TY  - JOUR
AU  - Макишова, Ана
AU  - Радовановић, Драгана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13706
AB  - V práci na základe slovenského a srbského materiálu v prostredí multietnicej Vojvodiny skúmali sme lexiku, ktorou
pomenúvame účastníkov svadby. Lexika, ktorú sme skúmali, zahŕňa obdobie pred svadbou, počas svadby a po
svadbe. Sústredili sme sa na pomenovania, ktoré sa používali na konci minulého storočia, v súčasnosti už prevažne
zanikli, lebo aj svadba v súčasnosti už neprebieha v podobe ako voľakedy. Materiál sme získali od starších informátorov,
ktorí si spomínajú na zvyky a obyčaje zo svojej mladosti. Uvedený materiál je veľmi cenný, lebo zostáva
zapísaný podľa rozprávania informátorov. Podľa materiálu a vypracovaného registra termínov, ktorými sú pomenované
osoby, účastníci svadby, v práci sme poukázali na terminologickú a významovú ekvivalenciu v slovenčine
a srbčine, ako aj prítomnosť alebo neprítomnosť jednotlivých reálií. Terénny materiál pre slovenský korpus sme
získali z prostredia Báčky, v prostredí, kde sa na dorozumievanie používa stredoslovenské nárečie (prostredie Hložian
a Báčskeho Petrovca) a pre srbský korpus z prostredia Banátu (severného a stredného). Na základe výskumu
a zoskupeného a analyzovaného materiálu môžeme si všimnúť širší etnokultúrny kontext, v ktorom sa vyskytujú
lexikálne a etnografické prvky v multikultúrnej Vojvodine. Súvislý text sme zapísali vo fonetickej transkripcii a
vyznačili sme iným typom písma. Na základe zoskupeného materiálu vypracovali sme register pojmov účastníkov
svadby, porovnávali sme terminologickú a významovú ekvivalenciu, prítomnosť, resp. neprítomnosť jednotlivých
pomenovaní a reálií v dvoch skúmaných јazykoch. Analyzovali sme vyše tridsať lexém, ktoré pomenúvajú
účastníkov svadby (v slovenskom korpuse 36 lexém a v srbskom korpuse 34 lexém). V oboch korpusoch lexika je
slovanského pôvodu. V srbskom materiáli sú zaznamenané aj viaceré turcizmy, resp. balkanizmy (bećar, đuvegija,
enge atď.), pričom v slovenskom korpuse je evidovaný jeden turcizmus (bećar).
AB  - У раду се на основу словачког и српског етнодијалекатског материјала са простора мултиетничке Војводине издваја лексика којом се именују учесници у свадбеној обредно-обичајној пракси. Издојена лексика
презентује се у форми регистра номинационих јединица и углавном се креће се оквирима досадашњих
класификација поделе свадбених елемената (предсвадени, свадбени и обреди након свадбе). На основу сачињеног регистра речи којима су именована свадбена лица и свадбени предмети могуће је показати терминолошку и значењску еквиваленцију у словачом и српском, или и присуство ~ одсуство појединих реалија.
У том смислу, на примеру сабраног материјала може се сагледати шири етнокултурни контекст у којем
забележене лексичке и етнографске датости егзистирају.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Језици и културе у времену и простору X/1
T1  - Словачко-српске везе на примеру свадбене терминологије
T1  - Slovensko-srbské vzťahy na príklade svadobnej terminológie
SP  - 137
EP  - 146
DO  - 978-86-6065-717-8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13706
ER  - 

@article{
author = "Макишова, Ана and Радовановић, Драгана",
year = "2022",
abstract = "V práci na základe slovenského a srbského materiálu v prostredí multietnicej Vojvodiny skúmali sme lexiku, ktorou
pomenúvame účastníkov svadby. Lexika, ktorú sme skúmali, zahŕňa obdobie pred svadbou, počas svadby a po
svadbe. Sústredili sme sa na pomenovania, ktoré sa používali na konci minulého storočia, v súčasnosti už prevažne
zanikli, lebo aj svadba v súčasnosti už neprebieha v podobe ako voľakedy. Materiál sme získali od starších informátorov,
ktorí si spomínajú na zvyky a obyčaje zo svojej mladosti. Uvedený materiál je veľmi cenný, lebo zostáva
zapísaný podľa rozprávania informátorov. Podľa materiálu a vypracovaného registra termínov, ktorými sú pomenované
osoby, účastníci svadby, v práci sme poukázali na terminologickú a významovú ekvivalenciu v slovenčine
a srbčine, ako aj prítomnosť alebo neprítomnosť jednotlivých reálií. Terénny materiál pre slovenský korpus sme
získali z prostredia Báčky, v prostredí, kde sa na dorozumievanie používa stredoslovenské nárečie (prostredie Hložian
a Báčskeho Petrovca) a pre srbský korpus z prostredia Banátu (severného a stredného). Na základe výskumu
a zoskupeného a analyzovaného materiálu môžeme si všimnúť širší etnokultúrny kontext, v ktorom sa vyskytujú
lexikálne a etnografické prvky v multikultúrnej Vojvodine. Súvislý text sme zapísali vo fonetickej transkripcii a
vyznačili sme iným typom písma. Na základe zoskupeného materiálu vypracovali sme register pojmov účastníkov
svadby, porovnávali sme terminologickú a významovú ekvivalenciu, prítomnosť, resp. neprítomnosť jednotlivých
pomenovaní a reálií v dvoch skúmaných јazykoch. Analyzovali sme vyše tridsať lexém, ktoré pomenúvajú
účastníkov svadby (v slovenskom korpuse 36 lexém a v srbskom korpuse 34 lexém). V oboch korpusoch lexika je
slovanského pôvodu. V srbskom materiáli sú zaznamenané aj viaceré turcizmy, resp. balkanizmy (bećar, đuvegija,
enge atď.), pričom v slovenskom korpuse je evidovaný jeden turcizmus (bećar)., У раду се на основу словачког и српског етнодијалекатског материјала са простора мултиетничке Војводине издваја лексика којом се именују учесници у свадбеној обредно-обичајној пракси. Издојена лексика
презентује се у форми регистра номинационих јединица и углавном се креће се оквирима досадашњих
класификација поделе свадбених елемената (предсвадени, свадбени и обреди након свадбе). На основу сачињеног регистра речи којима су именована свадбена лица и свадбени предмети могуће је показати терминолошку и значењску еквиваленцију у словачом и српском, или и присуство ~ одсуство појединих реалија.
У том смислу, на примеру сабраног материјала може се сагледати шири етнокултурни контекст у којем
забележене лексичке и етнографске датости егзистирају.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору X/1",
title = "Словачко-српске везе на примеру свадбене терминологије, Slovensko-srbské vzťahy na príklade svadobnej terminológie",
pages = "137-146",
doi = "978-86-6065-717-8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13706"
}

Макишова, А.,& Радовановић, Д.. (2022). Словачко-српске везе на примеру свадбене терминологије. in Језици и културе у времену и простору X/1
Нови Сад : Филозофски факултет., 137-146.
https://doi.org/978-86-6065-717-8
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13706

Макишова А, Радовановић Д. Словачко-српске везе на примеру свадбене терминологије. in Језици и културе у времену и простору X/1. 2022;:137-146.
doi:978-86-6065-717-8
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13706 .

Макишова, Ана, Радовановић, Драгана, "Словачко-српске везе на примеру свадбене терминологије" in Језици и културе у времену и простору X/1 (2022):137-146,
https://doi.org/978-86-6065-717-8 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13706 .

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана
AU  - Гудурић, Снежана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12968
AB  - This paper deals with the acoustic nature of fricative palatal consonants [ʃ], [ʒ] in
the speech of Batanja and Nacfala.
The obtained results were compared with the acoustic nature of the equivalent
consonants in standard Serbian and in the speech of Novi Sad. The results show
that the fricatives [ʃ] and [ʒ] of Batanja and Nacfala speeches differ from standard
Serbian and Novi Sad speech, but also they differ between themselves.
This research also represents an introduction of the acoustic analysis of the speech
of Batanja and Nacfala.
AB  - У раду ће се испитати акустичке особености фрикатива /ж/ и /ш/ на корпусу поморишких говора из два пункта, једног у Румунији (Наћфала) и једног
у Мађарској (Батања). На основу акустичких параметара одредиће се сличности и разлике у артикулацији ових гласова у посматраним говорима, при
чему ће се дати релације према ранијим публикованим налазима сродих говорних типова.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Исходишта
T1  - Акустичке особености фрикатива /ш/ и/ж/ у Батањи (Мађарска) и Наћфали (Румунија)
T1  - Fricatives [ʃ] and [ʒ] in the Speech of Batanja and Nacfala
SP  - 369
EP  - 383
VL  - 7
DO  - 10.46630/ish.7.2021.25
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12968
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана and Гудурић, Снежана",
year = "2021",
abstract = "This paper deals with the acoustic nature of fricative palatal consonants [ʃ], [ʒ] in
the speech of Batanja and Nacfala.
The obtained results were compared with the acoustic nature of the equivalent
consonants in standard Serbian and in the speech of Novi Sad. The results show
that the fricatives [ʃ] and [ʒ] of Batanja and Nacfala speeches differ from standard
Serbian and Novi Sad speech, but also they differ between themselves.
This research also represents an introduction of the acoustic analysis of the speech
of Batanja and Nacfala., У раду ће се испитати акустичке особености фрикатива /ж/ и /ш/ на корпусу поморишких говора из два пункта, једног у Румунији (Наћфала) и једног
у Мађарској (Батања). На основу акустичких параметара одредиће се сличности и разлике у артикулацији ових гласова у посматраним говорима, при
чему ће се дати релације према ранијим публикованим налазима сродих говорних типова.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Исходишта",
title = "Акустичке особености фрикатива /ш/ и/ж/ у Батањи (Мађарска) и Наћфали (Румунија), Fricatives [ʃ] and [ʒ] in the Speech of Batanja and Nacfala",
pages = "369-383",
volume = "7",
doi = "10.46630/ish.7.2021.25",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12968"
}

Радовановић, Д.,& Гудурић, С.. (2021). Акустичке особености фрикатива /ш/ и/ж/ у Батањи (Мађарска) и Наћфали (Румунија). in Исходишта
Ниш : Филозофски факултет., 7, 369-383.
https://doi.org/10.46630/ish.7.2021.25
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12968

Радовановић Д, Гудурић С. Акустичке особености фрикатива /ш/ и/ж/ у Батањи (Мађарска) и Наћфали (Румунија). in Исходишта. 2021;7:369-383.
doi:10.46630/ish.7.2021.25
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12968 .

Радовановић, Драгана, Гудурић, Снежана, "Акустичке особености фрикатива /ш/ и/ж/ у Батањи (Мађарска) и Наћфали (Румунија)" in Исходишта, 7 (2021):369-383,
https://doi.org/10.46630/ish.7.2021.25 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12968 .

TY  - CHAP
AU  - Пижурица, Мато В.
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11981
AB  - Книга известного сербского диалектолога Неделько Богдановича „Бучумика в колоколе” берется как изначальный регистр слов для дальнейшего лексикологического обзора. Книга представляет собой воспоминания о родном крае, в форме пасторальных картин с ключевыми словами, окрашенными локальным колоритом. Лексика достоверная, помещенная в подлинный диалектный контекст, подходящая для лексикологических исследований в плане: этнолингвистика – лингвистическая география – этимология. Точнее говоря, авторы лингвистического обзора пошли следом самого писателя, только с более строгими лингвистическими критериями, т.к. художественная ценность не ставиться в центр исследования.
AB  - Књига познатог српског дијалектолога Недељка Богдановића „Бучумика у звону” узима се као полазни регистар речи за лексиколошки оглед. Књига је писана као врста мемоара о себи и свом завичају, у форми завичајне пасторале у сликама са носећим речима, обојеним локалним колоритом. Лексика је веродостојна, смештена у аутентични дијалекатски контекст, и из тих разлога је захвална за лексиколошка разматрања у релацијама: етнолингвистика – лингвистичка географија – етимологија. У ствари, аутори лингвистичког огледа су продужили путем самог писца, само са ригорознијим лингвистичким критеријумима, будући да им уметнички утисак није у средишту истраживања.
PB  - Ниш : Филозофски факултет Универзитета
T2  - На темељима  народних говора
T1  - Лексиколошки оглед : трагом Бучумика Недељка Богдановића
T1  - Лексикологический обзор а : следом Бучумик  Неделько Богдановича
SP  - 533
VL  - 556
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11981
ER  - 

@inbook{
author = "Пижурица, Мато В. and Радовановић, Драгана И.",
year = "2020",
abstract = "Книга известного сербского диалектолога Неделько Богдановича „Бучумика в колоколе” берется как изначальный регистр слов для дальнейшего лексикологического обзора. Книга представляет собой воспоминания о родном крае, в форме пасторальных картин с ключевыми словами, окрашенными локальным колоритом. Лексика достоверная, помещенная в подлинный диалектный контекст, подходящая для лексикологических исследований в плане: этнолингвистика – лингвистическая география – этимология. Точнее говоря, авторы лингвистического обзора пошли следом самого писателя, только с более строгими лингвистическими критериями, т.к. художественная ценность не ставиться в центр исследования., Књига познатог српског дијалектолога Недељка Богдановића „Бучумика у звону” узима се као полазни регистар речи за лексиколошки оглед. Књига је писана као врста мемоара о себи и свом завичају, у форми завичајне пасторале у сликама са носећим речима, обојеним локалним колоритом. Лексика је веродостојна, смештена у аутентични дијалекатски контекст, и из тих разлога је захвална за лексиколошка разматрања у релацијама: етнолингвистика – лингвистичка географија – етимологија. У ствари, аутори лингвистичког огледа су продужили путем самог писца, само са ригорознијим лингвистичким критеријумима, будући да им уметнички утисак није у средишту истраживања.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет Универзитета",
journal = "На темељима  народних говора",
booktitle = "Лексиколошки оглед : трагом Бучумика Недељка Богдановића, Лексикологический обзор а : следом Бучумик  Неделько Богдановича",
pages = "533",
volume = "556",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11981"
}

Пижурица, М. В.,& Радовановић, Д. И.. (2020). Лексиколошки оглед : трагом Бучумика Недељка Богдановића. in На темељима  народних говора
Ниш : Филозофски факултет Универзитета., 556, 533.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11981

Пижурица МВ, Радовановић ДИ. Лексиколошки оглед : трагом Бучумика Недељка Богдановића. in На темељима  народних говора. 2020;556:533.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11981 .

Пижурица, Мато В., Радовановић, Драгана И., "Лексиколошки оглед : трагом Бучумика Недељка Богдановића" in На темељима  народних говора, 556 (2020):533,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11981 .

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12407
AB  - У раду се приказује инвентар лексема из шест говора са српског етнокултурног и језичког простора које се односе на називе за типове кућа и њене
делове. Из тих говора располажемо систематизованим материјалом – из
њих четири са специјализованом терминолошком обрадом (Војводина,
Лијевач поље и Жупа, Бањани, северна Метохија) и из два подручна говора (Ваљевска Подгорина и Ровца) са комплетно прикупљеном и лексиколошки обрађеном грађом. Географска, геоморфолошка и етнокултуролошка разноликост изабраних подручја обезбедиће драгоцен и релативно репрезентативан увид у значајан сегмент српске националне културе,
укључујући и аспект лингвистичке географије. Добијени резултати ићи ће
у прилог реконструкцији овог терминосистема на српском језичком простору, али и општијих истраживања етно-културноисторијских и антропогеографских прилика.
AB  - В работе рассматривается инвентарь лексем шести говоров сербского
этнокультурного и языкового пространства, называющий типы жилых домов
и их составляющих. Названные говоры располагают систематизированны-
ми данными – четыре прошли специализированную терминологическую
обработку (Воеводина, Лиевач поле и Жупа, Баняни, северная Метохия),
два составных – полностью лексикологически исследованны (Валевская
Подгорина и Ровца). Географическое, геоморфологическое и этнокультурологическое многообразие выбранного ареала обеспечит драгоценный и
достаточно показательный материал, касающийся важной части сербской
национальной культуры, включая аспект лингвистической географии.
Полученные результаты могут рассматриваться как вклад в реконструкцию данной терминосистемы сербского языкового пространства, а также
общих исследований по этно-культурно-исторической и антропоеографической тематике.
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини
T2  - Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици
T1  - Прилог лексици становања : Типови кућа и њени делови у српским говорима
T1  - К вопросу о лексике домашнего обихода : типы жилых домов и их составляющих в сербских говорах
SP  - 69
EP  - 82
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12407
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана И.",
year = "2020",
abstract = "У раду се приказује инвентар лексема из шест говора са српског етнокултурног и језичког простора које се односе на називе за типове кућа и њене
делове. Из тих говора располажемо систематизованим материјалом – из
њих четири са специјализованом терминолошком обрадом (Војводина,
Лијевач поље и Жупа, Бањани, северна Метохија) и из два подручна говора (Ваљевска Подгорина и Ровца) са комплетно прикупљеном и лексиколошки обрађеном грађом. Географска, геоморфолошка и етнокултуролошка разноликост изабраних подручја обезбедиће драгоцен и релативно репрезентативан увид у значајан сегмент српске националне културе,
укључујући и аспект лингвистичке географије. Добијени резултати ићи ће
у прилог реконструкцији овог терминосистема на српском језичком простору, али и општијих истраживања етно-културноисторијских и антропогеографских прилика., В работе рассматривается инвентарь лексем шести говоров сербского
этнокультурного и языкового пространства, называющий типы жилых домов
и их составляющих. Названные говоры располагают систематизированны-
ми данными – четыре прошли специализированную терминологическую
обработку (Воеводина, Лиевач поле и Жупа, Баняни, северная Метохия),
два составных – полностью лексикологически исследованны (Валевская
Подгорина и Ровца). Географическое, геоморфологическое и этнокультурологическое многообразие выбранного ареала обеспечит драгоценный и
достаточно показательный материал, касающийся важной части сербской
национальной культуры, включая аспект лингвистической географии.
Полученные результаты могут рассматриваться как вклад в реконструкцию данной терминосистемы сербского языкового пространства, а также
общих исследований по этно-культурно-исторической и антропоеографической тематике.",
publisher = "Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини",
journal = "Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици",
title = "Прилог лексици становања : Типови кућа и њени делови у српским говорима, К вопросу о лексике домашнего обихода : типы жилых домов и их составляющих в сербских говорах",
pages = "69-82",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12407"
}

Радовановић, Д. И.. (2020). Прилог лексици становања : Типови кућа и њени делови у српским говорима. in Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици
Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини., 69-82.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12407

Радовановић ДИ. Прилог лексици становања : Типови кућа и њени делови у српским говорима. in Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици. 2020;:69-82.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12407 .

Радовановић, Драгана И., "Прилог лексици становања : Типови кућа и њени делови у српским говорима" in Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици (2020):69-82,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12407 .

TY  - CHAP
AU  - Радовановић, Драгана
AU  - Штрбац, Гордана
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9529
AB  - У раду
се на материјалу
са подручја
Ваљевске
Подгорине
приказује
инвентар
лексема
које
се односе
на окућницу.
Ове
лексеме
припадају
широј
тематској
групи
речи
којом
се именују
реалије
из домена
традиционалне
културе
становања.
Анализа
показује
да овај тип лексике
представља
уређен
систем
са разгранатом
мрежом
семантичких
односа
међу
члановима.
У првом
реду
успостављају
се хиперонимско-
хипонимски
односи,
засновани
на меронимским
(нпр. окућница
: чардак)
и
таксономским
моделима
(нпр. објекат
с посебном
наменом
:
амбар,
качара,
магаза).
Истраживања
овакве
врсте
имају
недвосмислен
лингвокултуролошки
значај,
али у исто време
потврђују
у литератури
већ запажана
обележја
народних
терминосистема.
AB  - В настоящей
работе
рассматривается
лексика,
относящаяся
к
теме
приусадебного
хозяйства и его частей
в говоре
Валевской
Подгорины.
Проведенный
лексическо-
семантический
анализ
раскрывает
сегмент
традиционной
культуры обитaния в данной
области
и одновременно
указывает
на разветвленность
исследуемой
терминосистемы.
Так же, как и в остальных терминологиях,
здесь тоже
можно
заметить
гиперо-
гипонимическую
организацию
лексики,
в которой
в одинаковой
степени
доминируют
оба принципа:
меронимия
и таксономия.
Соотношение
целое
: часть навязывает
общее дифференцирование
исследуемой
лексической
системы
(приусадебное
хозяйство : его части).
В другом
случае
иерархия
чаще всего
устраивается
согласно
модели
земля : разные виды земли
согласно
назначению
(напр.
земљиште
: гувно),
т.е. объект : разные виды
объекта
согласно
назначению
(напр.
објекат
: магаза).
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи
T1  - Лексика окућнице у Ваљевској Подгорини
T1  - Лексика приусадебного хозяйства в валевской Подгорине
SP  - 67
EP  - 86
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9529
ER  - 

@inbook{
author = "Радовановић, Драгана and Штрбац, Гордана",
year = "2019",
abstract = "У раду
се на материјалу
са подручја
Ваљевске
Подгорине
приказује
инвентар
лексема
које
се односе
на окућницу.
Ове
лексеме
припадају
широј
тематској
групи
речи
којом
се именују
реалије
из домена
традиционалне
културе
становања.
Анализа
показује
да овај тип лексике
представља
уређен
систем
са разгранатом
мрежом
семантичких
односа
међу
члановима.
У првом
реду
успостављају
се хиперонимско-
хипонимски
односи,
засновани
на меронимским
(нпр. окућница
: чардак)
и
таксономским
моделима
(нпр. објекат
с посебном
наменом
:
амбар,
качара,
магаза).
Истраживања
овакве
врсте
имају
недвосмислен
лингвокултуролошки
значај,
али у исто време
потврђују
у литератури
већ запажана
обележја
народних
терминосистема., В настоящей
работе
рассматривается
лексика,
относящаяся
к
теме
приусадебного
хозяйства и его частей
в говоре
Валевской
Подгорины.
Проведенный
лексическо-
семантический
анализ
раскрывает
сегмент
традиционной
культуры обитaния в данной
области
и одновременно
указывает
на разветвленность
исследуемой
терминосистемы.
Так же, как и в остальных терминологиях,
здесь тоже
можно
заметить
гиперо-
гипонимическую
организацию
лексики,
в которой
в одинаковой
степени
доминируют
оба принципа:
меронимия
и таксономия.
Соотношение
целое
: часть навязывает
общее дифференцирование
исследуемой
лексической
системы
(приусадебное
хозяйство : его части).
В другом
случае
иерархия
чаще всего
устраивается
согласно
модели
земля : разные виды земли
согласно
назначению
(напр.
земљиште
: гувно),
т.е. объект : разные виды
объекта
согласно
назначению
(напр.
објекат
: магаза).",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи",
booktitle = "Лексика окућнице у Ваљевској Подгорини, Лексика приусадебного хозяйства в валевской Подгорине",
pages = "67-86",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9529"
}

Радовановић, Д.,& Штрбац, Г.. (2019). Лексика окућнице у Ваљевској Подгорини. in Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи
Нови Сад : Матица Српска., 67-86.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9529

Радовановић Д, Штрбац Г. Лексика окућнице у Ваљевској Подгорини. in Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи. 2019;:67-86.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9529 .

Радовановић, Драгана, Штрбац, Гордана, "Лексика окућнице у Ваљевској Подгорини" in Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи (2019):67-86,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9529 .

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9528
AB  - У раду се на основу теренских записа указује на најмаркантније
структуралне дијалекатске особености (фонетске, морфолошке и морфосинтаксичке) у говору Наћфале у румунском Банату. Пописом и
интерпретацијом важнијих структуралних одлика говора Наћфале и
поређењем материјала са суседним пунктовима истог микроареала с
обеју страна државне границе која пресеца Банат, намера аутора је да
се ситуира овај месни говор у контексту осталих севернобанатских говора и представе резултати теренских истраживања обављених у два
наврата у Наћфали у протеклих десетак година.
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу
T2  - Исходишта
T1  - О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –
SP  - 389
EP  - 402
VL  - 5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9528
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана И.",
year = "2019",
abstract = "У раду се на основу теренских записа указује на најмаркантније
структуралне дијалекатске особености (фонетске, морфолошке и морфосинтаксичке) у говору Наћфале у румунском Банату. Пописом и
интерпретацијом важнијих структуралних одлика говора Наћфале и
поређењем материјала са суседним пунктовима истог микроареала с
обеју страна државне границе која пресеца Банат, намера аутора је да
се ситуира овај месни говор у контексту осталих севернобанатских говора и представе резултати теренских истраживања обављених у два
наврата у Наћфали у протеклих десетак година.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Универзитет у Нишу",
journal = "Исходишта",
title = "О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –",
pages = "389-402",
volume = "5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9528"
}

Радовановић, Д. И.. (2019). О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –. in Исходишта
Темишвар : Савез Срба у Румунији., 5, 389-402.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9528

Радовановић ДИ. О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –. in Исходишта. 2019;5:389-402.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9528 .

Радовановић, Драгана И., "О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –" in Исходишта, 5 (2019):389-402,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9528 .

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6463
AB  - Drawing on the materials that treat dialects collected in the region of Valjevo Podgorina, the author of the paper considers the presence of the u+genitive form that is regularly used in this area to express possession and spatiality. The use of this and the
competing forms in three speech areas of Podgorina provides the grounds for linguogeographic analysis, not only with relation to these speech areas, but also within a wider (north)west Serbian region and over the regional boundaries. In addition, the
analysis shows that the situation in Serbian dialects represents a fragmented continuation of a number of elements rooted in the historical background.
AB  - В статье на диалектологическом материале полевых записей района Валевской
Подгорины отмечается вполне обыденное употребление конструкции у +генитив,
с помощью которой в данной области может высказываться принадлежность и
пространственность. Употребление исследуемой конструкции и ее конкурентных форм в трех говорах Подгорины одновременно позволяет провести лингвогеографическое исследование в рамках не только этих говоров, но и шире, на
территории (северо)западной Сербии и за ее пределами. Также выявлено, что состояние данных диалектов частично сохраняет определенные элементы более
глубокого исторического наследия.
AB  - У раду се на дијалекатском материјалу са терена Ваљевске Подгорине скреће пажња на сасвим уобичајену употребу конструкције у
+генитив којом се у овој области може исказати посесивност и
спацијалност. Употреба анализиране конструкције и њених конкурентних форми у трима говорним зонама Подгорине истовремено пружа
основу за лингвогеографску анализу у оквирима ових говора, али и шире на (северо)западном србијанском тлу и изван његових граница. Уз
то, показаће се да стање у нашим дијалектима фрагментарно наставља
поједине елементе дубљег историјског наслеђа.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - О предлошко-падежној конструкцији у+генитив у Ваљевској Подгорини
T1  - On the U+Genitive Preposition-Case form in a (North)West Serbian Dialect
T1  - О предложно-падежной конструкции у+генитив в одном (северо)западном говоре Сербии
SP  - 121
EP  - 136
VL  - 74
IS  - 1
DO  - 10.2298/JFI1801121R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6463
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана И.",
year = "2018",
abstract = "Drawing on the materials that treat dialects collected in the region of Valjevo Podgorina, the author of the paper considers the presence of the u+genitive form that is regularly used in this area to express possession and spatiality. The use of this and the
competing forms in three speech areas of Podgorina provides the grounds for linguogeographic analysis, not only with relation to these speech areas, but also within a wider (north)west Serbian region and over the regional boundaries. In addition, the
analysis shows that the situation in Serbian dialects represents a fragmented continuation of a number of elements rooted in the historical background., В статье на диалектологическом материале полевых записей района Валевской
Подгорины отмечается вполне обыденное употребление конструкции у +генитив,
с помощью которой в данной области может высказываться принадлежность и
пространственность. Употребление исследуемой конструкции и ее конкурентных форм в трех говорах Подгорины одновременно позволяет провести лингвогеографическое исследование в рамках не только этих говоров, но и шире, на
территории (северо)западной Сербии и за ее пределами. Также выявлено, что состояние данных диалектов частично сохраняет определенные элементы более
глубокого исторического наследия., У раду се на дијалекатском материјалу са терена Ваљевске Подгорине скреће пажња на сасвим уобичајену употребу конструкције у
+генитив којом се у овој области може исказати посесивност и
спацијалност. Употреба анализиране конструкције и њених конкурентних форми у трима говорним зонама Подгорине истовремено пружа
основу за лингвогеографску анализу у оквирима ових говора, али и шире на (северо)западном србијанском тлу и изван његових граница. Уз
то, показаће се да стање у нашим дијалектима фрагментарно наставља
поједине елементе дубљег историјског наслеђа.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "О предлошко-падежној конструкцији у+генитив у Ваљевској Подгорини, On the U+Genitive Preposition-Case form in a (North)West Serbian Dialect, О предложно-падежной конструкции у+генитив в одном (северо)западном говоре Сербии",
pages = "121-136",
volume = "74",
number = "1",
doi = "10.2298/JFI1801121R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6463"
}

Радовановић, Д. И.. (2018). О предлошко-падежној конструкцији у+генитив у Ваљевској Подгорини. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 74(1), 121-136.
https://doi.org/10.2298/JFI1801121R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6463

Радовановић ДИ. О предлошко-падежној конструкцији у+генитив у Ваљевској Подгорини. in Јужнословенски филолог. 2018;74(1):121-136.
doi:10.2298/JFI1801121R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6463 .

Радовановић, Драгана И., "О предлошко-падежној конструкцији у+генитив у Ваљевској Подгорини" in Јужнословенски филолог, 74, no. 1 (2018):121-136,
https://doi.org/10.2298/JFI1801121R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6463 .

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана И.
AU  - Дејановић, Милица Ј.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12236
AB  - Село Јажинце, једно од најстаријих села у Сиринићкој Жупи, налази се у
подножју Шар-планине, у долини Лепенца, између Пиљевца и Бабетиног брда.
Говор села Јажинца припада призренско-јужноморавском поддијалекту
призренско-тимочке дијалекатске групе. Поред најмаркантнијих дијалекатских црта,
представљени транскрипт илуструје и божићне обичаје у селу Јажинцу, а резултат је
теренских истраживања обављених током авуста 2016. године.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Годишњак за српски језик
T1  - Теренски записи из села Јажинца у Сиринићкој Жупи
SP  - 219
EP  - 226
VL  - 28
IS  - 15
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12236
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана И. and Дејановић, Милица Ј.",
year = "2017",
abstract = "Село Јажинце, једно од најстаријих села у Сиринићкој Жупи, налази се у
подножју Шар-планине, у долини Лепенца, између Пиљевца и Бабетиног брда.
Говор села Јажинца припада призренско-јужноморавском поддијалекту
призренско-тимочке дијалекатске групе. Поред најмаркантнијих дијалекатских црта,
представљени транскрипт илуструје и божићне обичаје у селу Јажинцу, а резултат је
теренских истраживања обављених током авуста 2016. године.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Годишњак за српски језик",
title = "Теренски записи из села Јажинца у Сиринићкој Жупи",
pages = "219-226",
volume = "28",
number = "15",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12236"
}

Радовановић, Д. И.,& Дејановић, М. Ј.. (2017). Теренски записи из села Јажинца у Сиринићкој Жупи. in Годишњак за српски језик
Ниш : Филозофски факултет., 28(15), 219-226.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12236

Радовановић ДИ, Дејановић МЈ. Теренски записи из села Јажинца у Сиринићкој Жупи. in Годишњак за српски језик. 2017;28(15):219-226.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12236 .

Радовановић, Драгана И., Дејановић, Милица Ј., "Теренски записи из села Јажинца у Сиринићкој Жупи" in Годишњак за српски језик, 28, no. 15 (2017):219-226,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12236 .

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9947
AB  - В статье обращается внимание на один семантический тип высказывания посессивности в Валевской Подгорине. Собранный материал подтвердил употребление
конструкции у + родительный падеж личного местоимения, в значении неотъемлемого, реляционного обладания, особенно в западных местностях указанной области.
Принимая во внимание ранее собранный материал в восточнобоснийском районе и
контактных зонах, данная работа расширяет ареал явления и выявляет направление
изоглоссы в исследованных говорах, в соответствии с поставленными нашими диалектологами задачами.
Материал показал, что относительно преобладающим является выражение посессивности с помощью притяжательного местоимения. Этим в значительной мере
подтверждается, что Валевская Подгорина может считаться периферией данного
типа высказывания посессивности.
AB  - В статье обращается внимание на один семантический тип высказывания посессивности в Валевской Подгорине. Собранный материал подтвердил употребление
конструкции у + родительный падеж личного местоимения, в значении неотъемлемого, реляционного обладания, особенно в западных местностях указанной области.
Принимая во внимание ранее собранный материал в восточнобоснийском районе и
контактных зонах, данная работа расширяет ареал явления и выявляет направление
изоглоссы в исследованных говорах, в соответствии с поставленными нашими диалектологами задачами.
Материал показал, что относительно преобладающим является выражение посессивности с помощью притяжательного местоимения. Этим в значительной мере
подтверждается, что Валевская Подгорина может считаться периферией данного
типа высказывания посессивности.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - О једном типу исказивања посесивности у Ваљевској Подгорини
T1  - К вопросу об одном типе высказывания посессивности в Валевской Подгорине
SP  - 391
VL  - 22
VL  - 398
DO  - 10.18485/sj.2017.22.1.23
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9947
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана",
year = "2017",
abstract = "В статье обращается внимание на один семантический тип высказывания посессивности в Валевской Подгорине. Собранный материал подтвердил употребление
конструкции у + родительный падеж личного местоимения, в значении неотъемлемого, реляционного обладания, особенно в западных местностях указанной области.
Принимая во внимание ранее собранный материал в восточнобоснийском районе и
контактных зонах, данная работа расширяет ареал явления и выявляет направление
изоглоссы в исследованных говорах, в соответствии с поставленными нашими диалектологами задачами.
Материал показал, что относительно преобладающим является выражение посессивности с помощью притяжательного местоимения. Этим в значительной мере
подтверждается, что Валевская Подгорина может считаться периферией данного
типа высказывания посессивности., В статье обращается внимание на один семантический тип высказывания посессивности в Валевской Подгорине. Собранный материал подтвердил употребление
конструкции у + родительный падеж личного местоимения, в значении неотъемлемого, реляционного обладания, особенно в западных местностях указанной области.
Принимая во внимание ранее собранный материал в восточнобоснийском районе и
контактных зонах, данная работа расширяет ареал явления и выявляет направление
изоглоссы в исследованных говорах, в соответствии с поставленными нашими диалектологами задачами.
Материал показал, что относительно преобладающим является выражение посессивности с помощью притяжательного местоимения. Этим в значительной мере
подтверждается, что Валевская Подгорина может считаться периферией данного
типа высказывания посессивности.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "О једном типу исказивања посесивности у Ваљевској Подгорини, К вопросу об одном типе высказывания посессивности в Валевской Подгорине",
pages = "391",
volume = "22, 398",
doi = "10.18485/sj.2017.22.1.23",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9947"
}

Радовановић, Д.. (2017). О једном типу исказивања посесивности у Ваљевској Подгорини. in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 22, 391.
https://doi.org/10.18485/sj.2017.22.1.23
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9947

Радовановић Д. О једном типу исказивања посесивности у Ваљевској Подгорини. in Српски језик. 2017;22:391.
doi:10.18485/sj.2017.22.1.23
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9947 .

Радовановић, Драгана, "О једном типу исказивања посесивности у Ваљевској Подгорини" in Српски језик, 22 (2017):391,
https://doi.org/10.18485/sj.2017.22.1.23 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9947 .

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9527
AB  - У раду се на основну теренских записа указује на најмаркантније
дијалекатске особености у говору Ченеја у румунском Банату. Материјал
се, у мери у којој то грађа обезбеђује, притом пореди са суседним селима
истог микроареала, и то са обеју страна државне границе која пресеца
Банат, као и са досадашњим ранијим записима из овог пункта.
AB  - В работе на основании полевых записей выявлены самые характерные
диалектные особенности в говоре деревни Ченей в румынском Банате. При этом
по мере возможности сранивались близлежащие деревни того же микроареала, с
обеих сторон государственной границы пересекающей Банат, а также
имеющиеся записи данного пункта.
Есть основания полагать, что нам удастся точнее определить статус говоров
данной части Баната, в зоне соприкосновения кикиндской и тамишской зон,
определяя их предположительнее как переходные, чем как пограничные. Как и
следовало ожидать, наблюдается процесс балканизации, в определенных
элементах новейшего времени.
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Исходишта
T1  - Теренски записи из Ченеја
T1  - Полевые записи из населенного пункта Ченей
SP  - 345
EP  - 356
VL  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9527
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана",
year = "2017",
abstract = "У раду се на основну теренских записа указује на најмаркантније
дијалекатске особености у говору Ченеја у румунском Банату. Материјал
се, у мери у којој то грађа обезбеђује, притом пореди са суседним селима
истог микроареала, и то са обеју страна државне границе која пресеца
Банат, као и са досадашњим ранијим записима из овог пункта., В работе на основании полевых записей выявлены самые характерные
диалектные особенности в говоре деревни Ченей в румынском Банате. При этом
по мере возможности сранивались близлежащие деревни того же микроареала, с
обеих сторон государственной границы пересекающей Банат, а также
имеющиеся записи данного пункта.
Есть основания полагать, что нам удастся точнее определить статус говоров
данной части Баната, в зоне соприкосновения кикиндской и тамишской зон,
определяя их предположительнее как переходные, чем как пограничные. Как и
следовало ожидать, наблюдается процесс балканизации, в определенных
элементах новейшего времени.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Исходишта",
title = "Теренски записи из Ченеја, Полевые записи из населенного пункта Ченей",
pages = "345-356",
volume = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9527"
}

Радовановић, Д.. (2017). Теренски записи из Ченеја. in Исходишта
Темишвар : Савез Срба у Румунији., 3, 345-356.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9527

Радовановић Д. Теренски записи из Ченеја. in Исходишта. 2017;3:345-356.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9527 .

Радовановић, Драгана, "Теренски записи из Ченеја" in Исходишта, 3 (2017):345-356,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9527 .

TY  - CHAP
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4548
AB  - Аутор овог прилога настоји да сагледа статус кулинарске термнологије у релацији Вуков Рјечник (1818) – Матичин једнотомник (2007). Из кулинарске лексике могу се ишчитавати епохе и поднебља, а понуда на трпези богати се такорећи дневно у додиру култура, без граница и у свим видовима комуницирања, али и извлачењем националног а заборављеног, уз мање или више довитљивог маркетиншког паковања. Изазов је то за лексикографе, наравно као и за готово све области живота и језика који га прати и упадљиво се професионализује – шта од свега тога да изаберу и сместе у уске оквире једнотомника.
AB  - Автор статьи провел исследование, каким образом в однотомном словаре сербского языка (по сравнению со словарем Вука Караджича) представлена трапеза как значительная составляющая регистра культуры в ту эпоху, когда пища «получила статус „всемирного путешественника“ в разнообразных своих формах – от семени до приготовленного блюда». Трапеза богатеет практически ежедневно – на стыке культур, не зная границ, во всех видах об щения, а также благодаря открытию уже забытого национального, с более или менее привлекательной маркетинговой упаковкой. Это является вызовом для лексикографов во всех сопутствующих областях жизни и языка, причем происходит явная профессионализация данной сферы – например, что из всего перечисленного необходимо выбрать и включить в тесные
обложки однотомника. Наша трапеза изменилась по сравнению с временами Вука Караджича, она стала разнообразнее и богаче в блюдах и напитках. В однотомнике она представлена в современном состоянии, как и трапеза в словаре Вука Караджича в свое время. С другой стороны, экспликация квалификатора отношения к пище в однотомнике непоследовательна – ср., например, лексемы гужвара, савијача, гибаница; все три лексемы определяются как ‘вид пирога’ и не имеют другого значения, из перечисленных только гужвара имеет квалификатор принадлежности к пище. Также в однотомнике последовательно маркированы и представлены термины, систематизированные в словарях, что приводит к выводу о необходимости продолжения работы над терминологическими словарями. Только после этого представляется возможным правильно выбрать подходящие слова с точки зрения общеупотребительной лексики.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Словенска терминологија данас
T1  - Од Вукове трпезе из његовог Рјечника до Матичиног Једнотомника
T1  - От трапезы из словаря Вука Стефановича Караджича до однотомника Матицы Сербской
SP  - 577
EP  - 585
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4548
ER  - 

@inbook{
author = "Радовановић, Драгана И.",
year = "2017",
abstract = "Аутор овог прилога настоји да сагледа статус кулинарске термнологије у релацији Вуков Рјечник (1818) – Матичин једнотомник (2007). Из кулинарске лексике могу се ишчитавати епохе и поднебља, а понуда на трпези богати се такорећи дневно у додиру култура, без граница и у свим видовима комуницирања, али и извлачењем националног а заборављеног, уз мање или више довитљивог маркетиншког паковања. Изазов је то за лексикографе, наравно као и за готово све области живота и језика који га прати и упадљиво се професионализује – шта од свега тога да изаберу и сместе у уске оквире једнотомника., Автор статьи провел исследование, каким образом в однотомном словаре сербского языка (по сравнению со словарем Вука Караджича) представлена трапеза как значительная составляющая регистра культуры в ту эпоху, когда пища «получила статус „всемирного путешественника“ в разнообразных своих формах – от семени до приготовленного блюда». Трапеза богатеет практически ежедневно – на стыке культур, не зная границ, во всех видах об щения, а также благодаря открытию уже забытого национального, с более или менее привлекательной маркетинговой упаковкой. Это является вызовом для лексикографов во всех сопутствующих областях жизни и языка, причем происходит явная профессионализация данной сферы – например, что из всего перечисленного необходимо выбрать и включить в тесные
обложки однотомника. Наша трапеза изменилась по сравнению с временами Вука Караджича, она стала разнообразнее и богаче в блюдах и напитках. В однотомнике она представлена в современном состоянии, как и трапеза в словаре Вука Караджича в свое время. С другой стороны, экспликация квалификатора отношения к пище в однотомнике непоследовательна – ср., например, лексемы гужвара, савијача, гибаница; все три лексемы определяются как ‘вид пирога’ и не имеют другого значения, из перечисленных только гужвара имеет квалификатор принадлежности к пище. Также в однотомнике последовательно маркированы и представлены термины, систематизированные в словарях, что приводит к выводу о необходимости продолжения работы над терминологическими словарями. Только после этого представляется возможным правильно выбрать подходящие слова с точки зрения общеупотребительной лексики.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Словенска терминологија данас",
booktitle = "Од Вукове трпезе из његовог Рјечника до Матичиног Једнотомника, От трапезы из словаря Вука Стефановича Караджича до однотомника Матицы Сербской",
pages = "577-585",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4548"
}

Радовановић, Д. И.. (2017). Од Вукове трпезе из његовог Рјечника до Матичиног Једнотомника. in Словенска терминологија данас
Београд : Српска академија наука и уметности., 577-585.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4548

Радовановић ДИ. Од Вукове трпезе из његовог Рјечника до Матичиног Једнотомника. in Словенска терминологија данас. 2017;:577-585.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4548 .

Радовановић, Драгана И., "Од Вукове трпезе из његовог Рјечника до Матичиног Једнотомника" in Словенска терминологија данас (2017):577-585,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4548 .

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12630
AB  - Монографска студија Границе ијекавских говора у западној Србији резултат је вишегодишњих дијалектолошких истраживања аутора Славољуба
Марковића на терену западне и северозападне Србије. Првобитан материјал
сабран је најпре у магистарској тези С. Марковића Границе између екавског
и ијекавског изговора у Србији на дијахронијском и синхронијском плану,
а потом коначно уобличен у њеној знатно допуњеној верзији књиге која је
пред нама – објављеној у часопису Српски дијалектолошки зборник LIX, са
посебном пагинацијом.
PB  - Никшић : Филолошки факултет
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - О екавско-ијекавској граници у Србији
SP  - 809
EP  - 812
VL  - 20
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12630
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана И.",
year = "2015",
abstract = "Монографска студија Границе ијекавских говора у западној Србији резултат је вишегодишњих дијалектолошких истраживања аутора Славољуба
Марковића на терену западне и северозападне Србије. Првобитан материјал
сабран је најпре у магистарској тези С. Марковића Границе између екавског
и ијекавског изговора у Србији на дијахронијском и синхронијском плану,
а потом коначно уобличен у њеној знатно допуњеној верзији књиге која је
пред нама – објављеној у часопису Српски дијалектолошки зборник LIX, са
посебном пагинацијом.",
publisher = "Никшић : Филолошки факултет, Београд : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "О екавско-ијекавској граници у Србији",
pages = "809-812",
volume = "20",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12630"
}

Радовановић, Д. И.. (2015). О екавско-ијекавској граници у Србији. in Српски језик
Никшић : Филолошки факултет., 20, 809-812.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12630

Радовановић ДИ. О екавско-ијекавској граници у Србији. in Српски језик. 2015;20:809-812.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12630 .

Радовановић, Драгана И., "О екавско-ијекавској граници у Србији" in Српски језик, 20 (2015):809-812,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12630 .

TY  - CHAP
AU  - Радовановић, Драгана
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12472
AB  - У раду се са (етно)дијалекатског становишта интерпретира инвентар лексема, односно назива којима се именују поједини одевни предмети у Сиринићкој жупи. Лексичко-семантичка анализа грађе показаће да одабрани ареал
верно илуструје традиционалну терминологију одевања и обувања, што укључује просторне, историјске, етнојезичке и културолошке моменте. У том смислу, намера аутора је, у првом реду, да се одевна лексика из Сиринића, као
део (етно)језичког наслеђа, стави у контекст досадашњих етнолошких, дијалектолошких и лексикографских истраживања призренско-тимочке зоне.
AB  - The paper analyses the lexemes, or terms denoting articles of clothing in Sirinićka Župa
from the (ethnic)dialectal perspective. The lexical semantic analysis shows that the selected
area faithfully illustrates the traditional terms referring to clothing and footwear, including the
areal, historical, ethnolinguistic and cultural moments. Accordingly, the author of the paper
primarily intends to place the lexis of clothing in Sirinićka Župa, as part of the (ethnic)linguistic
heritage, within the context of the prior ethnologic, dialectological and lexicographical study of
the Prizren-Timok area.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
T2  - Путевима српских идиома : Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана
T1  - Из одевне лексике у Сиринићкој жупи
T1  - From the Lexis of Clothing in Sirinićka Župa
SP  - 139
EP  - 150
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12472
ER  - 

@inbook{
author = "Радовановић, Драгана",
year = "2015",
abstract = "У раду се са (етно)дијалекатског становишта интерпретира инвентар лексема, односно назива којима се именују поједини одевни предмети у Сиринићкој жупи. Лексичко-семантичка анализа грађе показаће да одабрани ареал
верно илуструје традиционалну терминологију одевања и обувања, што укључује просторне, историјске, етнојезичке и културолошке моменте. У том смислу, намера аутора је, у првом реду, да се одевна лексика из Сиринића, као
део (етно)језичког наслеђа, стави у контекст досадашњих етнолошких, дијалектолошких и лексикографских истраживања призренско-тимочке зоне., The paper analyses the lexemes, or terms denoting articles of clothing in Sirinićka Župa
from the (ethnic)dialectal perspective. The lexical semantic analysis shows that the selected
area faithfully illustrates the traditional terms referring to clothing and footwear, including the
areal, historical, ethnolinguistic and cultural moments. Accordingly, the author of the paper
primarily intends to place the lexis of clothing in Sirinićka Župa, as part of the (ethnic)linguistic
heritage, within the context of the prior ethnologic, dialectological and lexicographical study of
the Prizren-Timok area.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Путевима српских идиома : Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана",
booktitle = "Из одевне лексике у Сиринићкој жупи, From the Lexis of Clothing in Sirinićka Župa",
pages = "139-150",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12472"
}

Радовановић, Д.. (2015). Из одевне лексике у Сиринићкој жупи. in Путевима српских идиома : Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 139-150.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12472

Радовановић Д. Из одевне лексике у Сиринићкој жупи. in Путевима српских идиома : Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана. 2015;:139-150.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12472 .

Радовановић, Драгана, "Из одевне лексике у Сиринићкој жупи" in Путевима српских идиома : Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана (2015):139-150,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12472 .

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9530
AB  - У раду се, на основу (етно)дијалекатског материјала из појединих
севернобанатских пунктова, са лексичко-семантичког аспекта анализира
традиционална свадбена лексика, сврстана у одређене тематске целине,
а у крајњем – с намером да се лексичке и етнографске датости ставе у
културолошки и ареални контекст.
AB  - Based on the ethno-dialectal materials from some areas in northern Banat this
paper analyses traditional wedding lexicon grouped into thematic units, with the
aim of placing the lexical and ethnographical features into the cultural and areal
context. A sound basis for this type of research has been found in ethnographic
studies (primarily those published by Mile Bosić) and several dialect dictionaries
from this area.
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу
T2  - Исходишта
T1  - Свадбена лексика у Банату
T1  - Wedding Lexicon in Banat
SP  - 375
EP  - 381
VL  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9530
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана И.",
year = "2015",
abstract = "У раду се, на основу (етно)дијалекатског материјала из појединих
севернобанатских пунктова, са лексичко-семантичког аспекта анализира
традиционална свадбена лексика, сврстана у одређене тематске целине,
а у крајњем – с намером да се лексичке и етнографске датости ставе у
културолошки и ареални контекст., Based on the ethno-dialectal materials from some areas in northern Banat this
paper analyses traditional wedding lexicon grouped into thematic units, with the
aim of placing the lexical and ethnographical features into the cultural and areal
context. A sound basis for this type of research has been found in ethnographic
studies (primarily those published by Mile Bosić) and several dialect dictionaries
from this area.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Универзитет у Нишу",
journal = "Исходишта",
title = "Свадбена лексика у Банату, Wedding Lexicon in Banat",
pages = "375-381",
volume = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9530"
}

Радовановић, Д. И.. (2015). Свадбена лексика у Банату. in Исходишта
Темишвар : Савез Срба у Румунији., 1, 375-381.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9530

Радовановић ДИ. Свадбена лексика у Банату. in Исходишта. 2015;1:375-381.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9530 .

Радовановић, Драгана И., "Свадбена лексика у Банату" in Исходишта, 1 (2015):375-381,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9530 .

TY  - BOOK
AU  - Радовановић, Драгана
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6139
AB  - Valjevska Podgorina is a region in western Serbia. Podgorina is a geographical,
ethnographic, historic and administrative area around the upstream portions of the rivers
Kolubara, Jadar, Tamnava and their tributaries. The speech of Valjevska Podgorina has
not been studied in detail, nor has it been the subject of a monograph, except in the form
of partial references in the context of vocalism. In view of this, the aim and main purpose
of this thesis is to fill in another blank section of the Serbian dialect map, taking into
consideration the following two most prominent and most significant features in terms
of linguistic geography: definition of the southern border of yat dialects and definition of
the points of contact with ijekavian-ekavian speeches. In accordance with the standard
principles of traditional Serbian dialectology, the thesis is written by using the methods
of linguistic geography and descriptive and comparative methods for the analysis of
the materials, which are classified according to these principles. The thesis analyses
characteristic prosodic, phonetic and morphological features of the idiom belonging to the
speeches with unsubstituted yat (subdialect of Šumadija-Vojvodina dialect) in northwest
Serbia, as well as of the idiom belonging to ijekavian-ekavian speeches of the Eastern
Herzegovinian dialect in western Serbia.
From the prosodic viewpoint, the thesis describes the inventory and distribution
of prosodemes, (confirming the steady Neo-Shtokavian system) and the fate of posttonic
length, concluding that Daničić’s posttonic length has been well preserved in this region.
From the phonetic and phonological standpoint, the thesis presents the inventory and
distribution of phonemes; ascertaining that different outcomes of old yat differentiate the
studied area. From the morphological viewpoint, the thesis analyses the morphological
features of the speech – declension, conjugation and unchangeable words.
T2  - Српски дијалектолошки зборник
T1  - Говор Ваљевске Подгорине
T1  - The Speech of Valjevska Podgorina
SP  - 7
EP  - 366
VL  - 61
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6139
ER  - 

@book{
author = "Радовановић, Драгана",
year = "2014",
abstract = "Valjevska Podgorina is a region in western Serbia. Podgorina is a geographical,
ethnographic, historic and administrative area around the upstream portions of the rivers
Kolubara, Jadar, Tamnava and their tributaries. The speech of Valjevska Podgorina has
not been studied in detail, nor has it been the subject of a monograph, except in the form
of partial references in the context of vocalism. In view of this, the aim and main purpose
of this thesis is to fill in another blank section of the Serbian dialect map, taking into
consideration the following two most prominent and most significant features in terms
of linguistic geography: definition of the southern border of yat dialects and definition of
the points of contact with ijekavian-ekavian speeches. In accordance with the standard
principles of traditional Serbian dialectology, the thesis is written by using the methods
of linguistic geography and descriptive and comparative methods for the analysis of
the materials, which are classified according to these principles. The thesis analyses
characteristic prosodic, phonetic and morphological features of the idiom belonging to the
speeches with unsubstituted yat (subdialect of Šumadija-Vojvodina dialect) in northwest
Serbia, as well as of the idiom belonging to ijekavian-ekavian speeches of the Eastern
Herzegovinian dialect in western Serbia.
From the prosodic viewpoint, the thesis describes the inventory and distribution
of prosodemes, (confirming the steady Neo-Shtokavian system) and the fate of posttonic
length, concluding that Daničić’s posttonic length has been well preserved in this region.
From the phonetic and phonological standpoint, the thesis presents the inventory and
distribution of phonemes; ascertaining that different outcomes of old yat differentiate the
studied area. From the morphological viewpoint, the thesis analyses the morphological
features of the speech – declension, conjugation and unchangeable words.",
journal = "Српски дијалектолошки зборник",
title = "Говор Ваљевске Подгорине, The Speech of Valjevska Podgorina",
pages = "7-366",
volume = "61",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6139"
}

Радовановић, Д.. (2014). Говор Ваљевске Подгорине. in Српски дијалектолошки зборник, 61, 7-366.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6139

Радовановић Д. Говор Ваљевске Подгорине. in Српски дијалектолошки зборник. 2014;61:7-366.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6139 .

Радовановић, Драгана, "Говор Ваљевске Подгорине" in Српски дијалектолошки зборник, 61 (2014):7-366,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6139 .

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8508
AB  - The paper provides the transcript of the recordings made in the Resava
village of Plažane. Taking into account the balkanization of the Kosovo-
Resava speeches and earlier dialectological findings from the Resava region,
the paper presents some phonetic, morphological and morphosyntactic
observations.
AB  - У раду се даје транскрипт теренског записа из ресавског села
Плажане. Имајући у виду балканизацију косовско-ресавских говора и
раније дијалектолошке налазе с подручја Ресаве, износе се и поједина
фонетска, морфолошка и морфосинтаксичка запажања.
PB  - Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“
T2  - Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности V
T1  - Оглед из теренске бележнице ресавског краја (коментар уз транскрипт)
T1  - Findings Based on Fieldnotes from the Resava Region
SP  - 233
EP  - 245
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8508
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана",
year = "2014",
abstract = "The paper provides the transcript of the recordings made in the Resava
village of Plažane. Taking into account the balkanization of the Kosovo-
Resava speeches and earlier dialectological findings from the Resava region,
the paper presents some phonetic, morphological and morphosyntactic
observations., У раду се даје транскрипт теренског записа из ресавског села
Плажане. Имајући у виду балканизацију косовско-ресавских говора и
раније дијалектолошке налазе с подручја Ресаве, износе се и поједина
фонетска, морфолошка и морфосинтаксичка запажања.",
publisher = "Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“",
journal = "Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности V",
title = "Оглед из теренске бележнице ресавског краја (коментар уз транскрипт), Findings Based on Fieldnotes from the Resava Region",
pages = "233-245",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8508"
}

Радовановић, Д.. (2014). Оглед из теренске бележнице ресавског краја (коментар уз транскрипт). in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности V
Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“., 233-245.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8508

Радовановић Д. Оглед из теренске бележнице ресавског краја (коментар уз транскрипт). in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности V. 2014;:233-245.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8508 .

Радовановић, Драгана, "Оглед из теренске бележнице ресавског краја (коментар уз транскрипт)" in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности V (2014):233-245,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8508 .

TY  - CONF
AU  - Радовановић, Драгана
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12317
AB  - Taking into consideration that the common Slavic lexemes јетрва (sister-in-law) and свекрва (motherin-
law) are produced with devocalized r8>rо in some Serbian speeches, this paper, based on the dialectal
material, defines and presents cartographically the distribution of forms of свекрова (mother-in-law) and
јетрова (sister-in-law) in Serbian dialects. Devocalization is explained as a blend of several aspects: firstly,
as a Russianism; secondly, as an autochtonous tendency to devocalise а posttonic vocalic r, with possible
assimilation with the adjacent v; and thirdly, as an acquisition (morphophonological) of the infix or suffix
-оv- (from the plural form свекрови ( fathers-in-law) or even the possessive adjective свекров (father-inlaw’s)).
AB  - Будући да се општесловенске лексеме јетрва и свекрва у појединим српским говорима реализују паралелно са девокализованим р>ро, у раду се на основу података из литературе, грађе за Српски дијалектолошки атлас и ауторских теренских записа утврђује
и картографски представља ареал облика свекрова и јетрова у српским дијалектима.
Појава девокализације, иначе оскудно коментарисана, може се тумачити: (1) као русизам, (2) као аутохтона тежња да се девокализује послеакценатско вокално р, уз могућу
асимилацију према суседном в, и (3) као преузимање (морфонолошко) инфикса -ов- из
множине свекрови или суфикса из присвојног придева свекров (са аналошким ширењем
на јетрова из истог значењског регистра).
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
C3  - Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са IV научног скупа младих филолога Србије одржаног 14. марта 2012. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Књ. 1
T1  - Јетрва, свекрва у српским дијалектима
SP  - 43
EP  - 54
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12317
ER  - 

@conference{
author = "Радовановић, Драгана",
year = "2013",
abstract = "Taking into consideration that the common Slavic lexemes јетрва (sister-in-law) and свекрва (motherin-
law) are produced with devocalized r8>rо in some Serbian speeches, this paper, based on the dialectal
material, defines and presents cartographically the distribution of forms of свекрова (mother-in-law) and
јетрова (sister-in-law) in Serbian dialects. Devocalization is explained as a blend of several aspects: firstly,
as a Russianism; secondly, as an autochtonous tendency to devocalise а posttonic vocalic r, with possible
assimilation with the adjacent v; and thirdly, as an acquisition (morphophonological) of the infix or suffix
-оv- (from the plural form свекрови ( fathers-in-law) or even the possessive adjective свекров (father-inlaw’s))., Будући да се општесловенске лексеме јетрва и свекрва у појединим српским говорима реализују паралелно са девокализованим р>ро, у раду се на основу података из литературе, грађе за Српски дијалектолошки атлас и ауторских теренских записа утврђује
и картографски представља ареал облика свекрова и јетрова у српским дијалектима.
Појава девокализације, иначе оскудно коментарисана, може се тумачити: (1) као русизам, (2) као аутохтона тежња да се девокализује послеакценатско вокално р, уз могућу
асимилацију према суседном в, и (3) као преузимање (морфонолошко) инфикса -ов- из
множине свекрови или суфикса из присвојног придева свекров (са аналошким ширењем
на јетрова из истог значењског регистра).",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са IV научног скупа младих филолога Србије одржаног 14. марта 2012. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Књ. 1",
title = "Јетрва, свекрва у српским дијалектима",
pages = "43-54",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12317"
}

Радовановић, Д.. (2013). Јетрва, свекрва у српским дијалектима. in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са IV научног скупа младих филолога Србије одржаног 14. марта 2012. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Књ. 1
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 43-54.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12317

Радовановић Д. Јетрва, свекрва у српским дијалектима. in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са IV научног скупа младих филолога Србије одржаног 14. марта 2012. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Књ. 1. 2013;:43-54.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12317 .

Радовановић, Драгана, "Јетрва, свекрва у српским дијалектима" in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са IV научног скупа младих филолога Србије одржаног 14. марта 2012. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Књ. 1 (2013):43-54,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12317 .

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12237
AB  - У раду се на основу лексичко-семантичке анализе представља кулинарски
материјал у вези са месом, јелима од меса и месним прерађевинама у неким
севернобанатским селима – Ђали, Санаду и Мокрину. При томе се дају
релације према појединим српским пунктовима у румунском и мађарском
Банату. Анализу прате изводи из транскрипата којима се приказује функција
банатског кулинарија у етнографском и социјалном контексту.
AB  - The paper is a lexical and semantic analysis of the culinary vocabulary related to
meat, processed meat products and meals made of meat, in some villages in the
northern part of Banat (Ćala, Sanad and Mokrin), with some Serbian places in Romanian
and Hungarian Banat included. The analysis is supported by the excerpts
from the transcripts indicating the functions of the Banat cuisine and culinary vocabulary
in the ethnographic and social context.
The results of the analysis have shown the abundance of borrowed words in the
thematic areas Meals made of meat and Processed meat products, and a prevalence
of local, domestic lexis in the semantic group Types and cuts of meat.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Годишњак за српски језик
T1  - Банатска месна трпеза
T1  - Banat Meat Meals
SP  - 461
EP  - 469
VL  - 26
IS  - 13
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12237
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана И.",
year = "2013",
abstract = "У раду се на основу лексичко-семантичке анализе представља кулинарски
материјал у вези са месом, јелима од меса и месним прерађевинама у неким
севернобанатским селима – Ђали, Санаду и Мокрину. При томе се дају
релације према појединим српским пунктовима у румунском и мађарском
Банату. Анализу прате изводи из транскрипата којима се приказује функција
банатског кулинарија у етнографском и социјалном контексту., The paper is a lexical and semantic analysis of the culinary vocabulary related to
meat, processed meat products and meals made of meat, in some villages in the
northern part of Banat (Ćala, Sanad and Mokrin), with some Serbian places in Romanian
and Hungarian Banat included. The analysis is supported by the excerpts
from the transcripts indicating the functions of the Banat cuisine and culinary vocabulary
in the ethnographic and social context.
The results of the analysis have shown the abundance of borrowed words in the
thematic areas Meals made of meat and Processed meat products, and a prevalence
of local, domestic lexis in the semantic group Types and cuts of meat.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Годишњак за српски језик",
title = "Банатска месна трпеза, Banat Meat Meals",
pages = "461-469",
volume = "26",
number = "13",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12237"
}

Радовановић, Д. И.. (2013). Банатска месна трпеза. in Годишњак за српски језик
Ниш : Филозофски факултет., 26(13), 461-469.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12237

Радовановић ДИ. Банатска месна трпеза. in Годишњак за српски језик. 2013;26(13):461-469.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12237 .

Радовановић, Драгана И., "Банатска месна трпеза" in Годишњак за српски језик, 26, no. 13 (2013):461-469,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12237 .

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3258
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Драгољуб Петровић и Јелена Капустина: Из лексике Качера - Српски дијалектолошки зборник LVIII, Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ, Београд, 2011
SP  - 175
EP  - 180
IS  - 68
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3258
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана",
year = "2012",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Драгољуб Петровић и Јелена Капустина: Из лексике Качера - Српски дијалектолошки зборник LVIII, Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ, Београд, 2011",
pages = "175-180",
number = "68",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3258"
}

Радовановић, Д.. (2012). Драгољуб Петровић и Јелена Капустина: Из лексике Качера - Српски дијалектолошки зборник LVIII, Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ, Београд, 2011. in Јужнословенски филолог(68), 175-180.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3258

Радовановић Д. Драгољуб Петровић и Јелена Капустина: Из лексике Качера - Српски дијалектолошки зборник LVIII, Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ, Београд, 2011. in Јужнословенски филолог. 2012;(68):175-180.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3258 .

Радовановић, Драгана, "Драгољуб Петровић и Јелена Капустина: Из лексике Качера - Српски дијалектолошки зборник LVIII, Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ, Београд, 2011" in Јужнословенски филолог, no. 68 (2012):175-180,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3258 .

TY  - CHAP
AU  - Радовановић, Драгана
PY  - 2011
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11613
AB  - У раду се на корпусу кулинарске лексике (систематизоване по тематским целинама) двају пунктова кикиндске зоне банатских говора (Санада и Мокрина) анализирају
поједина семантичка поља, при чему се указује на њихове ареалне сличности и разлике и дају релације (у мери у којој то грађа дозвољава) према појединим пунктовима у
румунском Банату.
AB  - The author investigates culinary lexis used in the north Banat villages Sanad and Mokrin.

The corpus shows that the general terms are regularly words of Slavic origin (with the exception of

supa/Corba). while the words used for naming specific dishes are in most cases of foreign origin,

usually from German or Turkish. The portion of other loanwords (from Hungarian, Romanian or

Greek) is smaller. The research points to an exceptionally high level of similarity and a minimal

number of differences between the villages under scrutiny, as well as areal similarity with the vil
lages in Romanian Banat.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Лексикологија, ономастика, синтакса : Зборник у част Гордани Вуковић
T1  - Из кулинарске лексике Санада и Мокрина
T1  - From the Culinary Lexis of Sanad and Mokrin
SP  - 227
EP  - 238
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11613
ER  - 

@inbook{
author = "Радовановић, Драгана",
year = "2011",
abstract = "У раду се на корпусу кулинарске лексике (систематизоване по тематским целинама) двају пунктова кикиндске зоне банатских говора (Санада и Мокрина) анализирају
поједина семантичка поља, при чему се указује на њихове ареалне сличности и разлике и дају релације (у мери у којој то грађа дозвољава) према појединим пунктовима у
румунском Банату., The author investigates culinary lexis used in the north Banat villages Sanad and Mokrin.

The corpus shows that the general terms are regularly words of Slavic origin (with the exception of

supa/Corba). while the words used for naming specific dishes are in most cases of foreign origin,

usually from German or Turkish. The portion of other loanwords (from Hungarian, Romanian or

Greek) is smaller. The research points to an exceptionally high level of similarity and a minimal

number of differences between the villages under scrutiny, as well as areal similarity with the vil
lages in Romanian Banat.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Лексикологија, ономастика, синтакса : Зборник у част Гордани Вуковић",
booktitle = "Из кулинарске лексике Санада и Мокрина, From the Culinary Lexis of Sanad and Mokrin",
pages = "227-238",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11613"
}

Радовановић, Д.. (2011). Из кулинарске лексике Санада и Мокрина. in Лексикологија, ономастика, синтакса : Зборник у част Гордани Вуковић
Нови Сад : Филозофски факултет., 227-238.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11613

Радовановић Д. Из кулинарске лексике Санада и Мокрина. in Лексикологија, ономастика, синтакса : Зборник у част Гордани Вуковић. 2011;:227-238.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11613 .

Радовановић, Драгана, "Из кулинарске лексике Санада и Мокрина" in Лексикологија, ономастика, синтакса : Зборник у част Гордани Вуковић (2011):227-238,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11613 .

TY  - JOUR
AU  - Бошњаковић, Жарко
AU  - Радовановић, Драгана
PY  - 2009
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3196
AB  - Avtory v nastojaščej rabote ukazyvajut na nedostatočnuju issledovannost' narodnyh govorov šumadijsko-voevodinskogo dialekta metodami tradicionnoj i urbanistskoj dialektologii. V rabote kartografičeski predstavleny oblasti, v kotoryh issledovanija zakončeny (oni prednaznačeny dlja nužd monografičeskih opisanij, Serbskogo dialektologičeskogo atlasa i Obščeslavjanskogo lingvističeskogo atlasa). Odnovremenno vydvinuty geografičeskie i administrativnye punkty s inventarem dereven', kotorye dolžny byt' podvergnuty issledovaniju. Karty pokazali, čto voevodinskoj poddialekt issledovan polnost'ju, pri naličii gustoj seti punktov. Ishodja iz togo, čto govory Bački i Srema issledovalis' let pjat'desjat tomu nazad, a material banatskih govorov zaregistrirovan primerno v to že samoe vremja, a opublikovan tol'ko v poslednie gody HH veka, sledovalo by ustanovit' napravlenija v razvitii dannyh govorov, a takže nastupivšie izmenenija. Odnako, ëtnografičeskie i jazykovye punkty na territorii šumadijsko-voevodinskogo dialekta ne issledovany v podhodjaščej stepeni. Do sih por issledovany govory časti Mačvy, Šumadijskoj Kolubary, Kraguevackoj Lepenicy i Gruži. Sporadičeskaja issledovannost' nalico v Kačere, Valevskoj Kolubare, Pocerine i v okrestnostjah Belgrada. Neissledovannymi ostalis' govory Jadara, Radževiny, Valevskoj Podgoriny, Posavotamnavy, Tamnavy Takovo, a takže čast' govorov meždu Dragačevom i Gružej.
AB  - U radu se ukazuje na nedovoljnu ispitanost narodnih govora južno od reke Save, kao i na obim i metode dosadašnjih proučavanja govora šumadijsko-vojvođanskog (Š-V) dijalekta. Takođe, autori se zalažu za što skorije ispitivanje neistraženih oblasti u duhu i tradiciji srpske dijalektologije, ali i uz primenu metoda socijalne dijalektologije kako bi se dobila realna slika stanja današnjih narodnih govora koji su izloženi uticaju škole, medija i gradskih idioma. Kartografski su prikazane oblasti u kojima su završena ispitivanja, ali su isto tako istaknute i geografske i administrativne celine sa inventarom sela, tj. punktova koje treba istražiti.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Степен испитаности шумадијско-војвођанског дијалекта
SP  - 229
EP  - 265
IS  - 65
DO  - 10.2298/JFI0965229B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3196
ER  - 

@article{
author = "Бошњаковић, Жарко and Радовановић, Драгана",
year = "2009",
abstract = "Avtory v nastojaščej rabote ukazyvajut na nedostatočnuju issledovannost' narodnyh govorov šumadijsko-voevodinskogo dialekta metodami tradicionnoj i urbanistskoj dialektologii. V rabote kartografičeski predstavleny oblasti, v kotoryh issledovanija zakončeny (oni prednaznačeny dlja nužd monografičeskih opisanij, Serbskogo dialektologičeskogo atlasa i Obščeslavjanskogo lingvističeskogo atlasa). Odnovremenno vydvinuty geografičeskie i administrativnye punkty s inventarem dereven', kotorye dolžny byt' podvergnuty issledovaniju. Karty pokazali, čto voevodinskoj poddialekt issledovan polnost'ju, pri naličii gustoj seti punktov. Ishodja iz togo, čto govory Bački i Srema issledovalis' let pjat'desjat tomu nazad, a material banatskih govorov zaregistrirovan primerno v to že samoe vremja, a opublikovan tol'ko v poslednie gody HH veka, sledovalo by ustanovit' napravlenija v razvitii dannyh govorov, a takže nastupivšie izmenenija. Odnako, ëtnografičeskie i jazykovye punkty na territorii šumadijsko-voevodinskogo dialekta ne issledovany v podhodjaščej stepeni. Do sih por issledovany govory časti Mačvy, Šumadijskoj Kolubary, Kraguevackoj Lepenicy i Gruži. Sporadičeskaja issledovannost' nalico v Kačere, Valevskoj Kolubare, Pocerine i v okrestnostjah Belgrada. Neissledovannymi ostalis' govory Jadara, Radževiny, Valevskoj Podgoriny, Posavotamnavy, Tamnavy Takovo, a takže čast' govorov meždu Dragačevom i Gružej., U radu se ukazuje na nedovoljnu ispitanost narodnih govora južno od reke Save, kao i na obim i metode dosadašnjih proučavanja govora šumadijsko-vojvođanskog (Š-V) dijalekta. Takođe, autori se zalažu za što skorije ispitivanje neistraženih oblasti u duhu i tradiciji srpske dijalektologije, ali i uz primenu metoda socijalne dijalektologije kako bi se dobila realna slika stanja današnjih narodnih govora koji su izloženi uticaju škole, medija i gradskih idioma. Kartografski su prikazane oblasti u kojima su završena ispitivanja, ali su isto tako istaknute i geografske i administrativne celine sa inventarom sela, tj. punktova koje treba istražiti.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Степен испитаности шумадијско-војвођанског дијалекта",
pages = "229-265",
number = "65",
doi = "10.2298/JFI0965229B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3196"
}

Бошњаковић, Ж.,& Радовановић, Д.. (2009). Степен испитаности шумадијско-војвођанског дијалекта. in Јужнословенски филолог(65), 229-265.
https://doi.org/10.2298/JFI0965229B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3196

Бошњаковић Ж, Радовановић Д. Степен испитаности шумадијско-војвођанског дијалекта. in Јужнословенски филолог. 2009;(65):229-265.
doi:10.2298/JFI0965229B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3196 .

Бошњаковић, Жарко, Радовановић, Драгана, "Степен испитаности шумадијско-војвођанског дијалекта" in Јужнословенски филолог, no. 65 (2009):229-265,
https://doi.org/10.2298/JFI0965229B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3196 .

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана
AU  - Бошњаковић, Жарко
PY  - 2009
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9725
AB  - In the paper, the authors presented a transcript of a field recording made in a Romanian village of Mali Gaj, and pointed to the prosodic structure, as well as the syntactic and
lexico-semantic interference with the Romanian language.
AB  - У раду се даје транскрипт теренског записа из румунског села Мали Гај и указује на
прозодијску структуру, али и синтаксичку и лексичко-семантичку интерференцију са румунским језиком.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Прилози проучавању језика
T1  - Теренски записи из Малог Гаја (Румунија)
T1  - A Field Recording of the Vernacular from Mali Gaj in Romania
SP  - 161
EP  - 178
VL  - 40
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9725
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана and Бошњаковић, Жарко",
year = "2009",
abstract = "In the paper, the authors presented a transcript of a field recording made in a Romanian village of Mali Gaj, and pointed to the prosodic structure, as well as the syntactic and
lexico-semantic interference with the Romanian language., У раду се даје транскрипт теренског записа из румунског села Мали Гај и указује на
прозодијску структуру, али и синтаксичку и лексичко-семантичку интерференцију са румунским језиком.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Прилози проучавању језика",
title = "Теренски записи из Малог Гаја (Румунија), A Field Recording of the Vernacular from Mali Gaj in Romania",
pages = "161-178",
volume = "40",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9725"
}

Радовановић, Д.,& Бошњаковић, Ж.. (2009). Теренски записи из Малог Гаја (Румунија). in Прилози проучавању језика
Нови Сад : Филозофски факултет., 40, 161-178.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9725

Радовановић Д, Бошњаковић Ж. Теренски записи из Малог Гаја (Румунија). in Прилози проучавању језика. 2009;40:161-178.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9725 .

Радовановић, Драгана, Бошњаковић, Жарко, "Теренски записи из Малог Гаја (Румунија)" in Прилози проучавању језика, 40 (2009):161-178,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9725 .

TY  - CHAP
AU  - Бошњаковић, Жарко
AU  - Радовановић, Драгана
PY  - 2009
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9499
AB  - У раду се, с обзиром на психолошке (ставови појединца и средине), природне (узраст, пол) и социолошке (род, образовање, занимање)
факторе, густину социјалних мрежа остварених у средини живљења (град,
село) и рада, анализирају фонетске варијације (рефлекс јата, редукција вокала, вокалске групе -ае-; -ао, -ео, -уо; замене вокала, дистрибуција фонеме
/х/, десоноризација финалних сугласника, јотовање) у говору колониста и
избеглица из Босне и Херцеговине и Хрватске.
AB  - The authors analyze the phonetic characteristics (jat replacement, vowel reduction, vowel
replacement о > u, а > о, -l, the merging of the final vocalic sequences -ao, -eo, -uo, the medial
vocalic sequence -ae-, the pronunciation of the sounds /ć/ and /đ/, the distribution of the phoneme
/h/, the relationship between št/ć, desonorization) in the speech of different generations
of refugees and immigrants from Croatia and Bosnia and Herzegovina who settled in Novi Sad
and some towns of Bačka (Bođani, Bački Jarak). The material was gathered through recording
of interlocutions of subjects with familiar and unfamiliar interviewers, as well as through
observation and subsequent noting.
All subjects have dual forms in their speech, whose relationship varies depending on the
time spent in the new environment, the subjects’ age, level and type of education, their jobs, but
primarily on the attitude whether they want to adjust or retain nice memories of times they were
once happy in their native lands. In the speech of older generation the dominant forms are the
original, usually dialectal characteristics (long jat > je, vowel reduction, vowel replacement о >
u, а > о, -ae- > -е-, desonorization), the intermediate generation speakers usually retain vowel
reduction and iekavian pronunciation, as well as some features of colloquial standard language
(-ао>-о/-ао, phoneme /h/ > ø/h). Younger generations have mainly adjusted to the new environment,
except for those who have lived in Novi Sad for a short period of time, or have lived
in a smaller community (Bođani). The oldest immigrants, having lived in a compact rural environment
with the citizens of the same origin, and mainly being agricultural, have retained their
dialectal idiom quite conspicuously. Their children, who have been educated and work in Novi
Sad, especially in a customer service (salespersons), have almost entirely adopted the standard,
except for some sporadic reductions or some colloquial forms.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Говор Новог Сада. Св. 1, Фонетске особине
T1  - Фонетске варијације у говору избеглица у Новом Саду
T1  - Phonetic Variation in the Speech of Refugees in Novi Sad
SP  - 310
EP  - 348
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9499
ER  - 

@inbook{
author = "Бошњаковић, Жарко and Радовановић, Драгана",
year = "2009",
abstract = "У раду се, с обзиром на психолошке (ставови појединца и средине), природне (узраст, пол) и социолошке (род, образовање, занимање)
факторе, густину социјалних мрежа остварених у средини живљења (град,
село) и рада, анализирају фонетске варијације (рефлекс јата, редукција вокала, вокалске групе -ае-; -ао, -ео, -уо; замене вокала, дистрибуција фонеме
/х/, десоноризација финалних сугласника, јотовање) у говору колониста и
избеглица из Босне и Херцеговине и Хрватске., The authors analyze the phonetic characteristics (jat replacement, vowel reduction, vowel
replacement о > u, а > о, -l, the merging of the final vocalic sequences -ao, -eo, -uo, the medial
vocalic sequence -ae-, the pronunciation of the sounds /ć/ and /đ/, the distribution of the phoneme
/h/, the relationship between št/ć, desonorization) in the speech of different generations
of refugees and immigrants from Croatia and Bosnia and Herzegovina who settled in Novi Sad
and some towns of Bačka (Bođani, Bački Jarak). The material was gathered through recording
of interlocutions of subjects with familiar and unfamiliar interviewers, as well as through
observation and subsequent noting.
All subjects have dual forms in their speech, whose relationship varies depending on the
time spent in the new environment, the subjects’ age, level and type of education, their jobs, but
primarily on the attitude whether they want to adjust or retain nice memories of times they were
once happy in their native lands. In the speech of older generation the dominant forms are the
original, usually dialectal characteristics (long jat > je, vowel reduction, vowel replacement о >
u, а > о, -ae- > -е-, desonorization), the intermediate generation speakers usually retain vowel
reduction and iekavian pronunciation, as well as some features of colloquial standard language
(-ао>-о/-ао, phoneme /h/ > ø/h). Younger generations have mainly adjusted to the new environment,
except for those who have lived in Novi Sad for a short period of time, or have lived
in a smaller community (Bođani). The oldest immigrants, having lived in a compact rural environment
with the citizens of the same origin, and mainly being agricultural, have retained their
dialectal idiom quite conspicuously. Their children, who have been educated and work in Novi
Sad, especially in a customer service (salespersons), have almost entirely adopted the standard,
except for some sporadic reductions or some colloquial forms.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Говор Новог Сада. Св. 1, Фонетске особине",
booktitle = "Фонетске варијације у говору избеглица у Новом Саду, Phonetic Variation in the Speech of Refugees in Novi Sad",
pages = "310-348",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9499"
}

Бошњаковић, Ж.,& Радовановић, Д.. (2009). Фонетске варијације у говору избеглица у Новом Саду. in Говор Новог Сада. Св. 1, Фонетске особине
Нови Сад : Филозофски факултет., 310-348.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9499

Бошњаковић Ж, Радовановић Д. Фонетске варијације у говору избеглица у Новом Саду. in Говор Новог Сада. Св. 1, Фонетске особине. 2009;:310-348.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9499 .

Бошњаковић, Жарко, Радовановић, Драгана, "Фонетске варијације у говору избеглица у Новом Саду" in Говор Новог Сада. Св. 1, Фонетске особине (2009):310-348,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9499 .

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана
PY  - 2007
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2848
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Зборник радова посвећен Недељку Богдановићу: Годишњак за српски језик и књижевност, Година XX, број 8, Филозофски факултет, Ниш, 2006
SP  - 261
EP  - 266
IS  - 63
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2848
ER  - 

@article{
author = "Радовановић, Драгана",
year = "2007",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Зборник радова посвећен Недељку Богдановићу: Годишњак за српски језик и књижевност, Година XX, број 8, Филозофски факултет, Ниш, 2006",
pages = "261-266",
number = "63",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2848"
}

Радовановић, Д.. (2007). Зборник радова посвећен Недељку Богдановићу: Годишњак за српски језик и књижевност, Година XX, број 8, Филозофски факултет, Ниш, 2006. in Јужнословенски филолог(63), 261-266.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2848

Радовановић Д. Зборник радова посвећен Недељку Богдановићу: Годишњак за српски језик и књижевност, Година XX, број 8, Филозофски факултет, Ниш, 2006. in Јужнословенски филолог. 2007;(63):261-266.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2848 .

Радовановић, Драгана, "Зборник радова посвећен Недељку Богдановићу: Годишњак за српски језик и књижевност, Година XX, број 8, Филозофски факултет, Ниш, 2006" in Јужнословенски филолог, no. 63 (2007):261-266,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2848 .

TY  - CHAP
AU  - Радовановић, Драгана
PY  - 2007
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12795
AB  - На объемном записанном на пленке диалектном материале, касающегося территории Валевской Колубары, проведен анализ степени переноса ударения на проклитику, согласно типу переноса, части речи, количеству слогов в проклитиках и акцентогенных
и:

Оказалось, что в колубарской области реализуется как староштокавский, так и новоштокавский перенос ударения. Перенос ударения последовательно проведен в отрицательных формах глагола. В остальных категориях слов перенос осуществляется реже.
Ударение чаще всего передвигается с существительных, местоимений и числителтных,
реже с прилагательных и наречий. Наряду с самым частым переносом ударения на предлоги (односложные или двусложные) функцией проклитики могут обладать также союзы
и, ни, да, частица нек(а) в выражениях количества, включая и количественные числительныЕ.

Полученные результаты в основном соответствуют диалектной картине соседних
говоров шумадийско-воеводинского типа.
AB  - У раду се на грађи са подручја Ваљевске Колубаре анализира степен
реализације преношења акцената на проклитику према типу преношења, врсти речи, броју слогова проклитика и акцентогених речи.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Шездесет година Института за српски језик САНУ : Зборник радова II
T1  - Преношење акцената на проклитику у говору Ваљевске Колубаре
T1  - Перенос ударения на проклитику в говоре Валевскои Колубары
SP  - 147
EP  - 168
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12795
ER  - 

@inbook{
author = "Радовановић, Драгана",
year = "2007",
abstract = "На объемном записанном на пленке диалектном материале, касающегося территории Валевской Колубары, проведен анализ степени переноса ударения на проклитику, согласно типу переноса, части речи, количеству слогов в проклитиках и акцентогенных
и:

Оказалось, что в колубарской области реализуется как староштокавский, так и новоштокавский перенос ударения. Перенос ударения последовательно проведен в отрицательных формах глагола. В остальных категориях слов перенос осуществляется реже.
Ударение чаще всего передвигается с существительных, местоимений и числителтных,
реже с прилагательных и наречий. Наряду с самым частым переносом ударения на предлоги (односложные или двусложные) функцией проклитики могут обладать также союзы
и, ни, да, частица нек(а) в выражениях количества, включая и количественные числительныЕ.

Полученные результаты в основном соответствуют диалектной картине соседних
говоров шумадийско-воеводинского типа., У раду се на грађи са подручја Ваљевске Колубаре анализира степен
реализације преношења акцената на проклитику према типу преношења, врсти речи, броју слогова проклитика и акцентогених речи.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Шездесет година Института за српски језик САНУ : Зборник радова II",
booktitle = "Преношење акцената на проклитику у говору Ваљевске Колубаре, Перенос ударения на проклитику в говоре Валевскои Колубары",
pages = "147-168",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12795"
}

Радовановић, Д.. (2007). Преношење акцената на проклитику у говору Ваљевске Колубаре. in Шездесет година Института за српски језик САНУ : Зборник радова II
Београд : Институт за српски језик САНУ., 147-168.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12795

Радовановић Д. Преношење акцената на проклитику у говору Ваљевске Колубаре. in Шездесет година Института за српски језик САНУ : Зборник радова II. 2007;:147-168.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12795 .

Радовановић, Драгана, "Преношење акцената на проклитику у говору Ваљевске Колубаре" in Шездесет година Института за српски језик САНУ : Зборник радова II (2007):147-168,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12795 .