TY  - JOUR
AU  - Милосављевић, Tanja
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15311
AB  - Доминантне сфере интересовања Ј. Димитријевић и у животу и у књижевности су путовања и положај жене у различитим друштвима и културама. Познавање страних језика и истанчани осећај за дијалекат, интересовање за туђе обичаје и менталитет уз поштовање различитости сугеришу антропоцентричко поимање света ове ауторке, што отвара нову димензију интерпретације њене путописне прозе. Лирски реализам, карактеристичан за епоху у којој је стварала, обогаћен је антрополошким, културолошким, етнолошким, фолклорним елементима другачијих традиција и живим народним говором што опис тек ослобођеног Ниша и записе из живота турских харема у њему чини аутентичним сведочанством једног историјског тренутка, а Писма из Ниша – о харемима поузданим материјалом за лингвокултуролошка истраживања.
AB  - The past two years have seen a revival of the literary work of Jelena Dimitrijević, brought on by
the research-inspired nature and unconventional spirit of this author who was active at the end of the
19th century and beginning of the 20th century. It confirms that her opus incorporates layers of genres
and layered content. The dominant spheres of interest of Ј. Dimitrijević both in life and in literature
are travel and the position of women in various societies and cultures. A working knowledge of foreign
languages and a very keen sense for dialect, an interest in other people’s customs and mentality,
accompanied by a healthy respect for diversity, all suggest an anthropocentric world view on the part
of this author, which in turn opens up a new dimension of interpretation of her travel writing. Lyrical
realism, characteristic of the epoch in which she worked and wrote, is enriched by the anthropological,
culturological, ethnological, and folklore elements of other traditions, and the living speeches of
various people, which renders the description of a recently liberated Niš and the records of the life in
the Turkish harems located in it an authentic account of a historical moment, and the book Pisma iz
Niša – o haremima reliable material for linguacultural research. In this travel writing, where the central
event is a Muslim wedding, we identified all the components which a linguacultural approach to the
study of literary text requires – this includes linguistic units which bear a culturally significant piece
of information, and emerge as symbols, metaphor, standard of reference, as precedent phenomena,
bearers of the archetypal (neveste Hajrije – marrying someone you do not love), stereotypical (a sad
bride) and the prototypical fixed in rites and rituals (the concept of a wedding), in the folklore (Sevdah
music, čoček folk dances), religious discourse (the sub-concept of faith – fanaticism, fatalism), in
phraseologie, and the communicative etiquette and formulae, and as the representatives of cultural and
value concepts (the concept of a harem, the concept of beauty, the sub-concept of homo-eroticism),
reflecting the features of traditional material and spiritual Turkish culture in this area, and the specific
features of the harem mentality that was slowly disappearing.
PB  - Међународни славистички центар, Филолошки факултет, Београд
PB  - Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - Лингвокултуролошка анализа Писама из Ниша – о харемима Јелене Димитријевић
T1  - A LINGUACULTURAL ANALYSIS OF THE BOOK PISMA IZ NIŠA – O HAREMIMA BY JELENA DIMITRIJEVIĆ
SP  - 261
EP  - 270
VL  - 52
IS  - 1
DO  - 10.18485/msc.2023.52.1.ch23
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15311
ER  - 

@article{
author = "Милосављевић, Tanja",
year = "2023",
abstract = "Доминантне сфере интересовања Ј. Димитријевић и у животу и у књижевности су путовања и положај жене у различитим друштвима и културама. Познавање страних језика и истанчани осећај за дијалекат, интересовање за туђе обичаје и менталитет уз поштовање различитости сугеришу антропоцентричко поимање света ове ауторке, што отвара нову димензију интерпретације њене путописне прозе. Лирски реализам, карактеристичан за епоху у којој је стварала, обогаћен је антрополошким, културолошким, етнолошким, фолклорним елементима другачијих традиција и живим народним говором што опис тек ослобођеног Ниша и записе из живота турских харема у њему чини аутентичним сведочанством једног историјског тренутка, а Писма из Ниша – о харемима поузданим материјалом за лингвокултуролошка истраживања., The past two years have seen a revival of the literary work of Jelena Dimitrijević, brought on by
the research-inspired nature and unconventional spirit of this author who was active at the end of the
19th century and beginning of the 20th century. It confirms that her opus incorporates layers of genres
and layered content. The dominant spheres of interest of Ј. Dimitrijević both in life and in literature
are travel and the position of women in various societies and cultures. A working knowledge of foreign
languages and a very keen sense for dialect, an interest in other people’s customs and mentality,
accompanied by a healthy respect for diversity, all suggest an anthropocentric world view on the part
of this author, which in turn opens up a new dimension of interpretation of her travel writing. Lyrical
realism, characteristic of the epoch in which she worked and wrote, is enriched by the anthropological,
culturological, ethnological, and folklore elements of other traditions, and the living speeches of
various people, which renders the description of a recently liberated Niš and the records of the life in
the Turkish harems located in it an authentic account of a historical moment, and the book Pisma iz
Niša – o haremima reliable material for linguacultural research. In this travel writing, where the central
event is a Muslim wedding, we identified all the components which a linguacultural approach to the
study of literary text requires – this includes linguistic units which bear a culturally significant piece
of information, and emerge as symbols, metaphor, standard of reference, as precedent phenomena,
bearers of the archetypal (neveste Hajrije – marrying someone you do not love), stereotypical (a sad
bride) and the prototypical fixed in rites and rituals (the concept of a wedding), in the folklore (Sevdah
music, čoček folk dances), religious discourse (the sub-concept of faith – fanaticism, fatalism), in
phraseologie, and the communicative etiquette and formulae, and as the representatives of cultural and
value concepts (the concept of a harem, the concept of beauty, the sub-concept of homo-eroticism),
reflecting the features of traditional material and spiritual Turkish culture in this area, and the specific
features of the harem mentality that was slowly disappearing.",
publisher = "Међународни славистички центар, Филолошки факултет, Београд, Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
title = "Лингвокултуролошка анализа Писама из Ниша – о харемима Јелене Димитријевић, A LINGUACULTURAL ANALYSIS OF THE BOOK PISMA IZ NIŠA – O HAREMIMA BY JELENA DIMITRIJEVIĆ",
pages = "261-270",
volume = "52",
number = "1",
doi = "10.18485/msc.2023.52.1.ch23",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15311"
}

Милосављевић, T.. (2023). Лингвокултуролошка анализа Писама из Ниша – о харемима Јелене Димитријевић. in Научни састанак слависта у Вукове дане
Међународни славистички центар, Филолошки факултет, Београд., 52(1), 261-270.
https://doi.org/10.18485/msc.2023.52.1.ch23
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15311

Милосављевић T. Лингвокултуролошка анализа Писама из Ниша – о харемима Јелене Димитријевић. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2023;52(1):261-270.
doi:10.18485/msc.2023.52.1.ch23
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15311 .

Милосављевић, Tanja, "Лингвокултуролошка анализа Писама из Ниша – о харемима Јелене Димитријевић" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 52, no. 1 (2023):261-270,
https://doi.org/10.18485/msc.2023.52.1.ch23 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15311 .

TY  - JOUR
AU  - Милосављевић, Tanja
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15312
AB  - Концепт ’одећа’ представља једну од кључних менталних, културних и језичких константа у националној концептосфери, што га чини актуелним предметом научних истраживања у словенској лингвистици. Реконструкција концепта са лингвокултуролошког аспекта подразумева анализу елемената његове
вербалне експликације и интерпретације на језичкој слици света конкретне
језичке или говорне заједнице. Наш задатак је опис концепта ’одећа’ у српском
призренском говору преко лексичких јединица које садрже културну компоненту значења и рефлектују карактеристике културне традиције, погледа на
свет и српске језичке личности с краја 19. и почетка 20. века, са циљем да се
издвоје етнографске особености старог Призрена у овој сфери материјалне
традиционалне културе. На основу материјала из „Збирке речи из Призрена”
Димитрија Чемерикића представићемо структуру концепта са лексичким
доминантама обу́
кло, ру́
ба, те́ше, у чије оквире улазе квалификативи који
употпуњују слику призренске свакодневне, свечане и обредне ношње; радње
у вези са облачењем; појединачни делови мушке и женске одеће; украси као
важна компонента естетског доживљаја старих Призренаца. Концептуализација одевања у свести призренске језичке личности, очитана у одговарајућим
лексичким јединицама, манифестује културне и вредносне доминанте једне
урбане периферне мултинационалне, мултикултурне и вишејезичке заједнице у одређеном историјском раздобљу, одражавајући утицаје и прожимања
елемената културе одевања различитих етничких група.
AB  - The concept of ’clothing’ represents one of the key mental, cultural and linguistic
constants in the conceptosphere, which makes it a current subject matter of scientific study, considering that on the one hand, clothing has particular importance in
the everyday life of representatives of various society, and on the other, that it has
from as far back as we can remember, been a means of conceptualizing the world
by reflecting the objective reality and realizing various social functions – the aesthetic, utilitarian, gender, ethnic, ritualistic. The reconstruction of the concept from
the linguacultural aspect includes an analysis of the elements of its verbal explication and the interpretation on the linguistic image of the world of a particular linguistic or speech community. Our task is to describe the concept of clothing of the
Serbian speech of Prizren using lexical units which contain a cultural component
of meaning and reflect the features of traditional culture, view of the world, and
the mentality of the Serbian linguistic persona from the end of the 19th and beginning of the 20th century. Based on the material from the Zbirka reči iz Prizrena by
Dimitrije Čemerikić we will present a structure of the concept with the lexical dominants of obúklo, rúba, tеšé , which include qualificatives that complete the image of
the everyday, special occasion, and ritual apparel in the life of Prizren; activities related to clothing; individual items of men’s and women’s clothing; ornaments as an
important component of the aesthetic experience of the old inhabitants of Prizren.
The conceptualization of clothing in the consciousnesses of the Prizren linguistic
persona is reflected in the corresponding lexical units, and manifests the cultural
and value dominants of an urban peripheral multinational, multicultural, and multilingual community in a certain historical period of time, reflecting the impact and
permeating effect of elements of the culture of clothing of various ethnic groups.
PB  - Етнографски институт САНУ
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Гласник Етнографског института САНУ
T1  - Карактеристике лингвокултурног концепта ’одећа’ у српском призренском говору
T1  - The features of the Linguacultural Concept of ’Clothing’ in the Serbian Speech of Prizren
SP  - 245
EP  - 266
VL  - 70
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI2202245M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15312
ER  - 

@article{
author = "Милосављевић, Tanja",
year = "2022",
abstract = "Концепт ’одећа’ представља једну од кључних менталних, културних и језичких константа у националној концептосфери, што га чини актуелним предметом научних истраживања у словенској лингвистици. Реконструкција концепта са лингвокултуролошког аспекта подразумева анализу елемената његове
вербалне експликације и интерпретације на језичкој слици света конкретне
језичке или говорне заједнице. Наш задатак је опис концепта ’одећа’ у српском
призренском говору преко лексичких јединица које садрже културну компоненту значења и рефлектују карактеристике културне традиције, погледа на
свет и српске језичке личности с краја 19. и почетка 20. века, са циљем да се
издвоје етнографске особености старог Призрена у овој сфери материјалне
традиционалне културе. На основу материјала из „Збирке речи из Призрена”
Димитрија Чемерикића представићемо структуру концепта са лексичким
доминантама обу́
кло, ру́
ба, те́ше, у чије оквире улазе квалификативи који
употпуњују слику призренске свакодневне, свечане и обредне ношње; радње
у вези са облачењем; појединачни делови мушке и женске одеће; украси као
важна компонента естетског доживљаја старих Призренаца. Концептуализација одевања у свести призренске језичке личности, очитана у одговарајућим
лексичким јединицама, манифестује културне и вредносне доминанте једне
урбане периферне мултинационалне, мултикултурне и вишејезичке заједнице у одређеном историјском раздобљу, одражавајући утицаје и прожимања
елемената културе одевања различитих етничких група., The concept of ’clothing’ represents one of the key mental, cultural and linguistic
constants in the conceptosphere, which makes it a current subject matter of scientific study, considering that on the one hand, clothing has particular importance in
the everyday life of representatives of various society, and on the other, that it has
from as far back as we can remember, been a means of conceptualizing the world
by reflecting the objective reality and realizing various social functions – the aesthetic, utilitarian, gender, ethnic, ritualistic. The reconstruction of the concept from
the linguacultural aspect includes an analysis of the elements of its verbal explication and the interpretation on the linguistic image of the world of a particular linguistic or speech community. Our task is to describe the concept of clothing of the
Serbian speech of Prizren using lexical units which contain a cultural component
of meaning and reflect the features of traditional culture, view of the world, and
the mentality of the Serbian linguistic persona from the end of the 19th and beginning of the 20th century. Based on the material from the Zbirka reči iz Prizrena by
Dimitrije Čemerikić we will present a structure of the concept with the lexical dominants of obúklo, rúba, tеšé , which include qualificatives that complete the image of
the everyday, special occasion, and ritual apparel in the life of Prizren; activities related to clothing; individual items of men’s and women’s clothing; ornaments as an
important component of the aesthetic experience of the old inhabitants of Prizren.
The conceptualization of clothing in the consciousnesses of the Prizren linguistic
persona is reflected in the corresponding lexical units, and manifests the cultural
and value dominants of an urban peripheral multinational, multicultural, and multilingual community in a certain historical period of time, reflecting the impact and
permeating effect of elements of the culture of clothing of various ethnic groups.",
publisher = "Етнографски институт САНУ, Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ",
title = "Карактеристике лингвокултурног концепта ’одећа’ у српском призренском говору, The features of the Linguacultural Concept of ’Clothing’ in the Serbian Speech of Prizren",
pages = "245-266",
volume = "70",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI2202245M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15312"
}

Милосављевић, T.. (2022). Карактеристике лингвокултурног концепта ’одећа’ у српском призренском говору. in Гласник Етнографског института САНУ
Етнографски институт САНУ., 70(2), 245-266.
https://doi.org/10.2298/GEI2202245M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15312

Милосављевић T. Карактеристике лингвокултурног концепта ’одећа’ у српском призренском говору. in Гласник Етнографског института САНУ. 2022;70(2):245-266.
doi:10.2298/GEI2202245M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15312 .

Милосављевић, Tanja, "Карактеристике лингвокултурног концепта ’одећа’ у српском призренском говору" in Гласник Етнографског института САНУ, 70, no. 2 (2022):245-266,
https://doi.org/10.2298/GEI2202245M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15312 .

TY  - JOUR
AU  - Милосављевић, Tanja
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15313
AB  - Задатак овога рада је практична примена актуелних знања из дијалекатске лингвокултуролошке лексикографије у словенској лингвистици на српску дијалекатску лексикографију, односно предлог концепције лингвокултуролошког речника српског призренског
говора и обраде културно маркираних лексичких јединица у таквом речнику. Издвојене
су јединице са културном значењском компонентом из сфере традиционалне културе, с
циљем представљања менталитета и традиције конкретне дијалекатске језичке личности. Материјал је преузет из Збирке речи из Призрена Димитрија Чемерикића, који осим
језичких садржи и ванјезичке информације, значајне за нови тип речника. Новина овог
истраживања је лексикографски опис културно маркираних лексичких јединица једног
народног српског говора с аспекта антропоцентризма. Представљен је модел лексикографског описа појединих јединица концепта из домена традиционалне српске призренске
свадбе (бареница, бел̓ег, брашњо, гови, дишема), као пример и предлог могућег лингвокултуролошког лексикографског описа дијалекатских лингвокултурема. Наша је замисао
састављање лингвокултуролошког речника српског призренског говора, који би oбухватио
когнитивно-семантичку и лингвокултуролошку анализу културних и аксиолошких концепата и лексикографски опис јединица концепта које најупечатљивије одражавају поглед
на свет, менталитет и културну традицију призренске дијалекатске језичке личности с почетка 20. века.
AB  - The aim of this paper is to apply in practice the existing knowledge from the dialectical linguacultural lexicography of Slavic linguistics to Serbian dialectical lexicography, that is, to propose
a conception of a linguacultural dictionary of the Serbian speech of Prizren and the analysis of the
culturally marked lexical items in such a dictionary. Items with a cultural component of meaning from
the sphere of spiritual culture were singled out – representatives of the linguacultural concept of the
svadba, with the aim of presenting the mentality and tradition of a specific dialectical persona. The material was taken from the Zbirka reči iz Prizrena by Dimitrije Čemerkić, which in addition to linguistic,
also contains non-linguistic information, important for this new type of dictionary. The novelty in this
study is the lexicographic description of culturally marked lexical items of a folk speech of Serbia.
The model of a lexicographic description of certain words-concepts from the domain of a traditional
Serbian Prizren wedding was presented (bareníca, béleg, gоvi, dišеma / dïšеmа), as well as an example
and proposal of a possible linguacultural lexicographic detailing of the dialectical linguaculturemes.
Our idea is to compile a linguacultural dictionary of the Serbian speech of Prizren which would consist
of two segments: 1. a cognitive-semantic and linguacultural description of the cultural and axiological
concepts identified on the dialectical linguistic image of the world, and 2. a lexicographic description
of the units of a concept which most poignantly reflect the construal of reality, psychology, and the
cultural tradition of the Prizren dialect linguistic persona from the beginning of the 20th century as part
of the national linguacultural conceptosphere
PB  - Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - Примена антропоцентричког принципа у дијалекатској лексикографији
T1  - THE APPLICATION OF THE ANTHROPOCENTRIC PRINCIPLE IN DIALECTICAL LEXICOGRAPHY
SP  - 385
EP  - 396
VL  - 51
IS  - 1
DO  - 10.18485/msc.2022.51.1.ch.32
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15313
ER  - 

@article{
author = "Милосављевић, Tanja",
year = "2022",
abstract = "Задатак овога рада је практична примена актуелних знања из дијалекатске лингвокултуролошке лексикографије у словенској лингвистици на српску дијалекатску лексикографију, односно предлог концепције лингвокултуролошког речника српског призренског
говора и обраде културно маркираних лексичких јединица у таквом речнику. Издвојене
су јединице са културном значењском компонентом из сфере традиционалне културе, с
циљем представљања менталитета и традиције конкретне дијалекатске језичке личности. Материјал је преузет из Збирке речи из Призрена Димитрија Чемерикића, који осим
језичких садржи и ванјезичке информације, значајне за нови тип речника. Новина овог
истраживања је лексикографски опис културно маркираних лексичких јединица једног
народног српског говора с аспекта антропоцентризма. Представљен је модел лексикографског описа појединих јединица концепта из домена традиционалне српске призренске
свадбе (бареница, бел̓ег, брашњо, гови, дишема), као пример и предлог могућег лингвокултуролошког лексикографског описа дијалекатских лингвокултурема. Наша је замисао
састављање лингвокултуролошког речника српског призренског говора, који би oбухватио
когнитивно-семантичку и лингвокултуролошку анализу културних и аксиолошких концепата и лексикографски опис јединица концепта које најупечатљивије одражавају поглед
на свет, менталитет и културну традицију призренске дијалекатске језичке личности с почетка 20. века., The aim of this paper is to apply in practice the existing knowledge from the dialectical linguacultural lexicography of Slavic linguistics to Serbian dialectical lexicography, that is, to propose
a conception of a linguacultural dictionary of the Serbian speech of Prizren and the analysis of the
culturally marked lexical items in such a dictionary. Items with a cultural component of meaning from
the sphere of spiritual culture were singled out – representatives of the linguacultural concept of the
svadba, with the aim of presenting the mentality and tradition of a specific dialectical persona. The material was taken from the Zbirka reči iz Prizrena by Dimitrije Čemerkić, which in addition to linguistic,
also contains non-linguistic information, important for this new type of dictionary. The novelty in this
study is the lexicographic description of culturally marked lexical items of a folk speech of Serbia.
The model of a lexicographic description of certain words-concepts from the domain of a traditional
Serbian Prizren wedding was presented (bareníca, béleg, gоvi, dišеma / dïšеmа), as well as an example
and proposal of a possible linguacultural lexicographic detailing of the dialectical linguaculturemes.
Our idea is to compile a linguacultural dictionary of the Serbian speech of Prizren which would consist
of two segments: 1. a cognitive-semantic and linguacultural description of the cultural and axiological
concepts identified on the dialectical linguistic image of the world, and 2. a lexicographic description
of the units of a concept which most poignantly reflect the construal of reality, psychology, and the
cultural tradition of the Prizren dialect linguistic persona from the beginning of the 20th century as part
of the national linguacultural conceptosphere",
publisher = "Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
title = "Примена антропоцентричког принципа у дијалекатској лексикографији, THE APPLICATION OF THE ANTHROPOCENTRIC PRINCIPLE IN DIALECTICAL LEXICOGRAPHY",
pages = "385-396",
volume = "51",
number = "1",
doi = "10.18485/msc.2022.51.1.ch.32",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15313"
}

Милосављевић, T.. (2022). Примена антропоцентричког принципа у дијалекатској лексикографији. in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету., 51(1), 385-396.
https://doi.org/10.18485/msc.2022.51.1.ch.32
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15313

Милосављевић T. Примена антропоцентричког принципа у дијалекатској лексикографији. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2022;51(1):385-396.
doi:10.18485/msc.2022.51.1.ch.32
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15313 .

Милосављевић, Tanja, "Примена антропоцентричког принципа у дијалекатској лексикографији" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 51, no. 1 (2022):385-396,
https://doi.org/10.18485/msc.2022.51.1.ch.32 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15313 .

TY  - CHAP
AU  - Милосављевић, Тања
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13708
AB  - The goal in this paper is to provide a linguacultural interpretation of the axiologically and culturally marked
concept of sin, as one of the basic concepts of the spiritual traditional culture of the Serbian population of Prizren,
along with its linguacultural lexicographic description. The study is based on the material found in the
ZbirkarečiizPrizrenavolume by DimitrijeČemerikić, which is a relevant source for linguacultural studies of dialect
lexis, considering the fact that it provides important linguistic and extralinguistic information from all spheres of
life in old Prizren.
A cognitive-semantic analysis of the concept units has indicated that the concept sin in the Serbian speech of Prizren
realizes universal characteristics (sin → the violation of religious-ethical norms, a moral transgression), but
also manifests a series of linguacultural specificities (the concept has a fully negative connotation, the greatest sin
against God is disregarding the fast on important holidays; the greatest punishment for sin is a painful and slow
death; some of the greatest crimes include the folk superstition of predicting someone’s death; the folk superstition
that only a sinful man can become a vampire; that a sinful woman is one lacking morals in a sexual sense, a fornicator;
; the stereotype of “the sinful”, or poor, unhappy man is a man without anyone of his own, of a woman – a
mother who loses a child and has an ill child, who as victims, the bearers of the primordial sin, evoke collective
pity. The lexicographic description of the representative units of the concept is based on the layered ideographic
and lexical-semantic structure of the concept itself, it follows the elements of the conceptual content (the religious-
semantic structure of the concept; the irreligious, profane component; the folklore component), registers the
cognitive and semantic features of the concept, the paradigmatic, syntagmatic, derivational, and associative connections
among the constituents, contains illustrative material, a linguacultural comment and additional (cultural)
information which contributes to the complete reconstruction of the concept of sin in the linguistic knowledge of
the Serbian population of Prizren from the end of the 19th and beginning of the 20th century.
AB  - Задатак овога рада је интерпретација аксиолошки и културно маркираног концепта грех, као једног од
базичних концепата духовне традиционалне културе призренских Срба, применом метода руске дијалекатске лингвокултуролошке школе. Истраживање је засновано на грађи Збирке речи из Призрена Димитрија
Чемерикића, којa представља релевантан извор за лингвокултуролошка проучавања дијалекатске лексике,
с обзиром на чињеницу да доноси важне језичке и ванјезичке информације из свих сфера живота у старом Призрену. Јединице датог концепта анализиране су с когнитивно-семантичког и лингвокултуролошког
аспекта како би се издвојили елементи који садрже културне компоненте значења и одражавају вредносни
систем и карактеристике менталитета говорне заједнице. Анализа језичке објективизације, семантичких и
концептуалних елемената концепта грех у српском призренском говору подразумева укључивање лингвистичких и екстралингвистичких ознака као носилаца лингвокултурне специфике поимања греха у језичком
сазнању призренских Срба с краја 19. и почетка 20. века. Лингвокултуролошки опис помаже утврђивању
модела лексикографског описа концепта у будућем дијалекатском лингвокултуролошком речнику.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Језици и културе у времену и простору X/1
T1  - Лингвокултуролошки и лексикографски опис концепта грех у српском призренском говору
T1  - The Linguacultural and Lexicographic Description of the Concept of Sin in the Serbian Speech of Prizren
SP  - 117
EP  - 126
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13708
ER  - 

@inbook{
author = "Милосављевић, Тања",
year = "2022",
abstract = "The goal in this paper is to provide a linguacultural interpretation of the axiologically and culturally marked
concept of sin, as one of the basic concepts of the spiritual traditional culture of the Serbian population of Prizren,
along with its linguacultural lexicographic description. The study is based on the material found in the
ZbirkarečiizPrizrenavolume by DimitrijeČemerikić, which is a relevant source for linguacultural studies of dialect
lexis, considering the fact that it provides important linguistic and extralinguistic information from all spheres of
life in old Prizren.
A cognitive-semantic analysis of the concept units has indicated that the concept sin in the Serbian speech of Prizren
realizes universal characteristics (sin → the violation of religious-ethical norms, a moral transgression), but
also manifests a series of linguacultural specificities (the concept has a fully negative connotation, the greatest sin
against God is disregarding the fast on important holidays; the greatest punishment for sin is a painful and slow
death; some of the greatest crimes include the folk superstition of predicting someone’s death; the folk superstition
that only a sinful man can become a vampire; that a sinful woman is one lacking morals in a sexual sense, a fornicator;
; the stereotype of “the sinful”, or poor, unhappy man is a man without anyone of his own, of a woman – a
mother who loses a child and has an ill child, who as victims, the bearers of the primordial sin, evoke collective
pity. The lexicographic description of the representative units of the concept is based on the layered ideographic
and lexical-semantic structure of the concept itself, it follows the elements of the conceptual content (the religious-
semantic structure of the concept; the irreligious, profane component; the folklore component), registers the
cognitive and semantic features of the concept, the paradigmatic, syntagmatic, derivational, and associative connections
among the constituents, contains illustrative material, a linguacultural comment and additional (cultural)
information which contributes to the complete reconstruction of the concept of sin in the linguistic knowledge of
the Serbian population of Prizren from the end of the 19th and beginning of the 20th century., Задатак овога рада је интерпретација аксиолошки и културно маркираног концепта грех, као једног од
базичних концепата духовне традиционалне културе призренских Срба, применом метода руске дијалекатске лингвокултуролошке школе. Истраживање је засновано на грађи Збирке речи из Призрена Димитрија
Чемерикића, којa представља релевантан извор за лингвокултуролошка проучавања дијалекатске лексике,
с обзиром на чињеницу да доноси важне језичке и ванјезичке информације из свих сфера живота у старом Призрену. Јединице датог концепта анализиране су с когнитивно-семантичког и лингвокултуролошког
аспекта како би се издвојили елементи који садрже културне компоненте значења и одражавају вредносни
систем и карактеристике менталитета говорне заједнице. Анализа језичке објективизације, семантичких и
концептуалних елемената концепта грех у српском призренском говору подразумева укључивање лингвистичких и екстралингвистичких ознака као носилаца лингвокултурне специфике поимања греха у језичком
сазнању призренских Срба с краја 19. и почетка 20. века. Лингвокултуролошки опис помаже утврђивању
модела лексикографског описа концепта у будућем дијалекатском лингвокултуролошком речнику.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору X/1",
booktitle = "Лингвокултуролошки и лексикографски опис концепта грех у српском призренском говору, The Linguacultural and Lexicographic Description of the Concept of Sin in the Serbian Speech of Prizren",
pages = "117-126",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13708"
}

Милосављевић, Т.. (2022). Лингвокултуролошки и лексикографски опис концепта грех у српском призренском говору. in Језици и културе у времену и простору X/1
Нови Сад : Филозофски факултет., 117-126.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13708

Милосављевић Т. Лингвокултуролошки и лексикографски опис концепта грех у српском призренском говору. in Језици и културе у времену и простору X/1. 2022;:117-126.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13708 .

Милосављевић, Тања, "Лингвокултуролошки и лексикографски опис концепта грех у српском призренском говору" in Језици и културе у времену и простору X/1 (2022):117-126,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13708 .

TY  - CHAP
AU  - Милосављевић, Tanja
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15316
AB  - У раду је размотрена хипотеза о дијалекатским речницима као хипертексту традиционалне културе. Дијалекатски лексикони представљају базу
за развој дијалекатске лингвокултурологије, која почива на испитивању
дијалекатске слике света, на којој су рефлектоване специфичне особине регионалне концептосфере. Лингвокултурна вредност речничког материјала
потврђена је примерима из домена пастирске и антропографске лексике
југоисточних српских говора, који могу имати статус дијалекатских лингвокултурема.
AB  - The paper emphasizes the importance of lexicon of writers whose lexical innovations do not disturb the systemic nature of the Serbian language. In that sense we
give suggestions for the labelling of lexemes in future Dictionary of the Language of
Dragoslav Mihailović. Attention was focused on: a) territorially marked lexicon which
in the prose of D. Mihailović received a certain semantic and stylistic upgrade, and b)
potential lexemes, which are incorporated in word formation system and the system
of semantic derivation. We classifi ed the evaluation criteria for these lexemes, and,
according to them, we singled out eight categories. For each category we proposed the
use of special graphic labels in lemmatic section of dictionary entry
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема
T1  - Дијалекатски речници као извор за лингвокултуролошка испитивања народних говора
EP  - 577
EP  - 592
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15316
ER  - 

@inbook{
author = "Милосављевић, Tanja",
year = "2021",
abstract = "У раду је размотрена хипотеза о дијалекатским речницима као хипертексту традиционалне културе. Дијалекатски лексикони представљају базу
за развој дијалекатске лингвокултурологије, која почива на испитивању
дијалекатске слике света, на којој су рефлектоване специфичне особине регионалне концептосфере. Лингвокултурна вредност речничког материјала
потврђена је примерима из домена пастирске и антропографске лексике
југоисточних српских говора, који могу имати статус дијалекатских лингвокултурема., The paper emphasizes the importance of lexicon of writers whose lexical innovations do not disturb the systemic nature of the Serbian language. In that sense we
give suggestions for the labelling of lexemes in future Dictionary of the Language of
Dragoslav Mihailović. Attention was focused on: a) territorially marked lexicon which
in the prose of D. Mihailović received a certain semantic and stylistic upgrade, and b)
potential lexemes, which are incorporated in word formation system and the system
of semantic derivation. We classifi ed the evaluation criteria for these lexemes, and,
according to them, we singled out eight categories. For each category we proposed the
use of special graphic labels in lemmatic section of dictionary entry",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема",
booktitle = "Дијалекатски речници као извор за лингвокултуролошка испитивања народних говора",
pages = "577-592",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15316"
}

Милосављевић, T.. (2021). Дијалекатски речници као извор за лингвокултуролошка испитивања народних говора. in Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема
Београд : Институт за српски језик САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15316

Милосављевић T. Дијалекатски речници као извор за лингвокултуролошка испитивања народних говора. in Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема. 2021;:null-577.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15316 .

Милосављевић, Tanja, "Дијалекатски речници као извор за лингвокултуролошка испитивања народних говора" in Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15316 .

TY  - JOUR
AU  - Живановић, Владимир Б.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11865
AB  - Овом библиографијом имали смо жељу да осветлимо један сегмент рада часописа Наш језик који се тиче еминентних личности из света
филологије. Библиографија персоналија на једном месту окупља све текстове о личностима којима је часопис Наш језик од свога првог броја 1933.
год. па до 2020. год. посветио пажњу. Већина објављених чланака овог типа
представљају некролози, један број обележава јубилеје водећих филолога,
оснивача и уредника часописа и др., а неколицина су објављене персоналне
библиографије. Библиографија је хронолошки организована, са додатком
именског регистра.
AB  - The aim of this Bibliography is to shed light on one segment of
the work of the scientifi c journal Naš jezik. It presents some segments of
professional work of acclaimed individuals from the world of philology. The
bibliography of personalia brings together all articles on philologists which
have been published by the Naš jezik since its establishment in 1933. until
the year 2020. Most of the published articles present the form of obituaries,
others are anniversaries of some of the Slavic philologists, journals founder
and editors, etc., as well as several published personal bibliographies. The
bibliography we present in this paper is chronologically organized.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Наш језик: bibliographia personalis (I–VIII стара серија; I–LI нова серија)
T1  - Naš Jezik : Bibliographia Personalis
SP  - 93
EP  - 101
VL  - 52
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11865
ER  - 

@article{
author = "Живановић, Владимир Б.",
year = "2021",
abstract = "Овом библиографијом имали смо жељу да осветлимо један сегмент рада часописа Наш језик који се тиче еминентних личности из света
филологије. Библиографија персоналија на једном месту окупља све текстове о личностима којима је часопис Наш језик од свога првог броја 1933.
год. па до 2020. год. посветио пажњу. Већина објављених чланака овог типа
представљају некролози, један број обележава јубилеје водећих филолога,
оснивача и уредника часописа и др., а неколицина су објављене персоналне
библиографије. Библиографија је хронолошки организована, са додатком
именског регистра., The aim of this Bibliography is to shed light on one segment of
the work of the scientifi c journal Naš jezik. It presents some segments of
professional work of acclaimed individuals from the world of philology. The
bibliography of personalia brings together all articles on philologists which
have been published by the Naš jezik since its establishment in 1933. until
the year 2020. Most of the published articles present the form of obituaries,
others are anniversaries of some of the Slavic philologists, journals founder
and editors, etc., as well as several published personal bibliographies. The
bibliography we present in this paper is chronologically organized.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Наш језик: bibliographia personalis (I–VIII стара серија; I–LI нова серија), Naš Jezik : Bibliographia Personalis",
pages = "93-101",
volume = "52",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11865"
}

Живановић, В. Б.. (2021). Наш језик: bibliographia personalis (I–VIII стара серија; I–LI нова серија). in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 52(1), 93-101.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11865

Живановић ВБ. Наш језик: bibliographia personalis (I–VIII стара серија; I–LI нова серија). in Наш језик. 2021;52(1):93-101.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11865 .

Живановић, Владимир Б., "Наш језик: bibliographia personalis (I–VIII стара серија; I–LI нова серија)" in Наш језик, 52, no. 1 (2021):93-101,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11865 .

TY  - JOUR
AU  - Милосављевић, Тања Ч.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11859
AB  - Предмет овог рада јесу узвици и ономатопеје у српском језику. Намера је да прецизније представимо главне карактеристике ових двеју врста
лексема, а потом да укажемо на то да узвици и ономатопеје немају истоветне функције. Разлике које постоје између узвика и ономатопеја нису
занемарљиве те отварају питање због чега су ономатопеје сврставане у
категорију узвика и немају посебно место у граматичком систему српског
језика.
AB  - Предметом настоящей работы являются междометия и ономатопеи
в сербском языке. Наше намерение – более точно представить главные
характеристики этих двух классов лексем, а затем указать на то, что у
междометий и ономатопей нет тождественных функций. Существующие различия между междометиями и ономатопеями надо учитывать,
так как они открывают следующие вопросы: из-за чего ономатопеи были
классифицированы в категорию междометий и почему они не занимают
отдельное место в грамматической системе сербского языка.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Узвик или ономатопеја: карактеристике и функције
T1  - Междометие или ономатопея: характеристики и функции
SP  - 33
EP  - 43
VL  - 52
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11859
ER  - 

@article{
author = "Милосављевић, Тања Ч.",
year = "2021",
abstract = "Предмет овог рада јесу узвици и ономатопеје у српском језику. Намера је да прецизније представимо главне карактеристике ових двеју врста
лексема, а потом да укажемо на то да узвици и ономатопеје немају истоветне функције. Разлике које постоје између узвика и ономатопеја нису
занемарљиве те отварају питање због чега су ономатопеје сврставане у
категорију узвика и немају посебно место у граматичком систему српског
језика., Предметом настоящей работы являются междометия и ономатопеи
в сербском языке. Наше намерение – более точно представить главные
характеристики этих двух классов лексем, а затем указать на то, что у
междометий и ономатопей нет тождественных функций. Существующие различия между междометиями и ономатопеями надо учитывать,
так как они открывают следующие вопросы: из-за чего ономатопеи были
классифицированы в категорию междометий и почему они не занимают
отдельное место в грамматической системе сербского языка.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Узвик или ономатопеја: карактеристике и функције, Междометие или ономатопея: характеристики и функции",
pages = "33-43",
volume = "52",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11859"
}

Милосављевић, Т. Ч.. (2021). Узвик или ономатопеја: карактеристике и функције. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 52(1), 33-43.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11859

Милосављевић ТЧ. Узвик или ономатопеја: карактеристике и функције. in Наш језик. 2021;52(1):33-43.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11859 .

Милосављевић, Тања Ч., "Узвик или ономатопеја: карактеристике и функције" in Наш језик, 52, no. 1 (2021):33-43,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11859 .

TY  - CHAP
AU  - Милосављевић, Тања З.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13026
AB  - Откривање фрагмената слике света преко дијалекатске
лексике значи разоткривање гносеолошке базе у којој су складиштена традиционална знања народа, његове архаичне представе о организацији света
који га окружује и уопштено вишевековно животно искуство конкретне језичке личности. Истраживање лексичког система једног периферног урбаног говора на Косову и Метохији, српског призренског говора, засновано је
на хипотези да су дијалекатски речници релевантни извори за описивање
лексичко-семантичке структуре лексикона, за испитивање начина концептуализације стварности и издвајање лингвокултурних особености, јер одражавају регионалну специфику традиционалне културе и преко ње менталитет
говорника. Реконструисање дијалекатске језичке слике света српског призренског говора на основу лексичке грађе Димитрија Чемерикића показало
је да се речничком материјалу народних говора може приступити из угла
савремене лингвистичке праксе и да се дијалекатске појаве успешно могу
тумачити применом модерног теоријско-методолошког апарата. Лексику
српског призренског говора сагледали смо у контексту антропоцентричке
парадигме и са когнитивно-семантичког и лингвокултуролошког становишта приступили лексичко-семантичком опису асоцијативног поља човек
и појединих сегмената из домена традиционалне материјалне и духовне културе. Резултати анализе дијалекатске лексике са подручја Косова и Метохије
којом су означене унутрашње и социјалне особине личности и носиоци тих
особина показују да су теорија семантичког поља, теорија прототипа, компоненцијална и концептуална анализа потпуно примењиви на дијалекатски
лексички систем и да дају могућност исцрпне презентације наивног погледа
на свет у свим сферама поимања реалног окружења. На примеру описа појединих аксиолошких, естетских и културних концепата показаћемо да когнитивно-семантички и лингвокултуролошки приступи дијалекатским лекси-
конима представљају адекватан начин изучавања лексике народних говора,
подесну технику и подобан модел за реконструкцију дијалекатске слике света. Циљ нам је да представимо моделе категоризације и концептуализације
објективне стварности у језичком сазнању косовско-метохијске дијалекатске
личности као иновативан и поуздан начин лексиколошких проучавања дијалекатских лексичких система, који омогућава екстраховање лингвокултурних специфичности, дешифровање кодова традиционалне културе и профилисање менталитета конкретне говорне заједнице.
AB  - Реконструкция диалектной языковой картины мира на основе лексического материала Димитрия Чемерикича, отражающего особенности
сербского призренского говора, показала, что к словесному корпусу народной речи можно подойти с точки зрения современной лингвистической
практики и что диалектные явления вполне успешно можно объяснитьс помощью современного теоретического и методологического аппарата. Лексика сербского призренского диалекта рассматривалась нами в контексте
антропоцентрической парадигмы, к лексико-семантическому описанию ассоциативного поля ‘человек’ мы приступили с когнитивно-семантической и
лингвокультурологической точек зрения. Результаты анализа архаического
пласта лексики одного сербского диалекта на территории Косово и Метохии свидетельствуют о том, что теория семантического поля, теория прототипа, компонентный и концептуальный анализ полностью применимы к
диалектной лексической системеи дают возможность целостной репрезентации наивного взгляда на мир во всех аспектах восприятия окружающей
действительности. Плюралистический подход к словесному материалу, который отражает черты исторической эпохи (конец XIXи начало XX века) и
территориальные особенности (г. Призрен) является адекватным способом
изучения лексики народных диалектов, подходящей техникой и моделью
реконструкции диалектной картины мира. Цель нашей работы – на основе
словесного материала сербского призренского диалекта представить модели категоризации и концептуализации объективной действительности в
языковом сознании диалектной личности Косово и Метохии как инновационный и надежный способ лексикологических исследований диалектных
лексических систем, позволяющий эксплицировать лингвокультурологическую специфику, расшифровывать коды традиционной культуры и выявлять особенности менталитета конкретной языковой общности.
AB  - The reconstruction of the dialectical image of the world in the Serbian
speech of Prizren based on the lexical material compiled by Dimitrije Čemerkić
has proven that the dictionary material of folk speech can be analyzed from the
perspective of contemporary linguistic practice, and that dialectical occurrences
can successfully be interpreted by applying a modern theoretical-methodological
apparatus. The lexis of the Serbian speech of Prizren has been viewed through
an anthropocentric paradigm and from a cognitive semantic and linguacultural
description of the human field of associations. The results of the analysis of the
archaic level of the lexis of a particular Serbian speech from Kosovo and Metohija
have indicated that semantic field theory, prototype theory, componential and
conceptual analysis are fully applicable to a dialectical lexical system and that
they offer a rich representation of a naïve view of the world in all the spheres of
comprehension of real life. A pluralistic approach to the dictionary material which
is marked by the historical epoch (the end of the 19th and the beginning of the
20th century) and territorial characteristics (Prizren) has proven to be an adequate
means of studying the lexis of folk speech, and a suitable technique and appropriate
model for the reconstruction of the dialectical image of the world. Our goal is to,
based on the dictionary material of the Serbian speech of Prizren, present a model
of categorization and conceptualization of the objective reality in the linguistic
knowledge of the Kosovo-Metohija dialectical individual as an innovative and
reliable means of lexical study of dialectical lexical systems, which enables the
extraction of linguacultural specificities, the deciphering of codes of traditional
culture, and profiling the mentality of a specific linguistic community
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини
T2  - Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије
T1  - О проучавању лексичког система српских говора Косова и Метохије (на примеру српског призренског говора)
T1  - Об изучении лексической системы сербских диалектов Косово и Метохии
T1  - On the Study of the Lexical System of the Serbian Speech of Kosovo and Metohija
SP  - 229
EP  - 249
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13026
ER  - 

@inbook{
author = "Милосављевић, Тања З.",
year = "2021",
abstract = "Откривање фрагмената слике света преко дијалекатске
лексике значи разоткривање гносеолошке базе у којој су складиштена традиционална знања народа, његове архаичне представе о организацији света
који га окружује и уопштено вишевековно животно искуство конкретне језичке личности. Истраживање лексичког система једног периферног урбаног говора на Косову и Метохији, српског призренског говора, засновано је
на хипотези да су дијалекатски речници релевантни извори за описивање
лексичко-семантичке структуре лексикона, за испитивање начина концептуализације стварности и издвајање лингвокултурних особености, јер одражавају регионалну специфику традиционалне културе и преко ње менталитет
говорника. Реконструисање дијалекатске језичке слике света српског призренског говора на основу лексичке грађе Димитрија Чемерикића показало
је да се речничком материјалу народних говора може приступити из угла
савремене лингвистичке праксе и да се дијалекатске појаве успешно могу
тумачити применом модерног теоријско-методолошког апарата. Лексику
српског призренског говора сагледали смо у контексту антропоцентричке
парадигме и са когнитивно-семантичког и лингвокултуролошког становишта приступили лексичко-семантичком опису асоцијативног поља човек
и појединих сегмената из домена традиционалне материјалне и духовне културе. Резултати анализе дијалекатске лексике са подручја Косова и Метохије
којом су означене унутрашње и социјалне особине личности и носиоци тих
особина показују да су теорија семантичког поља, теорија прототипа, компоненцијална и концептуална анализа потпуно примењиви на дијалекатски
лексички систем и да дају могућност исцрпне презентације наивног погледа
на свет у свим сферама поимања реалног окружења. На примеру описа појединих аксиолошких, естетских и културних концепата показаћемо да когнитивно-семантички и лингвокултуролошки приступи дијалекатским лекси-
конима представљају адекватан начин изучавања лексике народних говора,
подесну технику и подобан модел за реконструкцију дијалекатске слике света. Циљ нам је да представимо моделе категоризације и концептуализације
објективне стварности у језичком сазнању косовско-метохијске дијалекатске
личности као иновативан и поуздан начин лексиколошких проучавања дијалекатских лексичких система, који омогућава екстраховање лингвокултурних специфичности, дешифровање кодова традиционалне културе и профилисање менталитета конкретне говорне заједнице., Реконструкция диалектной языковой картины мира на основе лексического материала Димитрия Чемерикича, отражающего особенности
сербского призренского говора, показала, что к словесному корпусу народной речи можно подойти с точки зрения современной лингвистической
практики и что диалектные явления вполне успешно можно объяснитьс помощью современного теоретического и методологического аппарата. Лексика сербского призренского диалекта рассматривалась нами в контексте
антропоцентрической парадигмы, к лексико-семантическому описанию ассоциативного поля ‘человек’ мы приступили с когнитивно-семантической и
лингвокультурологической точек зрения. Результаты анализа архаического
пласта лексики одного сербского диалекта на территории Косово и Метохии свидетельствуют о том, что теория семантического поля, теория прототипа, компонентный и концептуальный анализ полностью применимы к
диалектной лексической системеи дают возможность целостной репрезентации наивного взгляда на мир во всех аспектах восприятия окружающей
действительности. Плюралистический подход к словесному материалу, который отражает черты исторической эпохи (конец XIXи начало XX века) и
территориальные особенности (г. Призрен) является адекватным способом
изучения лексики народных диалектов, подходящей техникой и моделью
реконструкции диалектной картины мира. Цель нашей работы – на основе
словесного материала сербского призренского диалекта представить модели категоризации и концептуализации объективной действительности в
языковом сознании диалектной личности Косово и Метохии как инновационный и надежный способ лексикологических исследований диалектных
лексических систем, позволяющий эксплицировать лингвокультурологическую специфику, расшифровывать коды традиционной культуры и выявлять особенности менталитета конкретной языковой общности., The reconstruction of the dialectical image of the world in the Serbian
speech of Prizren based on the lexical material compiled by Dimitrije Čemerkić
has proven that the dictionary material of folk speech can be analyzed from the
perspective of contemporary linguistic practice, and that dialectical occurrences
can successfully be interpreted by applying a modern theoretical-methodological
apparatus. The lexis of the Serbian speech of Prizren has been viewed through
an anthropocentric paradigm and from a cognitive semantic and linguacultural
description of the human field of associations. The results of the analysis of the
archaic level of the lexis of a particular Serbian speech from Kosovo and Metohija
have indicated that semantic field theory, prototype theory, componential and
conceptual analysis are fully applicable to a dialectical lexical system and that
they offer a rich representation of a naïve view of the world in all the spheres of
comprehension of real life. A pluralistic approach to the dictionary material which
is marked by the historical epoch (the end of the 19th and the beginning of the
20th century) and territorial characteristics (Prizren) has proven to be an adequate
means of studying the lexis of folk speech, and a suitable technique and appropriate
model for the reconstruction of the dialectical image of the world. Our goal is to,
based on the dictionary material of the Serbian speech of Prizren, present a model
of categorization and conceptualization of the objective reality in the linguistic
knowledge of the Kosovo-Metohija dialectical individual as an innovative and
reliable means of lexical study of dialectical lexical systems, which enables the
extraction of linguacultural specificities, the deciphering of codes of traditional
culture, and profiling the mentality of a specific linguistic community",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ, Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини",
journal = "Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије",
booktitle = "О проучавању лексичког система српских говора Косова и Метохије (на примеру српског призренског говора), Об изучении лексической системы сербских диалектов Косово и Метохии, On the Study of the Lexical System of the Serbian Speech of Kosovo and Metohija",
pages = "229-249",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13026"
}

Милосављевић, Т. З.. (2021). О проучавању лексичког система српских говора Косова и Метохије (на примеру српског призренског говора). in Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије
Београд : Српска академија наука и уметности., 229-249.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13026

Милосављевић ТЗ. О проучавању лексичког система српских говора Косова и Метохије (на примеру српског призренског говора). in Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије. 2021;:229-249.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13026 .

Милосављевић, Тања З., "О проучавању лексичког система српских говора Косова и Метохије (на примеру српског призренског говора)" in Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије (2021):229-249,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13026 .

TY  - JOUR
AU  - Милосављевић, Тања З.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11940
AB  - Савремена словенска дијалектологија усмерена је на расветљавање феномена дијалекатске језичке слике света као територијално ограниченог сегмента националне језичке
слике света. Актуелна истраживања у овој области науке о језику, посебно у русистици,
дају значајне резултате у реконструисању модела концептуализације и категоризације
објективне стварности у свести носилаца народних говора и њиховој језичкој интерпретацији и репрезентацији. Комбиновање модерних теорија и методолошких механизама,
пре свега лингвокогнитивистичких и лингвокултуролошких, показало се као адекватан
поступак у анализи дијалекатског материјала. Дијалекатска лексика сагледава се као одраз
погледа на свет и менталитета дијалекатске језичке личности, а дијалекатски речници постају најрелевантнији извори за проучавање лингвокултурних специфичности конкретне
говорне заједнице. Наш циљ је оријентисан на приказ модела концептуализације стварности дијалекатске језичке личности и вербалну манифестацију одређених културних /
аксиолошких концепата на дијалекатској језичкој слици света српског језика, с обзиром
на чињеницу да се дијалекти одликују богатим културолошким потенцијалом, чије проучавање са становишта лингвокултурологије шири могућности језичких истраживања. У
раду ћемо представити реализацију концепта (не)хигијене у језичком сазнању носилаца
призренско-тимочких говора, његову когнитивну интерпретацију и вербалну манифестацију на призренско-тимочкој дијалекатској слици света и покушати да издвојимо специфичне лингвокултурне елементе који одсликавају карактеристике менталитета и погледа
на свет ове говорне заједнице.
AB  - Contemporary Slavic dialectology is focused on shedding light on the phenomenon of the dialectical
image of the world as a territorially limited segment of the national linguistic image of the
world. Current research in this field of language study, especially in Russian studies, is the source of
significant results for the reconstruction of the model of conceptualization and categorization of objective
reality in the consciousness of the bearers of national speech and their linguistic interpretation and
representation. The combination of modern theories and methodological mechanisms, primarily linguocognitive,
anthropocentric, linguocultural has proven itself to be an adequate procedure in the analysis
of dialectical material. Dialectical lexis is viewed as an adequate reflection of the world view and
the mentality of the dialectical linguistic persona, and dialectical dictionaries have become the most
relevant sources of study of linguacultural specificities of a specific speech community. A linguocultural
approach to the dialectical lexical system enables the extraction of cultural components contained
in the semantic content of the linguistic units in which we find accumulated information on the way of
thinking, life and traditional culture of a community. The paper presents the realizations of certain axiological
and cultural concepts in the linguistic knowledge of the bearers of the Serbian folk speeches
and their manifestation in the Serbian dialectical (Prizren-Timok) linguistic image of the world.
PB  - Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - Дијалекатска језичка слика света као лингвокултуролошки феномен
T1  - The Dialectical Image of the World as a Linguacultural Phenomenon
SP  - 213
EP  - 221
VL  - 50
IS  - 1
DO  - 10.18485/msc.2021.50.1.ch19
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11940
ER  - 

@article{
author = "Милосављевић, Тања З.",
year = "2021",
abstract = "Савремена словенска дијалектологија усмерена је на расветљавање феномена дијалекатске језичке слике света као територијално ограниченог сегмента националне језичке
слике света. Актуелна истраживања у овој области науке о језику, посебно у русистици,
дају значајне резултате у реконструисању модела концептуализације и категоризације
објективне стварности у свести носилаца народних говора и њиховој језичкој интерпретацији и репрезентацији. Комбиновање модерних теорија и методолошких механизама,
пре свега лингвокогнитивистичких и лингвокултуролошких, показало се као адекватан
поступак у анализи дијалекатског материјала. Дијалекатска лексика сагледава се као одраз
погледа на свет и менталитета дијалекатске језичке личности, а дијалекатски речници постају најрелевантнији извори за проучавање лингвокултурних специфичности конкретне
говорне заједнице. Наш циљ је оријентисан на приказ модела концептуализације стварности дијалекатске језичке личности и вербалну манифестацију одређених културних /
аксиолошких концепата на дијалекатској језичкој слици света српског језика, с обзиром
на чињеницу да се дијалекти одликују богатим културолошким потенцијалом, чије проучавање са становишта лингвокултурологије шири могућности језичких истраживања. У
раду ћемо представити реализацију концепта (не)хигијене у језичком сазнању носилаца
призренско-тимочких говора, његову когнитивну интерпретацију и вербалну манифестацију на призренско-тимочкој дијалекатској слици света и покушати да издвојимо специфичне лингвокултурне елементе који одсликавају карактеристике менталитета и погледа
на свет ове говорне заједнице., Contemporary Slavic dialectology is focused on shedding light on the phenomenon of the dialectical
image of the world as a territorially limited segment of the national linguistic image of the
world. Current research in this field of language study, especially in Russian studies, is the source of
significant results for the reconstruction of the model of conceptualization and categorization of objective
reality in the consciousness of the bearers of national speech and their linguistic interpretation and
representation. The combination of modern theories and methodological mechanisms, primarily linguocognitive,
anthropocentric, linguocultural has proven itself to be an adequate procedure in the analysis
of dialectical material. Dialectical lexis is viewed as an adequate reflection of the world view and
the mentality of the dialectical linguistic persona, and dialectical dictionaries have become the most
relevant sources of study of linguacultural specificities of a specific speech community. A linguocultural
approach to the dialectical lexical system enables the extraction of cultural components contained
in the semantic content of the linguistic units in which we find accumulated information on the way of
thinking, life and traditional culture of a community. The paper presents the realizations of certain axiological
and cultural concepts in the linguistic knowledge of the bearers of the Serbian folk speeches
and their manifestation in the Serbian dialectical (Prizren-Timok) linguistic image of the world.",
publisher = "Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
title = "Дијалекатска језичка слика света као лингвокултуролошки феномен, The Dialectical Image of the World as a Linguacultural Phenomenon",
pages = "213-221",
volume = "50",
number = "1",
doi = "10.18485/msc.2021.50.1.ch19",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11940"
}

Милосављевић, Т. З.. (2021). Дијалекатска језичка слика света као лингвокултуролошки феномен. in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету., 50(1), 213-221.
https://doi.org/10.18485/msc.2021.50.1.ch19
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11940

Милосављевић ТЗ. Дијалекатска језичка слика света као лингвокултуролошки феномен. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2021;50(1):213-221.
doi:10.18485/msc.2021.50.1.ch19
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11940 .

Милосављевић, Тања З., "Дијалекатска језичка слика света као лингвокултуролошки феномен" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 50, no. 1 (2021):213-221,
https://doi.org/10.18485/msc.2021.50.1.ch19 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11940 .

TY  - JOUR
AU  - Милосављевић, Tanja
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15318
AB  - Од свих штокавских говора они у Црној Гори
су сразмерно најбоље описани, а разлог научног интересовања за ове говоре Ивић налази у њиховој јакој издиференцираности, у разноликости и богатству језичких појава (Ивић
1991: 225). Важан фактор који је допринео квантитету и квалитету испитаности језичког материјала са црногорског ареала јесте чињеница да су на том пољу најактивнији и најзаслужнији дијалектолози из Црне Горе, који свој матерњи говор
стручно истражују и научно га репрезентују у оквирима опште слике дијалектолошке делатности на тлу српскохрватског језика. Тежиште овога чланка усмерено је на радове о
црногорским говорима објављене у два еминентна лингвистичка часописа, које издају Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ — Српском дијалектолошком зборнику и Јужнословенском филологу. У распону
од осамдесет година (од 1927. до 1997) у овим публикацијама
објављено је четрнаест монографија посвећених опису неких
аспеката језичке структуре црногорских говора, два речника (Речник Загарача и Речник Куча), лексикографски материјал из Пиве и Васојевића, грађа из говора Спича, радови о
појединим фонетским и морфолошким појавама у локалним
говорима, о карактеристикама Његошевог језика и бројни
прикази студија и текстова тематски везаних за дијалекатски простор Црне Горе. Преглед радова штампаних у два водећа лингвистичка национална часописа показује солидну
заступљеност црногорских говора у дијалектолошким описима српских народних говора, али неуједначену динамику у различитим периодима. Језички материјал са подручја Црне Горе обележава Белићеву епоху уређивања ових гласила, интензивно се презентује и у временском интервалу од
1965. до 1997, који можемо означити „Ћупићевим раздобљем“,
док двехиљадитих година фреквентност радова о црногорским говорима у СДЗб-у и ЈФ-у опада.
AB  - Of all the Stokavski speeches, those of Montenegro have proportionally been described most extensively, and the reason for all the scientific interest in these speeches Ivic finds in their strong differentiation, in the diversity and wealth of the linguistic manifestations (Ivić 1991: 225). An important factor which has contributed
to the quantity and quality of the analysis of the linguistic material from the Montenegrin areal is that in that field, the most active and most deserving dialectologists were from Montenegro, who took a professional approach to their native tongue
and scientifically represented it within the framework of the general image of dialectological activities in the field of the Serbo-Croatian language. The focus of this
article are papers on the types of Montenegrin speech which appeared in two prestigious linguistic journals published by the Serbian Academy of Sciences and Arts
SASE — the Srpski dialectološki zbornik (the Serbian Dialectological Journal) and
the Južnoslovenski filolog (The South Slavic Philologist). Within a time span of eighty
years (from 1927 until 1997) these journals published forty monographs dedicated to
the description of certain aspects of the linguistic structure of various types of Montenegrin speech, two dictionaries (Rečnik Zagarača (A Dictionary of the Zagarač language)and Rečnik Kuča (A Dictionary of the Kuči language)), lexicographic material
from Piva and Vasojevići, the structure of the speech of Spič, papers on certain phonetic and morphological occurrences in the local speeches, on the features of the language of Njegoš, and numerous overviews and texts which are thematically linked
to the dialectological area of Montenegro. The overview of the papers printed in thetwo leading linguistic national journals indicates the significant presence of types of
Montenegrin speech in the dialectological descriptions of Serbian national speech,
with an imbalanced dynamics in various periods. Linguistic material from the area of Montenegro dominates the period when Belić was the editor of these publications, and was intensely presented in the period from 1965 until 1997, which we can
refer to as „the Ćupić era“, while during the early 2000s, the frequency of occurrence
of papers on the various types of Montenegrin speech decreases in the SDJ and SSP.
PB  - Подгорица : Црногорска академија наука и умјетности
T2  - Гласник Одјељења хуманистичких наука ЦАНУ
T1  - Црногорски говори у Српском дијалектолошком зборнику и Јужнословенском филологу
T1  - TYPES OF MONTENEGRIN SPEECH IN THE JOURNALS SRPSKI DIJALEKTOLOŠKI ZBORNIK AND THE JUŽNOSLOVENSKI FILOLOG
SP  - 239
EP  - 270
VL  - 6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15318
ER  - 

@article{
author = "Милосављевић, Tanja",
year = "2020",
abstract = "Од свих штокавских говора они у Црној Гори
су сразмерно најбоље описани, а разлог научног интересовања за ове говоре Ивић налази у њиховој јакој издиференцираности, у разноликости и богатству језичких појава (Ивић
1991: 225). Важан фактор који је допринео квантитету и квалитету испитаности језичког материјала са црногорског ареала јесте чињеница да су на том пољу најактивнији и најзаслужнији дијалектолози из Црне Горе, који свој матерњи говор
стручно истражују и научно га репрезентују у оквирима опште слике дијалектолошке делатности на тлу српскохрватског језика. Тежиште овога чланка усмерено је на радове о
црногорским говорима објављене у два еминентна лингвистичка часописа, које издају Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ — Српском дијалектолошком зборнику и Јужнословенском филологу. У распону
од осамдесет година (од 1927. до 1997) у овим публикацијама
објављено је четрнаест монографија посвећених опису неких
аспеката језичке структуре црногорских говора, два речника (Речник Загарача и Речник Куча), лексикографски материјал из Пиве и Васојевића, грађа из говора Спича, радови о
појединим фонетским и морфолошким појавама у локалним
говорима, о карактеристикама Његошевог језика и бројни
прикази студија и текстова тематски везаних за дијалекатски простор Црне Горе. Преглед радова штампаних у два водећа лингвистичка национална часописа показује солидну
заступљеност црногорских говора у дијалектолошким описима српских народних говора, али неуједначену динамику у различитим периодима. Језички материјал са подручја Црне Горе обележава Белићеву епоху уређивања ових гласила, интензивно се презентује и у временском интервалу од
1965. до 1997, који можемо означити „Ћупићевим раздобљем“,
док двехиљадитих година фреквентност радова о црногорским говорима у СДЗб-у и ЈФ-у опада., Of all the Stokavski speeches, those of Montenegro have proportionally been described most extensively, and the reason for all the scientific interest in these speeches Ivic finds in their strong differentiation, in the diversity and wealth of the linguistic manifestations (Ivić 1991: 225). An important factor which has contributed
to the quantity and quality of the analysis of the linguistic material from the Montenegrin areal is that in that field, the most active and most deserving dialectologists were from Montenegro, who took a professional approach to their native tongue
and scientifically represented it within the framework of the general image of dialectological activities in the field of the Serbo-Croatian language. The focus of this
article are papers on the types of Montenegrin speech which appeared in two prestigious linguistic journals published by the Serbian Academy of Sciences and Arts
SASE — the Srpski dialectološki zbornik (the Serbian Dialectological Journal) and
the Južnoslovenski filolog (The South Slavic Philologist). Within a time span of eighty
years (from 1927 until 1997) these journals published forty monographs dedicated to
the description of certain aspects of the linguistic structure of various types of Montenegrin speech, two dictionaries (Rečnik Zagarača (A Dictionary of the Zagarač language)and Rečnik Kuča (A Dictionary of the Kuči language)), lexicographic material
from Piva and Vasojevići, the structure of the speech of Spič, papers on certain phonetic and morphological occurrences in the local speeches, on the features of the language of Njegoš, and numerous overviews and texts which are thematically linked
to the dialectological area of Montenegro. The overview of the papers printed in thetwo leading linguistic national journals indicates the significant presence of types of
Montenegrin speech in the dialectological descriptions of Serbian national speech,
with an imbalanced dynamics in various periods. Linguistic material from the area of Montenegro dominates the period when Belić was the editor of these publications, and was intensely presented in the period from 1965 until 1997, which we can
refer to as „the Ćupić era“, while during the early 2000s, the frequency of occurrence
of papers on the various types of Montenegrin speech decreases in the SDJ and SSP.",
publisher = "Подгорица : Црногорска академија наука и умјетности",
journal = "Гласник Одјељења хуманистичких наука ЦАНУ",
title = "Црногорски говори у Српском дијалектолошком зборнику и Јужнословенском филологу, TYPES OF MONTENEGRIN SPEECH IN THE JOURNALS SRPSKI DIJALEKTOLOŠKI ZBORNIK AND THE JUŽNOSLOVENSKI FILOLOG",
pages = "239-270",
volume = "6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15318"
}

Милосављевић, T.. (2020). Црногорски говори у Српском дијалектолошком зборнику и Јужнословенском филологу. in Гласник Одјељења хуманистичких наука ЦАНУ
Подгорица : Црногорска академија наука и умјетности., 6, 239-270.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15318

Милосављевић T. Црногорски говори у Српском дијалектолошком зборнику и Јужнословенском филологу. in Гласник Одјељења хуманистичких наука ЦАНУ. 2020;6:239-270.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15318 .

Милосављевић, Tanja, "Црногорски говори у Српском дијалектолошком зборнику и Јужнословенском филологу" in Гласник Одјељења хуманистичких наука ЦАНУ, 6 (2020):239-270,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15318 .

TY  - CHAP
AU  - Milosavljević, Tanja
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12270
AB  - У контексту разоткривања модела категоризације језичког сазнања и његове
систематизације, али и као одраз наивног поимања стварности и карактеристичних
својстава менталитета, концепт сточарства и обимом и садржајем рефлектује начин
живота, традицију, правце кретања и међукултурне утицаје балканског становништва.
Фрагмент сточарства језичка је интерпретација древне реалности, али и не тако давне
прошлости човека на Балкану, чији је опстанак доминантно зависио од узгајања стоке.
Брдско-планинска конфигурација терена погодовала је развоју екстензивног сточарства
и условила основно занимање сеоског живља на обронцима Влашких планина, Старе и
Суве планине. На североистоку и југоистоку Србије сусретали су се и укрштали
карпатски и родопски типови сточарења, и на том се планинском терену интензивно
одвијала словенско-романска интерференција, која се најочигледније испољава у
пастирском терминосистему, једном од најстабилнијих и квантитативно доминантнијих
архаичних слојева лексичког система. Свест дијалекатске личности о важности ове
врсте делатности за опстанак заједнице у планинским пределима, о њеној централној
позицији у систему вредновања, о утицају који има на свакодневни ритам живота
колектива и појединца, обликовала је комплексан и језички разноврстан систем
сточарске терминологије, али је и допринела његовој детерминологизацији. У
народном искуству сточарење је део свакодневне стварности, тако да је речник пастира
и сточара из домена спецификованог занимањем лако доспевао у колоквијални дискурс
и постајао компонента општег лексичког фонда, попуњавајући централну зону
дијалекатског лексичког система. Ту позицију пастирска / сточарска лексика вековима
је одржавала у народним српским говорима. Под утицајем ексртралингвистичких
фактора терминосистем сточарства последњих деценија помера се ка периферији и
језгрену позицију уступа терминологијама које прате савремене облике и нове области
људског деловања. Стога, оно што је забележено у дијалекатским речницима и
прикупљено упитницима представља солидан корпус на основу којег се могу
реконструисати модели категоризације објективне стварности и наивне представе о
свету и животу српског народа.
На основу дијалекатског речничког материјала, односно грађе из необјављеног
Пастирског речника проф. Недељка Богдановића, покушали смо да реконструишемо
фрагмент сточарства на језичкој слици света југоисточних српских говора. Когнитивно-
семантичка и лингвокултуролошка анализа показале су да је концептосфера сточарства
један од есенцијалних сегмената дијалекатске језичке слике света и да заузима
централну позицију у менталном лексикону дијалекатске језичке личности. Структура,
садржај и парадигма испитиваног терминосистема потврдили су хипотезу постављену у
упитницима за испитивање сточарске лексике да су језгрени елементи концептосфере
сточарства појмови ’овца’ и ’стадо’, што концепт овчарства чини централним
концептом у домену привредне производње и једним од базних концепата
традиционалне материјалне културе. Садржај концепта конзервира аутентичне облике
пастирења и аутохтони поглед на свет старопланинских пастира, а вербални репрезенти
доминантних фрејмова (’чување у стаду’,’понашање стада’, ’чувар стада’, ’сточарско
станиште’, ’младунче овце’, ’телесне особине овце’,’руно и вуна’, ’овчије млеко и
производи од млека’) представљају кодове за семиотичко читање и разумевање начина
живота, спознаје реалног света, искуства, вредносног система, културних образаца

становништва југоисточне Србије и обимом и садржајем нуде ширу димензију
лингвокултуролошког сагледавања језичких појава, што олакшава реконструкцију
пастирења и из дијахронијске перспективе и у синхронијској равни.
AB  - Special attention is paid to the image of the world that is read from the lexicon of animal husbandry terms originating in the researched area (T. Milosavljević: Fragmenti stočarstva na jezičkoj slici sveta jugoistočnih srpskih govora). 
In the context of unveiling the model of categorization of linguistic findings and their systematization, but also as a reflection of a naive understanding of reality and characteristic properties of mentality, the concept of animal husbandry, both in terms of its form and content, reflects the lifestyle, tradition, directions of movements and intercultural influences of the Balkan population. The fragment of animal husbandry is a linguistic interpretation of the ancient reality, but also of the not-so-distant past of man in the Balkans, whose survival predominantly depended on cattle breeding. The hilly and mountainous configuration of the terrain favored the development of extensive cattle breeding and conditioned the basic occupation of the rural population on the slopes of the Vlach Mountains, Stara and Suva mountains. In the northeast and southeast of Serbia, the Carpathian and Rhodopean types of cattle breeding crossed paths and became intertwined, with the Slavic-Roman interference that intensively took place on that mountainous terrain, which is most evident in the pastoral terminology, which is one of the most stable and quantitatively dominant archaic layers of the lexical system. The awareness of a dialect personality of the importance of this type of activity for the survival of the community in mountainous areas, of its central position in the value system, of the impact it has on the daily rhythm of life of the collective and an individual, shaped the complex and linguistically diverse system of animal husbandry terminology, but it also contributed to its determinologisation. In the folk experience, cattle breeding has been an integral part of everyday reality, so that the vocabulary of shepherds and cattle breeders easily transcended the domain specified by their occupation and entered the colloquial discourse and thus  became a component of the general lexical fund, occupying the central zone of the dialect lexical system. This position has been maintained by the pastoral/animal husbandry terms vocabulary for centuries in the Serbian vernaculars. Under the influence of extralinguistic factors, the system of animal husbandry terms has been moving towards the periphery in recent decades, giving way to terminologies that follow modern forms and new areas of human activity, which have gradually been taking over the core position. Therefore, that, which has been recorded in dialect dictionaries and collected in questionnaires, constitutes a solid corpus on the basis of which models of categorization of objective reality and naive understanding of the world and life of the Serbian people can be reconstructed
On the basis of dialectal dictionary materials, that is, the materials incorporated in the unpublished Pastirski rečnik (Pastoral Dictionary) authored by Professor Nedeljko Bogdanović (compiled within the same project), we have tried to reconstruct a fragment of animal husbandry in the context of the linguistic picture of the world of dialects of Southeastern Serbia. A cognitive-semantic and a linguo-cultural analysis have shown that the conceptual sphere of animal husbandry is one of the essential segments of the dialectal linguistic picture of the world and that it occupies a central position in the mental lexicon of a dialectal linguistic personality. The structure, content and paradigm of the examined terminology system has confirmed the hypothesis put forward in the questionnaires aiming at studying animal husbandry vocabulary, that the core elements of the cattle breeding conceptual sphere are the terms ‘sheep’ and ’flock’, which makes the concept of sheep breeding a central concept in economic production and one of the basic concepts of traditional material culture. The content of the concept preserves authentic forms of shepherding and an autochthonous view of the world cherished by the Stara Planina shepherds, whereas the verbal representations of dominant frames (’herding’, ’herd behavior’, ’herd keeper’, ’cattle habitat’, ’calf’, ’physical characteristics of sheep’, ’fleece and wool’, ’sheep’s milk and milk products’) represent codes for semiotic reading and understanding of the lifestyle, real world cognition, experience, value system and cultural patterns of the population of Southeastern Serbia, and offer a broader dimension of linguistic and cultural perception of linguistic phenomena owing to their scope and content, which facilitates the reconstruction of shepherding from a diachronic perspective and within a synchronic dimension alike.
PB  - Ниш : САНУ огранак САНУ у Нишу
T2  - Пастирска лексика југоисточне Србије
T1  - Фрагмент сточарства на језичкој слици света југоисточних српских говора
SP  - 49
EP  - 86
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12270
ER  - 

@inbook{
author = "Milosavljević, Tanja",
year = "2020",
abstract = "У контексту разоткривања модела категоризације језичког сазнања и његове
систематизације, али и као одраз наивног поимања стварности и карактеристичних
својстава менталитета, концепт сточарства и обимом и садржајем рефлектује начин
живота, традицију, правце кретања и међукултурне утицаје балканског становништва.
Фрагмент сточарства језичка је интерпретација древне реалности, али и не тако давне
прошлости човека на Балкану, чији је опстанак доминантно зависио од узгајања стоке.
Брдско-планинска конфигурација терена погодовала је развоју екстензивног сточарства
и условила основно занимање сеоског живља на обронцима Влашких планина, Старе и
Суве планине. На североистоку и југоистоку Србије сусретали су се и укрштали
карпатски и родопски типови сточарења, и на том се планинском терену интензивно
одвијала словенско-романска интерференција, која се најочигледније испољава у
пастирском терминосистему, једном од најстабилнијих и квантитативно доминантнијих
архаичних слојева лексичког система. Свест дијалекатске личности о важности ове
врсте делатности за опстанак заједнице у планинским пределима, о њеној централној
позицији у систему вредновања, о утицају који има на свакодневни ритам живота
колектива и појединца, обликовала је комплексан и језички разноврстан систем
сточарске терминологије, али је и допринела његовој детерминологизацији. У
народном искуству сточарење је део свакодневне стварности, тако да је речник пастира
и сточара из домена спецификованог занимањем лако доспевао у колоквијални дискурс
и постајао компонента општег лексичког фонда, попуњавајући централну зону
дијалекатског лексичког система. Ту позицију пастирска / сточарска лексика вековима
је одржавала у народним српским говорима. Под утицајем ексртралингвистичких
фактора терминосистем сточарства последњих деценија помера се ка периферији и
језгрену позицију уступа терминологијама које прате савремене облике и нове области
људског деловања. Стога, оно што је забележено у дијалекатским речницима и
прикупљено упитницима представља солидан корпус на основу којег се могу
реконструисати модели категоризације објективне стварности и наивне представе о
свету и животу српског народа.
На основу дијалекатског речничког материјала, односно грађе из необјављеног
Пастирског речника проф. Недељка Богдановића, покушали смо да реконструишемо
фрагмент сточарства на језичкој слици света југоисточних српских говора. Когнитивно-
семантичка и лингвокултуролошка анализа показале су да је концептосфера сточарства
један од есенцијалних сегмената дијалекатске језичке слике света и да заузима
централну позицију у менталном лексикону дијалекатске језичке личности. Структура,
садржај и парадигма испитиваног терминосистема потврдили су хипотезу постављену у
упитницима за испитивање сточарске лексике да су језгрени елементи концептосфере
сточарства појмови ’овца’ и ’стадо’, што концепт овчарства чини централним
концептом у домену привредне производње и једним од базних концепата
традиционалне материјалне културе. Садржај концепта конзервира аутентичне облике
пастирења и аутохтони поглед на свет старопланинских пастира, а вербални репрезенти
доминантних фрејмова (’чување у стаду’,’понашање стада’, ’чувар стада’, ’сточарско
станиште’, ’младунче овце’, ’телесне особине овце’,’руно и вуна’, ’овчије млеко и
производи од млека’) представљају кодове за семиотичко читање и разумевање начина
живота, спознаје реалног света, искуства, вредносног система, културних образаца

становништва југоисточне Србије и обимом и садржајем нуде ширу димензију
лингвокултуролошког сагледавања језичких појава, што олакшава реконструкцију
пастирења и из дијахронијске перспективе и у синхронијској равни., Special attention is paid to the image of the world that is read from the lexicon of animal husbandry terms originating in the researched area (T. Milosavljević: Fragmenti stočarstva na jezičkoj slici sveta jugoistočnih srpskih govora). 
In the context of unveiling the model of categorization of linguistic findings and their systematization, but also as a reflection of a naive understanding of reality and characteristic properties of mentality, the concept of animal husbandry, both in terms of its form and content, reflects the lifestyle, tradition, directions of movements and intercultural influences of the Balkan population. The fragment of animal husbandry is a linguistic interpretation of the ancient reality, but also of the not-so-distant past of man in the Balkans, whose survival predominantly depended on cattle breeding. The hilly and mountainous configuration of the terrain favored the development of extensive cattle breeding and conditioned the basic occupation of the rural population on the slopes of the Vlach Mountains, Stara and Suva mountains. In the northeast and southeast of Serbia, the Carpathian and Rhodopean types of cattle breeding crossed paths and became intertwined, with the Slavic-Roman interference that intensively took place on that mountainous terrain, which is most evident in the pastoral terminology, which is one of the most stable and quantitatively dominant archaic layers of the lexical system. The awareness of a dialect personality of the importance of this type of activity for the survival of the community in mountainous areas, of its central position in the value system, of the impact it has on the daily rhythm of life of the collective and an individual, shaped the complex and linguistically diverse system of animal husbandry terminology, but it also contributed to its determinologisation. In the folk experience, cattle breeding has been an integral part of everyday reality, so that the vocabulary of shepherds and cattle breeders easily transcended the domain specified by their occupation and entered the colloquial discourse and thus  became a component of the general lexical fund, occupying the central zone of the dialect lexical system. This position has been maintained by the pastoral/animal husbandry terms vocabulary for centuries in the Serbian vernaculars. Under the influence of extralinguistic factors, the system of animal husbandry terms has been moving towards the periphery in recent decades, giving way to terminologies that follow modern forms and new areas of human activity, which have gradually been taking over the core position. Therefore, that, which has been recorded in dialect dictionaries and collected in questionnaires, constitutes a solid corpus on the basis of which models of categorization of objective reality and naive understanding of the world and life of the Serbian people can be reconstructed
On the basis of dialectal dictionary materials, that is, the materials incorporated in the unpublished Pastirski rečnik (Pastoral Dictionary) authored by Professor Nedeljko Bogdanović (compiled within the same project), we have tried to reconstruct a fragment of animal husbandry in the context of the linguistic picture of the world of dialects of Southeastern Serbia. A cognitive-semantic and a linguo-cultural analysis have shown that the conceptual sphere of animal husbandry is one of the essential segments of the dialectal linguistic picture of the world and that it occupies a central position in the mental lexicon of a dialectal linguistic personality. The structure, content and paradigm of the examined terminology system has confirmed the hypothesis put forward in the questionnaires aiming at studying animal husbandry vocabulary, that the core elements of the cattle breeding conceptual sphere are the terms ‘sheep’ and ’flock’, which makes the concept of sheep breeding a central concept in economic production and one of the basic concepts of traditional material culture. The content of the concept preserves authentic forms of shepherding and an autochthonous view of the world cherished by the Stara Planina shepherds, whereas the verbal representations of dominant frames (’herding’, ’herd behavior’, ’herd keeper’, ’cattle habitat’, ’calf’, ’physical characteristics of sheep’, ’fleece and wool’, ’sheep’s milk and milk products’) represent codes for semiotic reading and understanding of the lifestyle, real world cognition, experience, value system and cultural patterns of the population of Southeastern Serbia, and offer a broader dimension of linguistic and cultural perception of linguistic phenomena owing to their scope and content, which facilitates the reconstruction of shepherding from a diachronic perspective and within a synchronic dimension alike.",
publisher = "Ниш : САНУ огранак САНУ у Нишу",
journal = "Пастирска лексика југоисточне Србије",
booktitle = "Фрагмент сточарства на језичкој слици света југоисточних српских говора",
pages = "49-86",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12270"
}

Milosavljević, T.. (2020). Фрагмент сточарства на језичкој слици света југоисточних српских говора. in Пастирска лексика југоисточне Србије
Ниш : САНУ огранак САНУ у Нишу., 49-86.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12270

Milosavljević T. Фрагмент сточарства на језичкој слици света југоисточних српских говора. in Пастирска лексика југоисточне Србије. 2020;:49-86.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12270 .

Milosavljević, Tanja, "Фрагмент сточарства на језичкој слици света југоисточних српских говора" in Пастирска лексика југоисточне Србије (2020):49-86,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12270 .

TY  - JOUR
AU  - Милосављевић, Тања Ч.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10690
AB  - В настоящей работе рассматриваются идеофонные предикаты,
которые до сих пор не были предметом изучения в сербском языке под
этим термином. Существует несколько исследований, посвященных
этим формам, в которых они относятся к междометиям, в то время как
более подробных изучений, указывающих на функционирование идеофонных предикатов в сербском языке почти не имеется. В рамках данной работы мы попытаемся предоставить больше информации в связи
с идеофонами: в первую очередь, мы покажем, что такое идеофонные
предикаты, а затем и их основные характеристики.
AB  - У овом раду се разматрају идеофонски предикати, који до сада нису
били истраживани у српском језику под овим термином. Постоје неколико студија које се баве овим формама и које их сврставају у узвике, али
детаљнијих истраживања која показују функционисање идеофонских предиката у српском језику готово да нема. Покушаћемо да пружимо више
информација у вези са идеофонима: најпре ћемо показати шта су идеофонски предикати, а потом и њихове основне карактеристике.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Идеофонски предикати у српском језику : основне карактеристике
T1  - Идеофонные предикаты в сербском языке – основные характеристики
SP  - 51
EP  - 60
VL  - 51
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10690
ER  - 

@article{
author = "Милосављевић, Тања Ч.",
year = "2020",
abstract = "В настоящей работе рассматриваются идеофонные предикаты,
которые до сих пор не были предметом изучения в сербском языке под
этим термином. Существует несколько исследований, посвященных
этим формам, в которых они относятся к междометиям, в то время как
более подробных изучений, указывающих на функционирование идеофонных предикатов в сербском языке почти не имеется. В рамках данной работы мы попытаемся предоставить больше информации в связи
с идеофонами: в первую очередь, мы покажем, что такое идеофонные
предикаты, а затем и их основные характеристики., У овом раду се разматрају идеофонски предикати, који до сада нису
били истраживани у српском језику под овим термином. Постоје неколико студија које се баве овим формама и које их сврставају у узвике, али
детаљнијих истраживања која показују функционисање идеофонских предиката у српском језику готово да нема. Покушаћемо да пружимо више
информација у вези са идеофонима: најпре ћемо показати шта су идеофонски предикати, а потом и њихове основне карактеристике.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Идеофонски предикати у српском језику : основне карактеристике, Идеофонные предикаты в сербском языке – основные характеристики",
pages = "51-60",
volume = "51",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10690"
}

Милосављевић, Т. Ч.. (2020). Идеофонски предикати у српском језику : основне карактеристике. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 51(2), 51-60.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10690

Милосављевић ТЧ. Идеофонски предикати у српском језику : основне карактеристике. in Наш језик. 2020;51(2):51-60.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10690 .

Милосављевић, Тања Ч., "Идеофонски предикати у српском језику : основне карактеристике" in Наш језик, 51, no. 2 (2020):51-60,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10690 .

TY  - CHAP
AU  - Милосављевић, Тања З.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11984
AB  - Жаргонска лексика, која чини активни фонд претежно омладинског вокабулара, актуелна је и на дијалекатском ареалу, где је подвргнута двострукој раслојености – и територијалној и социјалној. Регионални жаргон се у савременој лингвистици дефинише као жаргонизована, експресивно обојена лексика и фразеологија у говору становника одређеног места или области (Л. А. Григорович: 2015). На Филозофском факултету у Нишу 2018. године објављен је Речник жаргонизама jужне пруге Ј. Марковић и Т. Трајковић, ,,замишљен као инвенатар лексема у жаргонској употреби у југоисточној Србији”. Ауторке у предговору наводе да је овај облик употребе језика бележен код свих генерација, те да је ,,диференцијација између жаргонске и дијалекатске лексике понекад веома тешка и нерешива, што се може приписати и генерацијским разликама” (Марковић, Трајковић 2018: 4). Полазећи од грађе у поменутом речнику, намеравали смо утврдити оне црте жаргона на дијалекатском ареалу које га ситуирају у општи корпус жаргонизама, али и екстраховати језичке и изванјезичке елементе који обликују његов специфичан лингвокултурни карактер. Наш примарни истраживачки задатак оријентисан је на творбене и семантичке механизме који учествују у креирању дијалекатске жаргонске лексике, с посебном пажњом на семантичко-прагматичке детерминанте моделирања експресивности.
AB  - Jargon is a dynamic subsystem of every contemporary language which is realized in conversational discourse, has a predominantly colloquial use, its own structural organization, characteristic models of formation, and unpredictable rules of development. The lexicon of a jargon, which makes up the active fund of vocabulary predominantly used by younger generations, is a current topic in the dialectical areal as well, where it is subjected to a dual distribution – both territorial and social. Regional jargons in contemporary linguistics are defined as jargonized, expressively colored lexis and phraseology in the speech of a particular place or area (L. А. Grigorovič: 2015). In addition to several dictionaries of jargon (mostly that of Belgrade) as a variety of the standard Serbian language which provides a significant contribution to the local lexicography, at the Faculty of Philosophy in Nis in 2018 the Rečnik žargonizama Južne pruge compiled by Ј. Marković and Т. Trajković was published, “conceived of as an inventory of lexemes in jargon use in South-East Serbia”. The authors in their preface cite that this type of language use is found among all generations of speakers, and thus that “the distinction between a jargon and dialectical lexis is sometimes difficult to make and resolve, which can be ascribed to generational differences” (Marković, Trajković 2018: 4). Starting from the material contained in the aforementioned dictionary, we attempted to determine those features of the jargon in the dialectical areal which places it within the general corpus of jargonisms, but also to extract those linguistic and extralinguistic elements which shape its particular linguacultural character. Our primary research task is focused on derivational and semantic mechanisms which take part in the creation of the lexicon of a jargon, with special attention being paid to the semantic-pragmatic determinants of modelling expressiveness. The current state in the Serbian youth jargon also affects both the younger generations on the margins, which in a broad conceptual and linguistic scope follow and adopt modern jargon tendencies, with certain corrections on the phonetic, morphological, derivational-semantic and lexical-semantic plane, which gives the regional jargon a local feel and develops into a recognizable feature of substandard and conversational style of a specific environment.
PB  - Ниш : Филозофски факултет Универзитета
T2  - На темељима  народних говора
T1  - Творбено-семантичке и лингвокултурне карактеристике жаргонске лексике југоисточне Србије
T1  - Derivational-Semantic and Linguacultural Features of the Lexicon of the Jargon of South-East Serbia
VL  - 427
VL  - 437
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11984
ER  - 

@inbook{
author = "Милосављевић, Тања З.",
year = "2020",
abstract = "Жаргонска лексика, која чини активни фонд претежно омладинског вокабулара, актуелна је и на дијалекатском ареалу, где је подвргнута двострукој раслојености – и територијалној и социјалној. Регионални жаргон се у савременој лингвистици дефинише као жаргонизована, експресивно обојена лексика и фразеологија у говору становника одређеног места или области (Л. А. Григорович: 2015). На Филозофском факултету у Нишу 2018. године објављен је Речник жаргонизама jужне пруге Ј. Марковић и Т. Трајковић, ,,замишљен као инвенатар лексема у жаргонској употреби у југоисточној Србији”. Ауторке у предговору наводе да је овај облик употребе језика бележен код свих генерација, те да је ,,диференцијација између жаргонске и дијалекатске лексике понекад веома тешка и нерешива, што се може приписати и генерацијским разликама” (Марковић, Трајковић 2018: 4). Полазећи од грађе у поменутом речнику, намеравали смо утврдити оне црте жаргона на дијалекатском ареалу које га ситуирају у општи корпус жаргонизама, али и екстраховати језичке и изванјезичке елементе који обликују његов специфичан лингвокултурни карактер. Наш примарни истраживачки задатак оријентисан је на творбене и семантичке механизме који учествују у креирању дијалекатске жаргонске лексике, с посебном пажњом на семантичко-прагматичке детерминанте моделирања експресивности., Jargon is a dynamic subsystem of every contemporary language which is realized in conversational discourse, has a predominantly colloquial use, its own structural organization, characteristic models of formation, and unpredictable rules of development. The lexicon of a jargon, which makes up the active fund of vocabulary predominantly used by younger generations, is a current topic in the dialectical areal as well, where it is subjected to a dual distribution – both territorial and social. Regional jargons in contemporary linguistics are defined as jargonized, expressively colored lexis and phraseology in the speech of a particular place or area (L. А. Grigorovič: 2015). In addition to several dictionaries of jargon (mostly that of Belgrade) as a variety of the standard Serbian language which provides a significant contribution to the local lexicography, at the Faculty of Philosophy in Nis in 2018 the Rečnik žargonizama Južne pruge compiled by Ј. Marković and Т. Trajković was published, “conceived of as an inventory of lexemes in jargon use in South-East Serbia”. The authors in their preface cite that this type of language use is found among all generations of speakers, and thus that “the distinction between a jargon and dialectical lexis is sometimes difficult to make and resolve, which can be ascribed to generational differences” (Marković, Trajković 2018: 4). Starting from the material contained in the aforementioned dictionary, we attempted to determine those features of the jargon in the dialectical areal which places it within the general corpus of jargonisms, but also to extract those linguistic and extralinguistic elements which shape its particular linguacultural character. Our primary research task is focused on derivational and semantic mechanisms which take part in the creation of the lexicon of a jargon, with special attention being paid to the semantic-pragmatic determinants of modelling expressiveness. The current state in the Serbian youth jargon also affects both the younger generations on the margins, which in a broad conceptual and linguistic scope follow and adopt modern jargon tendencies, with certain corrections on the phonetic, morphological, derivational-semantic and lexical-semantic plane, which gives the regional jargon a local feel and develops into a recognizable feature of substandard and conversational style of a specific environment.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет Универзитета",
journal = "На темељима  народних говора",
booktitle = "Творбено-семантичке и лингвокултурне карактеристике жаргонске лексике југоисточне Србије, Derivational-Semantic and Linguacultural Features of the Lexicon of the Jargon of South-East Serbia",
volume = "427, 437",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11984"
}

Милосављевић, Т. З.. (2020). Творбено-семантичке и лингвокултурне карактеристике жаргонске лексике југоисточне Србије. in На темељима  народних говора
Ниш : Филозофски факултет Универзитета., 427.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11984

Милосављевић ТЗ. Творбено-семантичке и лингвокултурне карактеристике жаргонске лексике југоисточне Србије. in На темељима  народних говора. 2020;427.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11984 .

Милосављевић, Тања З., "Творбено-семантичке и лингвокултурне карактеристике жаргонске лексике југоисточне Србије" in На темељима  народних говора, 427 (2020),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11984 .

TY  - JOUR
AU  - Милосављевић, Тања З.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9522
AB  - Вербална репрезентација концепта хране на језичкој слици света српског
призренског говора манифестује сегмент традиционалне српске културе у
Призрену који се односи на основну егзистенцијалну сферу свакодневног
живота и једну од фундаменталних категорија стварности. Истраживање се
заснива на речничком корпусу Збирке речи из Призрена Димитрија Чемерикића, који детаљно и поуздано сведочи о позицији концепта хране у језичком
сазнању призренске језичке личности с почетка 20. века. Примарни задатак
је идентификација одговарајућих когнитивно-смисаоних компоненти и културних чинилаца који учествују у образовању вредносног и информационог
садржаја концепта хране а испољавају се у језичком знаку којима су фиксирани на језичкој слици света српског призренског говора не само као когнитивне структуре већ као есенцијални елементи призренске културе. Циљ рада је
екстраховање лингвокултурних особености језичке концептуализације хране
у српском призренском говору преко језичких јединица које попуњавају концептуално поље храна реконструкцијом терминосистема са идентификационим семантичким обележјем ’храна’ који формом и садржајем одражава моделе поимања хране у језичком сазнању призренских Срба и културу исхране
у старом Призрену и у којем се експлицитно испољавају специфичне лингвокултурне црте као и језички и културни елементи оријенталне гастрономије
под чијим се утицајем вековима формирао.
AB  - The verbal representation of the concept of food in the linguistic image of the world
of the Serbian speech of Prizren manifests a segment of traditional Serbian culture
in Prizren, which refers to the basic existential sphere of everyday life and one of
the fundamental categories of reality, reflecting the linguacultural specificities of
the Prizren socium from the beginning of the twentieth century. The linguistic units
which fill out the conceptual field of food with their form and content reflect the
models of understanding food and drink in the linguistic knowledge of the Serbs
from Prizren, the relationship towards food in the Prizren linguistic personality and the culture of food in old Prizren. The ethnic, sociocultural and linguacultural
identification features are fixed in culinary system of terms, in which we find the
coded elements of oriental gastronomy under whose influence it developed for
centuries.
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу
T2  - Исходишта
T1  - Вербална репрезентација концепта хране у српском призренском говору
T1  - The Verbal Representation of the Concept Of Food in the Serbian Speech of Prizren
SP  - 203
EP  - 216
VL  - 6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9522
ER  - 

@article{
author = "Милосављевић, Тања З.",
year = "2020",
abstract = "Вербална репрезентација концепта хране на језичкој слици света српског
призренског говора манифестује сегмент традиционалне српске културе у
Призрену који се односи на основну егзистенцијалну сферу свакодневног
живота и једну од фундаменталних категорија стварности. Истраживање се
заснива на речничком корпусу Збирке речи из Призрена Димитрија Чемерикића, који детаљно и поуздано сведочи о позицији концепта хране у језичком
сазнању призренске језичке личности с почетка 20. века. Примарни задатак
је идентификација одговарајућих когнитивно-смисаоних компоненти и културних чинилаца који учествују у образовању вредносног и информационог
садржаја концепта хране а испољавају се у језичком знаку којима су фиксирани на језичкој слици света српског призренског говора не само као когнитивне структуре већ као есенцијални елементи призренске културе. Циљ рада је
екстраховање лингвокултурних особености језичке концептуализације хране
у српском призренском говору преко језичких јединица које попуњавају концептуално поље храна реконструкцијом терминосистема са идентификационим семантичким обележјем ’храна’ који формом и садржајем одражава моделе поимања хране у језичком сазнању призренских Срба и културу исхране
у старом Призрену и у којем се експлицитно испољавају специфичне лингвокултурне црте као и језички и културни елементи оријенталне гастрономије
под чијим се утицајем вековима формирао., The verbal representation of the concept of food in the linguistic image of the world
of the Serbian speech of Prizren manifests a segment of traditional Serbian culture
in Prizren, which refers to the basic existential sphere of everyday life and one of
the fundamental categories of reality, reflecting the linguacultural specificities of
the Prizren socium from the beginning of the twentieth century. The linguistic units
which fill out the conceptual field of food with their form and content reflect the
models of understanding food and drink in the linguistic knowledge of the Serbs
from Prizren, the relationship towards food in the Prizren linguistic personality and the culture of food in old Prizren. The ethnic, sociocultural and linguacultural
identification features are fixed in culinary system of terms, in which we find the
coded elements of oriental gastronomy under whose influence it developed for
centuries.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Универзитет у Нишу",
journal = "Исходишта",
title = "Вербална репрезентација концепта хране у српском призренском говору, The Verbal Representation of the Concept Of Food in the Serbian Speech of Prizren",
pages = "203-216",
volume = "6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9522"
}

Милосављевић, Т. З.. (2020). Вербална репрезентација концепта хране у српском призренском говору. in Исходишта
Темишвар : Савез Срба у Румунији., 6, 203-216.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9522

Милосављевић ТЗ. Вербална репрезентација концепта хране у српском призренском говору. in Исходишта. 2020;6:203-216.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9522 .

Милосављевић, Тања З., "Вербална репрезентација концепта хране у српском призренском говору" in Исходишта, 6 (2020):203-216,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9522 .

TY  - CONF
AU  - Milosavljević, Tanja
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12265
AB  - Лексичке јединице које попуњавају концепт болести на призренској језичкој слици света показатељ су позиције коју ова категорија стварности
заузима у поимању света и живота у језичком сазнању дијалекатске језичке личности. Феномен болести један је од централних фрагмената наивне
слике човека, с обзиром на то да је непосредно повезан са универзалном
парадигмом животног циклуса, али и са представама о слабости тела и духа које одражавају социокултурну специфику локалне заједнице. Реконструкција концепта базира се на лексичком материјалу којим је концепт
вербализован и у чијем су садржају интерпретирана схватања и знања о
болестима, однос колектива према болесној особи, народне методе излечења. Когнитивно-семантичка и лингвокултуролошка анализа лексичко-семантичког поља болест и његовог појмовног опозита здравље заснива се на језичким чињеницама са експлицитним ознакама концепта регистрованим у Збирци речи из Призрена Димитрија Чемерикића. Концепт карактеришу скаларни и градуални принципи организације елемената, на
основу којих се концептосфера болести раслојава у две линеарне зоне: 1)
здравље – нарушавање здравља – болест – оздрављење (сфера здравља) и
2) здравље – нарушавање здравља – болест – погоршање стања – смрт. У
језгру поља фигурирају скале које манифестују асоцијативно-појмовни
садржај болест – болестан – болесник – боловати и на којима су градуално ситуирани језички елементи којима је тај садржај вербализован у српском призренском говору. Централну зону попуњавају конституенти који
у свом значењском слоју садрже диференцијалну сему о врсти болести,
преносећи информације о обољењима карактеристичним за дати период
и за дату средину и наивна схватања о пореклу болести. Лингвокултурни
спецификум призренског социјума посебно се очитава на периферији
концептосфере, у доменима народне медицине и односа према болеснику, где се укрштају аутохтоне и оријенталне методе излечења, традиционални модели понашања и поглед на свет призренске дијалекатске личности с краја XIX и почетка XX века.
AB  - Lexical units which complete the concept of illness in the Prizren linguistic
image of the world are indicators of the place that this category of reality holdsin the construal of the world and life in the linguistic knowledge of the dialectical linguistic persona. The phenomenon of illness is one of the central fragments of the naïve image of man, considering that it is directly related to the universal paradigm of the life cycle, but also with the representations of the
weakness of the body and spirit which reflect the socio-cultural specificities of
the local community. The cognitive-semantic and lingua-cultural analysis of
the lexicosemantic field of illness and its conceptual opposite health is based on
the material found in the Zbirke reči iz Prizrena by Dimitrije Čemerkić, from
which we extracted the linguistic units which form the lexico-semantic field of
illness and which are a part of its conceptual opposite health. The conceptual
organization of the conceptosphere is characterized by a scalar nature and
principle of the gradual distribution of elements. The concept is divided along
two linear zones: 1) health – failing health – illness – recovery (the sphere of
health); and 2) health – failing health – illness – the worsening of one’s condition – death. In the essence of the field we find scales which manifest the associ ational-conceptual content of illness—the ill—being taken ill, on which there are gradually situated linguistic elements used to verbalize this content in the Serbian speech of Prizren. The central zone is made up of constituents which in
their semantic layer contain a differential seme which is the bearer of the information on the type of illness. This fragment is significant from the lingua-cultural standpoint since it represents a register of illnesses in Prizren at the end of the 19th and beginning of the 20th century, and provides a diagnosis of the characteristic illnesses at the given time and in the given environment. The
lingua-cultural specificities of the Prizren social environment can particularly be determined on the periphery of the conceptosphere, in the domain of folk medicine, and the attitude towards the ill, where we find a mixture between the traditional and oriental methods of treatment, models of behaviour and views of the world. General, universal signs of the concept, present even in the
linguistic knowledge of Serbs from Prizren from the beginning of the 20th century, include the lexicosemantic distribution of this segment of reality in the linguistic image of the world, the mythical representation of illness which is associated with superstition and the naïve belief in predestination, a conceptu alization of illness as an occurrence originating from the otherworldly, which is ascribed the features of a living being which attacks and destroys a man, and
one’s attempt to defend oneself from that force through treatment.
PB  - Приштина : Филозофски факултет Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици
C3  - Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици
T1  - Репрезентација концепта болест на призренској слици света
T1  - The Representation of the Concept of Illness in the Prizren Linguistic Image of the World
SP  - 83
EP  - 99
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12265
ER  - 

@conference{
author = "Milosavljević, Tanja",
year = "2020",
abstract = "Лексичке јединице које попуњавају концепт болести на призренској језичкој слици света показатељ су позиције коју ова категорија стварности
заузима у поимању света и живота у језичком сазнању дијалекатске језичке личности. Феномен болести један је од централних фрагмената наивне
слике човека, с обзиром на то да је непосредно повезан са универзалном
парадигмом животног циклуса, али и са представама о слабости тела и духа које одражавају социокултурну специфику локалне заједнице. Реконструкција концепта базира се на лексичком материјалу којим је концепт
вербализован и у чијем су садржају интерпретирана схватања и знања о
болестима, однос колектива према болесној особи, народне методе излечења. Когнитивно-семантичка и лингвокултуролошка анализа лексичко-семантичког поља болест и његовог појмовног опозита здравље заснива се на језичким чињеницама са експлицитним ознакама концепта регистрованим у Збирци речи из Призрена Димитрија Чемерикића. Концепт карактеришу скаларни и градуални принципи организације елемената, на
основу којих се концептосфера болести раслојава у две линеарне зоне: 1)
здравље – нарушавање здравља – болест – оздрављење (сфера здравља) и
2) здравље – нарушавање здравља – болест – погоршање стања – смрт. У
језгру поља фигурирају скале које манифестују асоцијативно-појмовни
садржај болест – болестан – болесник – боловати и на којима су градуално ситуирани језички елементи којима је тај садржај вербализован у српском призренском говору. Централну зону попуњавају конституенти који
у свом значењском слоју садрже диференцијалну сему о врсти болести,
преносећи информације о обољењима карактеристичним за дати период
и за дату средину и наивна схватања о пореклу болести. Лингвокултурни
спецификум призренског социјума посебно се очитава на периферији
концептосфере, у доменима народне медицине и односа према болеснику, где се укрштају аутохтоне и оријенталне методе излечења, традиционални модели понашања и поглед на свет призренске дијалекатске личности с краја XIX и почетка XX века., Lexical units which complete the concept of illness in the Prizren linguistic
image of the world are indicators of the place that this category of reality holdsin the construal of the world and life in the linguistic knowledge of the dialectical linguistic persona. The phenomenon of illness is one of the central fragments of the naïve image of man, considering that it is directly related to the universal paradigm of the life cycle, but also with the representations of the
weakness of the body and spirit which reflect the socio-cultural specificities of
the local community. The cognitive-semantic and lingua-cultural analysis of
the lexicosemantic field of illness and its conceptual opposite health is based on
the material found in the Zbirke reči iz Prizrena by Dimitrije Čemerkić, from
which we extracted the linguistic units which form the lexico-semantic field of
illness and which are a part of its conceptual opposite health. The conceptual
organization of the conceptosphere is characterized by a scalar nature and
principle of the gradual distribution of elements. The concept is divided along
two linear zones: 1) health – failing health – illness – recovery (the sphere of
health); and 2) health – failing health – illness – the worsening of one’s condition – death. In the essence of the field we find scales which manifest the associ ational-conceptual content of illness—the ill—being taken ill, on which there are gradually situated linguistic elements used to verbalize this content in the Serbian speech of Prizren. The central zone is made up of constituents which in
their semantic layer contain a differential seme which is the bearer of the information on the type of illness. This fragment is significant from the lingua-cultural standpoint since it represents a register of illnesses in Prizren at the end of the 19th and beginning of the 20th century, and provides a diagnosis of the characteristic illnesses at the given time and in the given environment. The
lingua-cultural specificities of the Prizren social environment can particularly be determined on the periphery of the conceptosphere, in the domain of folk medicine, and the attitude towards the ill, where we find a mixture between the traditional and oriental methods of treatment, models of behaviour and views of the world. General, universal signs of the concept, present even in the
linguistic knowledge of Serbs from Prizren from the beginning of the 20th century, include the lexicosemantic distribution of this segment of reality in the linguistic image of the world, the mythical representation of illness which is associated with superstition and the naïve belief in predestination, a conceptu alization of illness as an occurrence originating from the otherworldly, which is ascribed the features of a living being which attacks and destroys a man, and
one’s attempt to defend oneself from that force through treatment.",
publisher = "Приштина : Филозофски факултет Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици",
journal = "Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици",
title = "Репрезентација концепта болест на призренској слици света, The Representation of the Concept of Illness in the Prizren Linguistic Image of the World",
pages = "83-99",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12265"
}

Milosavljević, T.. (2020). Репрезентација концепта болест на призренској слици света. in Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици
Приштина : Филозофски факултет Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици., 83-99.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12265

Milosavljević T. Репрезентација концепта болест на призренској слици света. in Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици. 2020;:83-99.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12265 .

Milosavljević, Tanja, "Репрезентација концепта болест на призренској слици света" in Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици (2020):83-99,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12265 .

TY  - CONF
AU  - Milosavljević, Tanja
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12264
AB  - У непосредној вези са универзалним концептом лепоте стоји историјски и социокултурно детерминисан концепт козметике и декорације тела, као један од аспеката естетског поимања стварности. Преко терминосистема из домена хигијене у српском призренском говору могуће је реконструисати сегмент
традиционалне материјалне и духовне културе који рефлектује представе о лепоти, моделе одржавања
спољашње лепоте и наивна естетска знања српског призренског колектива у првим деценијама двадесетог
века. Јединице које попуњавају концепт у доменима који се односе на козметичка средства, на појмовни оквир бојења и уређивање косе, на декоративна помагала и поступке декорисања лица, на процес одржавања
хигијене тела, као и негативна колективна оцена за неиспуњавање основних критеријума чистоће тела
показатељи су естетско-етичких вредности урбане периферне средине на крајњем југу Србије, која је поглед на свет у великој мери формирала под утицајем оријенталне културе.
AB  - The historically and socio-culturally determined concept of cosmetics and body embellishment is directly
connected with the universal concept of beauty as one of the aspects of the esthetic conceptualization of reality.
Staring from the system of terms related to the field of hygiene in the Serbian speech of Prizren, it is possible to
reconstruct a type of traditional material and spiritual culture which reflects the concepts of beauty, the models of
maintaining external beauty, and the naive esthetic knowledge of the Serbian Prizren collective in the first decades
of the twenties century. The units which make up the concept in the segments which refer to the cosmetic means,
the conceptual frame of dying and styling hair, the decorative accessories and procedures used to embellish the
face, the process of maintaining body hygiene, as well as a negative collective evaluation given if the basic criteria
for bodily cleanliness were not met are indicators of the esthetic-ethic values of the urban peripheral environment
in the utmost southern regions of Serbia, where the world views were mostly formed under the influence of the
culture of the Orient. The synonyms used for soap (бу́
нгур-са́
пун, џʼи́
рит са́
пун, ч’а́
џир са́
пун, ми́
ск), the verbal
affixes used to indicate washing one’s face (оми́
ва (се), оба́
ња (се), натри́
је (се)), cleaning one’s face (пра́
и
л’и́
це, узи́
ма л’и́
це), embellishment (дüзди́
ше (се), дüздису́
је (се), накоко́
ри се), words borrowed from the Turkish language which refer to the process of hair removal (са́
кьз, са́
ри-кь́на, шећер-агда), face whitening (џʼулʼсуј,
сири́
џ’ик), hair dying (боја, ка́
на) and other constituents of the given group illustrate the type of beauty to be
aspired to by the Prizren linguistic persona at the beginning of the last century, the place reserved for hygiene in
the axiological system of the old inhabitants of Prizren, the ritualistic function and significance of decorating one’s
face and hair, and manifest the influences which shaped the authentic and specific traditional esthetic knowledge
which was fixated in the micro-term system of labels for the care and embellishment of the body, as well as the
semantic information which contains the linguacultural specificity of the denoted concept in the Serbian speech
of Prizren.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
C3  - Језици и културе у времену и простору
T1  - Лингвокултурни концепт неге и улепшавања тела у језичком  сазнању призренских Срба
T1  - The Linguacultural Concept of Care and Embellishment of the Body in the Linguistic Knowledge of the Serbs of Prizren
SP  - 13
EP  - 23
VL  - 9
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12264
ER  - 

@conference{
author = "Milosavljević, Tanja",
year = "2020",
abstract = "У непосредној вези са универзалним концептом лепоте стоји историјски и социокултурно детерминисан концепт козметике и декорације тела, као један од аспеката естетског поимања стварности. Преко терминосистема из домена хигијене у српском призренском говору могуће је реконструисати сегмент
традиционалне материјалне и духовне културе који рефлектује представе о лепоти, моделе одржавања
спољашње лепоте и наивна естетска знања српског призренског колектива у првим деценијама двадесетог
века. Јединице које попуњавају концепт у доменима који се односе на козметичка средства, на појмовни оквир бојења и уређивање косе, на декоративна помагала и поступке декорисања лица, на процес одржавања
хигијене тела, као и негативна колективна оцена за неиспуњавање основних критеријума чистоће тела
показатељи су естетско-етичких вредности урбане периферне средине на крајњем југу Србије, која је поглед на свет у великој мери формирала под утицајем оријенталне културе., The historically and socio-culturally determined concept of cosmetics and body embellishment is directly
connected with the universal concept of beauty as one of the aspects of the esthetic conceptualization of reality.
Staring from the system of terms related to the field of hygiene in the Serbian speech of Prizren, it is possible to
reconstruct a type of traditional material and spiritual culture which reflects the concepts of beauty, the models of
maintaining external beauty, and the naive esthetic knowledge of the Serbian Prizren collective in the first decades
of the twenties century. The units which make up the concept in the segments which refer to the cosmetic means,
the conceptual frame of dying and styling hair, the decorative accessories and procedures used to embellish the
face, the process of maintaining body hygiene, as well as a negative collective evaluation given if the basic criteria
for bodily cleanliness were not met are indicators of the esthetic-ethic values of the urban peripheral environment
in the utmost southern regions of Serbia, where the world views were mostly formed under the influence of the
culture of the Orient. The synonyms used for soap (бу́
нгур-са́
пун, џʼи́
рит са́
пун, ч’а́
џир са́
пун, ми́
ск), the verbal
affixes used to indicate washing one’s face (оми́
ва (се), оба́
ња (се), натри́
је (се)), cleaning one’s face (пра́
и
л’и́
це, узи́
ма л’и́
це), embellishment (дüзди́
ше (се), дüздису́
је (се), накоко́
ри се), words borrowed from the Turkish language which refer to the process of hair removal (са́
кьз, са́
ри-кь́на, шећер-агда), face whitening (џʼулʼсуј,
сири́
џ’ик), hair dying (боја, ка́
на) and other constituents of the given group illustrate the type of beauty to be
aspired to by the Prizren linguistic persona at the beginning of the last century, the place reserved for hygiene in
the axiological system of the old inhabitants of Prizren, the ritualistic function and significance of decorating one’s
face and hair, and manifest the influences which shaped the authentic and specific traditional esthetic knowledge
which was fixated in the micro-term system of labels for the care and embellishment of the body, as well as the
semantic information which contains the linguacultural specificity of the denoted concept in the Serbian speech
of Prizren.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору",
title = "Лингвокултурни концепт неге и улепшавања тела у језичком  сазнању призренских Срба, The Linguacultural Concept of Care and Embellishment of the Body in the Linguistic Knowledge of the Serbs of Prizren",
pages = "13-23",
volume = "9",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12264"
}

Milosavljević, T.. (2020). Лингвокултурни концепт неге и улепшавања тела у језичком  сазнању призренских Срба. in Језици и културе у времену и простору
Нови Сад : Филозофски факултет., 9(1), 13-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12264

Milosavljević T. Лингвокултурни концепт неге и улепшавања тела у језичком  сазнању призренских Срба. in Језици и културе у времену и простору. 2020;9(1):13-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12264 .

Milosavljević, Tanja, "Лингвокултурни концепт неге и улепшавања тела у језичком  сазнању призренских Срба" in Језици и културе у времену и простору, 9, no. 1 (2020):13-23,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12264 .

TY  - CONF
AU  - Milosavljević, Tanja
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12263
AB  - The basic functions of speech, physiological-acoustic, communicative, emotional 
and cognitive, have shaped the lexical-semantic system of verbs of speech, which 
represents the dominant linguistic form in all processes of communication. The model 
and content of communication are determined by the semantic potential of verbal 
lexemes, which are realized in a specific speech situation. The contextually conditioned 
metaphorical semantic realizations of verbs of speech reveal numerous semantic 
dimensions of the general concept of speech, reflecting the various aspects of the act of 
speaking, characteristic of a linguistic knowledge of a dialectical linguistic personality. 
Metaphorically, verbs have the ability to realize various aspects of a speech situation, 
broadening the semantic potential of the given semantic class. The cognitive value of 
Jezik, književnost, kontekst
166
metaphorical verbal realizations is connected primarily to their ability to syncretically 
model the same speech situation. Various elements of the process of communication 
have been subjected to metaphorical modelling, and the analysis has determined that 
what is most susceptible to semantic transformation are the external components of 
the act of speaking differentiated by semes-specifiers: ‘the intensity of the sound’ (grmi, 
praska, pršti, kreka, laje, rika, rove, urla, čapati, razdžaboli se, razdžakoli se), ‘the speed 
(tempo) of speech’ (lomoti, melje, brboće), ‘the clarity of speech’ (mumla, mrmnja, 
dzamka) and the factors integrated by the semantic indicator ‘talking gibberish’ which 
refers to the content of the speech (baje, drnda, žvaka, melje, tropa, traska, trtlja). The 
verbs-metaphors that are used to verbalize the concept of speech at the linguistic image 
of the world possess a great creative potential which is realized in the speech act under 
the influence of linguistic and extralinguistic contexts.
AB  - Основне функције говора, физиолошко-акустичка, комуникативна, емотивна и
когнитивна, уобличене су у лексичко-семантички систем глагола говорења, који
представља доминантну језичку форму свих комуникативних процеса. Модел и
садржај комуникације детерминишу семантички потенцијал глаголских лексема,
који се актуелизује у конкретној говорној ситуацији. Контекстуално условљене
метафоричке значењске реализације глагола говорења откривају многе семантичке димензије општег концепта говор, одражавајући различите аспекте говорног чина, карактеристичне за језичко сазнање дијалекатске језичке личности.
Метафорички глаголи имају способност да актуелизују различите аспекте говорне ситуације, ширећи семантички потенцијал дате семантичке класе. Когнитивна
вредност метафоричких глаголских реализација повезана је првенствено с њиховом могућношћу да синкретично моделују говорну ситуацију. Метафоричком
моделирању подвргнути су различити елементи комуникативног процеса, а анализом је утврђено да су најподложније семантичкој трансформацији спољашње
компоненте акта говорења диференциране семама-конкретизаторима: ’интензитет звука’ (грми, праска, пршти, крека, лаје, рика, рове, урла, чапати, разџаболи
се, разџаколи се), ’брзина (темпо) говора’ (ломоти, меље, брбоће), ’нејасност говора’ (мумла, мрмња, џамка) и чиниоци интегрисани семантичким знаком ’говори којешта’ који реферирају на садржај говора (баје, дрнда, жвака, меље, тропа,
траска, тртља). Глаголи-метафоре којима се на дијалекатској језичкој слици
света вербализује концепт говорења поседују велики креативни потенцијал који
се актуелизује у говорном чину под утицајем језичког и изванјезичког контекста.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
C3  - Језик, књижевност, контекст / Language, literature, context
T1  - Контекстуалне метафоричке реализације глагола говорења у призренско-тимочким говорима
T1  - Contextualized Metaphorical Realizations of Verbs in Prizren-Timok Speech
SP  - 149
EP  - 166
DO  - 10.46630/jkk.2020
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12263
ER  - 

@conference{
author = "Milosavljević, Tanja",
year = "2020",
abstract = "The basic functions of speech, physiological-acoustic, communicative, emotional 
and cognitive, have shaped the lexical-semantic system of verbs of speech, which 
represents the dominant linguistic form in all processes of communication. The model 
and content of communication are determined by the semantic potential of verbal 
lexemes, which are realized in a specific speech situation. The contextually conditioned 
metaphorical semantic realizations of verbs of speech reveal numerous semantic 
dimensions of the general concept of speech, reflecting the various aspects of the act of 
speaking, characteristic of a linguistic knowledge of a dialectical linguistic personality. 
Metaphorically, verbs have the ability to realize various aspects of a speech situation, 
broadening the semantic potential of the given semantic class. The cognitive value of 
Jezik, književnost, kontekst
166
metaphorical verbal realizations is connected primarily to their ability to syncretically 
model the same speech situation. Various elements of the process of communication 
have been subjected to metaphorical modelling, and the analysis has determined that 
what is most susceptible to semantic transformation are the external components of 
the act of speaking differentiated by semes-specifiers: ‘the intensity of the sound’ (grmi, 
praska, pršti, kreka, laje, rika, rove, urla, čapati, razdžaboli se, razdžakoli se), ‘the speed 
(tempo) of speech’ (lomoti, melje, brboće), ‘the clarity of speech’ (mumla, mrmnja, 
dzamka) and the factors integrated by the semantic indicator ‘talking gibberish’ which 
refers to the content of the speech (baje, drnda, žvaka, melje, tropa, traska, trtlja). The 
verbs-metaphors that are used to verbalize the concept of speech at the linguistic image 
of the world possess a great creative potential which is realized in the speech act under 
the influence of linguistic and extralinguistic contexts., Основне функције говора, физиолошко-акустичка, комуникативна, емотивна и
когнитивна, уобличене су у лексичко-семантички систем глагола говорења, који
представља доминантну језичку форму свих комуникативних процеса. Модел и
садржај комуникације детерминишу семантички потенцијал глаголских лексема,
који се актуелизује у конкретној говорној ситуацији. Контекстуално условљене
метафоричке значењске реализације глагола говорења откривају многе семантичке димензије општег концепта говор, одражавајући различите аспекте говорног чина, карактеристичне за језичко сазнање дијалекатске језичке личности.
Метафорички глаголи имају способност да актуелизују различите аспекте говорне ситуације, ширећи семантички потенцијал дате семантичке класе. Когнитивна
вредност метафоричких глаголских реализација повезана је првенствено с њиховом могућношћу да синкретично моделују говорну ситуацију. Метафоричком
моделирању подвргнути су различити елементи комуникативног процеса, а анализом је утврђено да су најподложније семантичкој трансформацији спољашње
компоненте акта говорења диференциране семама-конкретизаторима: ’интензитет звука’ (грми, праска, пршти, крека, лаје, рика, рове, урла, чапати, разџаболи
се, разџаколи се), ’брзина (темпо) говора’ (ломоти, меље, брбоће), ’нејасност говора’ (мумла, мрмња, џамка) и чиниоци интегрисани семантичким знаком ’говори којешта’ који реферирају на садржај говора (баје, дрнда, жвака, меље, тропа,
траска, тртља). Глаголи-метафоре којима се на дијалекатској језичкој слици
света вербализује концепт говорења поседују велики креативни потенцијал који
се актуелизује у говорном чину под утицајем језичког и изванјезичког контекста.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Језик, књижевност, контекст / Language, literature, context",
title = "Контекстуалне метафоричке реализације глагола говорења у призренско-тимочким говорима, Contextualized Metaphorical Realizations of Verbs in Prizren-Timok Speech",
pages = "149-166",
doi = "10.46630/jkk.2020",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12263"
}

Milosavljević, T.. (2020). Контекстуалне метафоричке реализације глагола говорења у призренско-тимочким говорима. in Језик, књижевност, контекст / Language, literature, context
Ниш : Филозофски факултет., 149-166.
https://doi.org/10.46630/jkk.2020
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12263

Milosavljević T. Контекстуалне метафоричке реализације глагола говорења у призренско-тимочким говорима. in Језик, књижевност, контекст / Language, literature, context. 2020;:149-166.
doi:10.46630/jkk.2020
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12263 .

Milosavljević, Tanja, "Контекстуалне метафоричке реализације глагола говорења у призренско-тимочким говорима" in Језик, књижевност, контекст / Language, literature, context (2020):149-166,
https://doi.org/10.46630/jkk.2020 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12263 .

TY  - JOUR
AU  - Милосављевић, Тања З.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10299
AB  - The paper analyzes the verbal interpretation of the concept of health
in the Timok-Lužnica linguistic image of the world from a cognitive semantic
and linguacultural point of view. Based on the material compiled
from the Timočki dijalekatski rečnik (Dinić 2008), Rečnik pirotskog govora
(Zlatković 2014) and Rečnik govora Lužnice (Ćirić 2018), in which the concept
of health is represented, we attempted to reconstruct a model of conceptualization
of one of the basic axiological and linguacultural concepts
in the consciousness of the Timok-Lužnica dialectical persona. The analysis
has indicated that in the traditional linguistic and cultural knowledge of
the bearers of these south-east Serbian speeches, the concept of health is
primarily associated with physical composition and lack of bodily harm,
which is indicated by the semantics of the units which comprise the kernel
and central zone of the conceptual fi eld (здрав “one who is free from illness
or harm”, здравачьк “one who is quite healthy”, здрав здравишат
“completely healthy”; здравје, здравице / здравјице / здрављице “a favorable,
undisturbed state of the body in which vital functions are performed
normally”; здравеје / здравее “recovering from an illness”, заздравеје,
заздравује, заздрави “1. a wound that is healing, 2. recuperating”). From
the conceptual core marked by the semantic sign ‘health state of the human
body’ the ideographic image spreads into various categories of the objective
reality, where the proximal periphery is dominated by signs from the social
sphere of ‘greeting’ (здрави се, здрављева се, здравује се, изздравује се,
поздравља се, поздрави се, испоздравља се, здрав / да си здрав, здраво-
живо, живо-здраво, здраво ли си) and ‘welcoming speechʼ (здравица,
здравичка, здрави), which is a verbal refl ection of the understanding of
health as an essential factor in the normal existential and social functioning
of an individual and the basic factor of maintaining a community.
AB  - У раду се са когнитивносемантичког и лингвокултуролошког становишта разматра вербална интерпретација концепта здравље на тимочко-лужничкој језичкој слици света. На материјалу којим је репрезентован
концепт здравља у Тимочком дијалекатском речнику (Динић 2008), Речнику пиротског говора (Златковић 2014) и Речнику говора Лужнице (Ћирић
2018) покушали смо да реконструишемо модел концептуализације једног од
базних аксиолошких и лингвокултурних концепата у језичком сазнању тимочко-лужничке дијалекатске личности. Анализа је показала да у традиционалном језичком и културном сазнању носилаца ових југоисточних српских
говора појам здравља примарно асоцира на физички састав и телесну
неозлеђеност, на шта указује семантика јединица које попуњавају језгрену
и централну зону концептуалног поља (здрав ,,који нема обољења ни
оштећења“, здравачьк ,,који је прилично здрав“, здрав здравишат ,,сасвим
здрав“; здравје, здравице / здравјице / здрављице ,,повољно, непоремећено
стање организма у коме се животне функције нормално обављају“; здравеје
/ здравее ,,опоравља се од болести“, заздравеје, заздравује, заздрави ,,1. зацели рана, 2. оздрави“). Из концептуалног језгра обележеног семантичким
знаком ʼздравствено стање организмаʼ идеографска слика шири се на различите категорије објективне стварности, при чему на ближој периферији
доминирају знаци из социјалне сфере ʼпоздравʼ (здрави се, здрављева се,
здравује се, изздравује се, поздравља се, поздрави се, испоздравља се, здрав
/ да си здрав, здраво-живо, живо-здраво, здраво ли си) и ʼпоздравни говорʼ
(здравица, здравичка, здрави, наздрави, наздравује), што је вербални одраз
поимања здравља као суштинског чиниоца за нормално егзистенцијално и социјално функционисање појединца и основног фактора одржања
заједнице.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Вербализација концепта здравље у тимочко-лужничким говорима
T1  - Verbalization of the Concept of Health in the Timok-Lužnica Speech
SP  - 687
EP  - 694
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10299
ER  - 

@article{
author = "Милосављевић, Тања З.",
year = "2019",
abstract = "The paper analyzes the verbal interpretation of the concept of health
in the Timok-Lužnica linguistic image of the world from a cognitive semantic
and linguacultural point of view. Based on the material compiled
from the Timočki dijalekatski rečnik (Dinić 2008), Rečnik pirotskog govora
(Zlatković 2014) and Rečnik govora Lužnice (Ćirić 2018), in which the concept
of health is represented, we attempted to reconstruct a model of conceptualization
of one of the basic axiological and linguacultural concepts
in the consciousness of the Timok-Lužnica dialectical persona. The analysis
has indicated that in the traditional linguistic and cultural knowledge of
the bearers of these south-east Serbian speeches, the concept of health is
primarily associated with physical composition and lack of bodily harm,
which is indicated by the semantics of the units which comprise the kernel
and central zone of the conceptual fi eld (здрав “one who is free from illness
or harm”, здравачьк “one who is quite healthy”, здрав здравишат
“completely healthy”; здравје, здравице / здравјице / здрављице “a favorable,
undisturbed state of the body in which vital functions are performed
normally”; здравеје / здравее “recovering from an illness”, заздравеје,
заздравује, заздрави “1. a wound that is healing, 2. recuperating”). From
the conceptual core marked by the semantic sign ‘health state of the human
body’ the ideographic image spreads into various categories of the objective
reality, where the proximal periphery is dominated by signs from the social
sphere of ‘greeting’ (здрави се, здрављева се, здравује се, изздравује се,
поздравља се, поздрави се, испоздравља се, здрав / да си здрав, здраво-
живо, живо-здраво, здраво ли си) and ‘welcoming speechʼ (здравица,
здравичка, здрави), which is a verbal refl ection of the understanding of
health as an essential factor in the normal existential and social functioning
of an individual and the basic factor of maintaining a community., У раду се са когнитивносемантичког и лингвокултуролошког становишта разматра вербална интерпретација концепта здравље на тимочко-лужничкој језичкој слици света. На материјалу којим је репрезентован
концепт здравља у Тимочком дијалекатском речнику (Динић 2008), Речнику пиротског говора (Златковић 2014) и Речнику говора Лужнице (Ћирић
2018) покушали смо да реконструишемо модел концептуализације једног од
базних аксиолошких и лингвокултурних концепата у језичком сазнању тимочко-лужничке дијалекатске личности. Анализа је показала да у традиционалном језичком и културном сазнању носилаца ових југоисточних српских
говора појам здравља примарно асоцира на физички састав и телесну
неозлеђеност, на шта указује семантика јединица које попуњавају језгрену
и централну зону концептуалног поља (здрав ,,који нема обољења ни
оштећења“, здравачьк ,,који је прилично здрав“, здрав здравишат ,,сасвим
здрав“; здравје, здравице / здравјице / здрављице ,,повољно, непоремећено
стање организма у коме се животне функције нормално обављају“; здравеје
/ здравее ,,опоравља се од болести“, заздравеје, заздравује, заздрави ,,1. зацели рана, 2. оздрави“). Из концептуалног језгра обележеног семантичким
знаком ʼздравствено стање организмаʼ идеографска слика шири се на различите категорије објективне стварности, при чему на ближој периферији
доминирају знаци из социјалне сфере ʼпоздравʼ (здрави се, здрављева се,
здравује се, изздравује се, поздравља се, поздрави се, испоздравља се, здрав
/ да си здрав, здраво-живо, живо-здраво, здраво ли си) и ʼпоздравни говорʼ
(здравица, здравичка, здрави, наздрави, наздравује), што је вербални одраз
поимања здравља као суштинског чиниоца за нормално егзистенцијално и социјално функционисање појединца и основног фактора одржања
заједнице.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Вербализација концепта здравље у тимочко-лужничким говорима, Verbalization of the Concept of Health in the Timok-Lužnica Speech",
pages = "687-694",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10299"
}

Милосављевић, Т. З.. (2019). Вербализација концепта здравље у тимочко-лужничким говорима. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 687-694.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10299

Милосављевић ТЗ. Вербализација концепта здравље у тимочко-лужничким говорима. in Наш језик. 2019;50(2):687-694.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10299 .

Милосављевић, Тања З., "Вербализација концепта здравље у тимочко-лужничким говорима" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):687-694,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10299 .

TY  - JOUR
AU  - Милосављевић, Тања Ч.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9272
AB  - У овом раду се разматрају идеофони, лексеме које до сада нису истраживане у српском језику, за разлику од других европских, азијских и афричких језика, у којима постоје читаве студије о њима. Овај рад ће настојати
да покаже да су идеофони присутни у српском језику и да заслужују да буду
предмет посебног научног истраживања. Поред дефиниције, показаћемо и
функције које идеофони могу имати у српском језику на примеру идеофонске форме бам.
AB  - В настоящей работе рассматриваются идеофоны – лексемы, которые до сих пор не были предметом изучения в сербском языке в отличие от других европейских, азиатских и африканских языков, в которых существуют целые исследования об этом вопросе. Работа имеет
целью показать наличие идеофонов в сербском языке и значение их
отдельного научного исследования. Наряду с определением показаны
и функции идеофонов в сербском языке на примере формы идеофона
бам. Анализ примеров показывает, что бам может иметь ономатопеическую, дискурсивную, предикатную, адвербиальную и номинальную
функции.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Идеофони у српском језику – дефиниција и функције : илустрација на примеру идеофона бам
T1  - Идеофоны в сербском языке – определение и функции : иллюстрация на примере идеофона бам
SP  - 1
EP  - 15
VL  - 50
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9272
ER  - 

@article{
author = "Милосављевић, Тања Ч.",
year = "2019",
abstract = "У овом раду се разматрају идеофони, лексеме које до сада нису истраживане у српском језику, за разлику од других европских, азијских и афричких језика, у којима постоје читаве студије о њима. Овај рад ће настојати
да покаже да су идеофони присутни у српском језику и да заслужују да буду
предмет посебног научног истраживања. Поред дефиниције, показаћемо и
функције које идеофони могу имати у српском језику на примеру идеофонске форме бам., В настоящей работе рассматриваются идеофоны – лексемы, которые до сих пор не были предметом изучения в сербском языке в отличие от других европейских, азиатских и африканских языков, в которых существуют целые исследования об этом вопросе. Работа имеет
целью показать наличие идеофонов в сербском языке и значение их
отдельного научного исследования. Наряду с определением показаны
и функции идеофонов в сербском языке на примере формы идеофона
бам. Анализ примеров показывает, что бам может иметь ономатопеическую, дискурсивную, предикатную, адвербиальную и номинальную
функции.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Идеофони у српском језику – дефиниција и функције : илустрација на примеру идеофона бам, Идеофоны в сербском языке – определение и функции : иллюстрация на примере идеофона бам",
pages = "1-15",
volume = "50",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9272"
}

Милосављевић, Т. Ч.. (2019). Идеофони у српском језику – дефиниција и функције : илустрација на примеру идеофона бам. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(1), 1-15.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9272

Милосављевић ТЧ. Идеофони у српском језику – дефиниција и функције : илустрација на примеру идеофона бам. in Наш језик. 2019;50(1):1-15.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9272 .

Милосављевић, Тања Ч., "Идеофони у српском језику – дефиниција и функције : илустрација на примеру идеофона бам" in Наш језик, 50, no. 1 (2019):1-15,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9272 .

TY  - CONF
AU  - Милосављевић, Тања
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7165
AB  - Културни идентитет Срба Призренаца формиран је на аутентичном духовном наслеђу и под утицајем образаца оријенталне културе. Трагови интерференције са турским вредносним системом рефлектују се кроз етнокултурну семантику лексема у домену социјалне организације живота и социјалних навика које прерастају у обичајну праксу (узајамно посећивање). Прагматички и семиотички аспект гостопримства могуће је дешифровати и интерпретирати преко семантичког смисла лексичких јединица којима је концепт разрађен на језичкој слици света. Језички знаци носе кодиране информације у којима су фиксирани еталони призренске духовне културе. Кућне посете постале су стереотипна форма одржавања социјалних веза са комшилуком, родбином и пријатељима. Обичај одласка у госте постаје устаљени образац очувања контаката и уопштени модел оплемењивања патријархално утврђених међуљудских односа. Конзервативна схватања актуелизују се у обичајима везаним за припрему и одлазак у госте и дочекивању гостију, а културно-социјални феномен гостовања у култури призренских Срба може се реконструисати преко концепта гостопримство и његових једрених конституената гост и домаћин.
AB  - Cultural identity of Prizren Serbs formed on an authentic spiritual heritage and influenced the forms of oriental culture. Traces of interference with Turkey's value system reflected the ethno-cultural semantics of lexemes in the domain of social life organization and social habits that grow into customary practice (visiting each other). The custom of going to the guests becomes established pattern of contacts and general conservation breeding patriarchal model established relationships. Cultural and social phenomenon of appearance in culture Prizren Serb can be reconstructed through the concept of hospitality and its constituents guest and host.
PB  - София : Университетско издателство „Св. Климент Охридски“
C3  - Стереотипът в славянските езици, литератури и култури, Сборник с доклади от Четиринадесетите международни славистични четения София, 26–28 април 2018 г., Том I Езикознание
T1  - Стереотипи гост и домаћин у језичком сазнању призренских Срба
SP  - 131
EP  - 138
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7165
ER  - 

@conference{
author = "Милосављевић, Тања",
year = "2019",
abstract = "Културни идентитет Срба Призренаца формиран је на аутентичном духовном наслеђу и под утицајем образаца оријенталне културе. Трагови интерференције са турским вредносним системом рефлектују се кроз етнокултурну семантику лексема у домену социјалне организације живота и социјалних навика које прерастају у обичајну праксу (узајамно посећивање). Прагматички и семиотички аспект гостопримства могуће је дешифровати и интерпретирати преко семантичког смисла лексичких јединица којима је концепт разрађен на језичкој слици света. Језички знаци носе кодиране информације у којима су фиксирани еталони призренске духовне културе. Кућне посете постале су стереотипна форма одржавања социјалних веза са комшилуком, родбином и пријатељима. Обичај одласка у госте постаје устаљени образац очувања контаката и уопштени модел оплемењивања патријархално утврђених међуљудских односа. Конзервативна схватања актуелизују се у обичајима везаним за припрему и одлазак у госте и дочекивању гостију, а културно-социјални феномен гостовања у култури призренских Срба може се реконструисати преко концепта гостопримство и његових једрених конституената гост и домаћин., Cultural identity of Prizren Serbs formed on an authentic spiritual heritage and influenced the forms of oriental culture. Traces of interference with Turkey's value system reflected the ethno-cultural semantics of lexemes in the domain of social life organization and social habits that grow into customary practice (visiting each other). The custom of going to the guests becomes established pattern of contacts and general conservation breeding patriarchal model established relationships. Cultural and social phenomenon of appearance in culture Prizren Serb can be reconstructed through the concept of hospitality and its constituents guest and host.",
publisher = "София : Университетско издателство „Св. Климент Охридски“",
journal = "Стереотипът в славянските езици, литератури и култури, Сборник с доклади от Четиринадесетите международни славистични четения София, 26–28 април 2018 г., Том I Езикознание",
title = "Стереотипи гост и домаћин у језичком сазнању призренских Срба",
pages = "131-138",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7165"
}

Милосављевић, Т.. (2019). Стереотипи гост и домаћин у језичком сазнању призренских Срба. in Стереотипът в славянските езици, литератури и култури, Сборник с доклади от Четиринадесетите международни славистични четения София, 26–28 април 2018 г., Том I Езикознание
София : Университетско издателство „Св. Климент Охридски“., 131-138.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7165

Милосављевић Т. Стереотипи гост и домаћин у језичком сазнању призренских Срба. in Стереотипът в славянските езици, литератури и култури, Сборник с доклади от Четиринадесетите международни славистични четения София, 26–28 април 2018 г., Том I Езикознание. 2019;:131-138.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7165 .

Милосављевић, Тања, "Стереотипи гост и домаћин у језичком сазнању призренских Срба" in Стереотипът в славянските езици, литератури и култури, Сборник с доклади от Четиринадесетите международни славистични четения София, 26–28 април 2018 г., Том I Езикознание (2019):131-138,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7165 .

TY  - CONF
AU  - Милосављевић, Тања
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7163
AB  - Концепт гостопримства актуелан је у различитим културама и појављује се као један од кључних, национално детерминисаних концепата, што потврђује интензивно лингвокултуролошко проучавање овог концепта. Језички израз концепта гостопримство у српском језику одликује се мноштвом лексичких и фразеолошких јединица и бројним паремијама којима се интерпретира култура гостопримства. Лексикографска грађа из Речника САНУ, првог и другог издања Српског рјечника из 1818. и 1852, дијалекатских речника, као и паремије из Вукових Народних пословица (1836) указују на значајно место гостопримства у српској традиционалној култури и показују модел концептуализације ове културно-социјалне категорије у језичком сазнању српске језичке личности. У језичким јединицама и њиховим семантичким интерпретацијама учитане су особености српске лингвокултуре. У пословицама су фиксирани одговарајући модели односа према званим, незваним, неочекиваним, досадним, неувиђавним гостима и разрађен морално-понашајни образац традиционалног српског гостопримства, у којима су кодиране специфичне црте националног менталитета – претерано гошћење храном и пићем, нељубазност према незваним и честим гостима, амбивалентност, некорелација социјалног статуса и гостопримства. Универзалност концепта изражена је у представи гостопримства као норме понашања, као моралне особине и концептуализује као показатељ личне и колектувне културе.
AB  - One of the universal cultural constants in the social sphere of human activities, mutual to traditions of all nations, is the category of hospitality, regarding the fact that it reflects one of general and ancient aspects of relations and activities, regulated by a norm. In the scientific image of the world, the concept of hospitality is presented as a relevant anthropological  and social phenomenon, as a system of connections, which functioned and was established in different forms, including a wide range of social occurrences both in diachronic and synchronic platform. Along with the realization, the law of hospitality was filled with psychological, ethno-cultural, national features which accumulated throughout the history and were developed in the system of national cultures, traditions, customs as they had gained individual cultural and language interpretations.
          The language expression of hospitality concept in Serbian language is distinguished by a plenty of lexical and phraseological units and by numerous short folklore forms in order to represent the culture of hospitality. The lexicographic material from Vuk’s Srpski rjecnik (1818, 1852) and the short folklore forms from Srpske narodne poslovice (1836) indicate the meaningful position of hospitality in Serbian traditional culture and point out the conceptualization model of this cultural-social category in language realization of Serbian language personality.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
C3  - Савремени токови у науци о језику и књижевности > Тематски зборник радова Tom 2
T1  - Концепт гостопримство у језичком сазнању српског народа (на примерима из Вукове грађе)
T1  - The Concept of Hospitality in Language Realization of Serbian Nation (Based on the Examples of Vuk’s Material)
SP  - 43
EP  - 57
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7163
ER  - 

@conference{
author = "Милосављевић, Тања",
year = "2019",
abstract = "Концепт гостопримства актуелан је у различитим културама и појављује се као један од кључних, национално детерминисаних концепата, што потврђује интензивно лингвокултуролошко проучавање овог концепта. Језички израз концепта гостопримство у српском језику одликује се мноштвом лексичких и фразеолошких јединица и бројним паремијама којима се интерпретира култура гостопримства. Лексикографска грађа из Речника САНУ, првог и другог издања Српског рјечника из 1818. и 1852, дијалекатских речника, као и паремије из Вукових Народних пословица (1836) указују на значајно место гостопримства у српској традиционалној култури и показују модел концептуализације ове културно-социјалне категорије у језичком сазнању српске језичке личности. У језичким јединицама и њиховим семантичким интерпретацијама учитане су особености српске лингвокултуре. У пословицама су фиксирани одговарајући модели односа према званим, незваним, неочекиваним, досадним, неувиђавним гостима и разрађен морално-понашајни образац традиционалног српског гостопримства, у којима су кодиране специфичне црте националног менталитета – претерано гошћење храном и пићем, нељубазност према незваним и честим гостима, амбивалентност, некорелација социјалног статуса и гостопримства. Универзалност концепта изражена је у представи гостопримства као норме понашања, као моралне особине и концептуализује као показатељ личне и колектувне културе., One of the universal cultural constants in the social sphere of human activities, mutual to traditions of all nations, is the category of hospitality, regarding the fact that it reflects one of general and ancient aspects of relations and activities, regulated by a norm. In the scientific image of the world, the concept of hospitality is presented as a relevant anthropological  and social phenomenon, as a system of connections, which functioned and was established in different forms, including a wide range of social occurrences both in diachronic and synchronic platform. Along with the realization, the law of hospitality was filled with psychological, ethno-cultural, national features which accumulated throughout the history and were developed in the system of national cultures, traditions, customs as they had gained individual cultural and language interpretations.
          The language expression of hospitality concept in Serbian language is distinguished by a plenty of lexical and phraseological units and by numerous short folklore forms in order to represent the culture of hospitality. The lexicographic material from Vuk’s Srpski rjecnik (1818, 1852) and the short folklore forms from Srpske narodne poslovice (1836) indicate the meaningful position of hospitality in Serbian traditional culture and point out the conceptualization model of this cultural-social category in language realization of Serbian language personality.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Савремени токови у науци о језику и књижевности > Тематски зборник радова Tom 2",
title = "Концепт гостопримство у језичком сазнању српског народа (на примерима из Вукове грађе), The Concept of Hospitality in Language Realization of Serbian Nation (Based on the Examples of Vuk’s Material)",
pages = "43-57",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7163"
}

Милосављевић, Т.. (2019). Концепт гостопримство у језичком сазнању српског народа (на примерима из Вукове грађе). in Савремени токови у науци о језику и књижевности > Тематски зборник радова Tom 2
Ниш : Филозофски факултет., 43-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7163

Милосављевић Т. Концепт гостопримство у језичком сазнању српског народа (на примерима из Вукове грађе). in Савремени токови у науци о језику и књижевности > Тематски зборник радова Tom 2. 2019;:43-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7163 .

Милосављевић, Тања, "Концепт гостопримство у језичком сазнању српског народа (на примерима из Вукове грађе)" in Савремени токови у науци о језику и књижевности > Тематски зборник радова Tom 2 (2019):43-57,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7163 .

TY  - JOUR
AU  - Милосављевић, Тања
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7160
AB  - Рад је посвећен реализацији концепта судбина на косовско-метохијској језичкој слици света, чију актуелност потврђује корпус јединица са надређеном значењском компонентом ’судбина’ ексцерпираних из Речника косовско-метохијског дијалекта Глише Елезовића, Речника говора северне Метохије Милете Букумирића и Збирке речи из Призрена Димитрија Чемерикића. Уочавање универзалних и специфичних лингвокултурних црта у поимању судбине носилаца косовско-метохијских говора основни је циљ овога рада. Вербална репрезентација концепта одражава поликонцептни модел поља ’судбина’, јер се когнитивна спознаја судбине раслојава у два асоцијативна смера, која формирају бинарну опозицију: срећа ‒ несрећа. У језичком сазнању говорника судбина се неутрално поима као виша сила, као нешто што је човеку предодређено од бога (судбина, кисмет), што су универзалне ознаке концепта. Лингвокултуролошке специфичности дијалекатске језичке личности испољавају се у конкретизовању опозиционих појмова, у интуитивној спознаји судбине као срећне околности и благостања (кисмет, бат, нафака, срећа / стреч’а, игбал, угур, берићет), односно у схватању судбине као изненадне несреће, зле коби и патње (несрећа / нестреч’а, таксират, угурсузльк, ал, атаја, бељаја, добриња, огењ). Концептуализација и репрезентација концепта судбина рефлектују вредносни систем заједнице, који концентрише елементе митолошког, религиозног и оријенталног погледа на свет и у којем се очитавају специфичне црте косовско-метохијског менталитета.
AB  - Cognitive semantic and linguo-cultural studies have indicated that the concept of fate is one of the basic concepts to be found in many national linguistic world images, which perseveres in the consciousness of a nation despite the historical, social and ideological changes, and one which has persisted in various systems as a universal cultural constant. Naïve representations of the world have been conserved precisely in the general representations of the predestination of what happens to and around man. The aims of this paper are the determination of a conceptual framework, the reconstruction of the structure and determination of the position of the concept of fate in the Kosovo-Metohija linguistic world image. Achieving these goals can be made possible by realizing the following tasks: extracting the linguistic units – verbal representations of concepts, by a componential and conceptual analysis of their content, by isolating the characteristic features in the comprehension, interpretation and representation of fate among Serbian speakers in Kosovo and Metohija. The current elevated status of the given concept in the Kosovo-Metohija dialects is confirmed by lists of synonyms, extracted from the Rečnik kosovsko-metohijskog dijalekta written by Gliša Elezović, Rečnik govora severne Metohije written by Mileta Bukumirović, and Zbirka reči iz Prizrena by Dimitrije Čemerikić. The core tags of the concepts in this areal are fate and kismet, which are the dominant bearers of the invariant, denotationally neutral meaning of “what is predestined for man”. To them we add the central constituents with a positive denotation  sreča, bat, igbal, nafaka, while at the periphery of the concept we find lexemes such as maksiret, nesreća, beda, al, ataja, beljaja, which reflect the binary character of fate and expand its conceptual domain. The structural-semantic organization of the concept somewhat uncovers the conceptualization of fate in the consciousness and linguistic knowledge of individuals speaking the Kosovo-Metohija dialect, in which we find grouped mythological, religious, and oriental views of the world, manifested cultural-historical and spiritual values of one of the peripheral speech communities, and reflected centuries of experience in ruminating on individual and collective fate in a multi-ethnic environment.
PB  - Темишвар : Западни универзитет
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Исходишта
T1  - Концепт судбине на косовско-метохијској језичкој слици света
T1  - The Concept of Fate in the Kosovo-Metohija Linguistic World Image
SP  - 299
EP  - 310
VL  - 5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7160
ER  - 

@article{
author = "Милосављевић, Тања",
year = "2019",
abstract = "Рад је посвећен реализацији концепта судбина на косовско-метохијској језичкој слици света, чију актуелност потврђује корпус јединица са надређеном значењском компонентом ’судбина’ ексцерпираних из Речника косовско-метохијског дијалекта Глише Елезовића, Речника говора северне Метохије Милете Букумирића и Збирке речи из Призрена Димитрија Чемерикића. Уочавање универзалних и специфичних лингвокултурних црта у поимању судбине носилаца косовско-метохијских говора основни је циљ овога рада. Вербална репрезентација концепта одражава поликонцептни модел поља ’судбина’, јер се когнитивна спознаја судбине раслојава у два асоцијативна смера, која формирају бинарну опозицију: срећа ‒ несрећа. У језичком сазнању говорника судбина се неутрално поима као виша сила, као нешто што је човеку предодређено од бога (судбина, кисмет), што су универзалне ознаке концепта. Лингвокултуролошке специфичности дијалекатске језичке личности испољавају се у конкретизовању опозиционих појмова, у интуитивној спознаји судбине као срећне околности и благостања (кисмет, бат, нафака, срећа / стреч’а, игбал, угур, берићет), односно у схватању судбине као изненадне несреће, зле коби и патње (несрећа / нестреч’а, таксират, угурсузльк, ал, атаја, бељаја, добриња, огењ). Концептуализација и репрезентација концепта судбина рефлектују вредносни систем заједнице, који концентрише елементе митолошког, религиозног и оријенталног погледа на свет и у којем се очитавају специфичне црте косовско-метохијског менталитета., Cognitive semantic and linguo-cultural studies have indicated that the concept of fate is one of the basic concepts to be found in many national linguistic world images, which perseveres in the consciousness of a nation despite the historical, social and ideological changes, and one which has persisted in various systems as a universal cultural constant. Naïve representations of the world have been conserved precisely in the general representations of the predestination of what happens to and around man. The aims of this paper are the determination of a conceptual framework, the reconstruction of the structure and determination of the position of the concept of fate in the Kosovo-Metohija linguistic world image. Achieving these goals can be made possible by realizing the following tasks: extracting the linguistic units – verbal representations of concepts, by a componential and conceptual analysis of their content, by isolating the characteristic features in the comprehension, interpretation and representation of fate among Serbian speakers in Kosovo and Metohija. The current elevated status of the given concept in the Kosovo-Metohija dialects is confirmed by lists of synonyms, extracted from the Rečnik kosovsko-metohijskog dijalekta written by Gliša Elezović, Rečnik govora severne Metohije written by Mileta Bukumirović, and Zbirka reči iz Prizrena by Dimitrije Čemerikić. The core tags of the concepts in this areal are fate and kismet, which are the dominant bearers of the invariant, denotationally neutral meaning of “what is predestined for man”. To them we add the central constituents with a positive denotation  sreča, bat, igbal, nafaka, while at the periphery of the concept we find lexemes such as maksiret, nesreća, beda, al, ataja, beljaja, which reflect the binary character of fate and expand its conceptual domain. The structural-semantic organization of the concept somewhat uncovers the conceptualization of fate in the consciousness and linguistic knowledge of individuals speaking the Kosovo-Metohija dialect, in which we find grouped mythological, religious, and oriental views of the world, manifested cultural-historical and spiritual values of one of the peripheral speech communities, and reflected centuries of experience in ruminating on individual and collective fate in a multi-ethnic environment.",
publisher = "Темишвар : Западни универзитет, Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Исходишта",
title = "Концепт судбине на косовско-метохијској језичкој слици света, The Concept of Fate in the Kosovo-Metohija Linguistic World Image",
pages = "299-310",
volume = "5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7160"
}

Милосављевић, Т.. (2019). Концепт судбине на косовско-метохијској језичкој слици света. in Исходишта
Темишвар : Западни универзитет., 5, 299-310.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7160

Милосављевић Т. Концепт судбине на косовско-метохијској језичкој слици света. in Исходишта. 2019;5:299-310.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7160 .

Милосављевић, Тања, "Концепт судбине на косовско-метохијској језичкој слици света" in Исходишта, 5 (2019):299-310,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7160 .

TY  - CONF
AU  - Милосављевић, Тања З.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6313
AB  - Предмет истраживања јесте вербализација концепта части на дијалекатској језичкој слици света Куча. Структура и модели језичке репрезентације концепта част рефлектују вредносни оријентир ове племенске заједнице. Представе о свету детерминисане су традиционалном културом колектива, а издвајање лингвокултурних специфичности у поимању части Куча примарни је задатак овога рада. Концепт части једна је од основних културних константи у концептосфери Куча и важан фрагмент наивне слике света, манифестован богатим фондом лексичких ознака и њиховом сложеном структурном организацијом. Испитивање концепта части и реконструкција моралних вредности Куча рађени су на корпусу из Речника Куча Драгољуба Петровића, Иване Ћелић и Јелене Капустине (СДЗб LX, 2013) који припада семантичкој категорији моралности и карактерних својстава човека. Језичка репрезентација концепта част показује које су моралне особине и карактерне црте личности цењене у племену Куча, а које подлежу јавном суду. Речнички материјал којим је илустрован овај фрагмент слике човека пружа увид у систем вредности и традиционалну духовну културу Куча.
AB  - The topic of this study is the verbalization of the concept of honor in the dialect linguistic image of the world of the Kuč. The structure and models of linguistic representations of the concept of honor reflect the value orientation of this tribal community. The concept is viewed from the standpoint of cognitive linguistics as a mental image of the objective reality, as a means of construal of reality and a body of knowledge of the specific social milieu. Representations of the world are determined by the traditional culture of the collective, and any identification of linguo-cultural specificities when it comes to understanding honor among the Kuč is the primary goal of this paper. The concept of honor is one of the basic cultural constants in the conceptual sphere of the Kuč and an important fragment of a naïve world view, manifested by a rich fund of lexical determinants and their complex structural organization. The study of the concept of honor and the reconstruction of the moral values of the Kuč has been carried out on the corpus of the Kuč dictionary compiled by Dragoljub Petrović, Ivana Ćelić and Jelena Kapustina (SDZb LX, 2013), which belongs to the semantic category of morality and character features of a man. 
The dominant meaning of a ’group of morally-ethical principles which people follow in their social and personal types of behavior, moral rectitude, honesty’ in the speech of the Kuč is directly realized by the lexemes obraz, čas(t), rz, poštenje, l’uckota, l’uckovina. The key element is the linguistic unit of obraz, which through its secondary semantic potential and functional use (expressions such as dva prsta obraza, napas na obraz, skakat na obraz) confirms its central position. The middle zone of the concept is filled by the adjectival lexemes surrounding the dominant obrazan “having honor” (l’ucak, pošten, dobar), while units which implicitly contain the component ’honorable’ (pravetan, plemenit, ponosan, mekobrazan, milostivan, lakosјen, kuražan, mudar) gravitate towards the periphery. The conceptual frame of honor and honesty unite affirmative human features – rectitude, honesty, nobleness, pride, dignity, respect of faith, daring, courage, loyalty, moderation. The semantic content of the nominations l’udurina, osoba, biranik, poštenjak, mirničina, gazija, bastadur, integrates the positive features of a personality expressed by the denotative semes ’honorable’, ’truth-loving’, ’humane’, ’generous’, ’conscientious’, ’honest’, ’good’, ’proud’, ’reputable’, ’courageous’. 
The concept of an honorable man, which in the understanding of the linguistic personae of the Kuč taken as a prototype lies in opposition to negative values, and it is precisely on that axis that we find a concentration of the collective judgment and expressed evaluation. The subjective interpretation of reality is coded in the language by means of a high extent of expressivity, which is used to mark the absence of honor and character by means of which we mark individuals who do not adhere to the moral code of the community. The tribe does not condone shameless, dishonorable, unfair, uncouth, unscrupulous individuals who do not abide by the behavioral norms and refer to them using derogatory terms (nesoj, nesojčina, nikogović, pečobraznik, pogan, pogančina, poganština, bitanga, kucaja, izmećar, izrod, gibet). On the scale of negative features, the highest ranked are lies (lažov, lažunčina, laščina), theievery (lupež, birindži-lupež), fickleness and unreliability (požmirep, podmuklać, marifet, koristović), a lack of bravery (kukavica, poliventa, bruka, pometina, pizdonja), promiscuity among women (barjakoša, jarakoša, kastigul’a, pizdul’a).
The linguistic representation of the concept of honor indicates that moral features and character traits are respected among the Kuč, and are subject to popular criticism. The material found in the dictionary used to illustrate this fragment of the image of man offers insight into the system of values and traditional spiritual culture of the Kuč.
PB  - Подгорица : Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори
PB  - Нови Сад : Матица српска
C3  - Српско језичко и књижевно насљеђе на простору данашње Црне Горе
T1  - Вербализација концепта част на језичкој слици света Куча
SP  - 313
EP  - 327
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6313
ER  - 

@conference{
author = "Милосављевић, Тања З.",
year = "2019",
abstract = "Предмет истраживања јесте вербализација концепта части на дијалекатској језичкој слици света Куча. Структура и модели језичке репрезентације концепта част рефлектују вредносни оријентир ове племенске заједнице. Представе о свету детерминисане су традиционалном културом колектива, а издвајање лингвокултурних специфичности у поимању части Куча примарни је задатак овога рада. Концепт части једна је од основних културних константи у концептосфери Куча и важан фрагмент наивне слике света, манифестован богатим фондом лексичких ознака и њиховом сложеном структурном организацијом. Испитивање концепта части и реконструкција моралних вредности Куча рађени су на корпусу из Речника Куча Драгољуба Петровића, Иване Ћелић и Јелене Капустине (СДЗб LX, 2013) који припада семантичкој категорији моралности и карактерних својстава човека. Језичка репрезентација концепта част показује које су моралне особине и карактерне црте личности цењене у племену Куча, а које подлежу јавном суду. Речнички материјал којим је илустрован овај фрагмент слике човека пружа увид у систем вредности и традиционалну духовну културу Куча., The topic of this study is the verbalization of the concept of honor in the dialect linguistic image of the world of the Kuč. The structure and models of linguistic representations of the concept of honor reflect the value orientation of this tribal community. The concept is viewed from the standpoint of cognitive linguistics as a mental image of the objective reality, as a means of construal of reality and a body of knowledge of the specific social milieu. Representations of the world are determined by the traditional culture of the collective, and any identification of linguo-cultural specificities when it comes to understanding honor among the Kuč is the primary goal of this paper. The concept of honor is one of the basic cultural constants in the conceptual sphere of the Kuč and an important fragment of a naïve world view, manifested by a rich fund of lexical determinants and their complex structural organization. The study of the concept of honor and the reconstruction of the moral values of the Kuč has been carried out on the corpus of the Kuč dictionary compiled by Dragoljub Petrović, Ivana Ćelić and Jelena Kapustina (SDZb LX, 2013), which belongs to the semantic category of morality and character features of a man. 
The dominant meaning of a ’group of morally-ethical principles which people follow in their social and personal types of behavior, moral rectitude, honesty’ in the speech of the Kuč is directly realized by the lexemes obraz, čas(t), rz, poštenje, l’uckota, l’uckovina. The key element is the linguistic unit of obraz, which through its secondary semantic potential and functional use (expressions such as dva prsta obraza, napas na obraz, skakat na obraz) confirms its central position. The middle zone of the concept is filled by the adjectival lexemes surrounding the dominant obrazan “having honor” (l’ucak, pošten, dobar), while units which implicitly contain the component ’honorable’ (pravetan, plemenit, ponosan, mekobrazan, milostivan, lakosјen, kuražan, mudar) gravitate towards the periphery. The conceptual frame of honor and honesty unite affirmative human features – rectitude, honesty, nobleness, pride, dignity, respect of faith, daring, courage, loyalty, moderation. The semantic content of the nominations l’udurina, osoba, biranik, poštenjak, mirničina, gazija, bastadur, integrates the positive features of a personality expressed by the denotative semes ’honorable’, ’truth-loving’, ’humane’, ’generous’, ’conscientious’, ’honest’, ’good’, ’proud’, ’reputable’, ’courageous’. 
The concept of an honorable man, which in the understanding of the linguistic personae of the Kuč taken as a prototype lies in opposition to negative values, and it is precisely on that axis that we find a concentration of the collective judgment and expressed evaluation. The subjective interpretation of reality is coded in the language by means of a high extent of expressivity, which is used to mark the absence of honor and character by means of which we mark individuals who do not adhere to the moral code of the community. The tribe does not condone shameless, dishonorable, unfair, uncouth, unscrupulous individuals who do not abide by the behavioral norms and refer to them using derogatory terms (nesoj, nesojčina, nikogović, pečobraznik, pogan, pogančina, poganština, bitanga, kucaja, izmećar, izrod, gibet). On the scale of negative features, the highest ranked are lies (lažov, lažunčina, laščina), theievery (lupež, birindži-lupež), fickleness and unreliability (požmirep, podmuklać, marifet, koristović), a lack of bravery (kukavica, poliventa, bruka, pometina, pizdonja), promiscuity among women (barjakoša, jarakoša, kastigul’a, pizdul’a).
The linguistic representation of the concept of honor indicates that moral features and character traits are respected among the Kuč, and are subject to popular criticism. The material found in the dictionary used to illustrate this fragment of the image of man offers insight into the system of values and traditional spiritual culture of the Kuč.",
publisher = "Подгорица : Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Нови Сад : Матица српска",
journal = "Српско језичко и књижевно насљеђе на простору данашње Црне Горе",
title = "Вербализација концепта част на језичкој слици света Куча",
pages = "313-327",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6313"
}

Милосављевић, Т. З.. (2019). Вербализација концепта част на језичкој слици света Куча. in Српско језичко и књижевно насљеђе на простору данашње Црне Горе
Подгорица : Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори., 313-327.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6313

Милосављевић ТЗ. Вербализација концепта част на језичкој слици света Куча. in Српско језичко и књижевно насљеђе на простору данашње Црне Горе. 2019;:313-327.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6313 .

Милосављевић, Тања З., "Вербализација концепта част на језичкој слици света Куча" in Српско језичко и књижевно насљеђе на простору данашње Црне Горе (2019):313-327,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6313 .

TY  - CONF
AU  - Milosavljević, Tanja
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12266
AB  - Вука Дојчевића Стефана Митрова Љубише представљају својеврсну
интерпретацију слике света формирану на вишевековном искуству, традиционалним
духовним вредностима, специфичном поимању, доживљају и преосмишљавању
стварности паштровске локалне заједнице. Поглед на свет Паштровића манифестује се у
Љубишином делу кроз три сазнајна аспекта – преко језичке, фолклорне и уметничке слике
света, чији се репрезенти преплићу градећи јединствену и целовиту концептуалну и
језичку структуру. Разгртањем њених слојева одгонетају се кодови традиционалне духовне
културе Паштровића и особености језичког сазнања паштровске дијалекатске личности.
Циљ нашег рада је анализа елемената колективне перцепције, мишљења, сазнања, моралне
оцене, емоционалног односа према реалном окружењу, синкретисаних у пишчевом језику,
паштровском говору и фолклорним формама инкорпорираним у књижевни текст. На
основу добијених информација садржаних у лексиком значењу, фолклорној семантици и
наративном садржају, и на основу језичког израза, понашајног обрасца и ставова главног
књижевног лика, покушаћемо да реконструишемо црте менталитета и лингвокултурне
карактеристике Паштровића.
AB  - The volume Pričanja Vuka Dojčevića (The Storytelling of Vuk Dojčević), written by
Stefan Mitrov Ljubiša, presents a unique interpretation of the world formed based on several
centuries of experience, the traditional spiritual values, specific understanding and experience of
reality of the local community in Paštrovići. The rather naïve view of the world adopted in
Paštrovići is manifested in Ljubiša’s work through three cognitive aspects – through the
linguistic, folkloric and artistic image of the world, whose representations intertwine building a
unique and coherent conceptual and linguistic structure. By taking apart its layers, we can solve
the mystery of the codes of the linguistic knowledge of the Paštrovići dialectological personality.
The aim of this paper is the analyze the elements of the collective perception, opinions,
knowledge, and emotional relationship toward the environment, united in the author’s language,
the speech of Paštrovići, and the folklore forms incorporated into the literary text. Based on the
obtained information contained in the lexical meaning and semantics of proverbs, and based on
the linguistic expression, the behavioral patterns, and attitudes of the literary character, we will
attempt to reconstruct the main features of the mentality and liguacultural features of Paštrovići.
PB  - Петровац на Мору : Друштво за културни развој "Бауо"
PB  - Будва : Јавна установа Музеји и галерије Будве
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
C3  - Нематеријална културна баштина Паштровића
T1  - Слика света Паштровића у Причањима Вука Дојчевића
SP  - 265
EP  - 276
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12266
ER  - 

@conference{
author = "Milosavljević, Tanja",
year = "2019",
abstract = "Вука Дојчевића Стефана Митрова Љубише представљају својеврсну
интерпретацију слике света формирану на вишевековном искуству, традиционалним
духовним вредностима, специфичном поимању, доживљају и преосмишљавању
стварности паштровске локалне заједнице. Поглед на свет Паштровића манифестује се у
Љубишином делу кроз три сазнајна аспекта – преко језичке, фолклорне и уметничке слике
света, чији се репрезенти преплићу градећи јединствену и целовиту концептуалну и
језичку структуру. Разгртањем њених слојева одгонетају се кодови традиционалне духовне
културе Паштровића и особености језичког сазнања паштровске дијалекатске личности.
Циљ нашег рада је анализа елемената колективне перцепције, мишљења, сазнања, моралне
оцене, емоционалног односа према реалном окружењу, синкретисаних у пишчевом језику,
паштровском говору и фолклорним формама инкорпорираним у књижевни текст. На
основу добијених информација садржаних у лексиком значењу, фолклорној семантици и
наративном садржају, и на основу језичког израза, понашајног обрасца и ставова главног
књижевног лика, покушаћемо да реконструишемо црте менталитета и лингвокултурне
карактеристике Паштровића., The volume Pričanja Vuka Dojčevića (The Storytelling of Vuk Dojčević), written by
Stefan Mitrov Ljubiša, presents a unique interpretation of the world formed based on several
centuries of experience, the traditional spiritual values, specific understanding and experience of
reality of the local community in Paštrovići. The rather naïve view of the world adopted in
Paštrovići is manifested in Ljubiša’s work through three cognitive aspects – through the
linguistic, folkloric and artistic image of the world, whose representations intertwine building a
unique and coherent conceptual and linguistic structure. By taking apart its layers, we can solve
the mystery of the codes of the linguistic knowledge of the Paštrovići dialectological personality.
The aim of this paper is the analyze the elements of the collective perception, opinions,
knowledge, and emotional relationship toward the environment, united in the author’s language,
the speech of Paštrovići, and the folklore forms incorporated into the literary text. Based on the
obtained information contained in the lexical meaning and semantics of proverbs, and based on
the linguistic expression, the behavioral patterns, and attitudes of the literary character, we will
attempt to reconstruct the main features of the mentality and liguacultural features of Paštrovići.",
publisher = "Петровац на Мору : Друштво за културни развој "Бауо", Будва : Јавна установа Музеји и галерије Будве, Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Нематеријална културна баштина Паштровића",
title = "Слика света Паштровића у Причањима Вука Дојчевића",
pages = "265-276",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12266"
}

Milosavljević, T.. (2019). Слика света Паштровића у Причањима Вука Дојчевића. in Нематеријална културна баштина Паштровића
Петровац на Мору : Друштво за културни развој "Бауо"., 265-276.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12266

Milosavljević T. Слика света Паштровића у Причањима Вука Дојчевића. in Нематеријална културна баштина Паштровића. 2019;:265-276.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12266 .

Milosavljević, Tanja, "Слика света Паштровића у Причањима Вука Дојчевића" in Нематеријална културна баштина Паштровића (2019):265-276,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12266 .

TY  - CONF
AU  - Милосављевић, Тања З.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6319
AB  - Слика света призренских Срба саздана је на богатом историјском искуству, на раскошном материјалном и духовном наслеђу и обликована је у мултиетничком, мултиконфесионалном, мултикултурном и мултиконфесионалном окружењу, а ти су екстралингвистички фактори утицали на њену комплексну организацију и слојевиост њене унутрашње структуре. Менталитет социјума најдиректније је испољен у лексичком систему, а дијалекатски речник неисцрпни је извор за реконструкцију историјских, друштвених и економских прилика призренског колектива, за антрополошку и етнолошки студију о призренском човеку. Збирка речи из Призрена Димитрија Чемерикића поуздан је језички материјал за семиотичко читање кодова традиционалне културе Призрена и његових становника на размеђи два века, а лексичко-семантичким описом концепта човек уобличена је слика прототипичних Призренац с краја XIX и почетка XX века. Вербална репрезентација и интерпретација концепта човек на језичкој слици света призренских Срба одражава лингвокултурне специфичности призренске језичке личности и карактеристичне црте ове говорне заједнице.
AB  - The dialectical map of the world in this article is represented by the lexicon of the Serbian speech of Prizren, taken from the Zbirka reči iz Prizrena (A Collection of Words from Prizren) compiled by Dimitrije Čemerkić, which makes up the basic lexical corpus for description of the lexical-semantic system of the Serbian speech of Prizren. The basic aim is the reconstruction of the linguistic image of the world of the Prizren community from the end of the 19th and first half of the 20th century. 
The concept of man is the most differentiated in relation to the other cultural constants, since it is characterized and marked by numerous parameters, which further complicates the lexical-semantic paradigm. The bipolar principle leads to a dichotomous, symmetric nomination (male – female, positive – negative), while the poly-attributes lead to lexical variability and the formation of synonymy rows (contact synonyms, expressives, metaphor). The Prizren linguistic image of man is built out of verbal means which both at the external and internal level actualize authentic linguistic and extra linguistic elements characteristic for the given area and the particular epoch. Words which characterize man represent the essential elements used to reconstruct the way of life and model of understanding the world in a particular society. 
A dialect dictionary represents an authentic encyclopedia of the material and spiritual culture of a nation, since it is in the national words that we find the deepest and most completely expressed history of a national culture and the reflection of the national character. These factors are used to credibly complement the linguistic image of the world of a particular nation.
PB  - Призрен : Богословија "Светог Кирила и Методија"
PB  - Нови Сад : Матица српска
C3  - Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту : програм / V међународни научни скуп Савремена српска фолклористика
T1  - Језичка слика призренског човека с краја XIX и почетка XX века
SP  - 175
EP  - 194
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6319
ER  - 

@conference{
author = "Милосављевић, Тања З.",
year = "2018",
abstract = "Слика света призренских Срба саздана је на богатом историјском искуству, на раскошном материјалном и духовном наслеђу и обликована је у мултиетничком, мултиконфесионалном, мултикултурном и мултиконфесионалном окружењу, а ти су екстралингвистички фактори утицали на њену комплексну организацију и слојевиост њене унутрашње структуре. Менталитет социјума најдиректније је испољен у лексичком систему, а дијалекатски речник неисцрпни је извор за реконструкцију историјских, друштвених и економских прилика призренског колектива, за антрополошку и етнолошки студију о призренском човеку. Збирка речи из Призрена Димитрија Чемерикића поуздан је језички материјал за семиотичко читање кодова традиционалне културе Призрена и његових становника на размеђи два века, а лексичко-семантичким описом концепта човек уобличена је слика прототипичних Призренац с краја XIX и почетка XX века. Вербална репрезентација и интерпретација концепта човек на језичкој слици света призренских Срба одражава лингвокултурне специфичности призренске језичке личности и карактеристичне црте ове говорне заједнице., The dialectical map of the world in this article is represented by the lexicon of the Serbian speech of Prizren, taken from the Zbirka reči iz Prizrena (A Collection of Words from Prizren) compiled by Dimitrije Čemerkić, which makes up the basic lexical corpus for description of the lexical-semantic system of the Serbian speech of Prizren. The basic aim is the reconstruction of the linguistic image of the world of the Prizren community from the end of the 19th and first half of the 20th century. 
The concept of man is the most differentiated in relation to the other cultural constants, since it is characterized and marked by numerous parameters, which further complicates the lexical-semantic paradigm. The bipolar principle leads to a dichotomous, symmetric nomination (male – female, positive – negative), while the poly-attributes lead to lexical variability and the formation of synonymy rows (contact synonyms, expressives, metaphor). The Prizren linguistic image of man is built out of verbal means which both at the external and internal level actualize authentic linguistic and extra linguistic elements characteristic for the given area and the particular epoch. Words which characterize man represent the essential elements used to reconstruct the way of life and model of understanding the world in a particular society. 
A dialect dictionary represents an authentic encyclopedia of the material and spiritual culture of a nation, since it is in the national words that we find the deepest and most completely expressed history of a national culture and the reflection of the national character. These factors are used to credibly complement the linguistic image of the world of a particular nation.",
publisher = "Призрен : Богословија "Светог Кирила и Методија", Нови Сад : Матица српска",
journal = "Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту : програм / V међународни научни скуп Савремена српска фолклористика",
title = "Језичка слика призренског човека с краја XIX и почетка XX века",
pages = "175-194",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6319"
}

Милосављевић, Т. З.. (2018). Језичка слика призренског човека с краја XIX и почетка XX века. in Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту : програм / V међународни научни скуп Савремена српска фолклористика
Призрен : Богословија "Светог Кирила и Методија"., 175-194.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6319

Милосављевић ТЗ. Језичка слика призренског човека с краја XIX и почетка XX века. in Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту : програм / V међународни научни скуп Савремена српска фолклористика. 2018;:175-194.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6319 .

Милосављевић, Тања З., "Језичка слика призренског човека с краја XIX и почетка XX века" in Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту : програм / V међународни научни скуп Савремена српска фолклористика (2018):175-194,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6319 .