ (with Cz. dial., Slk. and Pol. continuants) as deriving from
PIE *ōk’-u- ‘quick’, and as being related to the ornithonym *astrębъ ‘hawk, аccipiter’. Since
the precise connection between the verb and the ornithonym is uncertain, it is suggested
that they be separated and the verb studied independently. Two possibilities of its origin
are proposed. One argues that PIE *ak’r(o)- ‘sharp’ (i.e. PSl. *ostrъ) is a likely PIE prototype
and suggests tracing the verb to it. The other departs from the analogy with synonymous
PSl. *patriti and proposes a number of possible PSl. roots the verb could formally be traced
to. Our fi rst proposal is just preliminary, and the other is fi nally discarded as insuffi ciently
grounded – so they both remain only ideas for further study. Since even considering some
new data (mostly Serbian, hitherto unnoticed) could not lead to a satisfactory result, it is
concluded that hopefully new data will appear in future., У раду се преиспи-
тује досадашње тумачење псл. (дијал.) глагол *astriti ‘гледати оштро, брзо; бацати по-
глед’ (уп. чеш. дијал. jastřiti, jastřiť, jastriti, слч. jastriť, пољ. jastrzyć) који се, заједно са
орнитонимом *astrębъ ‘јастреб, аccipiter’ реконструише као изведен у крајњој линији
од пие. *ōk’-u- ‘брз’. Како је веза између глагола и именице нејасна, предлаже се да се
глагол посматра независно од орнитонима. Нуде се двa објашњења његовог порекла.
По једном, пие. *ak’r(o)- ‘оштар’ (тј. псл. *ostrъ) је вероватнији пие. предложак, те се
предлаже извођење глагола од њега, са семантичким аргументом укр. фразеологизма
гостри́ти (очи на кого) ‘стрељати очима’, као показатеља да је, са очима као унутра-
шњим објектом, могао развити секундарну интранзитивност. Формално се вокал-
ска дужина у *jastriti од *ostrěti пореди са паром *paliti од *polěti (уз ограду не непот-
пуности аналогије јер није у питању примарни глагол), и дозвољава могућност да лат.
ācer ‘оштар’ можда сведочи о постојању псл. *āstrъ поред *ostrъ. У другом се предлаже
ономасиолошки и творбени паралелизам са псл. *patriti/*patrati ‘гледати, посматрати,
надгледати’, али без одређења конкретног предлошка. Оба изнета решења сматрају
се само предлозима за размишљање, у нади да ће се убудуће открити подаци који ће
указати на коначно тумачење.",
publisher = "Praha : Lidové noviny",
journal = "Etymological Research into Czech",
title = "Proto-Slavic *astriti ‘to watch sharply, cast looks’ revisited",
pages = "431-439",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2397"
}
Vlajić-Popović, J.. (2017). Proto-Slavic *astriti ‘to watch sharply, cast looks’ revisited. in Etymological Research into Czech
Praha : Lidové noviny., 431-439.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2397
Vlajić-Popović J. Proto-Slavic *astriti ‘to watch sharply, cast looks’ revisited. in Etymological Research into Czech. 2017;:431-439.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2397 .
Vlajić-Popović, Jasna, "Proto-Slavic *astriti ‘to watch sharply, cast looks’ revisited" in Etymological Research into Czech (2017):431-439,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2397 .

Из историјата једног српског лингвистичког термина : позајмљеница - једна позајмица која се не узима позајмице

Влајић-Поповић, Јасна

(Путевима речи : зборник радова у част Даринки Гортан Премк, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1982
PB  - Путевима речи : зборник радова у част Даринки Гортан Премк
T2  - Путевима речи : зборник радова у част Даринки Гортан Премк
T1  - Из историјата једног српског лингвистичког термина : позајмљеница - једна позајмица која се не узима позајмице
SP  - 527
EP  - 536
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1982
ER  - 
@article{
author = "Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2017",
publisher = "Путевима речи : зборник радова у част Даринки Гортан Премк",
journal = "Путевима речи : зборник радова у част Даринки Гортан Премк",
title = "Из историјата једног српског лингвистичког термина : позајмљеница - једна позајмица која се не узима позајмице",
pages = "527-536",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1982"
}
Влајић-Поповић, Ј.. (2017). Из историјата једног српског лингвистичког термина : позајмљеница - једна позајмица која се не узима позајмице. in Путевима речи : зборник радова у част Даринки Гортан Премк
Путевима речи : зборник радова у част Даринки Гортан Премк., 527-536.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1982
Влајић-Поповић Ј. Из историјата једног српског лингвистичког термина : позајмљеница - једна позајмица која се не узима позајмице. in Путевима речи : зборник радова у част Даринки Гортан Премк. 2017;:527-536.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1982 .
Влајић-Поповић, Јасна, "Из историјата једног српског лингвистичког термина : позајмљеница - једна позајмица која се не узима позајмице" in Путевима речи : зборник радова у част Даринки Гортан Премк (2017):527-536,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1982 .

Јсл. зезати (се) – лексикографско сироче или легитимна одредница

Влајић-Поповић, Јасна

(Ljubljana : Inštitut za slovenski jezik Frana Ramovša, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2116
AB  - V delu se potrditve glagola zezati (se) ‘šaliti se (nevtralno ali grobo)’, zast. pokr. ‘mrdati,
koitirati itd.’ z izpeljankami, ki se nahajajo v slovenskih in srbsko-hrvaških slovarjih, semantično
klasificirajo, ob pregledu onomazioloških paralel, ustreznikov v drugih slovanskih
jezikih in obstoječih razlag izvora, s predlogom, da se do kompletiranja slovanskega
gradiva etimologija te onomatopejske družene besed vseeno šteje za nejasno.
AB  - This article deals with the verb zezati se ‘to kid around (neutrally or rudely)’, obsolete
regional ‘to stir, jerk, wriggle; fuck, etc.’ and its derivatives, whose attestations in Slovenian
and Serbo-Croatian dictionaries are subjected to semantic classification. Reviewing
its onomasiological parallels, Slavic counterparts, and the etymology leads to the proposal
that, until more Slavic data are obtained, the etymology of this onomatopoeic word family
should be considered uncertain.
PB  - Ljubljana : Inštitut za slovenski jezik Frana Ramovša
T2  - Jezikoslovni zapiski : Ob jubileju Ljubov Viktorovne Kurkine
T1  - Јсл. зезати (се) – лексикографско сироче или легитимна одредница
SP  - 347
EP  - 359
VL  - 23
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2116
ER  - 
@article{
author = "Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2017",
abstract = "V delu se potrditve glagola zezati (se) ‘šaliti se (nevtralno ali grobo)’, zast. pokr. ‘mrdati,
koitirati itd.’ z izpeljankami, ki se nahajajo v slovenskih in srbsko-hrvaških slovarjih, semantično
klasificirajo, ob pregledu onomazioloških paralel, ustreznikov v drugih slovanskih
jezikih in obstoječih razlag izvora, s predlogom, da se do kompletiranja slovanskega
gradiva etimologija te onomatopejske družene besed vseeno šteje za nejasno., This article deals with the verb zezati se ‘to kid around (neutrally or rudely)’, obsolete
regional ‘to stir, jerk, wriggle; fuck, etc.’ and its derivatives, whose attestations in Slovenian
and Serbo-Croatian dictionaries are subjected to semantic classification. Reviewing
its onomasiological parallels, Slavic counterparts, and the etymology leads to the proposal
that, until more Slavic data are obtained, the etymology of this onomatopoeic word family
should be considered uncertain.",
publisher = "Ljubljana : Inštitut za slovenski jezik Frana Ramovša",
journal = "Jezikoslovni zapiski : Ob jubileju Ljubov Viktorovne Kurkine",
title = "Јсл. зезати (се) – лексикографско сироче или легитимна одредница",
pages = "347-359",
volume = "23",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2116"
}
Влајић-Поповић, Ј.. (2017). Јсл. зезати (се) – лексикографско сироче или легитимна одредница. in Jezikoslovni zapiski : Ob jubileju Ljubov Viktorovne Kurkine
Ljubljana : Inštitut za slovenski jezik Frana Ramovša., 23(2), 347-359.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2116
Влајић-Поповић Ј. Јсл. зезати (се) – лексикографско сироче или легитимна одредница. in Jezikoslovni zapiski : Ob jubileju Ljubov Viktorovne Kurkine. 2017;23(2):347-359.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2116 .
Влајић-Поповић, Јасна, "Јсл. зезати (се) – лексикографско сироче или легитимна одредница" in Jezikoslovni zapiski : Ob jubileju Ljubov Viktorovne Kurkine, 23, no. 2 (2017):347-359,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2116 .

Приручни етимолошки речник српског језика – допринос савременој етимологији

Влајић-Поповић, Јасна; Бјелетић, Марта

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1710
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа
T1  - Приручни етимолошки речник српског језика – допринос савременој етимологији
SP  - 197
EP  - 210
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1710
ER  - 
@article{
author = "Влајић-Поповић, Јасна and Бјелетић, Марта",
year = "2016",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа",
title = "Приручни етимолошки речник српског језика – допринос савременој етимологији",
pages = "197-210",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1710"
}
Влајић-Поповић, Ј.,& Бјелетић, М.. (2016). Приручни етимолошки речник српског језика – допринос савременој етимологији. in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа
Београд : Институт за српски језик САНУ., 197-210.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1710
Влајић-Поповић Ј, Бјелетић М. Приручни етимолошки речник српског језика – допринос савременој етимологији. in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа. 2016;:197-210.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1710 .
Влајић-Поповић, Јасна, Бјелетић, Марта, "Приручни етимолошки речник српског језика – допринос савременој етимологији" in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа (2016):197-210,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1710 .

Речца зар – преко синтаксе и семантике до етимологије

Влајић-Поповић, Јасна

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1955
AB  - У раду се након прегледа третмана који речца зар има у граматикама и описним речницима српског језика (као и суседних балканских јужнословенских), разматра њена етимологија: одбацује се Скоково идиоглотско тумачење у корист Решетаровог виђења да зар, као и старије за(ј)ер, потиче од тур. zahir adv. ‘очито, свакако’, ‘изгледа, можда’. На грађи из речника (укључујући пар дијалекатских) и из дела писаца XIX–XX века, реконструише се пут семантичко-синтактичког развоја речце у модалној функцији и значењу ‘ваљда, можда’ преко прелазних значења (условљених варирањем позиције речце у реченици и интонацијом), до данас преовлађујућег упитно-узвичног, са призвуком чуђења, на почетку реченице. На крају се дозвољава могућност да је у питању хибридна реч настала наслојавањем турцизма на домаћу упитну речцу зар који се може довести у везу са пољ. заст. zaż< псл. *za-že.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Речца зар – преко синтаксе и семантике до етимологије
SP  - 65
EP  - 83
VL  - 72
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1955
ER  - 
@article{
author = "Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2016",
abstract = "У раду се након прегледа третмана који речца зар има у граматикама и описним речницима српског језика (као и суседних балканских јужнословенских), разматра њена етимологија: одбацује се Скоково идиоглотско тумачење у корист Решетаровог виђења да зар, као и старије за(ј)ер, потиче од тур. zahir adv. ‘очито, свакако’, ‘изгледа, можда’. На грађи из речника (укључујући пар дијалекатских) и из дела писаца XIX–XX века, реконструише се пут семантичко-синтактичког развоја речце у модалној функцији и значењу ‘ваљда, можда’ преко прелазних значења (условљених варирањем позиције речце у реченици и интонацијом), до данас преовлађујућег упитно-узвичног, са призвуком чуђења, на почетку реченице. На крају се дозвољава могућност да је у питању хибридна реч настала наслојавањем турцизма на домаћу упитну речцу зар који се може довести у везу са пољ. заст. zaż< псл. *za-že.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Речца зар – преко синтаксе и семантике до етимологије",
pages = "65-83",
volume = "72",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1955"
}
Влајић-Поповић, Ј.. (2016). Речца зар – преко синтаксе и семантике до етимологије. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 72(1-2), 65-83.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1955
Влајић-Поповић Ј. Речца зар – преко синтаксе и семантике до етимологије. in Јужнословенски филолог. 2016;72(1-2):65-83.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1955 .
Влајић-Поповић, Јасна, "Речца зар – преко синтаксе и семантике до етимологије" in Јужнословенски филолог, 72, no. 1-2 (2016):65-83,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1955 .

Bibliography of Slavic Linguistics 2000–2014, I–III, Edited by Sijmen Tol and René Genis

Влајић-Поповић, Јасна

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
PY  - 2016
UR  - 0350–185x
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1994
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Bibliography of Slavic Linguistics 2000–2014, I–III, Edited by Sijmen Tol and René Genis
SP  - 3-4
SP  - 268
EP  - 276
VL  - 72
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1994
ER  - 
@article{
author = "Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2016",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Bibliography of Slavic Linguistics 2000–2014, I–III, Edited by Sijmen Tol and René Genis",
pages = "3-4-268-276",
volume = "72",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1994"
}
Влајић-Поповић, Ј.. (2016). Bibliography of Slavic Linguistics 2000–2014, I–III, Edited by Sijmen Tol and René Genis. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 72, 3-4-276.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1994
Влајић-Поповић Ј. Bibliography of Slavic Linguistics 2000–2014, I–III, Edited by Sijmen Tol and René Genis. in Јужнословенски филолог. 2016;72:3-4-276.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1994 .
Влајић-Поповић, Јасна, "Bibliography of Slavic Linguistics 2000–2014, I–III, Edited by Sijmen Tol and René Genis" in Јужнословенски филолог, 72 (2016):3-4-276,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1994 .

Tопонимија Бањске хрисовуље ; MIKLOSICHIANA bicentennalia : зборник у част двестоте годишњице рођења Франца Миклошича : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 9. јуна 2015. године]

Влајић Поповић, Јасна; Грковић-Мејџор, Јасмина; Лома, Александар; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2016)

TY  - GEN
AU  - Влајић Поповић, Јасна
AU  - Грковић-Мејџор, Јасмина
AU  - Лома, Александар
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10800
AB  - Топонимија Бањске хрисовуље : ка осмишљењу старосрпског топономастичког речника и бољем познавању општесловенских именословних образаца / Александар Лома. – Београд : САНУ, Одељење језика и књижевности,2013
 и
 MIKLOSICHIANA bicentennalia : зборник у част двестоте годишњице
 рођења Франца Миклошича / уредници Јасмина Грковић-Мејџор, Александар Лома. – Београд : САНУ, Одељење језика и књижевности, 2013.
 Говорили: др Јасна Влајић-Поповић, дописни члан Јасмина Грковић-Мејџор, академик Александар Лома.
 У Београду, уторак 9. јун 2015. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Tопонимија Бањске хрисовуље ; MIKLOSICHIANA bicentennalia : зборник у част двестоте годишњице рођења Франца Миклошича : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 9. јуна 2015. године]
SP  - 153
EP  - 168
VL  - 4
IS  - 4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10800
ER  - 
@misc{
author = "Влајић Поповић, Јасна and Грковић-Мејџор, Јасмина and Лома, Александар and Вуксановић, Миро",
year = "2016",
abstract = "Топонимија Бањске хрисовуље : ка осмишљењу старосрпског топономастичког речника и бољем познавању општесловенских именословних образаца / Александар Лома. – Београд : САНУ, Одељење језика и књижевности,2013
 и
 MIKLOSICHIANA bicentennalia : зборник у част двестоте годишњице
 рођења Франца Миклошича / уредници Јасмина Грковић-Мејџор, Александар Лома. – Београд : САНУ, Одељење језика и књижевности, 2013.
 Говорили: др Јасна Влајић-Поповић, дописни члан Јасмина Грковић-Мејџор, академик Александар Лома.
 У Београду, уторак 9. јун 2015. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Tопонимија Бањске хрисовуље ; MIKLOSICHIANA bicentennalia : зборник у част двестоте годишњице рођења Франца Миклошича : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 9. јуна 2015. године]",
pages = "153-168",
volume = "4",
number = "4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10800"
}
Влајић Поповић, Ј., Грковић-Мејџор, Ј., Лома, А.,& Вуксановић, М.. (2016). Tопонимија Бањске хрисовуље ; MIKLOSICHIANA bicentennalia : зборник у част двестоте годишњице рођења Франца Миклошича : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 9. јуна 2015. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 4(4), 153-168.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10800
Влајић Поповић Ј, Грковић-Мејџор Ј, Лома А, Вуксановић М. Tопонимија Бањске хрисовуље ; MIKLOSICHIANA bicentennalia : зборник у част двестоте годишњице рођења Франца Миклошича : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 9. јуна 2015. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2016;4(4):153-168.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10800 .
Влајић Поповић, Јасна, Грковић-Мејџор, Јасмина, Лома, Александар, Вуксановић, Миро, "Tопонимија Бањске хрисовуље ; MIKLOSICHIANA bicentennalia : зборник у част двестоте годишњице рођења Франца Миклошича : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 9. јуна 2015. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 4, no. 4 (2016):153-168,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10800 .

Капитално дело српске, старосрпске и словенске ономастике

Влајић-Поповић, Јасна

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1988
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Капитално дело српске, старосрпске и словенске ономастике
SP  - 154
EP  - 159
VL  - 4
IS  - 4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1988
ER  - 
@article{
author = "Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2016",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Капитално дело српске, старосрпске и словенске ономастике",
pages = "154-159",
volume = "4",
number = "4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1988"
}
Влајић-Поповић, Ј.. (2016). Капитално дело српске, старосрпске и словенске ономастике. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 4(4), 154-159.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1988
Влајић-Поповић Ј. Капитално дело српске, старосрпске и словенске ономастике. in Трибина Библиотеке САНУ. 2016;4(4):154-159.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1988 .
Влајић-Поповић, Јасна, "Капитално дело српске, старосрпске и словенске ономастике" in Трибина Библиотеке САНУ, 4, no. 4 (2016):154-159,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1988 .

„Dijalekatska leksika srpskog i slovenačkog jezika – komparativni aspekt“

Vlajić-Popović, Jasna

(Beograd : Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Vlajić-Popović, Jasna
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6644
PB  - Beograd : Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine
T2  - Slovenika
T1  - „Dijalekatska leksika srpskog i slovenačkog jezika – komparativni aspekt“
SP  - 175
VL  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6644
ER  - 
@article{
author = "Vlajić-Popović, Jasna",
year = "2016",
publisher = "Beograd : Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine",
journal = "Slovenika",
title = "„Dijalekatska leksika srpskog i slovenačkog jezika – komparativni aspekt“",
pages = "175",
volume = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6644"
}
Vlajić-Popović, J.. (2016). „Dijalekatska leksika srpskog i slovenačkog jezika – komparativni aspekt“. in Slovenika
Beograd : Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine., 2, 175.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6644
Vlajić-Popović J. „Dijalekatska leksika srpskog i slovenačkog jezika – komparativni aspekt“. in Slovenika. 2016;2:175.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6644 .
Vlajić-Popović, Jasna, "„Dijalekatska leksika srpskog i slovenačkog jezika – komparativni aspekt“" in Slovenika, 2 (2016):175,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6644 .

А. Голубовић, Библиографија у часопису Јужнословенски филолог

Влајић-Поповић, Јасна

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1993
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - А. Голубовић, Библиографија у часопису Јужнословенски филолог
SP  - 377
EP  - 380
VL  - 71
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1993
ER  - 
@article{
author = "Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2015",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "А. Голубовић, Библиографија у часопису Јужнословенски филолог",
pages = "377-380",
volume = "71",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1993"
}
Влајић-Поповић, Ј.. (2015). А. Голубовић, Библиографија у часопису Јужнословенски филолог. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 71(3-4), 377-380.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1993
Влајић-Поповић Ј. А. Голубовић, Библиографија у часопису Јужнословенски филолог. in Јужнословенски филолог. 2015;71(3-4):377-380.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1993 .
Влајић-Поповић, Јасна, "А. Голубовић, Библиографија у часопису Јужнословенски филолог" in Јужнословенски филолог, 71, no. 3-4 (2015):377-380,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1993 .

Church slavonic žlъděti ‘desiderare, cupere’ – relict or innovation

Vlajić-Popović, Jasna

(Praha : Lidové noviny, 2015)

TY  - CONF
AU  - Vlajić-Popović, Jasna
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1966
AB  - This paper addresses the problematic nature of the current (from Miklosich to Derksen) supposition about the Proto-Slavic, implicitly also Proto-Indo-European, antiquity of the verb *žьlděti ‘desiderare, cupere’. On the level of Church Slavonic, its absence from Russian Church Slavonic is proven and the autochthonous nature of its Old Russian derivatives is denied – these turn out to be of South Slavonic provenance. The absence of continuity
of either the verb or its derivatives in Bulgarian is also noted. However, in Serbo-Croatian, in the central Štokavian terrain, it is exceptionally well documented, continually from the 13th c. to the present day – in both literary Serbian (starting from Serbian Slavonic) and in folklore, including modern attestations in dialects. Hence, the possibility of the Old Church Slavonic antiquity of the verb being practically ruled out, an alternative interpretation is off ered: S.-Cr. žud(j)eti may be a locally developed formation, secondary to the adjective žedan (< *žędьnъ), through its earlier form *žĭndĭnŭ which through a dissimilation n – n > l – n could have yielded *žĭldĭnŭ > žьldьnъ. Formal-semantic and typological parallels to such a development, with examples from Serbian and other languages, Slavic and non-Slavic, are presented.
AB  - У раду се указује на проблематичност постојеће (од Миклошича до Дерксена) претпоставке о прасловенској – самим тим и индоевропској – старини глагола *žьlděti ‘desiderare’ тако што се на нивоу црквенословенског региструје његова непосведоченост у рускословенском и оспорава аутохтоност изведеница у староруском – за које се испоставља да су јужнословенског порекла. Затим се констатује одсуство континуитета глагола
и/ли изведеница у бугарском. Са друге стране, у српско-хрватском се, на централном штокавском терену, документује изразито добра посведоченост глагола и изведеница, и то континуирано од xiii века до данас, у књижевном језику (почев од српскословенског) и у народном стваралаштву, закључно са савременим дијалекатским потврдама. Стога се, практично искључивши и могућност да је глагол старословенски, предлаже алтернативно тумачење с.-х. жуд(ј)ети као локално развијене творбе, секундарно развијене од придева жедан (< *žędьnъ), преко његовог ранијег лика *žĭndĭnŭ који је дисимилацијом n – n > l – n могао дати *žĭldĭnŭ > žьldьnъ. Предочавају се формално-семантичке односно типолошке паралеле оваквом развоју, на примерима из српског и других језика, словенских и несловенских.
PB  - Praha : Lidové noviny
C3  - Etymological research into Old Church Slavonic : proceedings of the Etymological Symposium Brno 2014
T1  - Church slavonic žlъděti ‘desiderare, cupere’ – relict or innovation
SP  - 431
EP  - 442
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1966
ER  - 
@conference{
author = "Vlajić-Popović, Jasna",
year = "2015",
abstract = "This paper addresses the problematic nature of the current (from Miklosich to Derksen) supposition about the Proto-Slavic, implicitly also Proto-Indo-European, antiquity of the verb *žьlděti ‘desiderare, cupere’. On the level of Church Slavonic, its absence from Russian Church Slavonic is proven and the autochthonous nature of its Old Russian derivatives is denied – these turn out to be of South Slavonic provenance. The absence of continuity
of either the verb or its derivatives in Bulgarian is also noted. However, in Serbo-Croatian, in the central Štokavian terrain, it is exceptionally well documented, continually from the 13th c. to the present day – in both literary Serbian (starting from Serbian Slavonic) and in folklore, including modern attestations in dialects. Hence, the possibility of the Old Church Slavonic antiquity of the verb being practically ruled out, an alternative interpretation is off ered: S.-Cr. žud(j)eti may be a locally developed formation, secondary to the adjective žedan (< *žędьnъ), through its earlier form *žĭndĭnŭ which through a dissimilation n – n > l – n could have yielded *žĭldĭnŭ > žьldьnъ. Formal-semantic and typological parallels to such a development, with examples from Serbian and other languages, Slavic and non-Slavic, are presented., У раду се указује на проблематичност постојеће (од Миклошича до Дерксена) претпоставке о прасловенској – самим тим и индоевропској – старини глагола *žьlděti ‘desiderare’ тако што се на нивоу црквенословенског региструје његова непосведоченост у рускословенском и оспорава аутохтоност изведеница у староруском – за које се испоставља да су јужнословенског порекла. Затим се констатује одсуство континуитета глагола
и/ли изведеница у бугарском. Са друге стране, у српско-хрватском се, на централном штокавском терену, документује изразито добра посведоченост глагола и изведеница, и то континуирано од xiii века до данас, у књижевном језику (почев од српскословенског) и у народном стваралаштву, закључно са савременим дијалекатским потврдама. Стога се, практично искључивши и могућност да је глагол старословенски, предлаже алтернативно тумачење с.-х. жуд(ј)ети као локално развијене творбе, секундарно развијене од придева жедан (< *žędьnъ), преко његовог ранијег лика *žĭndĭnŭ који је дисимилацијом n – n > l – n могао дати *žĭldĭnŭ > žьldьnъ. Предочавају се формално-семантичке односно типолошке паралеле оваквом развоју, на примерима из српског и других језика, словенских и несловенских.",
publisher = "Praha : Lidové noviny",
journal = "Etymological research into Old Church Slavonic : proceedings of the Etymological Symposium Brno 2014",
title = "Church slavonic žlъděti ‘desiderare, cupere’ – relict or innovation",
pages = "431-442",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1966"
}
Vlajić-Popović, J.. (2015). Church slavonic žlъděti ‘desiderare, cupere’ – relict or innovation. in Etymological research into Old Church Slavonic : proceedings of the Etymological Symposium Brno 2014
Praha : Lidové noviny., 431-442.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1966
Vlajić-Popović J. Church slavonic žlъděti ‘desiderare, cupere’ – relict or innovation. in Etymological research into Old Church Slavonic : proceedings of the Etymological Symposium Brno 2014. 2015;:431-442.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1966 .
Vlajić-Popović, Jasna, "Church slavonic žlъděti ‘desiderare, cupere’ – relict or innovation" in Etymological research into Old Church Slavonic : proceedings of the Etymological Symposium Brno 2014 (2015):431-442,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1966 .

Собрание трудов Вацлава Махка

Влајић-Поповић, Јасна

(Москва : Институт русского языка им. В. В. Виноградова РАН, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6653
PB  - Москва : Институт русского языка им. В. В. Виноградова РАН
T2  - Труды Института русского языка им. В.В. Виноградова, IV. Этимология
T1  - Собрание трудов Вацлава Махка
SP  - 338
EP  - 354
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6653
ER  - 
@article{
author = "Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2015",
publisher = "Москва : Институт русского языка им. В. В. Виноградова РАН",
journal = "Труды Института русского языка им. В.В. Виноградова, IV. Этимология",
title = "Собрание трудов Вацлава Махка",
pages = "338-354",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6653"
}
Влајић-Поповић, Ј.. (2015). Собрание трудов Вацлава Махка. in Труды Института русского языка им. В.В. Виноградова, IV. Этимология
Москва : Институт русского языка им. В. В. Виноградова РАН., 338-354.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6653
Влајић-Поповић Ј. Собрание трудов Вацлава Махка. in Труды Института русского языка им. В.В. Виноградова, IV. Этимология. 2015;:338-354.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6653 .
Влајић-Поповић, Јасна, "Собрание трудов Вацлава Махка" in Труды Института русского языка им. В.В. Виноградова, IV. Этимология (2015):338-354,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6653 .

Serbian and Greek : A Long History of Lexical Borrowing

Vlajić-Popović, Jasna

(Sapporo : Hokkaido University, Slavic-Eurasian Research Center, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Vlajić-Popović, Jasna
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1971
AB  - This paper offers diachronic insight into the influence of the Greek
language on the Serbian lexicon in the domain of loanwords. After an
overwiew of some historically and linguistically relevant factors, a systematisation
of Serbian Grecisms is presented—and illustrated with selected
examples. This is based on chronological stratification and formal
criteria related to both registers, literary and vernacular (with a special
stress on the most significant, medieval period), as well as geographic
and genetic classifications of Serbian Grecisms. Finally, the complexity
of the factors involved in this analysis is illustrated with some formal
and/or semantic doublets originating from various periods and directions
of borrowing Greek words into Serbian.
PB  - Sapporo : Hokkaido University, Slavic-Eurasian Research Center
T2  - The Serbian Language as Viewed by the East and the West: Synchrony, Diachrony and Typology
T1  - Serbian and Greek : A Long History of Lexical Borrowing
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1971
ER  - 
@article{
author = "Vlajić-Popović, Jasna",
year = "2015",
abstract = "This paper offers diachronic insight into the influence of the Greek
language on the Serbian lexicon in the domain of loanwords. After an
overwiew of some historically and linguistically relevant factors, a systematisation
of Serbian Grecisms is presented—and illustrated with selected
examples. This is based on chronological stratification and formal
criteria related to both registers, literary and vernacular (with a special
stress on the most significant, medieval period), as well as geographic
and genetic classifications of Serbian Grecisms. Finally, the complexity
of the factors involved in this analysis is illustrated with some formal
and/or semantic doublets originating from various periods and directions
of borrowing Greek words into Serbian.",
publisher = "Sapporo : Hokkaido University, Slavic-Eurasian Research Center",
journal = "The Serbian Language as Viewed by the East and the West: Synchrony, Diachrony and Typology",
title = "Serbian and Greek : A Long History of Lexical Borrowing",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1971"
}
Vlajić-Popović, J.. (2015). Serbian and Greek : A Long History of Lexical Borrowing. in The Serbian Language as Viewed by the East and the West: Synchrony, Diachrony and Typology
Sapporo : Hokkaido University, Slavic-Eurasian Research Center..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1971
Vlajić-Popović J. Serbian and Greek : A Long History of Lexical Borrowing. in The Serbian Language as Viewed by the East and the West: Synchrony, Diachrony and Typology. 2015;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1971 .
Vlajić-Popović, Jasna, "Serbian and Greek : A Long History of Lexical Borrowing" in The Serbian Language as Viewed by the East and the West: Synchrony, Diachrony and Typology (2015),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1971 .

Александар Лома. Tопонимија Бањске хрисовуље: ка осмишљењу старосрпског топономастичког речника и бољем познавању општесловенских именословних образаца. Београд: САНУ, 2013, 386 стр.

Влајић-Поповић, Јасна

(Нови Сад : Матица српска, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1967
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Александар Лома. Tопонимија Бањске хрисовуље: ка осмишљењу старосрпског топономастичког речника и бољем познавању општесловенских именословних образаца. Београд: САНУ, 2013, 386 стр.
SP  - 245
EP  - 253
VL  - 58
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1967
ER  - 
@article{
author = "Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2015",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Александар Лома. Tопонимија Бањске хрисовуље: ка осмишљењу старосрпског топономастичког речника и бољем познавању општесловенских именословних образаца. Београд: САНУ, 2013, 386 стр.",
pages = "245-253",
volume = "58",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1967"
}
Влајић-Поповић, Ј.. (2015). Александар Лома. Tопонимија Бањске хрисовуље: ка осмишљењу старосрпског топономастичког речника и бољем познавању општесловенских именословних образаца. Београд: САНУ, 2013, 386 стр.. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., 58(2), 245-253.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1967
Влајић-Поповић Ј. Александар Лома. Tопонимија Бањске хрисовуље: ка осмишљењу старосрпског топономастичког речника и бољем познавању општесловенских именословних образаца. Београд: САНУ, 2013, 386 стр.. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2015;58(2):245-253.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1967 .
Влајић-Поповић, Јасна, "Александар Лома. Tопонимија Бањске хрисовуље: ка осмишљењу старосрпског топономастичког речника и бољем познавању општесловенских именословних образаца. Београд: САНУ, 2013, 386 стр." in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 58, no. 2 (2015):245-253,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1967 .