@book{
author = "Суботић, Гојко and Миљковић, Бојан and Шпадијер, Ирена and Тот, Ида",
year = "2015",
abstract = "Обичај да се уметничка дела обележавају натписима који говоре o њиховом настанку, наручиоцима и мајсторима сеже у далеку прошлост. У хришћанском свету поруке на њима имале су посебан смисао и карактер. У почетку су то често биле само скраћенице или чак знакови, али је с временом у развијеним култним целинама говор постајао богатији, посебно у зидном украсу, који је својим духом и програмом изражавао идеју о томе да је храм слика васељене. У њему су особен део чиниле представе историјских личности с текстовима који су их пратили. Они су одговарали човековој тежњи да одреди своје место у хришћанском космосу, који је у унутрашњости храма превођен у сложену тематску схему – од Христа Сведржитеља на висини, преко мноштва смишљено распоређених приказа којима се исказивало божанско присуство и милост спуштала ка земљи, до светих ликова најближих верницима, оних из редова мученика, архијереја, монаха и отшелника. Преко њих као посредника на најнижим површинама Богу су се молитвама обраћали ктитори и њихови сродници, а уз њих носиоци највише световне и духовне власти, локална властела, игумани и дародавци. Сви су означавани натписима., La pratique consistant à apposer sur une oeuvre de nature artistique une inscription qui nous parle de sa réalisation, de son commanditaire ou de son auteur remonte à un lointain passé. Dans le monde chrétien, de tels messages ont reçu une fonction et un caractère spécifiques. A l’origine, réduit le plus souvent à des formules abrégées, voire de simples signes, leur texte s’est progressivement étoffé en recevant, dans les grands lieux de cultes, un véritable contenu. Ceci vaut tout particulièrement pour le matériel écrit entrant dans la décoration murale des sanctuaires, qui, par son esprit et son programme, exprimait l’idée que l’église est une image de l’univers. Un ensemble particulier y était constitué par les représentations de personnages historiques et les textes qui les accompagnent. Leur combinaison répondait à l’aspiration de l’homme à trouver sa place au sein du cosmos chrétien qui, à l’intérieur de l’église, se traduisait par un schéma thématique complexe – allant du Christ Pantocrator figuré en son point le plus élevé, en passant par une multitude de représentations soigneusement disposées, à travers lesquelles se manifestaient tant la présence divine que la grâce de Dieu s’abaissant sur terre, jusqu’aux saints les plus proches des fidèles, car issus des rangs des martyrs, des archiprêtres, des moines et des ermites. Finalement, sur les surfaces les plus basses, adressant leurs prières à Dieu par l’intermédiaire de ces saints, venaient les ktètors et leurs proches parents, et, à leurs cotés, les dignitaires investis des pouvoirs profanes et religieux les plus élevés, les seigneurs locaux, les higoumènes et les donateurs. Tous étaient associés à quelque inscription.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
title = "Натписи историјске садржине у зидном сликарству. Том први : XII–XIII век, Inscriptiones historicae in picturis muralibus saeculorum XII–XIII",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7125"
}
