Стојић Митровић, Марта

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0002-4407-9473
  • Стојић Митровић, Марта (9)
  • Stojić Mitrović, Marta (5)
  • Стојић, Марта (2)
  • Stojić, Marta (1)
  • Stojić Mitrović Marta (1)
  • Stojić Mitrović, Marta M. (1)
Projects

Author's Bibliography

Izbeglice (Refugees), azilanti (Asylum Seekers) and ilegalni migranti (Illegal Migrants) in Administrative and Public Discourse in Serbia: An Overview of Concepts in a Diachronic Perspective

Stojić Mitrović Marta

(Zagreb : Institut za etnologiju i folkloristiku, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Stojić Mitrović Marta
PY  - 2020
UR  - https://hrcak.srce.hr/index.php?show=toc&id_broj=19739
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10771
AB  - The present discourse concerning asylum and irregular migration, with all its concepts
and institutions, techniques and code of conduct, was introduced in the Republic of
Serbia through the EU Accession process. As a prerequisite for visa liberalization with
the EU (achieved in 2009), Serbia signed readmission agreements with the EU and
its member-states and adopted the Asylum Law (Zakon o azilu 2007) and the Law
on Foreigners (Zakon o strancima 2008). However, related notions and legal instruments existed in the periods that preceded it. In this text I offer a diachronic overview
of conceptual and procedural differences and discuss their entanglements, merging,
spilling over and confrontation. In such a way, my aim is to point out their use as political
statements in particular, as performatives affecting national and international political
contexts.
AB  - Sadašnji diskurs o azilu i iregularnoj migraciji, sa svim njegovim konceptima i institucijama, tehnikama i kodeksom ponašanja, uveden je u Republiku Srbiju kroz tzv. proces
pristupanja Europskoj uniji. Kao preduvjet liberalizacije viznog režima s Europskom
unijom (postignute 2009. godine), Srbija je potpisala sporazume o readmisiji s Europskom unijom i njezinim državama članicama, te usvojila Zakon o azilu (2007.) i Zakon o
strancima (2008.). Međutim, bliski pojmovi i pravni instrumenti postojali su i prethodnim periodima. U ovom tekstu dajem dijakronijski pregled konceptualnih i proceduralnih
razlika i govorim o njihovim preplitanjima, spajanju, prelijevanju i sučeljavanju. Time
pokušavam indicirati prije svega njihovu uporabu u svojstvu političkih izjava, tj. kao
performative koji utječu na nacionalni i međunarodni politički kontekst.
PB  - Zagreb : Institut za etnologiju i folkloristiku
T2  - Narodna umjetnost : hrvatski časopis za etnologiju i folkloristiku
T1  - Izbeglice (Refugees), azilanti (Asylum Seekers) and ilegalni migranti (Illegal Migrants) in Administrative and Public Discourse in Serbia: An Overview of Concepts in a Diachronic Perspective
T1  - Izbjeglice, azilanti i ilegalni migranti u administrativnom i javnom diskursu u Srbiji: pregled koncepata u dijakronijskoj perspektivi
SP  - 147
EP  - 167
VL  - 57
IS  - 2
DO  - 10.15176/vol57no208
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10771
ER  - 
@article{
author = "Stojić Mitrović Marta",
year = "2020",
abstract = "The present discourse concerning asylum and irregular migration, with all its concepts
and institutions, techniques and code of conduct, was introduced in the Republic of
Serbia through the EU Accession process. As a prerequisite for visa liberalization with
the EU (achieved in 2009), Serbia signed readmission agreements with the EU and
its member-states and adopted the Asylum Law (Zakon o azilu 2007) and the Law
on Foreigners (Zakon o strancima 2008). However, related notions and legal instruments existed in the periods that preceded it. In this text I offer a diachronic overview
of conceptual and procedural differences and discuss their entanglements, merging,
spilling over and confrontation. In such a way, my aim is to point out their use as political
statements in particular, as performatives affecting national and international political
contexts., Sadašnji diskurs o azilu i iregularnoj migraciji, sa svim njegovim konceptima i institucijama, tehnikama i kodeksom ponašanja, uveden je u Republiku Srbiju kroz tzv. proces
pristupanja Europskoj uniji. Kao preduvjet liberalizacije viznog režima s Europskom
unijom (postignute 2009. godine), Srbija je potpisala sporazume o readmisiji s Europskom unijom i njezinim državama članicama, te usvojila Zakon o azilu (2007.) i Zakon o
strancima (2008.). Međutim, bliski pojmovi i pravni instrumenti postojali su i prethodnim periodima. U ovom tekstu dajem dijakronijski pregled konceptualnih i proceduralnih
razlika i govorim o njihovim preplitanjima, spajanju, prelijevanju i sučeljavanju. Time
pokušavam indicirati prije svega njihovu uporabu u svojstvu političkih izjava, tj. kao
performative koji utječu na nacionalni i međunarodni politički kontekst.",
publisher = "Zagreb : Institut za etnologiju i folkloristiku",
journal = "Narodna umjetnost : hrvatski časopis za etnologiju i folkloristiku",
title = "Izbeglice (Refugees), azilanti (Asylum Seekers) and ilegalni migranti (Illegal Migrants) in Administrative and Public Discourse in Serbia: An Overview of Concepts in a Diachronic Perspective, Izbjeglice, azilanti i ilegalni migranti u administrativnom i javnom diskursu u Srbiji: pregled koncepata u dijakronijskoj perspektivi",
pages = "147-167",
volume = "57",
number = "2",
doi = "10.15176/vol57no208",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10771"
}
Stojić Mitrović Marta. (2020). Izbeglice (Refugees), azilanti (Asylum Seekers) and ilegalni migranti (Illegal Migrants) in Administrative and Public Discourse in Serbia: An Overview of Concepts in a Diachronic Perspective. in Narodna umjetnost : hrvatski časopis za etnologiju i folkloristiku
Zagreb : Institut za etnologiju i folkloristiku., 57(2), 147-167.
https://doi.org/10.15176/vol57no208
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10771
Stojić Mitrović Marta. Izbeglice (Refugees), azilanti (Asylum Seekers) and ilegalni migranti (Illegal Migrants) in Administrative and Public Discourse in Serbia: An Overview of Concepts in a Diachronic Perspective. in Narodna umjetnost : hrvatski časopis za etnologiju i folkloristiku. 2020;57(2):147-167.
doi:10.15176/vol57no208
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10771 .
Stojić Mitrović Marta, "Izbeglice (Refugees), azilanti (Asylum Seekers) and ilegalni migranti (Illegal Migrants) in Administrative and Public Discourse in Serbia: An Overview of Concepts in a Diachronic Perspective" in Narodna umjetnost : hrvatski časopis za etnologiju i folkloristiku, 57, no. 2 (2020):147-167,
https://doi.org/10.15176/vol57no208 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10771 .

Наративи верских хуманитарних организација о едукацији миграната у Србији након затварања формализованог миграцијског коридора 2016. године

Стојић Митровић, Марта; Ђурић Миловановић, Александра

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Стојић Митровић, Марта
AU  - Ђурић Миловановић, Александра
PY  - 2019
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/842/756
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7550
AB  - У овом тексту изложићемо наративе представника верских хуманитарних
организација које су активне при Српској православној цркви, Римокатоличкој цркви
и Хришћанској адвентистичкој цркви. Наративи дају опис активности ових
организација у вези са едукацијом миграната у Србији после 2016. године када – након
затварања формализованог миграцијског коридора и секуритарног заокрета
миграцијске политике – програми интеграције миграната добијају превагу над онима
који се фокусирају на ургентни прихват. Грађа је добијена полуструктурираним
интервјуима и биће подељена у два дела – активности верских хуманитарних
организација у образовању деце основношколског узраста, као и активности верских
хуманитарних организација у образовању средњошколаца и одраслих.
AB  - In this paper we will present narratives of the representatives of faith-based humanitarian
organizations of the Serbian Orthodox Church, the Roman Catholic Church and the Seventh
Day Adventist Church. The narratives provide description of the activities of these
organizations regarding education of migrants in Serbia when, from the year 2016 – after the closure of the formalized migration corridor and new securitarian turn of the migration
policy – migrants’ integration programs took primacy over those focused on urgent
reception. The material has been obtained through semi-structured interviews and will be
presented in two sections, the activities of the faith-based organizations in relation to the
elementary school education, as well as the activities related to high-school education and
education of the adults.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Наративи верских хуманитарних организација о едукацији миграната у Србији након затварања формализованог миграцијског коридора 2016. године
T1  - The Narratives of Faith-based Organizations on Migrant Education in Serbia after the Closure of the Formalized Migration Corridor in 2016
SP  - 573
EP  - 587
VL  - 67
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI1903573S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7550
ER  - 
@article{
author = "Стојић Митровић, Марта and Ђурић Миловановић, Александра",
year = "2019",
abstract = "У овом тексту изложићемо наративе представника верских хуманитарних
организација које су активне при Српској православној цркви, Римокатоличкој цркви
и Хришћанској адвентистичкој цркви. Наративи дају опис активности ових
организација у вези са едукацијом миграната у Србији после 2016. године када – након
затварања формализованог миграцијског коридора и секуритарног заокрета
миграцијске политике – програми интеграције миграната добијају превагу над онима
који се фокусирају на ургентни прихват. Грађа је добијена полуструктурираним
интервјуима и биће подељена у два дела – активности верских хуманитарних
организација у образовању деце основношколског узраста, као и активности верских
хуманитарних организација у образовању средњошколаца и одраслих., In this paper we will present narratives of the representatives of faith-based humanitarian
organizations of the Serbian Orthodox Church, the Roman Catholic Church and the Seventh
Day Adventist Church. The narratives provide description of the activities of these
organizations regarding education of migrants in Serbia when, from the year 2016 – after the closure of the formalized migration corridor and new securitarian turn of the migration
policy – migrants’ integration programs took primacy over those focused on urgent
reception. The material has been obtained through semi-structured interviews and will be
presented in two sections, the activities of the faith-based organizations in relation to the
elementary school education, as well as the activities related to high-school education and
education of the adults.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Наративи верских хуманитарних организација о едукацији миграната у Србији након затварања формализованог миграцијског коридора 2016. године, The Narratives of Faith-based Organizations on Migrant Education in Serbia after the Closure of the Formalized Migration Corridor in 2016",
pages = "573-587",
volume = "67",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI1903573S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7550"
}
Стојић Митровић, М.,& Ђурић Миловановић, А.. (2019). Наративи верских хуманитарних организација о едукацији миграната у Србији након затварања формализованог миграцијског коридора 2016. године. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 67(3), 573-587.
https://doi.org/10.2298/GEI1903573S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7550
Стојић Митровић М, Ђурић Миловановић А. Наративи верских хуманитарних организација о едукацији миграната у Србији након затварања формализованог миграцијског коридора 2016. године. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2019;67(3):573-587.
doi:10.2298/GEI1903573S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7550 .
Стојић Митровић, Марта, Ђурић Миловановић, Александра, "Наративи верских хуманитарних организација о едукацији миграната у Србији након затварања формализованог миграцијског коридора 2016. године" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 67, no. 3 (2019):573-587,
https://doi.org/10.2298/GEI1903573S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7550 .

Миграције као предмет антрополошког истраживања : концептуализације и политике

Стојић Митровић, Марта

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Стојић Митровић, Марта
PY  - 2018
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/759/685
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7583
AB  - Иако су прва антрополошка проучавања настала као последица колонијалних освајања
и сусрета са новим и другачијим културама, истраживање миграција као феномена
вредног пажње по себи и за себе дошло је у антропологију знатно касније. Постоји
више разлога за то. Једни произилазе из концептуално-теоријских ограничења која су
следила из доминантних научних парадигми, други спадају у домен истраживачких
политика, које, са своје стране, зависе од ширих друштвених и политичких кретања,
док су трећи „онтолошки“, тј. садржани су у ономе што антропологију чини
антропологијом, а односе се пре свега на њен предмет и метод. У овом тексту
представљам динамику промена парадигми антрополошког проучавања миграција и
разматрам проблеме класификације и производње знања.
AB  - Although the first anthropological studies were the result of colonial conquests and
encounters with new and different cultures, the study of migrations as a phenomenon worth
of the attention for itself came to the anthropology much later. There are several reasons for
this. Some arise from the conceptual-theoretical limitations that followed from the dominant
scientific paradigms, others belong to the domain of research policies, which in turn are
dependent on wider social and political movements, while the last are "ontological", i.e, they
are contained in what anthropology is, and they are primarily related to its object and
method. In this text, I am presenting the dynamics of the changes of paradigms through
which the anthropologists dealt with the study of migrations and discussing some of the
problems of classification and knowledge production.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Миграције као предмет антрополошког истраживања : концептуализације и политике
T1  - Migration as the Оbject of the Аnthropological Inquiry : Conceptualizations and Policies
SP  - 459
EP  - 475
VL  - 66
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI1803459S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7583
ER  - 
@article{
author = "Стојић Митровић, Марта",
year = "2018",
abstract = "Иако су прва антрополошка проучавања настала као последица колонијалних освајања
и сусрета са новим и другачијим културама, истраживање миграција као феномена
вредног пажње по себи и за себе дошло је у антропологију знатно касније. Постоји
више разлога за то. Једни произилазе из концептуално-теоријских ограничења која су
следила из доминантних научних парадигми, други спадају у домен истраживачких
политика, које, са своје стране, зависе од ширих друштвених и политичких кретања,
док су трећи „онтолошки“, тј. садржани су у ономе што антропологију чини
антропологијом, а односе се пре свега на њен предмет и метод. У овом тексту
представљам динамику промена парадигми антрополошког проучавања миграција и
разматрам проблеме класификације и производње знања., Although the first anthropological studies were the result of colonial conquests and
encounters with new and different cultures, the study of migrations as a phenomenon worth
of the attention for itself came to the anthropology much later. There are several reasons for
this. Some arise from the conceptual-theoretical limitations that followed from the dominant
scientific paradigms, others belong to the domain of research policies, which in turn are
dependent on wider social and political movements, while the last are "ontological", i.e, they
are contained in what anthropology is, and they are primarily related to its object and
method. In this text, I am presenting the dynamics of the changes of paradigms through
which the anthropologists dealt with the study of migrations and discussing some of the
problems of classification and knowledge production.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Миграције као предмет антрополошког истраживања : концептуализације и политике, Migration as the Оbject of the Аnthropological Inquiry : Conceptualizations and Policies",
pages = "459-475",
volume = "66",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI1803459S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7583"
}
Стојић Митровић, М.. (2018). Миграције као предмет антрополошког истраживања : концептуализације и политике. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 66(3), 459-475.
https://doi.org/10.2298/GEI1803459S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7583
Стојић Митровић М. Миграције као предмет антрополошког истраживања : концептуализације и политике. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(3):459-475.
doi:10.2298/GEI1803459S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7583 .
Стојић Митровић, Марта, "Миграције као предмет антрополошког истраживања : концептуализације и политике" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 3 (2018):459-475,
https://doi.org/10.2298/GEI1803459S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7583 .

Камп, коридор, граница. Студије избјеглиштва у сувременом хрватском контексту

Стојић Митровић, Марта

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Стојић Митровић, Марта
PY  - 2017
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/217/172
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7632
AB  - Зборник Камп, коридор, граница. Студије избјеглиштва у сувременом
хрватском контексту, уредница Емине Бужинкић и Маријане Хамершак, окупља
радове фокусиране на хрватску деоницу тзв. миграцијског коридора, формираног
у јесен 2015. године, који је за циљ имао успостављање контроле над транзитним
кретањем миграната тзв. западнобалканском рутом према државама централне и
западне Европе. Коридор је повезао Грчку и Турску са Аустријом и Немачком.
Хрватска, као једна од држава на тзв. коридору, организовала је транспорт
миграната од границе са Србијом, најпре до Мађарске, а потом, након подизања
ограде, до Словеније. Коридор је затворен у марту 2016. године. Радови се
заснивају на емпиријским истраживањима и обрађују читав низ кључних
теоријских проблема и проблематизују начине на које се креира, трансформише и
регуларизује миграцијска пракса и концепти с њом у вези.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Камп, коридор, граница. Студије избјеглиштва у сувременом хрватском контексту
SP  - 706
EP  - 708
VL  - 65
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7632
ER  - 
@article{
author = "Стојић Митровић, Марта",
year = "2017",
abstract = "Зборник Камп, коридор, граница. Студије избјеглиштва у сувременом
хрватском контексту, уредница Емине Бужинкић и Маријане Хамершак, окупља
радове фокусиране на хрватску деоницу тзв. миграцијског коридора, формираног
у јесен 2015. године, који је за циљ имао успостављање контроле над транзитним
кретањем миграната тзв. западнобалканском рутом према државама централне и
западне Европе. Коридор је повезао Грчку и Турску са Аустријом и Немачком.
Хрватска, као једна од држава на тзв. коридору, организовала је транспорт
миграната од границе са Србијом, најпре до Мађарске, а потом, након подизања
ограде, до Словеније. Коридор је затворен у марту 2016. године. Радови се
заснивају на емпиријским истраживањима и обрађују читав низ кључних
теоријских проблема и проблематизују начине на које се креира, трансформише и
регуларизује миграцијска пракса и концепти с њом у вези.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Камп, коридор, граница. Студије избјеглиштва у сувременом хрватском контексту",
pages = "706-708",
volume = "65",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7632"
}
Стојић Митровић, М.. (2017). Камп, коридор, граница. Студије избјеглиштва у сувременом хрватском контексту. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 65(3), 706-708.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7632
Стојић Митровић М. Камп, коридор, граница. Студије избјеглиштва у сувременом хрватском контексту. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2017;65(3):706-708.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7632 .
Стојић Митровић, Марта, "Камп, коридор, граница. Студије избјеглиштва у сувременом хрватском контексту" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 65, no. 3 (2017):706-708,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7632 .

Колико су ’опасна’ тела миграната? Наративи о болести и јавном здрављу и технике управљања

Стојић Митровић, Марта

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Стојић Митровић, Марта
PY  - 2017
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/209/164
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7636
AB  - У овом раду анализирани су наративи о мигрантима који се везују за њихова тела као
потенцијалне/вероватне носиоце зараза које би могле да се рашире и на локално
становништво. Ови наративи се могу посматрати као посебне манифестације
секуритарног дискурса страха, у оквиру којих се мигранти конструишу као облик
корпорeалне безбедносне претње. Анализом наратива о еболи и шуги указано је на
потенцијал употребе страха од болести као инструмента и симбола политичке моћи,
када сама болест престаје да буде медицински и трансформише се у првенствено
друштвени проблем. Страх од болести и мере предузете да се тај страх анулира су
тако интегрисани у технике управљања.
AB  - In this text I represent the narratives about migrants which are related to their bodies as
potential/plausible carriers of diseases that could be spread to local population. Тhe
narratives are considered as special manifestations of the discourse of fear, though which
migrants are being construed as a form of corporeal security threat. In particular, through the
analysis of narratives about ebola and scabies, the potential to use the fear from disease as
symbol and instrument of political power is indicated, when a disease ceases to be medical
problem and becomes predominantly a social one. Fear from disease and measures
undertaken to annul it are thus integrated into techniques of governance.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Колико су ’опасна’ тела миграната? Наративи о болести и јавном здрављу и технике управљања
T1  - How 'Dangerous' are Migrants’ Bodies? Narra- tives about Disease and Public Health and Techniques of Gov- ernance
SP  - 593
EP  - 609
VL  - 65
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI1703593S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7636
ER  - 
@article{
author = "Стојић Митровић, Марта",
year = "2017",
abstract = "У овом раду анализирани су наративи о мигрантима који се везују за њихова тела као
потенцијалне/вероватне носиоце зараза које би могле да се рашире и на локално
становништво. Ови наративи се могу посматрати као посебне манифестације
секуритарног дискурса страха, у оквиру којих се мигранти конструишу као облик
корпорeалне безбедносне претње. Анализом наратива о еболи и шуги указано је на
потенцијал употребе страха од болести као инструмента и симбола политичке моћи,
када сама болест престаје да буде медицински и трансформише се у првенствено
друштвени проблем. Страх од болести и мере предузете да се тај страх анулира су
тако интегрисани у технике управљања., In this text I represent the narratives about migrants which are related to their bodies as
potential/plausible carriers of diseases that could be spread to local population. Тhe
narratives are considered as special manifestations of the discourse of fear, though which
migrants are being construed as a form of corporeal security threat. In particular, through the
analysis of narratives about ebola and scabies, the potential to use the fear from disease as
symbol and instrument of political power is indicated, when a disease ceases to be medical
problem and becomes predominantly a social one. Fear from disease and measures
undertaken to annul it are thus integrated into techniques of governance.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Колико су ’опасна’ тела миграната? Наративи о болести и јавном здрављу и технике управљања, How 'Dangerous' are Migrants’ Bodies? Narra- tives about Disease and Public Health and Techniques of Gov- ernance",
pages = "593-609",
volume = "65",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI1703593S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7636"
}
Стојић Митровић, М.. (2017). Колико су ’опасна’ тела миграната? Наративи о болести и јавном здрављу и технике управљања. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 65(3), 593-609.
https://doi.org/10.2298/GEI1703593S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7636
Стојић Митровић М. Колико су ’опасна’ тела миграната? Наративи о болести и јавном здрављу и технике управљања. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2017;65(3):593-609.
doi:10.2298/GEI1703593S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7636 .
Стојић Митровић, Марта, "Колико су ’опасна’ тела миграната? Наративи о болести и јавном здрављу и технике управљања" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 65, no. 3 (2017):593-609,
https://doi.org/10.2298/GEI1703593S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7636 .

Neki izazovi terenskog proučavanja neautorizovanih migracija u etnologiji i antropologiji: multilokacijska etnografska istraživanja

Stojić Mitrović, Marta

(Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Stojić Mitrović, Marta
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7081
AB  - U ovom tekstu baviću se praktičnim problemima sa kojima se sreću etnolozi i antropolozi koji se bave proučavanjem migracija. Fokus će biti stavljen na izazove organizovanja i realizacije terenskih istraživanja u kontekstu kompleksne dinamike svojstvene migracijskim procesima, koju sprovode osobe koje za ta kretanja ne poseduju odgovarajuće administra­­tivne dozvole. Posebno ću predstaviti metod tzv. multilokacijskog etnograf­skog istraživanja, koje podrazumeva dubinsko antropološko istraživanje na više lokacija, koje se za istraživanje smatraju ključnim tačkama migracijskih tokova.
AB  - The paper deals with the practical problems encountered by ethnologists and anthropologists involved in the study of migrations. The focus is laid on the challenges of organizing and implementing field research in the context of the complex dynamics inherent in migration processes and carried out by persons who do not have appropriate administrative permits for such migrations. The author pays special attention to the presentation of the so-called ethnographic multilocation research method, which implies profound anthropological investigation at several locations considered to be the key points of migration currents in the context of the research.
AB  - V članku se avtorica ukvarja s praktičnimi problemi, s katerimi se srečujejo etnologi in antropologi, ki se ukvarjajo s proučevanjem migracij. Poudarek je na izzivih organiziranja in realizacije terenskih raziskav v kontekstu zapletene dinamike, ki je del migracijskih procesov in jo izvajajo osebe brez ustreznih uradnih dovoljenj za tovrstne premike. Posebej je predstavljena metoda tim. multilokacijskega etnografskega raziskovanja, ki vključuje poglobljeno antropološko raziskovanje na več lokacijah, ki v določeni raziskavi predstavljajo temeljne točke migracijskih tokov.
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet
PB  - Beograd : Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine u Republici Srbiji
T2  - Slovenika : časopis za kulturu, nauku i obrazovanje / Slovenika : časopis za kulturo, znanost in izobraževanje
T1  - Neki izazovi terenskog proučavanja neautorizovanih migracija u etnologiji i antropologiji: multilokacijska etnografska istraživanja
T1  - Some challenges associated with the field research of unauthorized migrations in ethnology and anthropology: ethnographic multilocation research
T1  - Nekateri izzivi terenskega proučevanja neavtoriziranih migracij v etnologiji in antropologiji: multilokacijske etnografske raziskave
SP  - 23
EP  - 34
VL  - 3
DO  - 10.18485/slovenika.2017.3.1.1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7081
ER  - 
@article{
author = "Stojić Mitrović, Marta",
year = "2017",
abstract = "U ovom tekstu baviću se praktičnim problemima sa kojima se sreću etnolozi i antropolozi koji se bave proučavanjem migracija. Fokus će biti stavljen na izazove organizovanja i realizacije terenskih istraživanja u kontekstu kompleksne dinamike svojstvene migracijskim procesima, koju sprovode osobe koje za ta kretanja ne poseduju odgovarajuće administra­­tivne dozvole. Posebno ću predstaviti metod tzv. multilokacijskog etnograf­skog istraživanja, koje podrazumeva dubinsko antropološko istraživanje na više lokacija, koje se za istraživanje smatraju ključnim tačkama migracijskih tokova., The paper deals with the practical problems encountered by ethnologists and anthropologists involved in the study of migrations. The focus is laid on the challenges of organizing and implementing field research in the context of the complex dynamics inherent in migration processes and carried out by persons who do not have appropriate administrative permits for such migrations. The author pays special attention to the presentation of the so-called ethnographic multilocation research method, which implies profound anthropological investigation at several locations considered to be the key points of migration currents in the context of the research., V članku se avtorica ukvarja s praktičnimi problemi, s katerimi se srečujejo etnologi in antropologi, ki se ukvarjajo s proučevanjem migracij. Poudarek je na izzivih organiziranja in realizacije terenskih raziskav v kontekstu zapletene dinamike, ki je del migracijskih procesov in jo izvajajo osebe brez ustreznih uradnih dovoljenj za tovrstne premike. Posebej je predstavljena metoda tim. multilokacijskega etnografskega raziskovanja, ki vključuje poglobljeno antropološko raziskovanje na več lokacijah, ki v določeni raziskavi predstavljajo temeljne točke migracijskih tokov.",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet, Beograd : Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine u Republici Srbiji",
journal = "Slovenika : časopis za kulturu, nauku i obrazovanje / Slovenika : časopis za kulturo, znanost in izobraževanje",
title = "Neki izazovi terenskog proučavanja neautorizovanih migracija u etnologiji i antropologiji: multilokacijska etnografska istraživanja, Some challenges associated with the field research of unauthorized migrations in ethnology and anthropology: ethnographic multilocation research, Nekateri izzivi terenskega proučevanja neavtoriziranih migracij v etnologiji in antropologiji: multilokacijske etnografske raziskave",
pages = "23-34",
volume = "3",
doi = "10.18485/slovenika.2017.3.1.1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7081"
}
Stojić Mitrović, M.. (2017). Neki izazovi terenskog proučavanja neautorizovanih migracija u etnologiji i antropologiji: multilokacijska etnografska istraživanja. in Slovenika : časopis za kulturu, nauku i obrazovanje / Slovenika : časopis za kulturo, znanost in izobraževanje
Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet., 3, 23-34.
https://doi.org/10.18485/slovenika.2017.3.1.1
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7081
Stojić Mitrović M. Neki izazovi terenskog proučavanja neautorizovanih migracija u etnologiji i antropologiji: multilokacijska etnografska istraživanja. in Slovenika : časopis za kulturu, nauku i obrazovanje / Slovenika : časopis za kulturo, znanost in izobraževanje. 2017;3:23-34.
doi:10.18485/slovenika.2017.3.1.1
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7081 .
Stojić Mitrović, Marta, "Neki izazovi terenskog proučavanja neautorizovanih migracija u etnologiji i antropologiji: multilokacijska etnografska istraživanja" in Slovenika : časopis za kulturu, nauku i obrazovanje / Slovenika : časopis za kulturo, znanost in izobraževanje, 3 (2017):23-34,
https://doi.org/10.18485/slovenika.2017.3.1.1 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7081 .

Избјеглиштво у сувременом свијету. Од политичкотеоријских утемељења до биополитичких исхода

Стојић Митровић, Марта

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Стојић Митровић, Марта
PY  - 2016
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/116/77
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7684
AB  - Монографија Душка Петровића, асистента на Одсјеку за етнологију и
културну антропологију Филозофског Факултета у Загребу, представља значајан
допринос проучавању феномена избеглиштва, комплексне и актуелне појаве којa
је уздрмала светску и европску јавност у протеклом периоду.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Избјеглиштво у сувременом свијету. Од политичкотеоријских утемељења до биополитичких исхода
SP  - 591
EP  - 593
VL  - 64
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7684
ER  - 
@article{
author = "Стојић Митровић, Марта",
year = "2016",
abstract = "Монографија Душка Петровића, асистента на Одсјеку за етнологију и
културну антропологију Филозофског Факултета у Загребу, представља значајан
допринос проучавању феномена избеглиштва, комплексне и актуелне појаве којa
је уздрмала светску и европску јавност у протеклом периоду.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Избјеглиштво у сувременом свијету. Од политичкотеоријских утемељења до биополитичких исхода",
pages = "591-593",
volume = "64",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7684"
}
Стојић Митровић, М.. (2016). Избјеглиштво у сувременом свијету. Од политичкотеоријских утемељења до биополитичких исхода. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 64(3), 591-593.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7684
Стојић Митровић М. Избјеглиштво у сувременом свијету. Од политичкотеоријских утемељења до биополитичких исхода. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2016;64(3):591-593.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7684 .
Стојић Митровић, Марта, "Избјеглиштво у сувременом свијету. Од политичкотеоријских утемељења до биополитичких исхода" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 64, no. 3 (2016):591-593,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7684 .

Azil i neregularne migracije u Srbiji na početku XXI veka : kulturne paradigme

Stojić Mitrović, Marta M.

(Универзитет у Београду, Филозофски факултет, 2016)

TY  - THES
AU  - Stojić Mitrović, Marta M.
PY  - 2016
UR  - http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=3488
UR  - https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:12140/bdef:Content/download
UR  - https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:12174/bdef:Izvestaj/download
UR  - http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=48091663
UR  - http://nardus.mpn.gov.rs/123456789/6181
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4499
AB  - Predmet istraživanja predstavljaju kulturne paradigme o tranzitnim migracijama kroz Srbiju u XXI veku. Na svom putu prema zemljama destinacije u Evropskoj Uniji, osobe pretežno iz azijskih i afričkih zemalja ulaze na teritoriju Srbije. Ovaj ulazak se najčešće odvija bez odgovarajućih zvaničnih dozvola, usled čega se može tretirati kao prekršaj nezakonitog prelaska granice. Jedan deo ovih osoba zatraži azil, što im omogućava privremenu legalizaciju boravka u Srbiji. U javnosti se često o njima govori kao o neregularnim ili ilegalnim migrantima, odnosno, licima koja traže azil ili azilantima. U ovom radu utvrđujem karakteristike migracijske prakse i kulturnih značenja koja joj se pripisuju, u kontekstu promena u zvaničnoj srpskoj nacionalnoj migracijskoj politici i zakonskoj regulativi koja se na nju odnosi, a koje su se desile od smene vlasti početkom 2000-ih godina i započinjanja procesa harmonizacije prava, politika i praksi sa onima koje su na snazi u EU.Osnovni cilj ovog rada je utvrđivanje karakteristika sistema koji putem kontrole kretanja, tj. pristupa određenim političkim zonama, proizvodi neregularne migrante i lica koja traže azil kao zasebne kategorije i društvene statuse, kao i preciziranje položaja Srbije u ovom sistemu, i to kroz identifikaciju kulturnih paradigmi koje se tom prilikom koriste. Naime, kategorije azila/azilanata i neregularnih migracija/neregularnih migranata su performativi, te tako ne opisuju neko zatečeno stanje stvari, već ga aktivno stvaraju. Kulturne paradigme su diskurzivna sredstva koja se aktuelizuju u procesu legitimizacije proizvodnje i primene ovih kategorija. Kulturne pradigme predstavljaju klase/tipologije na osnovu kojih se formiraju paradigmatske grupe, i tako funkcionišu kao interpretativni okviri koji generišu specifičnija (inter)kulturna značenja koja se pripisuju neregularnim migracijama i azilu. Do specifikacije ovih interpretativnih okvira dolazi se na dva načina, putem presupozicija, koje imaju formu implicitnih propozicija, a koje mogu postati i eksplicitne, naročito u situacijama društvenog konflikta, i putem konceptualnih metafora, koje predstavljaju metaforičku apstrakciju jednog atributa koji se percipira kao suštinski. Kulturne paradigme, u sva tri pojavna oblika, nisu ni istinite ni lažne: one se koriste kao da jesu istinite, kao da su činjenica i služe za legitimizaciju konceptualizacija i praksi o azilu i neregularnim migracijama. One nude jednu sliku sveta koja seuzima za validnu. Iako ta organizacija sveta deluje kao da je data, prirodna, u stvari je u potpunosti habitualna, tj. naučena, ili, drugim rečima, kulturno, sociološki ili politički uslovljena. Međutim, upravo taj izgled prirodnosti otežava (pre)ispitivanje široko prihvaćenih kulturnih paradigmi. Upravo iz tog razloga su situacije društvenog konflikta, u kojima se susreću akteri koji su različito pozicionirani u sistemu moći, najbolje „arene“ za uočavanje postojanja različitih, tj. suprotstavljenih kulturnih paradigmi. Kulturne paradigme upravo i služe za legitimizaciju problematizovanog/problematičnog fokusa društvenog konflikta. Međutim, i situacije društvenog konflikta i različite kulturne paradigme zajedno predstavljaju simptom širih društvenih nejednakosti. Osim na formalnom, institucionalizovanom nivou praktičnih politika, kulturne paradigme o azilu i neregularnim migracijama se manifestuju kao sredstva za legitimizaciju stavova i u manje formalnim situacijama društvenog konflikta.Metod koji koristim se naziva „studying through“ i označava analizu koja polazi od definicija i praksi formulisanih u zvaničnim aktima do onih na koje se te definicije i prakse odnose i na čije živote utiču. Ovakva analiza prati puteve kojima se uspostavljaju mreže i odnosi moći između aktera, institucija i diskursa tokom vremena. Polazeći od opštijeg konteksta, kao što je međunarodni, u kome se definišu globalno prihvaćene kategorije izbeglica i tzv. ekonomskih migranata, preko regionalnog, tj. evropskog, gde ove kategorije bivaju transformisane restriktivnim migracijskim politikama Evropske unije, ali i balkanskog, gde glavnu ulogu ima geografski položaj Srbije između zemalja EU, njen nedavno zadobijeni status sigurne zemlje porekla ali i nepripadanje EU, sve do užeg, lokalnog, na konkretnim primerima aktuelizovanih kulturnih paradigmi prikazujem uticaj ovih kategorizacija i politika na osobe koje su direktno uključene u migracijske procese. S obzirom na kompleksnost ovih mreža, kako u pogledu značenja, tako i pogledu aktera i lokusa na kojima se aktuelizuju, koristila sam različite metode za sakupljanje građe. Posmatranje sa opservacijom obavila sam u više navrata na različitim lokacijama u Srbiji, gde se nalaze azilni centri ili improvizovana migrantska naselja, u periodu od februara 2012. do oktobra 2015. godine. Takođe, intervjuisala sam različitih aktere migracijskih procesa, službenike nacionalnih institucija, nevladinih i međunarodnih organizacija, aktiviste, pripadnike lokalnog stanovništva i migrante. Pored ovih klasičnih metoda antropološkog terenskog rada, dodata je analiza formalnih dokumenata, međunarodnih i nacionalnih zakona, odluka, strategija, ekspertskih izveštaja, ali i građe iz medija, domaćih i stranih. Fokus istraživanja je stavljen na interakcije i, pogotovo, neslaganja u ovim procesima –na situacije društvenih konflikata. Paradigme o neregularnim migracijama i azilu u Srbiji sagledavam i iz dajahronijske i iz sinhronijske perspektive. Dijahronijska omogućava praćenje transformacije konceptualizacija i praksi u procesu evrointegracija, dok sinhronijska upućuje na sličnosti i razlike kako na međunarodnoj, tako i na nacionalnoj ravni.Kako bih predstavila kulturne paradigme o azilu i neregularnim migracijama u Srbiji na početku XXI veka i ukazala na njihove odnose prema kulturnim paradigmama koje postoje na širem, regionalnom nivou, građu sam podelila u tri celine: konceptualizacije, praktične politike i prakse. Prilikom predstavljanja kulturnih paradigmi koristila sam dva osnovna kriterijuma: kretala sam se od najformalnijih do nezvaničnih, kao i od onih koje se pojavljuju na regionalnom, preko onih koje se pojavljuju na nacionalnom, do onih koje se pojavljuju na lokalnom nivou. U tom smislu podela na administrativno-pravne konceptualizacije, praktične politike i prakse nije podela u klasičnom smislu reči, već ukazuje na promenu dominantnog konteksta aktuelizacije kulturnih paradigmi, te stoga i fokusa u mom izlaganju.Istraživanje je pokazalo da azil i neregularne migracije ne predstavljaju neke očigledne fenomene, niti podrazumevajuće, univerzalne ili jednoznačne kategorije. Naprotiv, postoji znatno neslaganje u pogledu konkretnih značenja koja se mogu učitati u ove izraze i u neformalnom, ali i u formalnom, administrativno-pravnom kontekstu. Posebno su važne posledice koje ove kategorizacije imaju na ljude na koje se primenjuju. Da li će moći da pređu granicu i zatraže azil, da li će moći da iznajme sobu, okupaju se, koriste javni prevoz, ili će morati da ostanu u zakonski neregulisanim socijalnim zonama, izbegavajući kontakt sa svakim ko bi mogao da trajnije utiče na njihovu i onako već upitnu slobodu (kretanja), zavisi upravo od toga kako su prepoznati i tretirani u skladu sa tim određenjem. Iako je inicijalna identifikacija ostavljena nadležnim službama, na život migranata takođe utiče i identifikacija koja se obavlja u neformalnim kontekstima. Zanimljivo je što se za ovu identifikaciju koristi u suštini vrlo mali broj kriterijuma: opasno/bezbedno, korisno/nekorisno, empatija/odsustvo empatije, ili, drugim rečima, ona se kreće u okviru sekuritarnog, ekonomskog i humanitarnog diskursa. Ovi interpretativni okviri su široko rasprostranjeni i ne predstavljaju specifičnost srpskog konteksta. Specifičnosti srpskog konteksta generiše njen geopolitički položaj u dijahronijskoj perspektivi, što je rezultiralo i danas prisutnim povezivanjem azila sa političkim azilom, kao i identifikacijomizbeglica sa nacionalnim izbeglicama, ali i paradigma o Srbiji kao državi koja ima istovremeno i tranzitni i tranzicijski status.
AB  - The object of this research are cultural paradigms about transit migration through Serbia in XXI century. On their way toward the destination countries in the EU, persons predominantly from Asian and African countries enter Serbian territory. However, the entry, usually conducted without adequate official permits, is considered to represent the offence of illegal entry. One portion of these persons claims asylum in Serbia, which allows them to legalize their temporary residence there. They are regularly depicted in public either as irregular or illegal migrants, or as asylum seekers or “azilanti”. In this paper I lay down the characteristics of the migration practice in Serbia and the cultural meanings which are ascribed to it in the context of transformations of the official Serbian state migration policy and the relevant legislature, which took place after the beginning of the process of harmonization of Serbian laws, policies and practices with those which exist in the EU, following the change of Serbian rule in the beginning of the 2000’s.The main goal of this paper is to determine the characteristics of the system which, by means of movement control, i.e. access to some political zones, produces the irregular migrants and asylum seekers as distinctive categories and social statuses, as well as to specify the position of Serbia within this system, through the identification of the utilized cultural paradigms. Namely, the categories of asylum/”azilanti” and irregular migration/irregular migrants are performatives, therefore, they do not simply describe some given state of affairs, but they are actively producing it. Cultural paradigms are discursive resources which become actualized in the process of legitimization of the production and implementation of these categories. Moreover, cultural paradigms represent classes/typologies which serve as basis on which the paradigmatic groups are formed, and therefore they function as interpretative frameworks which generate more specific (inter)cultural meanings ascribed to irregular migration and asylum. The specification of these interpretative frameworks is achieved either by presuppositions, which are brought in formof implicit propositions, but which can become explicit, especially in the situations of social conflict, or by conceptual metaphors, which represent metaphorical abstraction of the single attribute perceived as substantial. The cultural paradigms, in all three forms, are neither true nor false: they are used as if they had been true, as facts, and they are employed to legitimize conceptualizations and practices concerning asylum and irregular migration. They propose an image of the world which is taken for valid. Even though this organization of the world seams given, or even natural, it is actually habitual, that is, learned, or, in other words, culturally, socially or politically determined. However, precisely this image of being natural makes it difficult to (re)consider these widely accepted cultural paradigms. This is the main reason why the situations of social conflict, where the actors differently positioned in the system of power are opposed, represent the most convenient “arenas” for manifestation of distinctive, that is, confronted cultural paradigms. Moreover, cultural paradigms are utilized precisely to legitimize the disputable/problematic focus of the social conflict. Nevertheless, both the situations of the social conflict as well as the different cultural paradigms taken together represent the symptom of wider social inequalities. Apart from formal, institutionalized level of policies, cultural paradigms about asylum and irregular migration are manifested as resources for legitimization of the attitudes even in the less formal situations of social conflict.I use the „studying through“ method, which relates to the analysis that goes from the definitions and practices formulated in the official documents to the persons which are referred to by those definitions and practices and whose lives are effected by them. This analysis follows the paths through which the networks and power relations between actors, institutions and discourses are formed in the course of time. Starting with the more general context, the international one, in which the globally accepted categories of refugees and the so called economic migrants are defined, through the regional, that is, the European one, where these categories are being transformed by restrictive migration policies of the EU, but also the Balkan one, where the geographic position of Serbia in-between the EU states, its recently achieved status of the safe country of origin but also the fact that it is not the member of the EU have the main role, till the narrower, the local one, I present the influence of these categorizations and policies on the people that are directly involved in the migration processes with the concrete examples of the actualized cultural paradigms. With regard to the complexity of these networks, considering the meanings as well as the actors and loci on which they are actualized, I used different methods ofdata collecting. I had conducted the observation with participation periodically from February 2012 until October 2015 on different locations in Serbia, near asylum centers or the improvised migrants’ settlements. Furthermore, I interviewed different actors of the migration processes, like employees of national institutions, nongovernmental and international organizations, activists, members of the local populations, and migrants. Besides these classic methods of the anthropological work, I also analyzed formal documents, international and national laws, decisions, strategies, expert reports, but also material from media releases, both foreign and local. The focus of the research is put on the interactions, especially the discrepancies in these processes – on the situations of social conflict. I observe the paradigms about irregular migration and asylum in Serbia both in diachronic as well as in synchronic perspective. The diachronic one enables the pursuing of transformations of the conceptualizations and practices in the EU acquisition process, while the synchronic one indicates the similarities and differences at the international and national level.In order to represent the cultural paradigms about asylum and irregular migration in Serbia in the beginning of the XXI century, as well as their relation toward the cultural paradigms which exist at the wider, regional level, I divided the material presentation on three parts: conceptualizations, policies and practices. In the course of presentation of the cultural paradigms, I followed two basic criteria: from the most formal to the informal ones, but also from those appearing at the regional, through those which appear at the national, to those which appear at the local level. Therefore, the division into administrative-legal conceptualizations, policies and practices is not division in classical meaning, but it points to the change of the dominant context of the actualization of the cultural paradigms, and thereby the focus of my presentation.The research showed that asylum and irregular migration do not represent some apparent phenomena, or self-evident, universal or univocal categories. On the contrary, there exists a deep divergence concerning concrete meanings that could be read into these expressions, both in the informal as well as in the formal administrative and legal context. Especially important are the consequences of these categorizations on the people to which they are being applied to. Whether they would be able to cross the border and ask for asylum, whether they would be allowed to rent a room, take a bath, use public transport, or they would be forced to stay in legally unregulated social zones, while avoiding any contact with those who could make more profound influence ontheir already contested freedom (of movement), depends particularly on the manner how they had been recognized and treated in concordance with that recognition. Even though the initial identification is left to the official institutions, the migrants’ lives are also influenced by the identifications performed in informal contexts. It is interesting that basically small number of criteria is used for these identifications: dangerous/not dangerous, useful/not useful, empathy/ absence of empathy, or, in other words, they circulate within securitarian, economistic, and humanitarian discourse. These interpretative frameworks are prevailing and they do not represent a particularity of the Serbian context. The particularities of the Serbian context are generated by its geopolitical context in diachronic perspective, which resulted in even nowadays present relations of the asylum and the political asylum, as well as the identification of the refugees with the national refugees, but also the paradigm of Serbia as a state which holds both transit and transition status.
PB  - Универзитет у Београду, Филозофски факултет
T1  - Azil i neregularne migracije u Srbiji na početku XXI veka : kulturne paradigme
T1  - Asylum and the irregular migration in Serbia at the beginning of the XXI century : cultural paradigms
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4499
ER  - 
@phdthesis{
author = "Stojić Mitrović, Marta M.",
year = "2016",
abstract = "Predmet istraživanja predstavljaju kulturne paradigme o tranzitnim migracijama kroz Srbiju u XXI veku. Na svom putu prema zemljama destinacije u Evropskoj Uniji, osobe pretežno iz azijskih i afričkih zemalja ulaze na teritoriju Srbije. Ovaj ulazak se najčešće odvija bez odgovarajućih zvaničnih dozvola, usled čega se može tretirati kao prekršaj nezakonitog prelaska granice. Jedan deo ovih osoba zatraži azil, što im omogućava privremenu legalizaciju boravka u Srbiji. U javnosti se često o njima govori kao o neregularnim ili ilegalnim migrantima, odnosno, licima koja traže azil ili azilantima. U ovom radu utvrđujem karakteristike migracijske prakse i kulturnih značenja koja joj se pripisuju, u kontekstu promena u zvaničnoj srpskoj nacionalnoj migracijskoj politici i zakonskoj regulativi koja se na nju odnosi, a koje su se desile od smene vlasti početkom 2000-ih godina i započinjanja procesa harmonizacije prava, politika i praksi sa onima koje su na snazi u EU.Osnovni cilj ovog rada je utvrđivanje karakteristika sistema koji putem kontrole kretanja, tj. pristupa određenim političkim zonama, proizvodi neregularne migrante i lica koja traže azil kao zasebne kategorije i društvene statuse, kao i preciziranje položaja Srbije u ovom sistemu, i to kroz identifikaciju kulturnih paradigmi koje se tom prilikom koriste. Naime, kategorije azila/azilanata i neregularnih migracija/neregularnih migranata su performativi, te tako ne opisuju neko zatečeno stanje stvari, već ga aktivno stvaraju. Kulturne paradigme su diskurzivna sredstva koja se aktuelizuju u procesu legitimizacije proizvodnje i primene ovih kategorija. Kulturne pradigme predstavljaju klase/tipologije na osnovu kojih se formiraju paradigmatske grupe, i tako funkcionišu kao interpretativni okviri koji generišu specifičnija (inter)kulturna značenja koja se pripisuju neregularnim migracijama i azilu. Do specifikacije ovih interpretativnih okvira dolazi se na dva načina, putem presupozicija, koje imaju formu implicitnih propozicija, a koje mogu postati i eksplicitne, naročito u situacijama društvenog konflikta, i putem konceptualnih metafora, koje predstavljaju metaforičku apstrakciju jednog atributa koji se percipira kao suštinski. Kulturne paradigme, u sva tri pojavna oblika, nisu ni istinite ni lažne: one se koriste kao da jesu istinite, kao da su činjenica i služe za legitimizaciju konceptualizacija i praksi o azilu i neregularnim migracijama. One nude jednu sliku sveta koja seuzima za validnu. Iako ta organizacija sveta deluje kao da je data, prirodna, u stvari je u potpunosti habitualna, tj. naučena, ili, drugim rečima, kulturno, sociološki ili politički uslovljena. Međutim, upravo taj izgled prirodnosti otežava (pre)ispitivanje široko prihvaćenih kulturnih paradigmi. Upravo iz tog razloga su situacije društvenog konflikta, u kojima se susreću akteri koji su različito pozicionirani u sistemu moći, najbolje „arene“ za uočavanje postojanja različitih, tj. suprotstavljenih kulturnih paradigmi. Kulturne paradigme upravo i služe za legitimizaciju problematizovanog/problematičnog fokusa društvenog konflikta. Međutim, i situacije društvenog konflikta i različite kulturne paradigme zajedno predstavljaju simptom širih društvenih nejednakosti. Osim na formalnom, institucionalizovanom nivou praktičnih politika, kulturne paradigme o azilu i neregularnim migracijama se manifestuju kao sredstva za legitimizaciju stavova i u manje formalnim situacijama društvenog konflikta.Metod koji koristim se naziva „studying through“ i označava analizu koja polazi od definicija i praksi formulisanih u zvaničnim aktima do onih na koje se te definicije i prakse odnose i na čije živote utiču. Ovakva analiza prati puteve kojima se uspostavljaju mreže i odnosi moći između aktera, institucija i diskursa tokom vremena. Polazeći od opštijeg konteksta, kao što je međunarodni, u kome se definišu globalno prihvaćene kategorije izbeglica i tzv. ekonomskih migranata, preko regionalnog, tj. evropskog, gde ove kategorije bivaju transformisane restriktivnim migracijskim politikama Evropske unije, ali i balkanskog, gde glavnu ulogu ima geografski položaj Srbije između zemalja EU, njen nedavno zadobijeni status sigurne zemlje porekla ali i nepripadanje EU, sve do užeg, lokalnog, na konkretnim primerima aktuelizovanih kulturnih paradigmi prikazujem uticaj ovih kategorizacija i politika na osobe koje su direktno uključene u migracijske procese. S obzirom na kompleksnost ovih mreža, kako u pogledu značenja, tako i pogledu aktera i lokusa na kojima se aktuelizuju, koristila sam različite metode za sakupljanje građe. Posmatranje sa opservacijom obavila sam u više navrata na različitim lokacijama u Srbiji, gde se nalaze azilni centri ili improvizovana migrantska naselja, u periodu od februara 2012. do oktobra 2015. godine. Takođe, intervjuisala sam različitih aktere migracijskih procesa, službenike nacionalnih institucija, nevladinih i međunarodnih organizacija, aktiviste, pripadnike lokalnog stanovništva i migrante. Pored ovih klasičnih metoda antropološkog terenskog rada, dodata je analiza formalnih dokumenata, međunarodnih i nacionalnih zakona, odluka, strategija, ekspertskih izveštaja, ali i građe iz medija, domaćih i stranih. Fokus istraživanja je stavljen na interakcije i, pogotovo, neslaganja u ovim procesima –na situacije društvenih konflikata. Paradigme o neregularnim migracijama i azilu u Srbiji sagledavam i iz dajahronijske i iz sinhronijske perspektive. Dijahronijska omogućava praćenje transformacije konceptualizacija i praksi u procesu evrointegracija, dok sinhronijska upućuje na sličnosti i razlike kako na međunarodnoj, tako i na nacionalnoj ravni.Kako bih predstavila kulturne paradigme o azilu i neregularnim migracijama u Srbiji na početku XXI veka i ukazala na njihove odnose prema kulturnim paradigmama koje postoje na širem, regionalnom nivou, građu sam podelila u tri celine: konceptualizacije, praktične politike i prakse. Prilikom predstavljanja kulturnih paradigmi koristila sam dva osnovna kriterijuma: kretala sam se od najformalnijih do nezvaničnih, kao i od onih koje se pojavljuju na regionalnom, preko onih koje se pojavljuju na nacionalnom, do onih koje se pojavljuju na lokalnom nivou. U tom smislu podela na administrativno-pravne konceptualizacije, praktične politike i prakse nije podela u klasičnom smislu reči, već ukazuje na promenu dominantnog konteksta aktuelizacije kulturnih paradigmi, te stoga i fokusa u mom izlaganju.Istraživanje je pokazalo da azil i neregularne migracije ne predstavljaju neke očigledne fenomene, niti podrazumevajuće, univerzalne ili jednoznačne kategorije. Naprotiv, postoji znatno neslaganje u pogledu konkretnih značenja koja se mogu učitati u ove izraze i u neformalnom, ali i u formalnom, administrativno-pravnom kontekstu. Posebno su važne posledice koje ove kategorizacije imaju na ljude na koje se primenjuju. Da li će moći da pređu granicu i zatraže azil, da li će moći da iznajme sobu, okupaju se, koriste javni prevoz, ili će morati da ostanu u zakonski neregulisanim socijalnim zonama, izbegavajući kontakt sa svakim ko bi mogao da trajnije utiče na njihovu i onako već upitnu slobodu (kretanja), zavisi upravo od toga kako su prepoznati i tretirani u skladu sa tim određenjem. Iako je inicijalna identifikacija ostavljena nadležnim službama, na život migranata takođe utiče i identifikacija koja se obavlja u neformalnim kontekstima. Zanimljivo je što se za ovu identifikaciju koristi u suštini vrlo mali broj kriterijuma: opasno/bezbedno, korisno/nekorisno, empatija/odsustvo empatije, ili, drugim rečima, ona se kreće u okviru sekuritarnog, ekonomskog i humanitarnog diskursa. Ovi interpretativni okviri su široko rasprostranjeni i ne predstavljaju specifičnost srpskog konteksta. Specifičnosti srpskog konteksta generiše njen geopolitički položaj u dijahronijskoj perspektivi, što je rezultiralo i danas prisutnim povezivanjem azila sa političkim azilom, kao i identifikacijomizbeglica sa nacionalnim izbeglicama, ali i paradigma o Srbiji kao državi koja ima istovremeno i tranzitni i tranzicijski status., The object of this research are cultural paradigms about transit migration through Serbia in XXI century. On their way toward the destination countries in the EU, persons predominantly from Asian and African countries enter Serbian territory. However, the entry, usually conducted without adequate official permits, is considered to represent the offence of illegal entry. One portion of these persons claims asylum in Serbia, which allows them to legalize their temporary residence there. They are regularly depicted in public either as irregular or illegal migrants, or as asylum seekers or “azilanti”. In this paper I lay down the characteristics of the migration practice in Serbia and the cultural meanings which are ascribed to it in the context of transformations of the official Serbian state migration policy and the relevant legislature, which took place after the beginning of the process of harmonization of Serbian laws, policies and practices with those which exist in the EU, following the change of Serbian rule in the beginning of the 2000’s.The main goal of this paper is to determine the characteristics of the system which, by means of movement control, i.e. access to some political zones, produces the irregular migrants and asylum seekers as distinctive categories and social statuses, as well as to specify the position of Serbia within this system, through the identification of the utilized cultural paradigms. Namely, the categories of asylum/”azilanti” and irregular migration/irregular migrants are performatives, therefore, they do not simply describe some given state of affairs, but they are actively producing it. Cultural paradigms are discursive resources which become actualized in the process of legitimization of the production and implementation of these categories. Moreover, cultural paradigms represent classes/typologies which serve as basis on which the paradigmatic groups are formed, and therefore they function as interpretative frameworks which generate more specific (inter)cultural meanings ascribed to irregular migration and asylum. The specification of these interpretative frameworks is achieved either by presuppositions, which are brought in formof implicit propositions, but which can become explicit, especially in the situations of social conflict, or by conceptual metaphors, which represent metaphorical abstraction of the single attribute perceived as substantial. The cultural paradigms, in all three forms, are neither true nor false: they are used as if they had been true, as facts, and they are employed to legitimize conceptualizations and practices concerning asylum and irregular migration. They propose an image of the world which is taken for valid. Even though this organization of the world seams given, or even natural, it is actually habitual, that is, learned, or, in other words, culturally, socially or politically determined. However, precisely this image of being natural makes it difficult to (re)consider these widely accepted cultural paradigms. This is the main reason why the situations of social conflict, where the actors differently positioned in the system of power are opposed, represent the most convenient “arenas” for manifestation of distinctive, that is, confronted cultural paradigms. Moreover, cultural paradigms are utilized precisely to legitimize the disputable/problematic focus of the social conflict. Nevertheless, both the situations of the social conflict as well as the different cultural paradigms taken together represent the symptom of wider social inequalities. Apart from formal, institutionalized level of policies, cultural paradigms about asylum and irregular migration are manifested as resources for legitimization of the attitudes even in the less formal situations of social conflict.I use the „studying through“ method, which relates to the analysis that goes from the definitions and practices formulated in the official documents to the persons which are referred to by those definitions and practices and whose lives are effected by them. This analysis follows the paths through which the networks and power relations between actors, institutions and discourses are formed in the course of time. Starting with the more general context, the international one, in which the globally accepted categories of refugees and the so called economic migrants are defined, through the regional, that is, the European one, where these categories are being transformed by restrictive migration policies of the EU, but also the Balkan one, where the geographic position of Serbia in-between the EU states, its recently achieved status of the safe country of origin but also the fact that it is not the member of the EU have the main role, till the narrower, the local one, I present the influence of these categorizations and policies on the people that are directly involved in the migration processes with the concrete examples of the actualized cultural paradigms. With regard to the complexity of these networks, considering the meanings as well as the actors and loci on which they are actualized, I used different methods ofdata collecting. I had conducted the observation with participation periodically from February 2012 until October 2015 on different locations in Serbia, near asylum centers or the improvised migrants’ settlements. Furthermore, I interviewed different actors of the migration processes, like employees of national institutions, nongovernmental and international organizations, activists, members of the local populations, and migrants. Besides these classic methods of the anthropological work, I also analyzed formal documents, international and national laws, decisions, strategies, expert reports, but also material from media releases, both foreign and local. The focus of the research is put on the interactions, especially the discrepancies in these processes – on the situations of social conflict. I observe the paradigms about irregular migration and asylum in Serbia both in diachronic as well as in synchronic perspective. The diachronic one enables the pursuing of transformations of the conceptualizations and practices in the EU acquisition process, while the synchronic one indicates the similarities and differences at the international and national level.In order to represent the cultural paradigms about asylum and irregular migration in Serbia in the beginning of the XXI century, as well as their relation toward the cultural paradigms which exist at the wider, regional level, I divided the material presentation on three parts: conceptualizations, policies and practices. In the course of presentation of the cultural paradigms, I followed two basic criteria: from the most formal to the informal ones, but also from those appearing at the regional, through those which appear at the national, to those which appear at the local level. Therefore, the division into administrative-legal conceptualizations, policies and practices is not division in classical meaning, but it points to the change of the dominant context of the actualization of the cultural paradigms, and thereby the focus of my presentation.The research showed that asylum and irregular migration do not represent some apparent phenomena, or self-evident, universal or univocal categories. On the contrary, there exists a deep divergence concerning concrete meanings that could be read into these expressions, both in the informal as well as in the formal administrative and legal context. Especially important are the consequences of these categorizations on the people to which they are being applied to. Whether they would be able to cross the border and ask for asylum, whether they would be allowed to rent a room, take a bath, use public transport, or they would be forced to stay in legally unregulated social zones, while avoiding any contact with those who could make more profound influence ontheir already contested freedom (of movement), depends particularly on the manner how they had been recognized and treated in concordance with that recognition. Even though the initial identification is left to the official institutions, the migrants’ lives are also influenced by the identifications performed in informal contexts. It is interesting that basically small number of criteria is used for these identifications: dangerous/not dangerous, useful/not useful, empathy/ absence of empathy, or, in other words, they circulate within securitarian, economistic, and humanitarian discourse. These interpretative frameworks are prevailing and they do not represent a particularity of the Serbian context. The particularities of the Serbian context are generated by its geopolitical context in diachronic perspective, which resulted in even nowadays present relations of the asylum and the political asylum, as well as the identification of the refugees with the national refugees, but also the paradigm of Serbia as a state which holds both transit and transition status.",
publisher = "Универзитет у Београду, Филозофски факултет",
title = "Azil i neregularne migracije u Srbiji na početku XXI veka : kulturne paradigme, Asylum and the irregular migration in Serbia at the beginning of the XXI century : cultural paradigms",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4499"
}
Stojić Mitrović, M. M.. (2016). Azil i neregularne migracije u Srbiji na početku XXI veka : kulturne paradigme. 
Универзитет у Београду, Филозофски факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4499
Stojić Mitrović MM. Azil i neregularne migracije u Srbiji na početku XXI veka : kulturne paradigme. 2016;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4499 .
Stojić Mitrović, Marta M., "Azil i neregularne migracije u Srbiji na početku XXI veka : kulturne paradigme" (2016),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4499 .

The Reproduction of Borders and the Contagiousness of Illegalisation: A Case of a Belgrade Youth Hostel

Stojić Mitrović, Marta; Meh, Ela

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Stojić Mitrović, Marta
AU  - Meh, Ela
PY  - 2015
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/237/185
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7859
AB  - For the past couple of years, Serbia has become a transit country for the ever increasing number of migrants from Africa and Asia, travelling towards the EU. As part of the process of approaching the EU – first achieving the liberalisation of the visa
 regime for entry into the Schengen area in 2009 and then getting the official status of a candidate member in 2012 – Serbia
 needed to harmonise its policies with those of the EU, especially in the areas of border control and migration management. As a result, Serbia adopted a series of laws and policies
 which effectively illegalise migrants. In this paper, we first
 look into how migrant “illegality” is produced by Serbian migration legislation and policy, and second, we look at the consequences of this illegalisation. The first set of consequences
 are those that are felt by migrants themselves, as they are its
 principle target. The second set of consequences affects those
 persons that come into contact with the illegalised migrants.
 We speak of contagiousness of illegalisation, which affects
 those people who are providing professional services to illegalised persons. Under the treat of possible criminalisation, pressure is put on them to conduct “legality” checks and thus reproduce borders far away from the actual state border. We look particularly at reproduction of borders in the area of accommodation of migrants, taking as a case study a Belgrade
 youth hostel.
AB  - Током последњих неколико година Србија
је постала транзитна земља за све већи број
миграната који из Африке и Азије путују ка ЕУ. У
оквиру процеса приближавања ЕУ – најпре путем
постизања либерализације визног режима за улазак у зону важења Шенгенског споразума 2009. године, а онда и задобијањем статуса земље – кандидата за чланство у 2012. години – Србија је требало да усагласи своје политике са онима које постоје у ЕУ, нарочито у области контроле граница и управљања миграцијама. Као резултат овога, Србија је усвојила низ закона и практичних политика које ефективно илегализују мигранте. У првом делу рада
посматрамо како се „илегалност“ миграната производи законодавством и практичним политикама у Србији, а затим пратимо последице ове илегализације.
Први низ последица представљају оне које осећају сами мигранти, као њихова
примарна мета. Други низ последица су оне које утичу на особе које ступају у
контакт са илегализованим мигрантима. У том смислу говоримо о заразности
илегализације, будући да она утиче на људе који у складу са својом пословном
делатношћу пружају услуге илегализованим особама. Под претњом могуће
криминализације, на њих се ставља притисак да спроводе контролу „легалности“ и тако репродукују границе далеко од стварних државних граница. На
примеру једног београдског хостела посебно се фикусирамо на репродуковање граница у области обезбеђивања смештаја мигрантима.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - The Reproduction of Borders and the Contagiousness of Illegalisation: A Case of a Belgrade Youth Hostel
T1  - Репродуковање граница и заразност илегализације: пример београдског хостела
SP  - 623
EP  - 639
VL  - 63
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI1503623S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7859
ER  - 
@article{
author = "Stojić Mitrović, Marta and Meh, Ela",
year = "2015",
abstract = "For the past couple of years, Serbia has become a transit country for the ever increasing number of migrants from Africa and Asia, travelling towards the EU. As part of the process of approaching the EU – first achieving the liberalisation of the visa
 regime for entry into the Schengen area in 2009 and then getting the official status of a candidate member in 2012 – Serbia
 needed to harmonise its policies with those of the EU, especially in the areas of border control and migration management. As a result, Serbia adopted a series of laws and policies
 which effectively illegalise migrants. In this paper, we first
 look into how migrant “illegality” is produced by Serbian migration legislation and policy, and second, we look at the consequences of this illegalisation. The first set of consequences
 are those that are felt by migrants themselves, as they are its
 principle target. The second set of consequences affects those
 persons that come into contact with the illegalised migrants.
 We speak of contagiousness of illegalisation, which affects
 those people who are providing professional services to illegalised persons. Under the treat of possible criminalisation, pressure is put on them to conduct “legality” checks and thus reproduce borders far away from the actual state border. We look particularly at reproduction of borders in the area of accommodation of migrants, taking as a case study a Belgrade
 youth hostel., Током последњих неколико година Србија
је постала транзитна земља за све већи број
миграната који из Африке и Азије путују ка ЕУ. У
оквиру процеса приближавања ЕУ – најпре путем
постизања либерализације визног режима за улазак у зону важења Шенгенског споразума 2009. године, а онда и задобијањем статуса земље – кандидата за чланство у 2012. години – Србија је требало да усагласи своје политике са онима које постоје у ЕУ, нарочито у области контроле граница и управљања миграцијама. Као резултат овога, Србија је усвојила низ закона и практичних политика које ефективно илегализују мигранте. У првом делу рада
посматрамо како се „илегалност“ миграната производи законодавством и практичним политикама у Србији, а затим пратимо последице ове илегализације.
Први низ последица представљају оне које осећају сами мигранти, као њихова
примарна мета. Други низ последица су оне које утичу на особе које ступају у
контакт са илегализованим мигрантима. У том смислу говоримо о заразности
илегализације, будући да она утиче на људе који у складу са својом пословном
делатношћу пружају услуге илегализованим особама. Под претњом могуће
криминализације, на њих се ставља притисак да спроводе контролу „легалности“ и тако репродукују границе далеко од стварних државних граница. На
примеру једног београдског хостела посебно се фикусирамо на репродуковање граница у области обезбеђивања смештаја мигрантима.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "The Reproduction of Borders and the Contagiousness of Illegalisation: A Case of a Belgrade Youth Hostel, Репродуковање граница и заразност илегализације: пример београдског хостела",
pages = "623-639",
volume = "63",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI1503623S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7859"
}
Stojić Mitrović, M.,& Meh, E.. (2015). The Reproduction of Borders and the Contagiousness of Illegalisation: A Case of a Belgrade Youth Hostel. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 63(3), 623-639.
https://doi.org/10.2298/GEI1503623S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7859
Stojić Mitrović M, Meh E. The Reproduction of Borders and the Contagiousness of Illegalisation: A Case of a Belgrade Youth Hostel. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2015;63(3):623-639.
doi:10.2298/GEI1503623S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7859 .
Stojić Mitrović, Marta, Meh, Ela, "The Reproduction of Borders and the Contagiousness of Illegalisation: A Case of a Belgrade Youth Hostel" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 63, no. 3 (2015):623-639,
https://doi.org/10.2298/GEI1503623S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7859 .
2

Првих десет година развоја сустава азила у Хрватској (с освртом на суставе азила у регији)

Стојић Митровић, Марта

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Стојић Митровић, Марта
PY  - 2015
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/238/186
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7857
AB  - Овај Зборник представља позитиван пример сарадње научног и цивилног
сектора у изоловању и дефинисању кључних проблема азилног система, али и
формулисању предлога за њихово превазилажење. Померање перспективе са
хрватског на шири европски или регионални контекст у већини радова указује на
даље могуће примене резултата ових истраживања у расветљавању појединих
унутрашњих контрадикторности европских азилних политика.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Првих десет година развоја сустава азила у Хрватској (с освртом на суставе азила у регији)
SP  - 641
EP  - 643
VL  - 63
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7857
ER  - 
@article{
author = "Стојић Митровић, Марта",
year = "2015",
abstract = "Овај Зборник представља позитиван пример сарадње научног и цивилног
сектора у изоловању и дефинисању кључних проблема азилног система, али и
формулисању предлога за њихово превазилажење. Померање перспективе са
хрватског на шири европски или регионални контекст у већини радова указује на
даље могуће примене резултата ових истраживања у расветљавању појединих
унутрашњих контрадикторности европских азилних политика.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Првих десет година развоја сустава азила у Хрватској (с освртом на суставе азила у регији)",
pages = "641-643",
volume = "63",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7857"
}
Стојић Митровић, М.. (2015). Првих десет година развоја сустава азила у Хрватској (с освртом на суставе азила у регији). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 63(3), 641-643.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7857
Стојић Митровић М. Првих десет година развоја сустава азила у Хрватској (с освртом на суставе азила у регији). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2015;63(3):641-643.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7857 .
Стојић Митровић, Марта, "Првих десет година развоја сустава азила у Хрватској (с освртом на суставе азила у регији)" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 63, no. 3 (2015):641-643,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7857 .

Presenting as a Problem, Acting as an Opportunity: Four Cases of Socio-Political Conflicts Taking the Presence of Migrants as a Focal Object in Serbia

Stojić Mitrović, Marta

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Stojić Mitrović, Marta
PY  - 2014
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/331/272
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7995
AB  - Serbian migration practice is the result of often
conflicting policies at the regional, state and local
level. The manifold values and interests constituting
the concepts on which these policies were based have
led to the transformation of the presence of migrants
in certain areas into an object of political manipulation.
Thus the presence of migrants became a focal point
of conflicts between the state and local government,
or between people with different interests.
AB  - У раду је приказан утицај политичких збивања
– на регионалном, државном и локалном нивоу
– на свакодневицу миграната и лица која траже
азил у Србији, кроз анализу четири случаја у
којима је присуство миграната у одређеној области
трансформисано у предмет политичке манипулације и
условљавања. Српска миграцијска политика и пракса
растрзане су између захтева Европске уније, које Србија
треба да испуни у оквиру процеса евроинтеграција,
и непоседовања објективних могућности да се то и
оствари, као што су неадекватно формулисани закони,
неприпремљеност институција за њихово спровођење, недовољна финансијска
средства, али и аспирације локалних политичких и економских елита. Испоставља
се да је заштита права миграната и лица која траже азил, која произилазе било из
националних било из међународних регулатива, ситуационог а не универзалног
карактера, односно, да зависи од тренутних односа моћи. У тексту је најпре дат
кратак приказ српске миграцијске политике и азилног система до септембра
2013. године, а затим су представљена четири специфична догађаја путем којих
се могу пратити социо-политички конфликти који су их покренули и довели до
траснформације присуства миграната у проблем у локалној средини, а што се
даље користи као средство политичког притиска. Положај миграната, услови
њиховог боравка на територији Србије, доступност здравствене заштите, хране,
заклона, висина економских трошкова, али и могућност да доспеју до циљне
земље, тако постају „колатерална штета“ различитих интересних група.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Presenting as a Problem, Acting as an Opportunity: Four Cases of Socio-Political Conflicts Taking the Presence of Migrants as a Focal Object in Serbia
T1  - Приказати као проблем, искористити као добру прилику: четири примера социо-политичких конфликата у чијем је фокусу присуство миграната у Србији
SP  - 67
EP  - 83
VL  - 62
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1401067S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7995
ER  - 
@article{
author = "Stojić Mitrović, Marta",
year = "2014",
abstract = "Serbian migration practice is the result of often
conflicting policies at the regional, state and local
level. The manifold values and interests constituting
the concepts on which these policies were based have
led to the transformation of the presence of migrants
in certain areas into an object of political manipulation.
Thus the presence of migrants became a focal point
of conflicts between the state and local government,
or between people with different interests., У раду је приказан утицај политичких збивања
– на регионалном, државном и локалном нивоу
– на свакодневицу миграната и лица која траже
азил у Србији, кроз анализу четири случаја у
којима је присуство миграната у одређеној области
трансформисано у предмет политичке манипулације и
условљавања. Српска миграцијска политика и пракса
растрзане су између захтева Европске уније, које Србија
треба да испуни у оквиру процеса евроинтеграција,
и непоседовања објективних могућности да се то и
оствари, као што су неадекватно формулисани закони,
неприпремљеност институција за њихово спровођење, недовољна финансијска
средства, али и аспирације локалних политичких и економских елита. Испоставља
се да је заштита права миграната и лица која траже азил, која произилазе било из
националних било из међународних регулатива, ситуационог а не универзалног
карактера, односно, да зависи од тренутних односа моћи. У тексту је најпре дат
кратак приказ српске миграцијске политике и азилног система до септембра
2013. године, а затим су представљена четири специфична догађаја путем којих
се могу пратити социо-политички конфликти који су их покренули и довели до
траснформације присуства миграната у проблем у локалној средини, а што се
даље користи као средство политичког притиска. Положај миграната, услови
њиховог боравка на територији Србије, доступност здравствене заштите, хране,
заклона, висина економских трошкова, али и могућност да доспеју до циљне
земље, тако постају „колатерална штета“ различитих интересних група.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Presenting as a Problem, Acting as an Opportunity: Four Cases of Socio-Political Conflicts Taking the Presence of Migrants as a Focal Object in Serbia, Приказати као проблем, искористити као добру прилику: четири примера социо-политичких конфликата у чијем је фокусу присуство миграната у Србији",
pages = "67-83",
volume = "62",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1401067S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7995"
}
Stojić Mitrović, M.. (2014). Presenting as a Problem, Acting as an Opportunity: Four Cases of Socio-Political Conflicts Taking the Presence of Migrants as a Focal Object in Serbia. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 62(1), 67-83.
https://doi.org/10.2298/GEI1401067S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7995
Stojić Mitrović M. Presenting as a Problem, Acting as an Opportunity: Four Cases of Socio-Political Conflicts Taking the Presence of Migrants as a Focal Object in Serbia. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2014;62(1):67-83.
doi:10.2298/GEI1401067S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7995 .
Stojić Mitrović, Marta, "Presenting as a Problem, Acting as an Opportunity: Four Cases of Socio-Political Conflicts Taking the Presence of Migrants as a Focal Object in Serbia" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 62, no. 1 (2014):67-83,
https://doi.org/10.2298/GEI1401067S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7995 .
2

Стигматизација као последица илегализације одређених облика транснационалног кретања: дехуманизација тзв. илегалних миграната

Стојић Митровић, Марта

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Стојић Митровић, Марта
PY  - 2013
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/362/303
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8281
AB  - У овом раду се бавим
преношењем правно-административне
квалификације кретања миграната без
одговарајућих докумената преко
државних граница на квалификацију
миграната као људи. Тај метафорични
пренос, који започиње илегализацијом
кретања, резултира стигматизацијама
које се могу окарактерисати као
криминализација, али и дехуманизација
миграната. Ове стигматизације се
користе као оправдање за агресивно и нехумано поступање према
мигрантима.
AB  - The process of legalization and
 legitimization of discrimination of foreigners who are
 trying to reach some of the EU countries without
 appropriate permissions is the major topic of this text.
 It is shown how a legal and administrative
 qualification of a type of movement transforms into a
 social qualification of people who are undertaking
 that type of movement. To put it differently, the process of metaphoric transformations
 of the illegal movement to the illegal people is represented here. Once being done, these
 transformations allow further proliferation of ‘the illegal people’ to ‘criminals’ or
 ‘victims’, but they also can lead to the denial of all or some human characteristics to the
 people in question – dehumanization. When dehumanization is accepted at the level of
 representations, it begins to serve as the excuse for and justification of the aggressive
 practices towards the dehumanized people. This circular phenomenon of
 dehumanization is manifested systematically: it can be identified in the laws, the work
 of some state or international institutions, in everyday’s communication between the
 migrants and the people they meet.
 In the beginning of this text the migrations through the territory of Serbia and
 its asylum system have been presented. This is followed by the discussion of the
 dehumanization and the legislature and the legislative practices that support it. In the
 concluding part of the text dehumanization is presented as a linguistic, metaphoric,
 pragmatic and discursive phenomenon.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Стигматизација као последица илегализације одређених облика транснационалног кретања: дехуманизација тзв. илегалних миграната
T1  - Stigmatization as a Result of the Illegalization of some Forms of Transnational Movement: Dehumanization of ‘the Illegal Migrants’
SP  - 163
EP  - 175
VL  - 61
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1302163S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8281
ER  - 
@article{
author = "Стојић Митровић, Марта",
year = "2013",
abstract = "У овом раду се бавим
преношењем правно-административне
квалификације кретања миграната без
одговарајућих докумената преко
државних граница на квалификацију
миграната као људи. Тај метафорични
пренос, који започиње илегализацијом
кретања, резултира стигматизацијама
које се могу окарактерисати као
криминализација, али и дехуманизација
миграната. Ове стигматизације се
користе као оправдање за агресивно и нехумано поступање према
мигрантима., The process of legalization and
 legitimization of discrimination of foreigners who are
 trying to reach some of the EU countries without
 appropriate permissions is the major topic of this text.
 It is shown how a legal and administrative
 qualification of a type of movement transforms into a
 social qualification of people who are undertaking
 that type of movement. To put it differently, the process of metaphoric transformations
 of the illegal movement to the illegal people is represented here. Once being done, these
 transformations allow further proliferation of ‘the illegal people’ to ‘criminals’ or
 ‘victims’, but they also can lead to the denial of all or some human characteristics to the
 people in question – dehumanization. When dehumanization is accepted at the level of
 representations, it begins to serve as the excuse for and justification of the aggressive
 practices towards the dehumanized people. This circular phenomenon of
 dehumanization is manifested systematically: it can be identified in the laws, the work
 of some state or international institutions, in everyday’s communication between the
 migrants and the people they meet.
 In the beginning of this text the migrations through the territory of Serbia and
 its asylum system have been presented. This is followed by the discussion of the
 dehumanization and the legislature and the legislative practices that support it. In the
 concluding part of the text dehumanization is presented as a linguistic, metaphoric,
 pragmatic and discursive phenomenon.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Стигматизација као последица илегализације одређених облика транснационалног кретања: дехуманизација тзв. илегалних миграната, Stigmatization as a Result of the Illegalization of some Forms of Transnational Movement: Dehumanization of ‘the Illegal Migrants’",
pages = "163-175",
volume = "61",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1302163S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8281"
}
Стојић Митровић, М.. (2013). Стигматизација као последица илегализације одређених облика транснационалног кретања: дехуманизација тзв. илегалних миграната. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 61(2), 163-175.
https://doi.org/10.2298/GEI1302163S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8281
Стојић Митровић М. Стигматизација као последица илегализације одређених облика транснационалног кретања: дехуманизација тзв. илегалних миграната. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2013;61(2):163-175.
doi:10.2298/GEI1302163S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8281 .
Стојић Митровић, Марта, "Стигматизација као последица илегализације одређених облика транснационалног кретања: дехуманизација тзв. илегалних миграната" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 61, no. 2 (2013):163-175,
https://doi.org/10.2298/GEI1302163S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8281 .

Људска права и држављанство

Стојић Митровић, Марта

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Стојић Митровић, Марта
PY  - 2013
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/383/322
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8230
AB  - Иaкo би људскa прaвa трeбaлo
дa вaжe зa свe људe, бeз oбзирa нa
њихoвo eтничкo пoрeклo, вeру или
држaвљaнствo, у прaкси je признaвaњe
oвих прaвa увeк дирeктнo вeзaнo зa
држaвљaнствo, a индирeктнo – зa
eтницитeт, вeру, рoд или рaсу oсoбe које
је у питaњу. Упрaвo кaдa сe прoучaвa пoступaњe сa oсoбaмa бeз
(oдгoвaрajућeг) држaвљaнствa, кao штo су избeглицe, нeрeгулaрни
мигрaнти и рaзнe другe „нeвидљивe“ и мoжe сe рeћи, сaмим тим –
пoсeбнo рaњивe кaтeгoриje стaнoвништвa, oвaj „пaрaдoкс“ дoлaзи дo
изрaжaja.
AB  - The phenomenon of universal human
rights, as described in the Universal declaration of
human rights in 1948 doesn’t seem to be able to
exert itself as truly universal. For this, there are
two reasons: one is politico-legal in nature, and the
other is conceptual. From a politico-legal point of
view, human rights are a practice which is perceived as law, a precedent which is still
taking place, the illusion of law, a custom practice by a few which aims to become the
law of all, practice/”law” which came into being as the consequence of specific
historical and political circumstances but strives to impose itself as a kind of universal
logos, independent from the geopolitical relations of power. From the conceptual point
of view, human rights as they have been determined, are inextricably bound up with the
concept of citizenship, but the nation-state is not the universally optimal polis/social
order, through which a universal human whose rights are to be protected can be defined.
Human rights, as they are defined, are too culturally and historically specific in order to
become universal.
As an example, I will give the different treatment received by persons of
different citizenship in situations in which their lives are in peril. It turns out that human
rights are less (or not at all) protected if the persons in need aren’t perceived as full-
fledged members of the group, and hence, cannot fully participate in political life. That
is to say, people who are perceived as non-citizens or whose citizenship is perceived as
less valuable, and especially those whose existence has been reduced to survival are
being politically dehumanized. Human rights remain reserved for so-called active
citizens, those who have influence over matters of public importance, which points us to
the conclusion that the practice of protecting human rights is completely politicized.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Људска права и држављанство
T1  - Human Rights and Citizenship
SP  - 107
EP  - 118
VL  - 61
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1301107S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8230
ER  - 
@article{
author = "Стојић Митровић, Марта",
year = "2013",
abstract = "Иaкo би људскa прaвa трeбaлo
дa вaжe зa свe људe, бeз oбзирa нa
њихoвo eтничкo пoрeклo, вeру или
држaвљaнствo, у прaкси je признaвaњe
oвих прaвa увeк дирeктнo вeзaнo зa
држaвљaнствo, a индирeктнo – зa
eтницитeт, вeру, рoд или рaсу oсoбe које
је у питaњу. Упрaвo кaдa сe прoучaвa пoступaњe сa oсoбaмa бeз
(oдгoвaрajућeг) држaвљaнствa, кao штo су избeглицe, нeрeгулaрни
мигрaнти и рaзнe другe „нeвидљивe“ и мoжe сe рeћи, сaмим тим –
пoсeбнo рaњивe кaтeгoриje стaнoвништвa, oвaj „пaрaдoкс“ дoлaзи дo
изрaжaja., The phenomenon of universal human
rights, as described in the Universal declaration of
human rights in 1948 doesn’t seem to be able to
exert itself as truly universal. For this, there are
two reasons: one is politico-legal in nature, and the
other is conceptual. From a politico-legal point of
view, human rights are a practice which is perceived as law, a precedent which is still
taking place, the illusion of law, a custom practice by a few which aims to become the
law of all, practice/”law” which came into being as the consequence of specific
historical and political circumstances but strives to impose itself as a kind of universal
logos, independent from the geopolitical relations of power. From the conceptual point
of view, human rights as they have been determined, are inextricably bound up with the
concept of citizenship, but the nation-state is not the universally optimal polis/social
order, through which a universal human whose rights are to be protected can be defined.
Human rights, as they are defined, are too culturally and historically specific in order to
become universal.
As an example, I will give the different treatment received by persons of
different citizenship in situations in which their lives are in peril. It turns out that human
rights are less (or not at all) protected if the persons in need aren’t perceived as full-
fledged members of the group, and hence, cannot fully participate in political life. That
is to say, people who are perceived as non-citizens or whose citizenship is perceived as
less valuable, and especially those whose existence has been reduced to survival are
being politically dehumanized. Human rights remain reserved for so-called active
citizens, those who have influence over matters of public importance, which points us to
the conclusion that the practice of protecting human rights is completely politicized.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Људска права и држављанство, Human Rights and Citizenship",
pages = "107-118",
volume = "61",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1301107S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8230"
}
Стојић Митровић, М.. (2013). Људска права и држављанство. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 61(1), 107-118.
https://doi.org/10.2298/GEI1301107S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8230
Стојић Митровић М. Људска права и држављанство. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2013;61(1):107-118.
doi:10.2298/GEI1301107S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8230 .
Стојић Митровић, Марта, "Људска права и држављанство" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 61, no. 1 (2013):107-118,
https://doi.org/10.2298/GEI1301107S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8230 .
1

Profantová Zuzana a kolektív: Hodnota zmeny – zmena hodnoty. Demarkačný rok 1989.

Стојић Митровић, Марта

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Стојић Митровић, Марта
PY  - 2012
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/428/365
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8359
AB  - Публикација „Вредност промене – промена вредности. Преломна 1989. година,“ аутора Зузане Профантове и других резултат је интердисциплинарног пројекта Свакодневни наративи у контексту историјских прелома у Чешкој Републици и Словачкој после 1948, 1968, 1989. и 1993. године, из перспективе динамичног развоја вредности, ВЕГА пројекат 2/6059/26 (2006– 2009), чији је руководилац З. Профантова.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Profantová Zuzana a kolektív: Hodnota zmeny – zmena hodnoty. Demarkačný rok 1989.
T1  - [Профантова Зузана и други: Вредност промене – промена вредности. Преломна 1989. година]
SP  - 153
EP  - 155
VL  - 60
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8359
ER  - 
@article{
author = "Стојић Митровић, Марта",
year = "2012",
abstract = "Публикација „Вредност промене – промена вредности. Преломна 1989. година,“ аутора Зузане Профантове и других резултат је интердисциплинарног пројекта Свакодневни наративи у контексту историјских прелома у Чешкој Републици и Словачкој после 1948, 1968, 1989. и 1993. године, из перспективе динамичног развоја вредности, ВЕГА пројекат 2/6059/26 (2006– 2009), чији је руководилац З. Профантова.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Profantová Zuzana a kolektív: Hodnota zmeny – zmena hodnoty. Demarkačný rok 1989., [Профантова Зузана и други: Вредност промене – промена вредности. Преломна 1989. година]",
pages = "153-155",
volume = "60",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8359"
}
Стојић Митровић, М.. (2012). Profantová Zuzana a kolektív: Hodnota zmeny – zmena hodnoty. Demarkačný rok 1989.. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 60(1), 153-155.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8359
Стојић Митровић М. Profantová Zuzana a kolektív: Hodnota zmeny – zmena hodnoty. Demarkačný rok 1989.. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2012;60(1):153-155.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8359 .
Стојић Митровић, Марта, "Profantová Zuzana a kolektív: Hodnota zmeny – zmena hodnoty. Demarkačný rok 1989." in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 60, no. 1 (2012):153-155,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8359 .

Метода посматрања са учествовањем: пример Социјалног центра Рог, Љубљана

Stojić Mitrović, Marta

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2012)

TY  - CHAP
AU  - Stojić Mitrović, Marta
PY  - 2012
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/221/5e5f8f44b82e3_zbornik_27.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/7475
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8625
AB  - Идеал антрополошке методе – потпуна емпатија,
уживљавање у начин живота и мишљење неке туђе
културе, захтев да је субјективно доживимо изнутра као да
је објективно гледамо споља, недостижан је, јер ако се
оствари, постаје некомуникабилан. Истраживач се затвара
у идиолект, приватни језик нове културе. Знакови постају
симболи и, самим тим, неразумљиви онима који не
припадају проучаваној култури. Дескрипције постају имена,
и самим тим партикуларне и непреводиве. Међутим,
друштвеним конвенцијама се превазилази проблем
ексцентричности кроз остављање могућности да ствари
остану недоречене, имплицитне и симболичке, а тиме се и
отварају врата наредним интерпретацијама, новим
виђењима света.
AB  - This paper discusses several related problems
regarding anthropological fieldwork, from the perspective
of linguistic anthropology. An example of Social Center
Rog in Ljubljana serves to indicate several problems in
contextualization of a fieldwork, especially so a method
of participant-observation and a problem of transferring
knowledge acquired at a fieldwork to those not familiar
with the given fieldwork (including scientific and general
audiences). This transfer is marked as being totally non-scientific and within
literature is labeled under several appellations, for instance, “ethnographer’s magic”
after Malinowski, or “intuition” after Sperber (who by the way argues that
anthropological data could not be perceived but only intuitively grasp). The
“ethnographer’s magic” could reduce a gap between what a researcher has learned
and what he/she is able to transfer further on, but in this process, a lot of learned
become lost. Therefore, the basic problem is data communicability. A way to
overcome the problem is to reduce descriptions to a common denominator, that is,
by diverging context (given that a data has a meaning to the members of the studied
community) into a sign which new context will be something that makes sense to
the recipients of such message (that is, to the members of a researcher’s
community). A procedure to achieve this is determined by social conventions that
define scientific methods, and also by a subject itself, which could be given
jurisdiction for “translation” of a context into sign, i.e., a researcher.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Теренска истраживања - поетика сусрета / Fieldwork - Poetics of Encounters
T1  - Метода посматрања са учествовањем: пример Социјалног центра Рог, Љубљана
T1  - Participant-Observation Method: аn еxample of Social Center Rog in Ljubljana
SP  - 205
EP  - 212
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8625
ER  - 
@inbook{
author = "Stojić Mitrović, Marta",
year = "2012",
abstract = "Идеал антрополошке методе – потпуна емпатија,
уживљавање у начин живота и мишљење неке туђе
културе, захтев да је субјективно доживимо изнутра као да
је објективно гледамо споља, недостижан је, јер ако се
оствари, постаје некомуникабилан. Истраживач се затвара
у идиолект, приватни језик нове културе. Знакови постају
симболи и, самим тим, неразумљиви онима који не
припадају проучаваној култури. Дескрипције постају имена,
и самим тим партикуларне и непреводиве. Међутим,
друштвеним конвенцијама се превазилази проблем
ексцентричности кроз остављање могућности да ствари
остану недоречене, имплицитне и симболичке, а тиме се и
отварају врата наредним интерпретацијама, новим
виђењима света., This paper discusses several related problems
regarding anthropological fieldwork, from the perspective
of linguistic anthropology. An example of Social Center
Rog in Ljubljana serves to indicate several problems in
contextualization of a fieldwork, especially so a method
of participant-observation and a problem of transferring
knowledge acquired at a fieldwork to those not familiar
with the given fieldwork (including scientific and general
audiences). This transfer is marked as being totally non-scientific and within
literature is labeled under several appellations, for instance, “ethnographer’s magic”
after Malinowski, or “intuition” after Sperber (who by the way argues that
anthropological data could not be perceived but only intuitively grasp). The
“ethnographer’s magic” could reduce a gap between what a researcher has learned
and what he/she is able to transfer further on, but in this process, a lot of learned
become lost. Therefore, the basic problem is data communicability. A way to
overcome the problem is to reduce descriptions to a common denominator, that is,
by diverging context (given that a data has a meaning to the members of the studied
community) into a sign which new context will be something that makes sense to
the recipients of such message (that is, to the members of a researcher’s
community). A procedure to achieve this is determined by social conventions that
define scientific methods, and also by a subject itself, which could be given
jurisdiction for “translation” of a context into sign, i.e., a researcher.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Теренска истраживања - поетика сусрета / Fieldwork - Poetics of Encounters",
booktitle = "Метода посматрања са учествовањем: пример Социјалног центра Рог, Љубљана, Participant-Observation Method: аn еxample of Social Center Rog in Ljubljana",
pages = "205-212",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8625"
}
Stojić Mitrović, M.. (2012). Метода посматрања са учествовањем: пример Социјалног центра Рог, Љубљана. in Теренска истраживања - поетика сусрета / Fieldwork - Poetics of Encounters
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 205-212.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8625
Stojić Mitrović M. Метода посматрања са учествовањем: пример Социјалног центра Рог, Љубљана. in Теренска истраживања - поетика сусрета / Fieldwork - Poetics of Encounters. 2012;:205-212.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8625 .
Stojić Mitrović, Marta, "Метода посматрања са учествовањем: пример Социјалног центра Рог, Љубљана" in Теренска истраживања - поетика сусрета / Fieldwork - Poetics of Encounters (2012):205-212,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8625 .

Светска економска криза као индикатор системске дискриминације миграната: пример мигрантских грађевинских радника у Словенији

Stojić Mitrović, Marta

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Stojić Mitrović, Marta
PY  - 2012
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/419/356
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8363
AB  - Светска економска криза може се посматрати као оквир у
коме се разоткривају поједине црте друштвених,
политичких и економских уређења. Случај грађевинских
радника из Босне и Херцеговине и Србије на раду у
Словенији, који су номинално због кризе отпуштени,
недвосмислено указује на постојање системске
дискриминације, засноване на националној припадности.
AB  - World financial crisis can be viewed as bringing about insights
into some characteristics of our social, political and economic
systems. The case of migrant construction workers from Bosnia and Herzegovina and Serbia working in Slovenia, fired in
the name of the financial crisis, undoubtedly calls attention to
the existence of systemic discrimination which is based on nationality.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Светска економска криза као индикатор системске дискриминације миграната: пример мигрантских грађевинских радника у Словенији
T1  - World Financial Crisis as an Indicator of a Systemic Discrimination of Migrants: Migrant Construction Workers in Slovenia
SP  - 33
EP  - 48
VL  - 60
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1201033S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8363
ER  - 
@article{
author = "Stojić Mitrović, Marta",
year = "2012",
abstract = "Светска економска криза може се посматрати као оквир у
коме се разоткривају поједине црте друштвених,
политичких и економских уређења. Случај грађевинских
радника из Босне и Херцеговине и Србије на раду у
Словенији, који су номинално због кризе отпуштени,
недвосмислено указује на постојање системске
дискриминације, засноване на националној припадности., World financial crisis can be viewed as bringing about insights
into some characteristics of our social, political and economic
systems. The case of migrant construction workers from Bosnia and Herzegovina and Serbia working in Slovenia, fired in
the name of the financial crisis, undoubtedly calls attention to
the existence of systemic discrimination which is based on nationality.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Светска економска криза као индикатор системске дискриминације миграната: пример мигрантских грађевинских радника у Словенији, World Financial Crisis as an Indicator of a Systemic Discrimination of Migrants: Migrant Construction Workers in Slovenia",
pages = "33-48",
volume = "60",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1201033S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8363"
}
Stojić Mitrović, M.. (2012). Светска економска криза као индикатор системске дискриминације миграната: пример мигрантских грађевинских радника у Словенији. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 60(1), 33-48.
https://doi.org/10.2298/GEI1201033S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8363
Stojić Mitrović M. Светска економска криза као индикатор системске дискриминације миграната: пример мигрантских грађевинских радника у Словенији. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2012;60(1):33-48.
doi:10.2298/GEI1201033S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8363 .
Stojić Mitrović, Marta, "Светска економска криза као индикатор системске дискриминације миграната: пример мигрантских грађевинских радника у Словенији" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 60, no. 1 (2012):33-48,
https://doi.org/10.2298/GEI1201033S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8363 .

The Erased in Slovenia: Is There an End to the Story?

Stojić, Marta

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2009)

TY  - JOUR
AU  - Stojić, Marta
PY  - 2009
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/503/447
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8772
AB  - The term “Erased” refers to a part of the population in the Republic of Slovenia that has been erased in 1992 from the official population registry. A
 critical analysis of the given discourse confirms that the erased were not
 removed from the registry due to their immanent characteristics or behaviors (background, ethnic or regional, social status, being late for filing
 claims to obtain the citizenship in Slovenia) but due to the existence of the
 discourse about Slovenians which has brought about a creation and interpretation of laws, and thus allowed the removal/erasing of the particular
 group in question as well as other subsequent connotation regarding the
 term “the erased”.
AB  - Израз ‘избрисани‘односи се на један део популације Републике
Словеније који је 1992. године био избрисан из регистра њеног сталног
становништва. Применом критичке анализе дискурса потврђује се теза да
‘избрисани’ нису избрисани због неких својих есенцијалистички схваћених
„иманентних“ карактеристика или поступака (порекло – етничко или
регионално, социјални статус, неаплицирање за словеначко држављанство у
предвиђеном року), већ услед постојања дискурса о словенству који је довео
до стварања и интерпретације закона којим је омогућен настанак избрисаних,
али и сва каснија придавања одређених значења термину ‘избрисани‘.
Речи немају значење саме по себи, већ је оно зависно од њихове
употребе. То потврђује сосировско становиште да је лингвистички знак
арбитраран. Ако је арбитраран, онда није слободан. И не само зато што не
може да постоји сам за себе, већ само као део система, нити само зато што јер
употреба знакова није слободна ствар по себи. Сваки лингвистички знак – чим
постане актуализован – постане уплетен у комплексне мреже дискурса. Неки
лингвистички знаци могу да се померају по тим мрежама, а други су у
потпуности зависни од надређеног дискурса, оног који их је створио. Тако
‘избрисани’ постоји као обичан придев. И тај обичан придев има слободу
кретања по различитим дискурсима. ‘Избрисани’, као нешто што је део
дискурса о словенству, врло тешко постаје екстензија или интензија неког
другог дискурса, бар све до тренутка док се надређени дискурс не промени
довољно (и отвори се да пусти ‘избрисане’ напоље, иако је и направљен зато
да им не дозволи да уопште уђу у њега).
То значи да се за сада крај приче о ‘избрисанима’ не назире, упркос
покушајима промене дискурса о њима. ‘Избрисани’ остају антипод некаквих
Словенаца, неки реликт, нуспродукт осамостаљивања Словеније, неки
варавари, неко Друго, иако се све чешће повезују са одређеним глобалнијим
токовима (општа људска права, глобални социјални покрети). Разлог томе се
мора тражити у равни која превазилази раван овог конкретног надређеног
дискурса. Док не настане редефиниција словенства, ‘избрисани’ ће постојати. А редефиниција дикурса о словенству настаће само у складу са ширим
политичким променама. ‘Избрисани’ тако остају избрисани до даљњег.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - The Erased in Slovenia: Is There an End to the Story?
T1  - Избрисани Словеније: назире ли се крај приче?
SP  - 69
EP  - 82
VL  - 57
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI0902069S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8772
ER  - 
@article{
author = "Stojić, Marta",
year = "2009",
abstract = "The term “Erased” refers to a part of the population in the Republic of Slovenia that has been erased in 1992 from the official population registry. A
 critical analysis of the given discourse confirms that the erased were not
 removed from the registry due to their immanent characteristics or behaviors (background, ethnic or regional, social status, being late for filing
 claims to obtain the citizenship in Slovenia) but due to the existence of the
 discourse about Slovenians which has brought about a creation and interpretation of laws, and thus allowed the removal/erasing of the particular
 group in question as well as other subsequent connotation regarding the
 term “the erased”., Израз ‘избрисани‘односи се на један део популације Републике
Словеније који је 1992. године био избрисан из регистра њеног сталног
становништва. Применом критичке анализе дискурса потврђује се теза да
‘избрисани’ нису избрисани због неких својих есенцијалистички схваћених
„иманентних“ карактеристика или поступака (порекло – етничко или
регионално, социјални статус, неаплицирање за словеначко држављанство у
предвиђеном року), већ услед постојања дискурса о словенству који је довео
до стварања и интерпретације закона којим је омогућен настанак избрисаних,
али и сва каснија придавања одређених значења термину ‘избрисани‘.
Речи немају значење саме по себи, већ је оно зависно од њихове
употребе. То потврђује сосировско становиште да је лингвистички знак
арбитраран. Ако је арбитраран, онда није слободан. И не само зато што не
може да постоји сам за себе, већ само као део система, нити само зато што јер
употреба знакова није слободна ствар по себи. Сваки лингвистички знак – чим
постане актуализован – постане уплетен у комплексне мреже дискурса. Неки
лингвистички знаци могу да се померају по тим мрежама, а други су у
потпуности зависни од надређеног дискурса, оног који их је створио. Тако
‘избрисани’ постоји као обичан придев. И тај обичан придев има слободу
кретања по различитим дискурсима. ‘Избрисани’, као нешто што је део
дискурса о словенству, врло тешко постаје екстензија или интензија неког
другог дискурса, бар све до тренутка док се надређени дискурс не промени
довољно (и отвори се да пусти ‘избрисане’ напоље, иако је и направљен зато
да им не дозволи да уопште уђу у њега).
То значи да се за сада крај приче о ‘избрисанима’ не назире, упркос
покушајима промене дискурса о њима. ‘Избрисани’ остају антипод некаквих
Словенаца, неки реликт, нуспродукт осамостаљивања Словеније, неки
варавари, неко Друго, иако се све чешће повезују са одређеним глобалнијим
токовима (општа људска права, глобални социјални покрети). Разлог томе се
мора тражити у равни која превазилази раван овог конкретног надређеног
дискурса. Док не настане редефиниција словенства, ‘избрисани’ ће постојати. А редефиниција дикурса о словенству настаће само у складу са ширим
политичким променама. ‘Избрисани’ тако остају избрисани до даљњег.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "The Erased in Slovenia: Is There an End to the Story?, Избрисани Словеније: назире ли се крај приче?",
pages = "69-82",
volume = "57",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI0902069S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8772"
}
Stojić, M.. (2009). The Erased in Slovenia: Is There an End to the Story?. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 57(2), 69-82.
https://doi.org/10.2298/GEI0902069S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8772
Stojić M. The Erased in Slovenia: Is There an End to the Story?. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2009;57(2):69-82.
doi:10.2298/GEI0902069S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8772 .
Stojić, Marta, "The Erased in Slovenia: Is There an End to the Story?" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 57, no. 2 (2009):69-82,
https://doi.org/10.2298/GEI0902069S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8772 .

Ко су избрисани? Технике искључивања у Републици Словенији

Стојић, Марта

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2008)

TY  - JOUR
AU  - Стојић, Марта
PY  - 2008
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/602/537
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8853
AB  - Термин избрисани је одомаћен назив за административну категорију
која се односи на 18 305 људи у Републици Словенији (РС),
избрисаних 26. 2. 1992. године из регистра сталног становништва због
неаплицирања за словеначко држављанство у законски прописаном
року. Избрисани су последично изгубили сва грађанска права, која им
ни данас нису у потпуности враћена. Уставни суд РС је одлукама из
1999. и 2003. године потврдио неуставност овог чина. У раду је дат
историјат настанка избрисаних и кратак преглед тренутног стања са
правног аспекта. Питање држављанства је врло важна тема за
истраживање јер су у данашње време разлике у могућностима
остваривања основних људских права за држављане и недржављане
у Европи достигле висок ниво: овим радом сам желела да прикажем
један пример формирања „илегалаца“ од стране државе у којој су или
рођени или у којој живе, а на основу кога се могу наслутити све
тешкоће оних који су искључени само зато што су према неким
потпуно арбитрарним (у светлу људских права али не и
социополитичког контекста) критеријумима представљени као претња
националном систему и „интересу“ државе.
AB  - 'The erased' is a local term for an administrative category of people that includes 18.305 individuals in Slovenia. In 1992 they were 'erased' from the registrar of population with domicile in Slovenia due to legal regularities which required an application for a Slovenian citizenship in timely manner. Later decisions of the Constitutional Court of Slovenia confirmed irregularity of this act. The paper presents a history of the erased and a brief review of the current state in legal sense.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Ко су избрисани? Технике искључивања у Републици Словенији
T1  - Who are the Erased? A Politics of Exclusion in Slovenia
SP  - 127
EP  - 144
VL  - 56
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI0801127S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8853
ER  - 
@article{
author = "Стојић, Марта",
year = "2008",
abstract = "Термин избрисани је одомаћен назив за административну категорију
која се односи на 18 305 људи у Републици Словенији (РС),
избрисаних 26. 2. 1992. године из регистра сталног становништва због
неаплицирања за словеначко држављанство у законски прописаном
року. Избрисани су последично изгубили сва грађанска права, која им
ни данас нису у потпуности враћена. Уставни суд РС је одлукама из
1999. и 2003. године потврдио неуставност овог чина. У раду је дат
историјат настанка избрисаних и кратак преглед тренутног стања са
правног аспекта. Питање држављанства је врло важна тема за
истраживање јер су у данашње време разлике у могућностима
остваривања основних људских права за држављане и недржављане
у Европи достигле висок ниво: овим радом сам желела да прикажем
један пример формирања „илегалаца“ од стране државе у којој су или
рођени или у којој живе, а на основу кога се могу наслутити све
тешкоће оних који су искључени само зато што су према неким
потпуно арбитрарним (у светлу људских права али не и
социополитичког контекста) критеријумима представљени као претња
националном систему и „интересу“ државе., 'The erased' is a local term for an administrative category of people that includes 18.305 individuals in Slovenia. In 1992 they were 'erased' from the registrar of population with domicile in Slovenia due to legal regularities which required an application for a Slovenian citizenship in timely manner. Later decisions of the Constitutional Court of Slovenia confirmed irregularity of this act. The paper presents a history of the erased and a brief review of the current state in legal sense.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Ко су избрисани? Технике искључивања у Републици Словенији, Who are the Erased? A Politics of Exclusion in Slovenia",
pages = "127-144",
volume = "56",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI0801127S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8853"
}
Стојић, М.. (2008). Ко су избрисани? Технике искључивања у Републици Словенији. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 56(1), 127-144.
https://doi.org/10.2298/GEI0801127S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8853
Стојић М. Ко су избрисани? Технике искључивања у Републици Словенији. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2008;56(1):127-144.
doi:10.2298/GEI0801127S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8853 .
Стојић, Марта, "Ко су избрисани? Технике искључивања у Републици Словенији" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 56, no. 1 (2008):127-144,
https://doi.org/10.2298/GEI0801127S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8853 .
1

Од фабрике бицикала до социјалног центра. Фабрика „РОГ“, Љубљана – експеримент друштвених односа

Стојић, Марта

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2008)

TY  - CHAP
AU  - Стојић, Марта
PY  - 2008
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7515
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8733
AB  - У центру Љубљане, у Словенији, налази се комплекс некадашње фабрике бицикала „Рог“, који је од почетка деведестих
 доживљавао судбину сличних објеката широм земаља у транзицији: из њега су изнете машине и друга опрема, и остављен
 је на милост и немилост бескућницима, наркоманима, лоповима који су вадили бакар из инсталација и продавали га на
 црном тржишту, али и градским властима које више од десет
 година нису успевале да се договоре о његовој судбини.
 Предлагано је да се ту сазида комплекс факултета уметности
 и архитектуре, да се направи гаража, тржни центар, паркинг
 итд. У марту 2006. године група активиста (укупно двадесетак
 лица) самоиницијативно је продрла у напуштену зграду и
 кренула са њеним уређивањем. У наредних годину и по дана,
 већи део комплекса је саниран и уређен. Раздељен је на
 мултифункционалне целине где се одржавају плесне, ликовне
 и драмске радионице, филмски и позоришни фестивали,
 изложбе, предавања, састанци избрисаних, активиста, Афричког центра, добротворне забаве, вечери различитих националних кухиња, концерти и тд. После више несупешних састанака са градском управом, у јуну 2007. г. добијена је дозвола
 за такав вид коришћења простора у наредних годину дана.
 Становништво које живи у том насељу често пише петиције
 против неформалне мреже привремених корисника Рога, са
 образложењем да се ту окупљају наркомани, криминалци,
 црнци, противдржавни елементи...
 Рог није јединствен случај, центри овог типа постоје одавно
 широм Европе. У неким земљама је њихов статус регулисан
 законом. „Заузимањем“ Рога у Словенији је покренута јавна
 расправа о појави нових потреба у друштву 
и социјалним
центрима као местима њиховог задовољавања.
AB  - In the center of Ljubljana (Slovenia) exists the block of buildings of the
former factory Rog, which from the beginning of 1990s had the same destiny as the
buildings throughout the country in transition: the machines and other equipment
were carried out from this place. It was left to homeless people, drug addicts and
thieves that took out the copper from the installations and were selling it on the
black market, but also to the city authorities that could not make an agreement
about its destiny for more than ten years. Suggestions were various – to build a
block of buildings for the faculty of arts and architecture, to make a garage, market
center, park place etc. In march 2006 a group of activists (twenty people) enter the
abandoned buildings on their own initiative and started to put it in order. In the
following year and a half, the biggest part of the block
was rebuilt and cleaned. It was divided into
multifunctional parts where numerous working shops
were organized – for dancing, arts, drama, film, as well
as theater festivals, exhibitions, lectures, the meetings of
erased people, activists, African center, charitable
parties, nights of different national kitchens, concerts etc. After many unsuccessful meetings with the city authorities, in June 2007 the city
authorities finally gave the consent for such usage of space for a following year.
People who live in the neighborhood often write petitions against the
informal network of the temporary users of Rog, arguing that this is a place were
drug addicts, criminals, Black people and anti-state elements are gathering.
Rog is not the unique case. These kind of centers exist all around Europe.
In some countries their status is regulated by law. „Occupation‟ of Rog in Slovenia
provoked a public debate about new needs of society and about social centers as
places were these might be fulfilled and satisfied.
AB  - В центъра на Любляна, Словения, се намира комплексът на някогашната
фабрика за велосипеди РОГ, сполетяна в началото на 90-те години на ХХ век
от съдбата на много други подобни обекти в редица страни в преход: от нея са
изнесени машините и останалото оборудване, като комплексът е оставен на
благоволението от една страна на бездомниците, наркоманите и крадците,
които отмъкват медните части от инсталацията и продават медта на черния
пазар, но и на незаинтересоваността на градските власти, от друга, които
повече от десет години не успяват да се договорят за
неговата съдба – изреждат се предложения да се
изгради на това място комплекс за Факултет по
изкуствата и архитектурата, да се направи гараж,
търговски център, паркинг и т.н.
През март 2006 г. група активисти (всъшност
около двадесет човека) самоинциативно прониква в
напуснатата сграда и се заема с нейното оправяне. В
следващата година и половина по-голямата част от комплекса е санирана и
ремонтирана. Комплексът е разделен на многофункционални части, където се
представят танцови, изобразителни и драматични “работилници”, филмови и
театрални фестивали, изложби, беседи, срещи на отхвърлени, на активисти, на Африкански център, благотворителни балове, вечери на различни национални
кухни, концерти и т.н. След редица неуспешни събирания на градската
управа, през юни 2007 е получено разрешение за подобен род използване на
пространството и през следващата година.
Населението на този квартал често пише петиции, насочени против
неформалната мрежа от временни ползватели на РОГ-комплекса, с
мотивацията, че тук се събират наркомани, престъпници, негри,
противодържавни елементи...
РОГ не е единствен случай – центрове от подобен тип съществуват
отдавна из цяла Европа. В някои страни техният статут е регулиран със закон.
С “превземането” на РОГ в Словения е иницииран обществен дебат за появата
на нови потребности в обществото и за социалните центрове като места за
тяхното задоволяване.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период
T1  - Од фабрике бицикала до социјалног центра. Фабрика „РОГ“, Љубљана – експеримент друштвених односа
T1  - From the Bycucle Factory to the Social Center. Factory “ROG”, Ljubljana – the Experiment on Social Relations
T1  - От фабриката за велосипеди до социалния център. Фабрика “РОГ”, Любляна – ексеперимент за обществени отношения
SP  - 159
EP  - 176
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8733
ER  - 
@inbook{
author = "Стојић, Марта",
year = "2008",
abstract = "У центру Љубљане, у Словенији, налази се комплекс некадашње фабрике бицикала „Рог“, који је од почетка деведестих
 доживљавао судбину сличних објеката широм земаља у транзицији: из њега су изнете машине и друга опрема, и остављен
 је на милост и немилост бескућницима, наркоманима, лоповима који су вадили бакар из инсталација и продавали га на
 црном тржишту, али и градским властима које више од десет
 година нису успевале да се договоре о његовој судбини.
 Предлагано је да се ту сазида комплекс факултета уметности
 и архитектуре, да се направи гаража, тржни центар, паркинг
 итд. У марту 2006. године група активиста (укупно двадесетак
 лица) самоиницијативно је продрла у напуштену зграду и
 кренула са њеним уређивањем. У наредних годину и по дана,
 већи део комплекса је саниран и уређен. Раздељен је на
 мултифункционалне целине где се одржавају плесне, ликовне
 и драмске радионице, филмски и позоришни фестивали,
 изложбе, предавања, састанци избрисаних, активиста, Афричког центра, добротворне забаве, вечери различитих националних кухиња, концерти и тд. После више несупешних састанака са градском управом, у јуну 2007. г. добијена је дозвола
 за такав вид коришћења простора у наредних годину дана.
 Становништво које живи у том насељу често пише петиције
 против неформалне мреже привремених корисника Рога, са
 образложењем да се ту окупљају наркомани, криминалци,
 црнци, противдржавни елементи...
 Рог није јединствен случај, центри овог типа постоје одавно
 широм Европе. У неким земљама је њихов статус регулисан
 законом. „Заузимањем“ Рога у Словенији је покренута јавна
 расправа о појави нових потреба у друштву 
и социјалним
центрима као местима њиховог задовољавања., In the center of Ljubljana (Slovenia) exists the block of buildings of the
former factory Rog, which from the beginning of 1990s had the same destiny as the
buildings throughout the country in transition: the machines and other equipment
were carried out from this place. It was left to homeless people, drug addicts and
thieves that took out the copper from the installations and were selling it on the
black market, but also to the city authorities that could not make an agreement
about its destiny for more than ten years. Suggestions were various – to build a
block of buildings for the faculty of arts and architecture, to make a garage, market
center, park place etc. In march 2006 a group of activists (twenty people) enter the
abandoned buildings on their own initiative and started to put it in order. In the
following year and a half, the biggest part of the block
was rebuilt and cleaned. It was divided into
multifunctional parts where numerous working shops
were organized – for dancing, arts, drama, film, as well
as theater festivals, exhibitions, lectures, the meetings of
erased people, activists, African center, charitable
parties, nights of different national kitchens, concerts etc. After many unsuccessful meetings with the city authorities, in June 2007 the city
authorities finally gave the consent for such usage of space for a following year.
People who live in the neighborhood often write petitions against the
informal network of the temporary users of Rog, arguing that this is a place were
drug addicts, criminals, Black people and anti-state elements are gathering.
Rog is not the unique case. These kind of centers exist all around Europe.
In some countries their status is regulated by law. „Occupation‟ of Rog in Slovenia
provoked a public debate about new needs of society and about social centers as
places were these might be fulfilled and satisfied., В центъра на Любляна, Словения, се намира комплексът на някогашната
фабрика за велосипеди РОГ, сполетяна в началото на 90-те години на ХХ век
от съдбата на много други подобни обекти в редица страни в преход: от нея са
изнесени машините и останалото оборудване, като комплексът е оставен на
благоволението от една страна на бездомниците, наркоманите и крадците,
които отмъкват медните части от инсталацията и продават медта на черния
пазар, но и на незаинтересоваността на градските власти, от друга, които
повече от десет години не успяват да се договорят за
неговата съдба – изреждат се предложения да се
изгради на това място комплекс за Факултет по
изкуствата и архитектурата, да се направи гараж,
търговски център, паркинг и т.н.
През март 2006 г. група активисти (всъшност
около двадесет човека) самоинциативно прониква в
напуснатата сграда и се заема с нейното оправяне. В
следващата година и половина по-голямата част от комплекса е санирана и
ремонтирана. Комплексът е разделен на многофункционални части, където се
представят танцови, изобразителни и драматични “работилници”, филмови и
театрални фестивали, изложби, беседи, срещи на отхвърлени, на активисти, на Африкански център, благотворителни балове, вечери на различни национални
кухни, концерти и т.н. След редица неуспешни събирания на градската
управа, през юни 2007 е получено разрешение за подобен род използване на
пространството и през следващата година.
Населението на този квартал често пише петиции, насочени против
неформалната мрежа от временни ползватели на РОГ-комплекса, с
мотивацията, че тук се събират наркомани, престъпници, негри,
противодържавни елементи...
РОГ не е единствен случай – центрове от подобен тип съществуват
отдавна из цяла Европа. В някои страни техният статут е регулиран със закон.
С “превземането” на РОГ в Словения е иницииран обществен дебат за появата
на нови потребности в обществото и за социалните центрове като места за
тяхното задоволяване.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период",
booktitle = "Од фабрике бицикала до социјалног центра. Фабрика „РОГ“, Љубљана – експеримент друштвених односа, From the Bycucle Factory to the Social Center. Factory “ROG”, Ljubljana – the Experiment on Social Relations, От фабриката за велосипеди до социалния център. Фабрика “РОГ”, Любляна – ексеперимент за обществени отношения",
pages = "159-176",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8733"
}
Стојић, М.. (2008). Од фабрике бицикала до социјалног центра. Фабрика „РОГ“, Љубљана – експеримент друштвених односа. in Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 159-176.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8733
Стојић М. Од фабрике бицикала до социјалног центра. Фабрика „РОГ“, Љубљана – експеримент друштвених односа. in Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период. 2008;:159-176.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8733 .
Стојић, Марта, "Од фабрике бицикала до социјалног центра. Фабрика „РОГ“, Љубљана – експеримент друштвених односа" in Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период (2008):159-176,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8733 .