@conference{
author = "Митровић, Милован М.",
year = "2018",
abstract = "Овај рад* се састоји из три дела. У првом делу износи се дијагноза актуелне
кризе српског друштва у којој је кумулирано дејство структурних, системских и транзицијских
фактора кризе. Cпољним и унутарњим сукобима она je продубљена све до социјалне аномије – што је „више од кризе”. Србија је, као ниједна друга земља у постсоцијалистичкој транзицији, преживела спољне санкције, НАТО-агресију и бомбардовање, медијску сатанизацију народа, етничке
прогоне Срба и масу избеглица, хиперинфлацију, разарање економије и друштвених институција,
окупацију и отимање Косова и Метохије.
У другом и трећем делу рада предлаже се могућа терапија. Аутор се залаже за модел изласка
из кризе уз ослонац на сопствене снаге и српску традицију. Истичу се неопходни предуслови и
важни елементи свеобухватних институционалних реформи у Србији, као што су: духовна обнове
друштвене заједнице, изградња нове радне и пословне етике, јачање локалне (народне) самоуправе, партиципација запослених у корпоративном управљању, оживљавање традиције српског задругарства, с нагласком на значај нове аграрне реформе., This essay consists of three parts. The first part offers a diagnosis of the present
crisis of Serbian society, which has accumulated the effects of structural, systematic, and transitional
crisis factors. The crisis has been deepened by external and internal conflicts to the point of anomie –
which is “more than a crisis.” Like no other country undergoing post-socialist transition, Serbia has been
compelled to survive international sanctions, NATO aggression and bombardment, media satanization,
ethnic persecution of Serbs and the resulting influx of a multitude of refugees, hyperinflation, devastation
of the economy and social institutions, and the occupation and attempted amputation of a key part of its
territory – Kosovo and Metohija.
In the second and third part of the essay, the author suggests a possible therapy, proposing a
crisis exit strategy that draws on Serbia’s own inner resources and tradition, and listing the necessary
conditions and important elements of institutional, comprehensive institutional reforms in Serbia,
such as: spiritual renewal of the social community, development of new work and business ethics,
strengthening of local self-government, participation of employees in corporate management, revival
of the tradition of Serbian cooperatives, with an emphasis on the significance of a new agrarian reform.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Економска криза : порекло и исходи",
title = "Српско друштво: криза, сукоби, разарање и опоравак, Serbian society: crisis, conflicts, devastion and recovery",
pages = "421-437",
number = "14",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10631"
}
