TY  - CONF
AU  - Радивојевић, Соња
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/14331
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14617
AB  - У последњих двадесетак година различити облици дигиталних технологија пронашли су своје место у готово свим сферама нашег света, са намером да остану са нама, извесно, још неко време. Били наклоњени томе или не, видљиве и невидљиве, дигиталне технологије данас више нису изоловане категорије, већ суштински део већине савремених људских искустава и пракси, због чега бивамо све упућенији на суживот са њима. У том контексту и занимање за људско-технолошке односе и питање технологије у друштву постаје интензив није и налази своје место под окриљем бројних друштвених и хуманистичких наука, па се различити аспекти ових односа проучавају из перспективе филозофије, психологије, културологије, комуникологије, социологије и антропологије, или, што је чешће случај, нa пресеку више дисциплина. Премда данас корпус литературе о нашој дигиталној свакодневици и њеним различитим аспектима, чији је главни чинилац технологија расте, у теоријском и методолошком, као и у предметном погледу о технологији се ретко директно говорило из антрополошке перспективе, све до појаве интересовања за проучавање дигиталних технологија крајем 20. века. Како не постојисасвим јасан и употребљив континуитет проучавања технологије, као ни јасно дефинисана поддисциплина попут антропологије технологије, поставља се питање када је технологија изашла из истраживач- ког мрака у којем је била, и када се антрополошка научна заједница почела занимати за њу у овом облику. Имајући то у виду, ослањајући се на Рабинова и Маркуса и њихову идеју о мостовима између прошлости и садашњости за дизајнирање антропологије савремености, осветљавањем изгубљеног периода проучавања технологије из антрополошке перспективе, са једне стране, и комбиновањем савремених приступа, са друге стране, у овом излагању настојаћу да представим могуће правце истраживања људско-технолошких односа, и њихових исхода у савременом контексту. Излагање је засновано на теоријским и емпиријским увидима стеченим током истраживања за потребе писања докторске дисертације и представља њен део.
AB  - In the last twenty years, various forms of digital technologies have found their place in almost all spheres of our world, certainly to stay with us for at least some time. Whether we incline it or not, nowadays, visible and invisible, digital technologies are no longer isolated categories, but an essential part of most contemporary human experiences and practices, which is why we are increasingly instructed to coexist with them. In this context, the interest in human-technological relations and the issue of technology in society becomes more intense and finds its place under the auspices of many social sciences and humanities, so today various aspects of these relations are studied from the perspective of philosophy, psychology, culturology, communication, sociology, culture, and anthropology or, often, at the intersection of several disciplines. Although the corpus of literature on our digital everyday life and its various aspects is growing today, in theoretical and methodological, as well as in subject terms, technology has been rarely discussed directly from an anthropological perspective, until the late 20th century, when the interest in the study of digital technologies emerged. As there is no clear and usable continuity of researching technology in anthropology, nor a clearly defined subdiscipline such as the anthropology of technology, the question arises when technology came out of the research darkness, and when the anthropological scientific community became interested in it in this form. Relying on Rabinow and Marcus, and the idea of bridges between past and present for design of an anthropology of the contemporary, illuminating the lost period of studying technology from an anthropological perspective on the one hand, and applying contemporary approaches on the other, I will endeavour to present possible directions of researching human-technological relations, and their outcomes in the contemporary context. The presentation is based on theoretical and empirical insights acquired during the research for the purpose of writing a doctoral dissertation and is part of it.
PB  - Beograd : Etnografski institut SANU / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
C3  - Антропологија (у) будућности / Anthropology of/in the future
T1  - Људско-технолошки односи у антрополошкој перспективи – промишљања на пресеку прошлости и будућности
T1  - Human-technological relations in an anthropological perspective – reflections on the intersection of past and future
SP  - 51
EP  - 54
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14617
ER  - 

@conference{
author = "Радивојевић, Соња",
year = "2022",
abstract = "У последњих двадесетак година различити облици дигиталних технологија пронашли су своје место у готово свим сферама нашег света, са намером да остану са нама, извесно, још неко време. Били наклоњени томе или не, видљиве и невидљиве, дигиталне технологије данас више нису изоловане категорије, већ суштински део већине савремених људских искустава и пракси, због чега бивамо све упућенији на суживот са њима. У том контексту и занимање за људско-технолошке односе и питање технологије у друштву постаје интензив није и налази своје место под окриљем бројних друштвених и хуманистичких наука, па се различити аспекти ових односа проучавају из перспективе филозофије, психологије, културологије, комуникологије, социологије и антропологије, или, што је чешће случај, нa пресеку више дисциплина. Премда данас корпус литературе о нашој дигиталној свакодневици и њеним различитим аспектима, чији је главни чинилац технологија расте, у теоријском и методолошком, као и у предметном погледу о технологији се ретко директно говорило из антрополошке перспективе, све до појаве интересовања за проучавање дигиталних технологија крајем 20. века. Како не постојисасвим јасан и употребљив континуитет проучавања технологије, као ни јасно дефинисана поддисциплина попут антропологије технологије, поставља се питање када је технологија изашла из истраживач- ког мрака у којем је била, и када се антрополошка научна заједница почела занимати за њу у овом облику. Имајући то у виду, ослањајући се на Рабинова и Маркуса и њихову идеју о мостовима између прошлости и садашњости за дизајнирање антропологије савремености, осветљавањем изгубљеног периода проучавања технологије из антрополошке перспективе, са једне стране, и комбиновањем савремених приступа, са друге стране, у овом излагању настојаћу да представим могуће правце истраживања људско-технолошких односа, и њихових исхода у савременом контексту. Излагање је засновано на теоријским и емпиријским увидима стеченим током истраживања за потребе писања докторске дисертације и представља њен део., In the last twenty years, various forms of digital technologies have found their place in almost all spheres of our world, certainly to stay with us for at least some time. Whether we incline it or not, nowadays, visible and invisible, digital technologies are no longer isolated categories, but an essential part of most contemporary human experiences and practices, which is why we are increasingly instructed to coexist with them. In this context, the interest in human-technological relations and the issue of technology in society becomes more intense and finds its place under the auspices of many social sciences and humanities, so today various aspects of these relations are studied from the perspective of philosophy, psychology, culturology, communication, sociology, culture, and anthropology or, often, at the intersection of several disciplines. Although the corpus of literature on our digital everyday life and its various aspects is growing today, in theoretical and methodological, as well as in subject terms, technology has been rarely discussed directly from an anthropological perspective, until the late 20th century, when the interest in the study of digital technologies emerged. As there is no clear and usable continuity of researching technology in anthropology, nor a clearly defined subdiscipline such as the anthropology of technology, the question arises when technology came out of the research darkness, and when the anthropological scientific community became interested in it in this form. Relying on Rabinow and Marcus, and the idea of bridges between past and present for design of an anthropology of the contemporary, illuminating the lost period of studying technology from an anthropological perspective on the one hand, and applying contemporary approaches on the other, I will endeavour to present possible directions of researching human-technological relations, and their outcomes in the contemporary context. The presentation is based on theoretical and empirical insights acquired during the research for the purpose of writing a doctoral dissertation and is part of it.",
publisher = "Beograd : Etnografski institut SANU / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Антропологија (у) будућности / Anthropology of/in the future",
title = "Људско-технолошки односи у антрополошкој перспективи – промишљања на пресеку прошлости и будућности, Human-technological relations in an anthropological perspective – reflections on the intersection of past and future",
pages = "51-54",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14617"
}

Радивојевић, С.. (2022). Људско-технолошки односи у антрополошкој перспективи – промишљања на пресеку прошлости и будућности. in Антропологија (у) будућности / Anthropology of/in the future
Beograd : Etnografski institut SANU / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 51-54.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14617

Радивојевић С. Људско-технолошки односи у антрополошкој перспективи – промишљања на пресеку прошлости и будућности. in Антропологија (у) будућности / Anthropology of/in the future. 2022;:51-54.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14617 .

Радивојевић, Соња, "Људско-технолошки односи у антрополошкој перспективи – промишљања на пресеку прошлости и будућности" in Антропологија (у) будућности / Anthropology of/in the future (2022):51-54,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14617 .

TY  - JOUR
AU  - Radivojević, Sonja
PY  - 2021
UR  - https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12490
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Ethnographic Journey into the Heart of Smartphone
SP  - 689
EP  - 692
VL  - 69
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12490
ER  - 

@article{
author = "Radivojević, Sonja",
year = "2021",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Ethnographic Journey into the Heart of Smartphone",
pages = "689-692",
volume = "69",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12490"
}

Radivojević, S.. (2021). Ethnographic Journey into the Heart of Smartphone. in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 69(3), 689-692.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12490

Radivojević S. Ethnographic Journey into the Heart of Smartphone. in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2021;69(3):689-692.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12490 .

Radivojević, Sonja, "Ethnographic Journey into the Heart of Smartphone" in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 69, no. 3 (2021):689-692,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12490 .

TY  - CONF
AU  - Radivojević, Sonja
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12190
AB  - In 2020, when the whole world found itself locked under the threat of a pandemic caused by the emergence of a new coronavirus, and when almost everything stagnated, TikTok became one of the growing phenomena. This controversial application by the Chinese company ByteDance, based on creating and sharing short videos that can be both witty and sarcastic, can depict routines, everyday life, or present trend dances, has become the most downloaded application and the global quarantine entertainment, and so far, its popularity has not declined. However, despite the global popularity, one mentions TikTok in the public discourse in a negative context, as an application associated with a non-transparent algorithm, endangered privacy, or with risks and a destructive impact on the behavior and mental health of young people. At the same time, while it is widely spread among the young, for the older generations that have not had the opportunity to encounter TikTok, so they are still unsure about what it represents and what is happening on it, the application is a sort of a black box. Having all of that in mind, and by relying on the theoretical interpretation, this paper aims at providing a close look at the application and its analysis, as well as the potentials and limits that are associated with it. More precisely, based on a month-long observation and ethnographic research, the paper is an attempt at giving answers to the questions about the nature of TikTok, its place in the new media universe, users, topics, movements, and questions that are presented in this social media, and finally, what this content can say to us about the world we are living in and its reach. In addition, the paper shall engage in the deliberation of the methodological challenges of the ethnographic research of social media and the Internet.
AB  - 2020. godine, kada se ceo svet našao pod pretnjom pandemije izazvane pojavom novog korona virusa i kada je gotovo sve stagniralo, TikTok je postao jedan od rastućih fenomena. Ova kontroverzna aplikacija kineske kompanije ByteDance, zasnovana na kreiranju i deljenju kratkih video snimaka koji mogu biti i duhoviti i sarkastični, mogu oslikavati rutinu, svakodnevni život ili predstavljaju trendovske plesove, postala je najčešće preuzimana aplikacija i globalna karantinska zabava, a njegova popularnost ne opada ni danas. Međutim, uprkos planetarnoj popularnosti, TikTok se u javnom diskursu najčešće pominje u negativnom kontekstu, kao aplikacija koja se povezuje sa netransparentnim algoritmom, ugroženom privatnošću, ili sa rizicima i destruktivnim uticajem na ponašanje i mentalno zdravlje mladih. Istovremeno, dok je široko rasprostranjen među mladima, za pripadnike starijih generacija koji nisu imale priliku da se susretnu sa njim, i još uvek nisu sigurni šta on predstavlja, TikTok je svojevrsna crna kutija. Imajući sve to u vidu, i oslanjajući se na teorijsku interpretaciju, ovaj rad ima za cilj da pruži pogled izbliza i analizira samu aplikaciju, kao i njene potencijale i ograničenja. Bliže, na osnovu višemesečnog posmatranja i etnografskog istraživanja, rad će nastojati da odgovori na pitanja o prirodi TikToka, njegovom mestu u novom medijskom univerzumu, korisnicima, temama, pokretima i pitanjima koja se postavljaju na njemu, kao i šta nam ovaj sadržaj može reći o svetu u kome živimo. Pored toga, rad će se baviti razmatranjem metodoloških izazova etnografskog istraživanja društvenih medija i interneta.
PB  - Belgrade : Faculty of Dramatic Arts, Institute for Theatre, Film, Radio and Television
C3  - Creativity and Innovations in Theatre, Media and Cultural Productions: Visions and Values for the Future. Book of abstracts
T1  - The Ethnography Of Social Media: Mapping Tik Tok Culture In Serbia
SP  - 112
EP  - 113
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12190
ER  - 

@conference{
author = "Radivojević, Sonja",
year = "2021",
abstract = "In 2020, when the whole world found itself locked under the threat of a pandemic caused by the emergence of a new coronavirus, and when almost everything stagnated, TikTok became one of the growing phenomena. This controversial application by the Chinese company ByteDance, based on creating and sharing short videos that can be both witty and sarcastic, can depict routines, everyday life, or present trend dances, has become the most downloaded application and the global quarantine entertainment, and so far, its popularity has not declined. However, despite the global popularity, one mentions TikTok in the public discourse in a negative context, as an application associated with a non-transparent algorithm, endangered privacy, or with risks and a destructive impact on the behavior and mental health of young people. At the same time, while it is widely spread among the young, for the older generations that have not had the opportunity to encounter TikTok, so they are still unsure about what it represents and what is happening on it, the application is a sort of a black box. Having all of that in mind, and by relying on the theoretical interpretation, this paper aims at providing a close look at the application and its analysis, as well as the potentials and limits that are associated with it. More precisely, based on a month-long observation and ethnographic research, the paper is an attempt at giving answers to the questions about the nature of TikTok, its place in the new media universe, users, topics, movements, and questions that are presented in this social media, and finally, what this content can say to us about the world we are living in and its reach. In addition, the paper shall engage in the deliberation of the methodological challenges of the ethnographic research of social media and the Internet., 2020. godine, kada se ceo svet našao pod pretnjom pandemije izazvane pojavom novog korona virusa i kada je gotovo sve stagniralo, TikTok je postao jedan od rastućih fenomena. Ova kontroverzna aplikacija kineske kompanije ByteDance, zasnovana na kreiranju i deljenju kratkih video snimaka koji mogu biti i duhoviti i sarkastični, mogu oslikavati rutinu, svakodnevni život ili predstavljaju trendovske plesove, postala je najčešće preuzimana aplikacija i globalna karantinska zabava, a njegova popularnost ne opada ni danas. Međutim, uprkos planetarnoj popularnosti, TikTok se u javnom diskursu najčešće pominje u negativnom kontekstu, kao aplikacija koja se povezuje sa netransparentnim algoritmom, ugroženom privatnošću, ili sa rizicima i destruktivnim uticajem na ponašanje i mentalno zdravlje mladih. Istovremeno, dok je široko rasprostranjen među mladima, za pripadnike starijih generacija koji nisu imale priliku da se susretnu sa njim, i još uvek nisu sigurni šta on predstavlja, TikTok je svojevrsna crna kutija. Imajući sve to u vidu, i oslanjajući se na teorijsku interpretaciju, ovaj rad ima za cilj da pruži pogled izbliza i analizira samu aplikaciju, kao i njene potencijale i ograničenja. Bliže, na osnovu višemesečnog posmatranja i etnografskog istraživanja, rad će nastojati da odgovori na pitanja o prirodi TikToka, njegovom mestu u novom medijskom univerzumu, korisnicima, temama, pokretima i pitanjima koja se postavljaju na njemu, kao i šta nam ovaj sadržaj može reći o svetu u kome živimo. Pored toga, rad će se baviti razmatranjem metodoloških izazova etnografskog istraživanja društvenih medija i interneta.",
publisher = "Belgrade : Faculty of Dramatic Arts, Institute for Theatre, Film, Radio and Television",
journal = "Creativity and Innovations in Theatre, Media and Cultural Productions: Visions and Values for the Future. Book of abstracts",
title = "The Ethnography Of Social Media: Mapping Tik Tok Culture In Serbia",
pages = "112-113",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12190"
}

Radivojević, S.. (2021). The Ethnography Of Social Media: Mapping Tik Tok Culture In Serbia. in Creativity and Innovations in Theatre, Media and Cultural Productions: Visions and Values for the Future. Book of abstracts
Belgrade : Faculty of Dramatic Arts, Institute for Theatre, Film, Radio and Television., 112-113.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12190

Radivojević S. The Ethnography Of Social Media: Mapping Tik Tok Culture In Serbia. in Creativity and Innovations in Theatre, Media and Cultural Productions: Visions and Values for the Future. Book of abstracts. 2021;:112-113.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12190 .

Radivojević, Sonja, "The Ethnography Of Social Media: Mapping Tik Tok Culture In Serbia" in Creativity and Innovations in Theatre, Media and Cultural Productions: Visions and Values for the Future. Book of abstracts (2021):112-113,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12190 .

TY  - CHAP
AU  - Radivojević, Sonja
PY  - 2020
UR  - https://etno-institut.co.rs/lat/zbornik-radova/nau%C4%8Dnice-u-dru%C5%A1tvu
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10686
AB  - Iako je danas rodno pitanje jedna od glavnih istraživačkih tema savre
mene etnologije i antropologije, ono je u domaćem kontekstu dugo vremena
bilo u senci. Jedna od utemeljiteljki sistematskog i doslednog zanimanja za
rodnu problematiku na domaćem terenu jeste antropološkinja–etnološkinja
Miroslava Malešević, čije je interesovanje za pitanje roda i naročito žena, bilo
permanentno. U ovom radu predstaviću autorkin naučni i etnografski rad
zasnovan na čitanju dve monografije – Didara i Žensko, skrećući pri tome
pažnju na sveukupni doprinos nauci koji joj možemo pripisati.
AB  - Although, from the birth of the feminist movement and women’s activities
within the so-called first wave feminism of the 19th century, through the second-
wave feminism that emerged in the 1960s, to contemporary third wave feminism,
a large range of (in)formal rights have been gained, women’s efforts to establish a
level playing field in society continue, keeping this issue current. Labeled the second
sex, women throughout history have been deprived of participation in social and
political life, while remaining cut off from the mainstream of academia, both as
researchers and writers, and as those written about. Women in academia, and the
academics of women, and their unknown achievements, began to be heard during
the second wave feminism, and anthropology, as a discipline that traditionally gives
a voice to otherness, was a natural ally in this struggle, contributing to the continual
rethinking of gender. Although today the gender issue is one of the main investiga
tive themes of modern ethnology and anthropology, it has been in the shadow for
a long time in the domestic context. One of the founders of a systematic and consistent interest in gender issues in Serbia is the ethnologist-anthropologist Miroslava
Malešević, who has maintained a permanent interest in gender, and especially wo
men. Considering the importance, quality and quantity of not only ethnographic
material concerning women’s perspectives on everyday life, the construction of gen
der and gender relations in the traditional and contemporary context, in the village
and the city and among different categories of women, but also the theoretical and
methodological importance for a wider range of domestic social sciences and huma
nities, I present in this paper the author’s scholarly and ethnographic work based on
a reading of two monographs – Didara and Female – while drawing attention to the
overall contribution to science that can be attributed to it.
PB  - Beograd : Etnografski institut SANU / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Naučnice u društvu / Women scholars and scientists in society
T1  - Biti žensko u srpskoj tradicionalnoj i savremenoj kulturi: etnografski rad Miroslave Malešević kroz prizmu rodnog pitanja
T1  - Being Female in Traditional and Contemporary Serbian Culture: The Ethnographic Work of Miroslava Malešević through the Prism of the Gender Issue
SP  - 431
EP  - 439
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10686
ER  - 

@inbook{
author = "Radivojević, Sonja",
year = "2020",
abstract = "Iako je danas rodno pitanje jedna od glavnih istraživačkih tema savre
mene etnologije i antropologije, ono je u domaćem kontekstu dugo vremena
bilo u senci. Jedna od utemeljiteljki sistematskog i doslednog zanimanja za
rodnu problematiku na domaćem terenu jeste antropološkinja–etnološkinja
Miroslava Malešević, čije je interesovanje za pitanje roda i naročito žena, bilo
permanentno. U ovom radu predstaviću autorkin naučni i etnografski rad
zasnovan na čitanju dve monografije – Didara i Žensko, skrećući pri tome
pažnju na sveukupni doprinos nauci koji joj možemo pripisati., Although, from the birth of the feminist movement and women’s activities
within the so-called first wave feminism of the 19th century, through the second-
wave feminism that emerged in the 1960s, to contemporary third wave feminism,
a large range of (in)formal rights have been gained, women’s efforts to establish a
level playing field in society continue, keeping this issue current. Labeled the second
sex, women throughout history have been deprived of participation in social and
political life, while remaining cut off from the mainstream of academia, both as
researchers and writers, and as those written about. Women in academia, and the
academics of women, and their unknown achievements, began to be heard during
the second wave feminism, and anthropology, as a discipline that traditionally gives
a voice to otherness, was a natural ally in this struggle, contributing to the continual
rethinking of gender. Although today the gender issue is one of the main investiga
tive themes of modern ethnology and anthropology, it has been in the shadow for
a long time in the domestic context. One of the founders of a systematic and consistent interest in gender issues in Serbia is the ethnologist-anthropologist Miroslava
Malešević, who has maintained a permanent interest in gender, and especially wo
men. Considering the importance, quality and quantity of not only ethnographic
material concerning women’s perspectives on everyday life, the construction of gen
der and gender relations in the traditional and contemporary context, in the village
and the city and among different categories of women, but also the theoretical and
methodological importance for a wider range of domestic social sciences and huma
nities, I present in this paper the author’s scholarly and ethnographic work based on
a reading of two monographs – Didara and Female – while drawing attention to the
overall contribution to science that can be attributed to it.",
publisher = "Beograd : Etnografski institut SANU / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Naučnice u društvu / Women scholars and scientists in society",
booktitle = "Biti žensko u srpskoj tradicionalnoj i savremenoj kulturi: etnografski rad Miroslave Malešević kroz prizmu rodnog pitanja, Being Female in Traditional and Contemporary Serbian Culture: The Ethnographic Work of Miroslava Malešević through the Prism of the Gender Issue",
pages = "431-439",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10686"
}

Radivojević, S.. (2020). Biti žensko u srpskoj tradicionalnoj i savremenoj kulturi: etnografski rad Miroslave Malešević kroz prizmu rodnog pitanja. in Naučnice u društvu / Women scholars and scientists in society
Beograd : Etnografski institut SANU / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 431-439.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10686

Radivojević S. Biti žensko u srpskoj tradicionalnoj i savremenoj kulturi: etnografski rad Miroslave Malešević kroz prizmu rodnog pitanja. in Naučnice u društvu / Women scholars and scientists in society. 2020;:431-439.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10686 .

Radivojević, Sonja, "Biti žensko u srpskoj tradicionalnoj i savremenoj kulturi: etnografski rad Miroslave Malešević kroz prizmu rodnog pitanja" in Naučnice u društvu / Women scholars and scientists in society (2020):431-439,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10686 .

TY  - JOUR
AU  - Радивојевић, Соња
PY  - 2020
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/905/803
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9221
AB  - Последње деценије двадесетог века донеле су бројне заокрете у антрополошкој
пракси и теорији која из ње проистиче. Нове констелације геополитичких и
друштвених околности на глобалном нивоу преобликовале су пејзаже терена на које
су антрополози класичне епохе традиционално одлазили, истражујући далеке, друге и
другачије културе, те су, повратком антропологије кући, односно померањем фокуса
интересовања са традиционалних на савремена друштва и културе, отворени нови
терени, који могу бити и дигитални. Означивши их као места где се одвијају смислене
људске активности, са последицама и одговорима на њих, кроз дигитална окружења
можемо се кретати, у њима можемо провести време лутајући или истражујући,
разговарати, упознавати се, волети и постојати, доживљавајући их као саставни део
нашег света. Имајући то у виду, у овом раду представићу развој идеје о местима у
дигиталном окружењу као теренима савремених антрополошких истраживања.
Дефинисањем кључних појмова и њиховим контекстуализовањем настојаћу да
скицирам пејзаж и карактеристике новијег медијског универзума чији су интернет и
социјални медији део, и од којих је дигитално окружење сачињено, а потом ћу
представити пут (де)колонизације дигиталног окружења која се огледа у његовом
истовременом постајању стварним антрополошким тереном, који можемо
истраживати вишелокацијском етнографијом, и насељавању дигиталног окружења, тј.
у његовом означавању социјалним простором.
AB  - The last decades of the twentieth century brought several twists and turns in anthropological
practice and theory. New constellations of geo-political and social circumstances on a global
scale have also reshaped the terrain landscapes traditionally visited by anthropologists of the
classical epoch, exploring distant, other, and different cultures. Bringing anthropology home,
by shifting the focus of interest from traditional to contemporary societies and cultures, has
opened new terrains which can also be digital. Marked as places where meaningful human
activities take place, with consequences and responses to them, we can move through digital
environments, we can spend time wandering or exploring, talking, getting to know each
other, loving and being, experiencing them as an integral part of our world. With that in
mind, in this paper, I will present the development of the idea of places in the digital
environment as the terrain of contemporary anthropological research. By defining key
concepts and contextualizing them, I will seek to outline the landscape and features of the
new(er) media universe, which the internet and social media are a part of, and which make
up the digital environment. Then I will present the path of (de)colonizing the digital,
reflected in its becoming a real anthropological terrain, which can be explored by multi-sited
ethnography, and the settlement of the digital environment, i.e. by designating them a social
space.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - (Де)колонизација дигиталног окружења: интернет и нови(ји) медији као места савремених антрополошких истраживања и како им етнографски прићи
T1  - (De)Colonization of the Digital Environment: The Internet and New(er) Media as Places of Contemporary Anthropological Research and How to Approach Them Ethnographically
SP  - 419
EP  - 438
VL  - 68
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI2002419R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9221
ER  - 

@article{
author = "Радивојевић, Соња",
year = "2020",
abstract = "Последње деценије двадесетог века донеле су бројне заокрете у антрополошкој
пракси и теорији која из ње проистиче. Нове констелације геополитичких и
друштвених околности на глобалном нивоу преобликовале су пејзаже терена на које
су антрополози класичне епохе традиционално одлазили, истражујући далеке, друге и
другачије културе, те су, повратком антропологије кући, односно померањем фокуса
интересовања са традиционалних на савремена друштва и културе, отворени нови
терени, који могу бити и дигитални. Означивши их као места где се одвијају смислене
људске активности, са последицама и одговорима на њих, кроз дигитална окружења
можемо се кретати, у њима можемо провести време лутајући или истражујући,
разговарати, упознавати се, волети и постојати, доживљавајући их као саставни део
нашег света. Имајући то у виду, у овом раду представићу развој идеје о местима у
дигиталном окружењу као теренима савремених антрополошких истраживања.
Дефинисањем кључних појмова и њиховим контекстуализовањем настојаћу да
скицирам пејзаж и карактеристике новијег медијског универзума чији су интернет и
социјални медији део, и од којих је дигитално окружење сачињено, а потом ћу
представити пут (де)колонизације дигиталног окружења која се огледа у његовом
истовременом постајању стварним антрополошким тереном, који можемо
истраживати вишелокацијском етнографијом, и насељавању дигиталног окружења, тј.
у његовом означавању социјалним простором., The last decades of the twentieth century brought several twists and turns in anthropological
practice and theory. New constellations of geo-political and social circumstances on a global
scale have also reshaped the terrain landscapes traditionally visited by anthropologists of the
classical epoch, exploring distant, other, and different cultures. Bringing anthropology home,
by shifting the focus of interest from traditional to contemporary societies and cultures, has
opened new terrains which can also be digital. Marked as places where meaningful human
activities take place, with consequences and responses to them, we can move through digital
environments, we can spend time wandering or exploring, talking, getting to know each
other, loving and being, experiencing them as an integral part of our world. With that in
mind, in this paper, I will present the development of the idea of places in the digital
environment as the terrain of contemporary anthropological research. By defining key
concepts and contextualizing them, I will seek to outline the landscape and features of the
new(er) media universe, which the internet and social media are a part of, and which make
up the digital environment. Then I will present the path of (de)colonizing the digital,
reflected in its becoming a real anthropological terrain, which can be explored by multi-sited
ethnography, and the settlement of the digital environment, i.e. by designating them a social
space.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "(Де)колонизација дигиталног окружења: интернет и нови(ји) медији као места савремених антрополошких истраживања и како им етнографски прићи, (De)Colonization of the Digital Environment: The Internet and New(er) Media as Places of Contemporary Anthropological Research and How to Approach Them Ethnographically",
pages = "419-438",
volume = "68",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI2002419R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9221"
}

Радивојевић, С.. (2020). (Де)колонизација дигиталног окружења: интернет и нови(ји) медији као места савремених антрополошких истраживања и како им етнографски прићи. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 68(2), 419-438.
https://doi.org/10.2298/GEI2002419R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9221

Радивојевић С. (Де)колонизација дигиталног окружења: интернет и нови(ји) медији као места савремених антрополошких истраживања и како им етнографски прићи. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2020;68(2):419-438.
doi:10.2298/GEI2002419R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9221 .

Радивојевић, Соња, "(Де)колонизација дигиталног окружења: интернет и нови(ји) медији као места савремених антрополошких истраживања и како им етнографски прићи" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 68, no. 2 (2020):419-438,
https://doi.org/10.2298/GEI2002419R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9221 .

TY  - CONF
AU  - Radivojević, Sonja
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7290
AB  - Poslednjih decenija, nagli razvoj novih informaciono komunikacionih tehnologija transformisao je fundamentalne segmente modernog života – načine na koje radimo i zabavljamo se, načine na koje komuniciramo i trošimo, načine na koje stvaramo znanja i učimo, te naše razumevanje politike i učestvovanje u javnom životu. Time je digitalno postalo ne samo ključna reč savremene, globalne kulture u čijim okvirima živimo, već i življeno iskustvo, vid bivstvovanja u svetu, kao i vid percepcije sopstva i sveta. Ovaj sveprožimajući karakter digitalnog inicirao je da se u javnom diskursu, ali i u akademskom svetu sve češće govori o postojanju digitalne kulture kojom su implicirane mogućnosti i ograničenja proistekla iz novih digitalnih tehnologija. Oslanjajući se na antropološku i sinhronijsku perspektivu, i ukrštajući procese i događaje u sferi nauke, politike i ekonomije, ovaj rad preispituje nastanak, ulogu i značaj digitalnih tehnologija, posmatrajući ih kao zajednički imenitelj fluidne savremenosti i (sa)učesnike u različitim aspektima svakodnevnog života kakve su u industrijskoj modernosti bile tehnologije poput železnice, štampe, električne struje ili televizije. Dalje, kroz identifikovanje, istraživanje i imenovanje ključnih pojmova i fenomena savremenosti, rad traga za odgovorima na pitanja šta je digitalna kultura, koje su njene odlike, te kako je možemo istraživati, sa idejom da ponudi koncept digitalne kulture kao mogući kontekstualni okvir istraživanja i razumevanja savremenog sveta i fenomena u njemu
AB  - communication technologies has transformed the fundamental segments of modern life – the ways we work and have fun, the ways we communicate and spend, the ways in which we create knowledge and learn, our understanding of politics and participation in public life. Thereby, ’digital’ become not only the key word of the contemporary global culture in which we live, but also the living experience, the form of being in the world, as well the form of perception of the self and the world. In public but also in the academic discourse, this all-pervading character of digital initiated more discussions about the subsistence of a digital culture, as well discussions about opportunities and constraints stemming from new digital technologies. Relying on the anthropological and synchronic perspective, but also cross-cutting processes and events in the sphere of science, politics and economics, this paper reviews the emergence, role and significance of digital technologies. Technologies are seen as a common denominator of fluid contemporary and (co)participants in various aspects of everyday life in the same way as the technologies like rail, press, electricity or television in industrial modernity. Through the identification, research and appointment of key concepts and phenomena of contemporary, the paper further seeks answers to what digital culture is, what are its features, and how we can explore it.
PB  - Belgrade : Faculty of Dramatic Arts, Institute for Theatre, Film, Radio and Television
C3  - Book of Abstracts / [International Conference] New Horizons: Culture, Arts and Media in the Digital Environment
T1  - Sketches for understanding the contemporary: digital culture as a research framework in the anthropological perspective
SP  - 141
EP  - 142
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7290
ER  - 

@conference{
author = "Radivojević, Sonja",
year = "2019",
abstract = "Poslednjih decenija, nagli razvoj novih informaciono komunikacionih tehnologija transformisao je fundamentalne segmente modernog života – načine na koje radimo i zabavljamo se, načine na koje komuniciramo i trošimo, načine na koje stvaramo znanja i učimo, te naše razumevanje politike i učestvovanje u javnom životu. Time je digitalno postalo ne samo ključna reč savremene, globalne kulture u čijim okvirima živimo, već i življeno iskustvo, vid bivstvovanja u svetu, kao i vid percepcije sopstva i sveta. Ovaj sveprožimajući karakter digitalnog inicirao je da se u javnom diskursu, ali i u akademskom svetu sve češće govori o postojanju digitalne kulture kojom su implicirane mogućnosti i ograničenja proistekla iz novih digitalnih tehnologija. Oslanjajući se na antropološku i sinhronijsku perspektivu, i ukrštajući procese i događaje u sferi nauke, politike i ekonomije, ovaj rad preispituje nastanak, ulogu i značaj digitalnih tehnologija, posmatrajući ih kao zajednički imenitelj fluidne savremenosti i (sa)učesnike u različitim aspektima svakodnevnog života kakve su u industrijskoj modernosti bile tehnologije poput železnice, štampe, električne struje ili televizije. Dalje, kroz identifikovanje, istraživanje i imenovanje ključnih pojmova i fenomena savremenosti, rad traga za odgovorima na pitanja šta je digitalna kultura, koje su njene odlike, te kako je možemo istraživati, sa idejom da ponudi koncept digitalne kulture kao mogući kontekstualni okvir istraživanja i razumevanja savremenog sveta i fenomena u njemu, communication technologies has transformed the fundamental segments of modern life – the ways we work and have fun, the ways we communicate and spend, the ways in which we create knowledge and learn, our understanding of politics and participation in public life. Thereby, ’digital’ become not only the key word of the contemporary global culture in which we live, but also the living experience, the form of being in the world, as well the form of perception of the self and the world. In public but also in the academic discourse, this all-pervading character of digital initiated more discussions about the subsistence of a digital culture, as well discussions about opportunities and constraints stemming from new digital technologies. Relying on the anthropological and synchronic perspective, but also cross-cutting processes and events in the sphere of science, politics and economics, this paper reviews the emergence, role and significance of digital technologies. Technologies are seen as a common denominator of fluid contemporary and (co)participants in various aspects of everyday life in the same way as the technologies like rail, press, electricity or television in industrial modernity. Through the identification, research and appointment of key concepts and phenomena of contemporary, the paper further seeks answers to what digital culture is, what are its features, and how we can explore it.",
publisher = "Belgrade : Faculty of Dramatic Arts, Institute for Theatre, Film, Radio and Television",
journal = "Book of Abstracts / [International Conference] New Horizons: Culture, Arts and Media in the Digital Environment",
title = "Sketches for understanding the contemporary: digital culture as a research framework in the anthropological perspective",
pages = "141-142",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7290"
}

Radivojević, S.. (2019). Sketches for understanding the contemporary: digital culture as a research framework in the anthropological perspective. in Book of Abstracts / [International Conference] New Horizons: Culture, Arts and Media in the Digital Environment
Belgrade : Faculty of Dramatic Arts, Institute for Theatre, Film, Radio and Television., 141-142.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7290

Radivojević S. Sketches for understanding the contemporary: digital culture as a research framework in the anthropological perspective. in Book of Abstracts / [International Conference] New Horizons: Culture, Arts and Media in the Digital Environment. 2019;:141-142.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7290 .

Radivojević, Sonja, "Sketches for understanding the contemporary: digital culture as a research framework in the anthropological perspective" in Book of Abstracts / [International Conference] New Horizons: Culture, Arts and Media in the Digital Environment (2019):141-142,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7290 .

TY  - JOUR
AU  - Dajić, Ana
AU  - Radivojević, Sonja
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7289
AB  - Tehnološki razvoj, a utom i tehnološka revolucija u trajanju, inicirali su promene medijskog okruženja i njegovih karakteristika, te naših navika u konzumiranju i recepciji sadržaja – od prenosa i plasiranja informacija, preko čitanja vesti, gledanja TV programa, do slušanja muzike. Ovaj rad pokušaće da pruži osnovni uvid u promene koje je donela digitalizacija, fokusirajući se posebno na radio i njegovo preseljenje „iz vazduha“ na „mrežu“. Istražujući fenomene povezane s izlaskom radija iz analognih okvira, poput „podkasta“ (podcast), „klauda” (cloud) i „striminga“ (streaming) koji čine digitalnu infrastrukturu internet radija, rad stavlja akcenat na izmenjenu ulogu publike koja od „pasivnih recipijenata“, postaje mreža aktivnih „stvaralaca-potrošača“ (prosumers) odnosno stvaralaca-korisnika (produsers). U spletu društvenih odnosa i potrošačkih praksi izdvajaju se „novi amateri“, amalgami publike i fanova-kreatora koji danas imaju mogućnost da radio program, uz navedene alatke, „urade sami“ (DIY). Oni zamagljuju granice „tradicionalne” podele poslova između „stvaralaca“ i „potrošača“ radija, te odnose između profesionalaca – etabliranih „radijskih zvezda“ i početnika, izmičući okvirima kontrolisane proizvodnje i podstičući aktivan proces stvaranja kulture odozdo. Osim što će ponuditi analizu pomenutih fenomena, ovaj rad razmatraće i da li je konvergencijom radio izmenio svoje karakteristike i znakom „PLAY” na ekranu ukazao da može (ponovo) da počne.
AB  - Technological development, and thereby technological revolution in its duration, initiated changes in the media environment and its characteristics, as well as our habits in the consumption and reception of content – from transmission and distribution of information, through reading news, watching TV program, to music listening. This paper will try to provide basic insight into the changes made by digitization, focusing specifically on the radio and its relocation “from the air” to the “network”. Investigating phenomena associated with the radio exiting analogue frames, such as podcast, cloud and streaming, which comprise the digital infrastructure of the Internet radio, the paper emphasizes the changed role of the audience which, from “passive recipients” becomes a network of active “producers-consumers” (prosumers) or producers-users (produsers). In the contexture of social relations and consumer practices, “new amateurs” are distinguished, amalgams of audience and fans/creators who nowadays have the opportunity to “do themselves” a radio program, along with the listed tools (DIY). They blur the boundaries of the “traditional” jobs division between the radio “producers” and “consumers”, and the relations between professionals – established “radio stars” and beginners, evading controlled production frameworks and encouraging an active process of creating a culture from the bottom. In addition to offering an analysis of the mentioned phenomena, this paper will consider whether the radio by the convergence has changed its characteristics and indicated it can (again) start, with the “PLAY” sign on the screen.
AB  - Le développement technologique, et par conséquent la révolution technologique dans sa durée, ont initié des changements de l’environnement médiatique et de ses caractéristiques, puis de nos habitudes en matière de consommation et de réception des contenus – depuis la transmission et le placement des informations, en passant par la lecture des informations, le visionnage du programme télévisé, jusqu’à l’écoute de la musique. Ce travail tentera d’offrir un aperçu global des changements apportés par la numérisation, en se concentrant particulièrement sur la radio et son déménagement « de l’air » sur « la toile ». En explorant les phénomènes liés à la sortie de la radio des cadres analogues, à l’instar du « podcast », « cloud » et du « streaming » qui forment une infrastructure numérique de la radio internet, le travail met l’accent sur le rôle changé du public qui de « déstinataire passif », devient un réseau de « créateurs-consommateurs » actifs (prosumers) c’est-à-dire de créateurs-utilisateurs (produsers). Dans le réseau des rapports sociaux et des pratiques consommatrices, se distinguent les « nouveaux amateurs », amalgames du public et des fans/créateurs qui aujourd’hui sont capables de « créer eux-mêmes » (DIY) un programme radio avec les outils évoqués. Ils brouillent les frontières de la répartition « traditionnelle » du travail entre le « créateur » et le « consommateur » de la radio, puis les rapports entre les professionnels – les « stars de la radio » établies d’une part et les débutants de l’autre, échappant aux cadres d’une production contrôlée et encourageant le processus actif de la création de la culture d’en bas. Ce travail offrira non seulement une analyse des phénomènes mentionnés, mais il discutera aussi si, du fait de cette orientation, la radio s’est transformée et si par la touche « PLAY » sur l’écran elle a auguré qu’elle pouvait (re) commencer.
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju
T2  - Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology
T1  - Radio „na oblaku“: novi autorski pristupi u kreiranju internet radija
T1  - Radio “On the Cloud”: New Author Approaches in Creating Internet Radio
SP  - 97
EP  - 117
VL  - 14
IS  - 1
DO  - 10.21301/eap.v14i1.4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7289
ER  - 

@article{
author = "Dajić, Ana and Radivojević, Sonja",
year = "2019",
abstract = "Tehnološki razvoj, a utom i tehnološka revolucija u trajanju, inicirali su promene medijskog okruženja i njegovih karakteristika, te naših navika u konzumiranju i recepciji sadržaja – od prenosa i plasiranja informacija, preko čitanja vesti, gledanja TV programa, do slušanja muzike. Ovaj rad pokušaće da pruži osnovni uvid u promene koje je donela digitalizacija, fokusirajući se posebno na radio i njegovo preseljenje „iz vazduha“ na „mrežu“. Istražujući fenomene povezane s izlaskom radija iz analognih okvira, poput „podkasta“ (podcast), „klauda” (cloud) i „striminga“ (streaming) koji čine digitalnu infrastrukturu internet radija, rad stavlja akcenat na izmenjenu ulogu publike koja od „pasivnih recipijenata“, postaje mreža aktivnih „stvaralaca-potrošača“ (prosumers) odnosno stvaralaca-korisnika (produsers). U spletu društvenih odnosa i potrošačkih praksi izdvajaju se „novi amateri“, amalgami publike i fanova-kreatora koji danas imaju mogućnost da radio program, uz navedene alatke, „urade sami“ (DIY). Oni zamagljuju granice „tradicionalne” podele poslova između „stvaralaca“ i „potrošača“ radija, te odnose između profesionalaca – etabliranih „radijskih zvezda“ i početnika, izmičući okvirima kontrolisane proizvodnje i podstičući aktivan proces stvaranja kulture odozdo. Osim što će ponuditi analizu pomenutih fenomena, ovaj rad razmatraće i da li je konvergencijom radio izmenio svoje karakteristike i znakom „PLAY” na ekranu ukazao da može (ponovo) da počne., Technological development, and thereby technological revolution in its duration, initiated changes in the media environment and its characteristics, as well as our habits in the consumption and reception of content – from transmission and distribution of information, through reading news, watching TV program, to music listening. This paper will try to provide basic insight into the changes made by digitization, focusing specifically on the radio and its relocation “from the air” to the “network”. Investigating phenomena associated with the radio exiting analogue frames, such as podcast, cloud and streaming, which comprise the digital infrastructure of the Internet radio, the paper emphasizes the changed role of the audience which, from “passive recipients” becomes a network of active “producers-consumers” (prosumers) or producers-users (produsers). In the contexture of social relations and consumer practices, “new amateurs” are distinguished, amalgams of audience and fans/creators who nowadays have the opportunity to “do themselves” a radio program, along with the listed tools (DIY). They blur the boundaries of the “traditional” jobs division between the radio “producers” and “consumers”, and the relations between professionals – established “radio stars” and beginners, evading controlled production frameworks and encouraging an active process of creating a culture from the bottom. In addition to offering an analysis of the mentioned phenomena, this paper will consider whether the radio by the convergence has changed its characteristics and indicated it can (again) start, with the “PLAY” sign on the screen., Le développement technologique, et par conséquent la révolution technologique dans sa durée, ont initié des changements de l’environnement médiatique et de ses caractéristiques, puis de nos habitudes en matière de consommation et de réception des contenus – depuis la transmission et le placement des informations, en passant par la lecture des informations, le visionnage du programme télévisé, jusqu’à l’écoute de la musique. Ce travail tentera d’offrir un aperçu global des changements apportés par la numérisation, en se concentrant particulièrement sur la radio et son déménagement « de l’air » sur « la toile ». En explorant les phénomènes liés à la sortie de la radio des cadres analogues, à l’instar du « podcast », « cloud » et du « streaming » qui forment une infrastructure numérique de la radio internet, le travail met l’accent sur le rôle changé du public qui de « déstinataire passif », devient un réseau de « créateurs-consommateurs » actifs (prosumers) c’est-à-dire de créateurs-utilisateurs (produsers). Dans le réseau des rapports sociaux et des pratiques consommatrices, se distinguent les « nouveaux amateurs », amalgames du public et des fans/créateurs qui aujourd’hui sont capables de « créer eux-mêmes » (DIY) un programme radio avec les outils évoqués. Ils brouillent les frontières de la répartition « traditionnelle » du travail entre le « créateur » et le « consommateur » de la radio, puis les rapports entre les professionnels – les « stars de la radio » établies d’une part et les débutants de l’autre, échappant aux cadres d’une production contrôlée et encourageant le processus actif de la création de la culture d’en bas. Ce travail offrira non seulement une analyse des phénomènes mentionnés, mais il discutera aussi si, du fait de cette orientation, la radio s’est transformée et si par la touche « PLAY » sur l’écran elle a auguré qu’elle pouvait (re) commencer.",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju",
journal = "Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology",
title = "Radio „na oblaku“: novi autorski pristupi u kreiranju internet radija, Radio “On the Cloud”: New Author Approaches in Creating Internet Radio",
pages = "97-117",
volume = "14",
number = "1",
doi = "10.21301/eap.v14i1.4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7289"
}

Dajić, A.,& Radivojević, S.. (2019). Radio „na oblaku“: novi autorski pristupi u kreiranju internet radija. in Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology
Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju., 14(1), 97-117.
https://doi.org/10.21301/eap.v14i1.4
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7289

Dajić A, Radivojević S. Radio „na oblaku“: novi autorski pristupi u kreiranju internet radija. in Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology. 2019;14(1):97-117.
doi:10.21301/eap.v14i1.4
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7289 .

Dajić, Ana, Radivojević, Sonja, "Radio „na oblaku“: novi autorski pristupi u kreiranju internet radija" in Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology, 14, no. 1 (2019):97-117,
https://doi.org/10.21301/eap.v14i1.4 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7289 .