Ђорђић, Стојан

Link to this page

Authority KeyName Variants
8b98cf06-9d48-4544-9bf3-b44219f1eddb
  • Ђорђић, Стојан (3)
Projects
No records found.

Author's Bibliography

Период постмодернизма у српској књижевности : 1980-1990

Ђорђић, Стојан

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - CONF
AU  - Ђорђић, Стојан
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9370
AB  - Аутор износи хипотезу о издвајању постмодернизма у
посебан период у историји српске књижевности, који би се могао означити
термином српски постмодернизам, а обухватао би период од 1980. до 1990.
године. У то доба водећу улогу у књижевној еволуцији добијају постмодернистичке поетичке идеје, које су пристизале са Запада. Српски писци више
генерација су их прихватили и створили оригиналну уметничку продукцију,
а неки постигли значајну међународну афирмацију. Српски постмодернизам
не настаје само под страним утицајем већ је проистекао и постао такав какав је био захваљујући унутрашњим развојним могућностима и потребама
српске књижевности у то доба, превасходно на подлози иманентних стваралачких изазова претходне књижевноисторијске епохе у еволуцији српске
књижевности, изузетно плодоносне и значајне епохе, то је епоха неомодернизма (1950–1980). Нарочито у последњој деценији неомодернизма створени
су веома добри услови управо за постмодернистичко стварање, што су српски
постмодернисти и те како искористили и створили постмодернистичка дела
српске провенијенције.
AB  - L’auteur expose la hypothèse sur la séparation d’une période de postmodernisme dans l’histoire de la littérture serbe, qu’on comprendrait les années
dépuis1980 jusq’au 1990, et qu’on pourait nommer le postmodernisme serbe. A
cette époque-la les idées poetiques du postmodernisme, lesquelles sont arrives
de l’Ouest, obtiennent le rôle menant dans l’évolution littéraire, et quelques
dizaines des écrivains serbs de toutes générations ont les accepté en créant
une originale production littéraire, et un parmi eux, Milorad Pavic, a acquis
la renommée internationale. Le postmodernisme serbe n’est pas devenu sous
l’influence étrangère seulement, mais il s’est produit eux-meme et devenu ce
qu’il est devenu grâce aux posibilités et aux tendences intéreiures de la littérature serbe de cette époque-la, surtot, ayant en vue les resultats remarquables de
l’époque précédente, l’époque du néomodernisme (1950–1980).
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Периодизација нове српске књижевности : поводом 150. годишњице рођења Павла Поповића (16. IV 1868 - 4. VI 1939)
T1  - Период постмодернизма у српској књижевности : 1980-1990
T1  - L’epoque du postmodernisme dans la littérature serbe : 1980–1990.
SP  - 289
EP  - 301
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9370
ER  - 
@conference{
author = "Ђорђић, Стојан",
year = "2019",
abstract = "Аутор износи хипотезу о издвајању постмодернизма у
посебан период у историји српске књижевности, који би се могао означити
термином српски постмодернизам, а обухватао би период од 1980. до 1990.
године. У то доба водећу улогу у књижевној еволуцији добијају постмодернистичке поетичке идеје, које су пристизале са Запада. Српски писци више
генерација су их прихватили и створили оригиналну уметничку продукцију,
а неки постигли значајну међународну афирмацију. Српски постмодернизам
не настаје само под страним утицајем већ је проистекао и постао такав какав је био захваљујући унутрашњим развојним могућностима и потребама
српске књижевности у то доба, превасходно на подлози иманентних стваралачких изазова претходне књижевноисторијске епохе у еволуцији српске
књижевности, изузетно плодоносне и значајне епохе, то је епоха неомодернизма (1950–1980). Нарочито у последњој деценији неомодернизма створени
су веома добри услови управо за постмодернистичко стварање, што су српски
постмодернисти и те како искористили и створили постмодернистичка дела
српске провенијенције., L’auteur expose la hypothèse sur la séparation d’une période de postmodernisme dans l’histoire de la littérture serbe, qu’on comprendrait les années
dépuis1980 jusq’au 1990, et qu’on pourait nommer le postmodernisme serbe. A
cette époque-la les idées poetiques du postmodernisme, lesquelles sont arrives
de l’Ouest, obtiennent le rôle menant dans l’évolution littéraire, et quelques
dizaines des écrivains serbs de toutes générations ont les accepté en créant
une originale production littéraire, et un parmi eux, Milorad Pavic, a acquis
la renommée internationale. Le postmodernisme serbe n’est pas devenu sous
l’influence étrangère seulement, mais il s’est produit eux-meme et devenu ce
qu’il est devenu grâce aux posibilités et aux tendences intéreiures de la littérature serbe de cette époque-la, surtot, ayant en vue les resultats remarquables de
l’époque précédente, l’époque du néomodernisme (1950–1980).",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Периодизација нове српске књижевности : поводом 150. годишњице рођења Павла Поповића (16. IV 1868 - 4. VI 1939)",
title = "Период постмодернизма у српској књижевности : 1980-1990, L’epoque du postmodernisme dans la littérature serbe : 1980–1990.",
pages = "289-301",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9370"
}
Ђорђић, С.. (2019). Период постмодернизма у српској књижевности : 1980-1990. in Периодизација нове српске књижевности : поводом 150. годишњице рођења Павла Поповића (16. IV 1868 - 4. VI 1939)
Београд : Српска академија наука и уметности., 289-301.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9370
Ђорђић С. Период постмодернизма у српској књижевности : 1980-1990. in Периодизација нове српске књижевности : поводом 150. годишњице рођења Павла Поповића (16. IV 1868 - 4. VI 1939). 2019;:289-301.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9370 .
Ђорђић, Стојан, "Период постмодернизма у српској књижевности : 1980-1990" in Периодизација нове српске књижевности : поводом 150. годишњице рођења Павла Поповића (16. IV 1868 - 4. VI 1939) (2019):289-301,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9370 .

Апстраховање и естетизовање нарације у Проклетој авлији

Ђорђић, Стојан

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2018)

TY  - CONF
AU  - Ђорђић, Стојан
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12170
AB  - У кратки роман Проклета авлија (1954) Андрић је 
уградио две потпуно одвојене фабуле, засноване на описивању два различита историјска догађаја из отоманске прошлости (један из 15. века, други 
из 18. века), путем којих је успоставио неколико тематско-сижејних токова 
од којих су најважнија два: у првом је реч о дуготрајној борби принца Џема 
за султански трон, односно, о губицима и жртвама у тој борби; а у другом 
о боравку босанског калуђера фра Петра у цариградском затвору, односно, 
о систематском суспендовању човекове слободе у затворској институцији. 
Своје приповедање у овом роману Андрић је развио у сложеној форми помоћу пет индивидуализованих наратора; пред крај романа, у слику света је 
увео, по принципу контрапункта, и феномен лепоте и њене улоге у човековој 
егзистенцији. Поред тога, Андрић је своје приповедање обогатио метапоетичким разматрањем проблема лепоте приповедања. Најзад, оквирном причом успоставио је посебан интерпретативни контекст с обзиром на пролазност човекове егзистенције. Све ове елементе романескне структуре Андрић 
је складно повезао примењујући сложене поступке обликовања, а нарочито 
апстраховање и естетизовање нарације, захваљујући чему је у овом роману 
достигао високу меру уметничке вредности.
AB  - L’auteur recherche la naissance de longues années de La Cour maudit, 
dés les premiers notes de 1928. jusqu’ à la publication du roman en 1954, pour 
montrer les étapes et changements poètiques pendant ce travail d’Andrić sur 
cet ouvrage. Sur la base de cette analyse l’auteur indiqe l’inspiration centrale 
dans la genés créatrice chez Andrić. C’ était le soin d’écrivain d’articuler et de 
cristaliser un sentiment de l’existence, de plus en plus abstrait: dès mélancolie lirique, au debût, jusqu’à la plus haut abstraction dans son roman dernier. Le 
roman La Cour maudit c’est l’incarnation du idéal esthétique d’Andrić.
Dans le roman La Cour maudite il y a cinq narrateurs différents, mais 
le plus importent est fra Petar, un moine bosniaque qui tombe à la prison de 
Constantinople. Il est d’abord l’auditeur des narrations de Camil et de Haïm 
qui, tous les deux, intercédent pour lui le sujet de Dzem-sultan; en même 
temps il s’entrmet ce sujet et ajoute, da sa part, le sujet de prison, et tous-ça 
raconte au quatrième narrateur, un jeune homme anonime, qui fait passer le 
conte de fra Petar jusqu’au cinquième narrateur, qui est le narrateur traditionel. 
Parmi tous les cinq narrateurs fra Pеtar distingue comme le supérieur parce 
qu’il développe la narration en toute sa beauté. 
Dans son roman La Cour maudite Ivo Andrić développe la couche des 
aspects chématisées à mesure que la narration dépasse le cadre du roman 
historique à qui appartienne par ses deux sujets séparés de l’histoire otomane: 
les aspirations de prince Dzem de devenir le sultan et l’emprisonnement d’un 
moine bosniaque, fra Petar, dans Constantinople. En contractant tous les 
deux sujets, Andrić dévelоppe son évocation narrative jusqu’aux implications 
anthropologiques, éthiques et axiologiques. Le phénomène de la pouvoir 
impériale est apercu non seulement dans une perspective de l’historie turque, 
mais ausi de tous les temps et de tous les pays. L’inspration fondamentale 
d’Andritch, et le sens principal de toutes ses schématisations narratives est 
dans une implication critiques et émancipatrice de la pouvoir impériale.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Дело Иве Андрића
T1  - Апстраховање и естетизовање нарације у Проклетој авлији
T1  - Sur la valeur esthétique de La Cour maudite d’ Ivo Andrić
SP  - 453
EP  - 467
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12170
ER  - 
@conference{
author = "Ђорђић, Стојан",
year = "2018",
abstract = "У кратки роман Проклета авлија (1954) Андрић је 
уградио две потпуно одвојене фабуле, засноване на описивању два различита историјска догађаја из отоманске прошлости (један из 15. века, други 
из 18. века), путем којих је успоставио неколико тематско-сижејних токова 
од којих су најважнија два: у првом је реч о дуготрајној борби принца Џема 
за султански трон, односно, о губицима и жртвама у тој борби; а у другом 
о боравку босанског калуђера фра Петра у цариградском затвору, односно, 
о систематском суспендовању човекове слободе у затворској институцији. 
Своје приповедање у овом роману Андрић је развио у сложеној форми помоћу пет индивидуализованих наратора; пред крај романа, у слику света је 
увео, по принципу контрапункта, и феномен лепоте и њене улоге у човековој 
егзистенцији. Поред тога, Андрић је своје приповедање обогатио метапоетичким разматрањем проблема лепоте приповедања. Најзад, оквирном причом успоставио је посебан интерпретативни контекст с обзиром на пролазност човекове егзистенције. Све ове елементе романескне структуре Андрић 
је складно повезао примењујући сложене поступке обликовања, а нарочито 
апстраховање и естетизовање нарације, захваљујући чему је у овом роману 
достигао високу меру уметничке вредности., L’auteur recherche la naissance de longues années de La Cour maudit, 
dés les premiers notes de 1928. jusqu’ à la publication du roman en 1954, pour 
montrer les étapes et changements poètiques pendant ce travail d’Andrić sur 
cet ouvrage. Sur la base de cette analyse l’auteur indiqe l’inspiration centrale 
dans la genés créatrice chez Andrić. C’ était le soin d’écrivain d’articuler et de 
cristaliser un sentiment de l’existence, de plus en plus abstrait: dès mélancolie lirique, au debût, jusqu’à la plus haut abstraction dans son roman dernier. Le 
roman La Cour maudit c’est l’incarnation du idéal esthétique d’Andrić.
Dans le roman La Cour maudite il y a cinq narrateurs différents, mais 
le plus importent est fra Petar, un moine bosniaque qui tombe à la prison de 
Constantinople. Il est d’abord l’auditeur des narrations de Camil et de Haïm 
qui, tous les deux, intercédent pour lui le sujet de Dzem-sultan; en même 
temps il s’entrmet ce sujet et ajoute, da sa part, le sujet de prison, et tous-ça 
raconte au quatrième narrateur, un jeune homme anonime, qui fait passer le 
conte de fra Petar jusqu’au cinquième narrateur, qui est le narrateur traditionel. 
Parmi tous les cinq narrateurs fra Pеtar distingue comme le supérieur parce 
qu’il développe la narration en toute sa beauté. 
Dans son roman La Cour maudite Ivo Andrić développe la couche des 
aspects chématisées à mesure que la narration dépasse le cadre du roman 
historique à qui appartienne par ses deux sujets séparés de l’histoire otomane: 
les aspirations de prince Dzem de devenir le sultan et l’emprisonnement d’un 
moine bosniaque, fra Petar, dans Constantinople. En contractant tous les 
deux sujets, Andrić dévelоppe son évocation narrative jusqu’aux implications 
anthropologiques, éthiques et axiologiques. Le phénomène de la pouvoir 
impériale est apercu non seulement dans une perspective de l’historie turque, 
mais ausi de tous les temps et de tous les pays. L’inspration fondamentale 
d’Andritch, et le sens principal de toutes ses schématisations narratives est 
dans une implication critiques et émancipatrice de la pouvoir impériale.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Дело Иве Андрића",
title = "Апстраховање и естетизовање нарације у Проклетој авлији, Sur la valeur esthétique de La Cour maudite d’ Ivo Andrić",
pages = "453-467",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12170"
}
Ђорђић, С.. (2018). Апстраховање и естетизовање нарације у Проклетој авлији. in Дело Иве Андрића
Београд : Српска академија наука и уметности., 453-467.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12170
Ђорђић С. Апстраховање и естетизовање нарације у Проклетој авлији. in Дело Иве Андрића. 2018;:453-467.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12170 .
Ђорђић, Стојан, "Апстраховање и естетизовање нарације у Проклетој авлији" in Дело Иве Андрића (2018):453-467,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12170 .

Три поеме : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 26. април 2016. године]

Делић, Јован; Ђорђић, Стојан; Бећковић, Матија; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - GEN
AU  - Делић, Јован
AU  - Ђорђић, Стојан
AU  - Бећковић, Матија
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10910
AB  - Три поеме / Матија Бећковић. – Београд : Српска књижевна задруга, 2015.
Говорили: проф. др Јован Делић, проф. др Стојан Ђорђић.
Стихове казује: академик Матија Бећковић. У Београду, уторак 26. април 2016. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Три поеме : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 26. април 2016. године]
SP  - 119
EP  - 136
VL  - 5
IS  - 5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10910
ER  - 
@misc{
author = "Делић, Јован and Ђорђић, Стојан and Бећковић, Матија and Вуксановић, Миро",
year = "2017",
abstract = "Три поеме / Матија Бећковић. – Београд : Српска књижевна задруга, 2015.
Говорили: проф. др Јован Делић, проф. др Стојан Ђорђић.
Стихове казује: академик Матија Бећковић. У Београду, уторак 26. април 2016. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Три поеме : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 26. април 2016. године]",
pages = "119-136",
volume = "5",
number = "5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10910"
}
Делић, Ј., Ђорђић, С., Бећковић, М.,& Вуксановић, М.. (2017). Три поеме : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 26. април 2016. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 5(5), 119-136.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10910
Делић Ј, Ђорђић С, Бећковић М, Вуксановић М. Три поеме : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 26. април 2016. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2017;5(5):119-136.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10910 .
Делић, Јован, Ђорђић, Стојан, Бећковић, Матија, Вуксановић, Миро, "Три поеме : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 26. април 2016. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 5, no. 5 (2017):119-136,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10910 .