TY  - CONF
AU  - Буквић, Рајко
AU  - Оцић, Часлав
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10600
AB  - У раду се разматра финансијализација као процес претварања финансијског
капитала у фиктивни и виртуелни капитал и његово раздвајање од реалне, производне сфере. Указује се на огроман пораст финансијског сектора у последњим деценијама 20. и почетком 21. века и
све већу разуђеност финансијских инструмената као последице финансијских иновација усмерених, поред осталог, на избегавање ефеката регулативних мера државе, што доводи до његовог све
већег утицаја на кретања у реалној и финансијској сфери и стварања услова за избијање финансијских криза. Савремене рецесије, попут ове која је избила 2007, имају мало заједничког са стандардним цикличним колебањима која је Шумпетер описао као стваралачко разарање. Оне нису
под утицајем колебања инвестиција у реалној сфери већ су продукт описаних процеса одвајања
финансијске од реалне сфере која је постала нејака да издржи огромну финансијску надградњу
уздигнуту над њом. Срастање финансијског капитала с корпорацијама и државом омогућилo је
учвршћење снажног олигархијског капитала оличеног у тријади Волстрит – Министарство финансија САД – ММФ која држи фактичку финансијску, економску и политичку власт у САД и у
свету. У том смислу и приче о регулацији и дерегулацији постају ирелевантне, као што је показала управо актуелна криза: процеси финансијализације припремили су терен за избијање криза, а
регулативне и друге државне мере могу само да (пре)усмеравају огромне финансијске токове и да
темпирају и дозирају снагу кризе.
AB  - Статья рассматривает финансиализацию как процесс трансформации финансового капитала в фиктивный и виртуальный капитал и его отделение от реальной,
производственной сферы. Авторы указывают на громадный рост финансового сектора в
течение последних декад XX и в начале нового столетия и всё большую расчлененность финансовых инструментов как последствие финансовых нововведений направленных, между
прочим, к уклонению от регулятивных мероприятий государства, ведущих к всё большему
его влиянию на тенденции в реальной и финансовой сфере и образованию условий для возникновения финансовых кризисов. У современных рецессий, подобных возникшей в 2007,
мало общего со стандартными циклическими колебаниями, описанными Шумпетером как
созидательное разрушение. Они не есть под влиянием колебаний инвестиций в реальной
сфере, но являются продуктом описанных процессов отделения финансовой от реальной
сферы, становившейся совсем немощной для столь большой финансовой надстройки воз-
двигнутой над неё. Сплетение финансового капитала с корпорациями и государством сделало возможным укрепление мощного олигархического капитала олицетворённого в триаде
Уолл Стрит – Министерство финансов – МВФ, в руках которой находятся фактическая финансовая, экономическая и политическая власти в США и в мире. В связи с этим, говорить
о регулировании и дерегулировании становится незначимым, как это показал актуальный
кризис: процессы финансиализации подготовили возникновение кризиса, а регулятивные
и другие мероприятия государства могут только (пере)направлять огромные финансовые
потоки и определять время и мощь возникновения и проявления кризиса.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Економска криза : порекло и исходи
T1  - Финансијализација као узрочник и мултипликатор кризе
T1  - Финансиализация ка источник и мультипликатор кризиса
SP  - 277
EP  - 292
IS  - 14
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10600
ER  - 

@conference{
author = "Буквић, Рајко and Оцић, Часлав",
year = "2018",
abstract = "У раду се разматра финансијализација као процес претварања финансијског
капитала у фиктивни и виртуелни капитал и његово раздвајање од реалне, производне сфере. Указује се на огроман пораст финансијског сектора у последњим деценијама 20. и почетком 21. века и
све већу разуђеност финансијских инструмената као последице финансијских иновација усмерених, поред осталог, на избегавање ефеката регулативних мера државе, што доводи до његовог све
већег утицаја на кретања у реалној и финансијској сфери и стварања услова за избијање финансијских криза. Савремене рецесије, попут ове која је избила 2007, имају мало заједничког са стандардним цикличним колебањима која је Шумпетер описао као стваралачко разарање. Оне нису
под утицајем колебања инвестиција у реалној сфери већ су продукт описаних процеса одвајања
финансијске од реалне сфере која је постала нејака да издржи огромну финансијску надградњу
уздигнуту над њом. Срастање финансијског капитала с корпорацијама и државом омогућилo је
учвршћење снажног олигархијског капитала оличеног у тријади Волстрит – Министарство финансија САД – ММФ која држи фактичку финансијску, економску и политичку власт у САД и у
свету. У том смислу и приче о регулацији и дерегулацији постају ирелевантне, као што је показала управо актуелна криза: процеси финансијализације припремили су терен за избијање криза, а
регулативне и друге државне мере могу само да (пре)усмеравају огромне финансијске токове и да
темпирају и дозирају снагу кризе., Статья рассматривает финансиализацию как процесс трансформации финансового капитала в фиктивный и виртуальный капитал и его отделение от реальной,
производственной сферы. Авторы указывают на громадный рост финансового сектора в
течение последних декад XX и в начале нового столетия и всё большую расчлененность финансовых инструментов как последствие финансовых нововведений направленных, между
прочим, к уклонению от регулятивных мероприятий государства, ведущих к всё большему
его влиянию на тенденции в реальной и финансовой сфере и образованию условий для возникновения финансовых кризисов. У современных рецессий, подобных возникшей в 2007,
мало общего со стандартными циклическими колебаниями, описанными Шумпетером как
созидательное разрушение. Они не есть под влиянием колебаний инвестиций в реальной
сфере, но являются продуктом описанных процессов отделения финансовой от реальной
сферы, становившейся совсем немощной для столь большой финансовой надстройки воз-
двигнутой над неё. Сплетение финансового капитала с корпорациями и государством сделало возможным укрепление мощного олигархического капитала олицетворённого в триаде
Уолл Стрит – Министерство финансов – МВФ, в руках которой находятся фактическая финансовая, экономическая и политическая власти в США и в мире. В связи с этим, говорить
о регулировании и дерегулировании становится незначимым, как это показал актуальный
кризис: процессы финансиализации подготовили возникновение кризиса, а регулятивные
и другие мероприятия государства могут только (пере)направлять огромные финансовые
потоки и определять время и мощь возникновения и проявления кризиса.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Економска криза : порекло и исходи",
title = "Финансијализација као узрочник и мултипликатор кризе, Финансиализация ка источник и мультипликатор кризиса",
pages = "277-292",
number = "14",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10600"
}

Буквић, Р.,& Оцић, Ч.. (2018). Финансијализација као узрочник и мултипликатор кризе. in Економска криза : порекло и исходи
Београд : Српска академија наука и уметности.(14), 277-292.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10600

Буквић Р, Оцић Ч. Финансијализација као узрочник и мултипликатор кризе. in Економска криза : порекло и исходи. 2018;(14):277-292.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10600 .

Буквић, Рајко, Оцић, Часлав, "Финансијализација као узрочник и мултипликатор кризе" in Економска криза : порекло и исходи, no. 14 (2018):277-292,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10600 .

TY  - JOUR
AU  - Буквић, Рајко
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9557
AB  - У раду се анализирају положај и значај пољопривреде у
оквирима привреде Србије и Југославије током 20. и почетком 21. века. Раз-
матрани су процеси развоја и модернизације пољопривреде у периоду од
стварања заједничке државе јужнословенских народа после Великог рата до
данашњих дана. Најпре се дају одређење и место овог сектора у оквиру целе
привреде, а затим историјски преглед његовог развоја у Краљевини Срба,
Хрвата и Словенаца, односно Краљевини Југославији, и у периоду соција-
листичке југословенске државе. У наредном делу рада приказани су развој
пољопривреде у периоду транзиције и њено актуелно стање, првенствено
засновано на резултатима Пописа пољопривреде из 2012. године.
AB  - The paper analyzes the position and importance of agriculture within the
economy of Serbia and Yugoslavia during the 20th and 21st centuries. It ponders the
processes of development and modernization of agriculture in the period since the
creation of the common state of the South Slav peoples after the Great War until
today. Firstly, a definition of this sector is exposed, thus giving it a specific position
within the whole economy. Secondly, a historic overview is presented of its development
in the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes, as well as in the socialist
period of the Yugoslav state. Finally, it shows the development of agriculture in the
transition period and its actual state, according to the results of the Agricultural
Census from 2012.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Глас САНУ
T1  - Пољопривреда Србије: сто година модернизацијских напора
T1  - Agriculture of Serbia: One hundred years of modernization efforts
SP  - 99
EP  - 166
VL  - 426
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9557
ER  - 

@article{
author = "Буквић, Рајко",
year = "2016",
abstract = "У раду се анализирају положај и значај пољопривреде у
оквирима привреде Србије и Југославије током 20. и почетком 21. века. Раз-
матрани су процеси развоја и модернизације пољопривреде у периоду од
стварања заједничке државе јужнословенских народа после Великог рата до
данашњих дана. Најпре се дају одређење и место овог сектора у оквиру целе
привреде, а затим историјски преглед његовог развоја у Краљевини Срба,
Хрвата и Словенаца, односно Краљевини Југославији, и у периоду соција-
листичке југословенске државе. У наредном делу рада приказани су развој
пољопривреде у периоду транзиције и њено актуелно стање, првенствено
засновано на резултатима Пописа пољопривреде из 2012. године., The paper analyzes the position and importance of agriculture within the
economy of Serbia and Yugoslavia during the 20th and 21st centuries. It ponders the
processes of development and modernization of agriculture in the period since the
creation of the common state of the South Slav peoples after the Great War until
today. Firstly, a definition of this sector is exposed, thus giving it a specific position
within the whole economy. Secondly, a historic overview is presented of its development
in the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes, as well as in the socialist
period of the Yugoslav state. Finally, it shows the development of agriculture in the
transition period and its actual state, according to the results of the Agricultural
Census from 2012.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Глас САНУ",
title = "Пољопривреда Србије: сто година модернизацијских напора, Agriculture of Serbia: One hundred years of modernization efforts",
pages = "99-166",
volume = "426",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9557"
}

Буквић, Р.. (2016). Пољопривреда Србије: сто година модернизацијских напора. in Глас САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 426, 99-166.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9557

Буквић Р. Пољопривреда Србије: сто година модернизацијских напора. in Глас САНУ. 2016;426:99-166.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9557 .

Буквић, Рајко, "Пољопривреда Србије: сто година модернизацијских напора" in Глас САНУ, 426 (2016):99-166,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9557 .