TY  - CHAP
AU  - Vesić, Ivana
AU  - Duraković, Lada
AU  - Stefanija, Leon
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16205
AB  - U ovom poglavlju razmotreni su pokušaji funkcionera i aktivista Muzičke omladine Jugoslavije (MOJ) da kroz različite vrste programa upotpune vaspitno-obrazovni sistem u zemlji, a u izvesnoj meri i nadomeste njegove nedostatke u cilju unapređenja estetskog obrazovanja dece i omladine. Poseban akcenat stavljen je na one aktivnosti ove organizacije koje su predstavljane u osnovnim i srednjim školama i drugim institucijama okrenutim vaspitanju i obrazovanju dece i omladine, a sadržaj ovih aktivnosti, njihova učestalost, raznovrsnost, proces osavremenjivanja i prilagođavanja promenama širih sociokulturnih okolnosti podrobno je diskutovan. Proces reformisanja celokupnog vaspitno-obrazovnog sistema u zemlji, koji je iniciran više puta i koji se reflektovao na status nastave muzike u osnovnim i srednjim školama, kao i na kvalitet muzičkog obrazovanja dece i omladine, teorijski je pružao sve čvršću osnovu delovanju MOJ-a u školskoj sredini, ali je u praksi pokazivao brojne nedostatke, te se od početka 80-ih nametnuo kao jedan od faktora slabljenja veze između MOJ-a i školskih ustanova. Na tragu disproporcije između ambiciozno postavljenih ciljeva muzičkog i estetskog obrazovanja dece i omladine, osobito kroz osnovne škole, i ne sasvim odgovarajućih uslova za njihovo sprovođenje, pratićemo kako su se organizacije MO u različitim krajevima zemlje trudile da otklone zatečene slabosti, ali i kako su im te slabosti sužavale prostor delovanja. Takođe, osvrnućemo se i na kritike koje su aktivisti i funkcioneri MOJ-a upućivali na račun postavke muzičkog i umetničkog vaspitanja mladih kroz sistem obrazovanja, ali i na funkcionisanje kulturnih institucija.
PB  - Beograd : Muzikološki institut SANU
PB  - Ljubljana : University of Ljubljana Press
T2  - Umetnost za pionire, mlade radnike i brigadire. O aktivnostima Muzičke omladine Jugoslavije (1954–1991)
T1  - Muzička omladina Jugoslavije u procepu između planiranja / realizacije reformi vaspitno-obrazovnog sistema i nastave muzike u socijalističkoj Jugoslaviji
SP  - 61
EP  - 106
DO  - 10.18485/muz_sanu_umoj.2023.ch2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16205
ER  - 

@inbook{
author = "Vesić, Ivana and Duraković, Lada and Stefanija, Leon",
year = "2023",
abstract = "U ovom poglavlju razmotreni su pokušaji funkcionera i aktivista Muzičke omladine Jugoslavije (MOJ) da kroz različite vrste programa upotpune vaspitno-obrazovni sistem u zemlji, a u izvesnoj meri i nadomeste njegove nedostatke u cilju unapređenja estetskog obrazovanja dece i omladine. Poseban akcenat stavljen je na one aktivnosti ove organizacije koje su predstavljane u osnovnim i srednjim školama i drugim institucijama okrenutim vaspitanju i obrazovanju dece i omladine, a sadržaj ovih aktivnosti, njihova učestalost, raznovrsnost, proces osavremenjivanja i prilagođavanja promenama širih sociokulturnih okolnosti podrobno je diskutovan. Proces reformisanja celokupnog vaspitno-obrazovnog sistema u zemlji, koji je iniciran više puta i koji se reflektovao na status nastave muzike u osnovnim i srednjim školama, kao i na kvalitet muzičkog obrazovanja dece i omladine, teorijski je pružao sve čvršću osnovu delovanju MOJ-a u školskoj sredini, ali je u praksi pokazivao brojne nedostatke, te se od početka 80-ih nametnuo kao jedan od faktora slabljenja veze između MOJ-a i školskih ustanova. Na tragu disproporcije između ambiciozno postavljenih ciljeva muzičkog i estetskog obrazovanja dece i omladine, osobito kroz osnovne škole, i ne sasvim odgovarajućih uslova za njihovo sprovođenje, pratićemo kako su se organizacije MO u različitim krajevima zemlje trudile da otklone zatečene slabosti, ali i kako su im te slabosti sužavale prostor delovanja. Takođe, osvrnućemo se i na kritike koje su aktivisti i funkcioneri MOJ-a upućivali na račun postavke muzičkog i umetničkog vaspitanja mladih kroz sistem obrazovanja, ali i na funkcionisanje kulturnih institucija.",
publisher = "Beograd : Muzikološki institut SANU, Ljubljana : University of Ljubljana Press",
journal = "Umetnost za pionire, mlade radnike i brigadire. O aktivnostima Muzičke omladine Jugoslavije (1954–1991)",
booktitle = "Muzička omladina Jugoslavije u procepu između planiranja / realizacije reformi vaspitno-obrazovnog sistema i nastave muzike u socijalističkoj Jugoslaviji",
pages = "61-106",
doi = "10.18485/muz_sanu_umoj.2023.ch2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16205"
}

Vesić, I., Duraković, L.,& Stefanija, L.. (2023). Muzička omladina Jugoslavije u procepu između planiranja / realizacije reformi vaspitno-obrazovnog sistema i nastave muzike u socijalističkoj Jugoslaviji. in Umetnost za pionire, mlade radnike i brigadire. O aktivnostima Muzičke omladine Jugoslavije (1954–1991)
Beograd : Muzikološki institut SANU., 61-106.
https://doi.org/10.18485/muz_sanu_umoj.2023.ch2
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16205

Vesić I, Duraković L, Stefanija L. Muzička omladina Jugoslavije u procepu između planiranja / realizacije reformi vaspitno-obrazovnog sistema i nastave muzike u socijalističkoj Jugoslaviji. in Umetnost za pionire, mlade radnike i brigadire. O aktivnostima Muzičke omladine Jugoslavije (1954–1991). 2023;:61-106.
doi:10.18485/muz_sanu_umoj.2023.ch2
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16205 .

Vesić, Ivana, Duraković, Lada, Stefanija, Leon, "Muzička omladina Jugoslavije u procepu između planiranja / realizacije reformi vaspitno-obrazovnog sistema i nastave muzike u socijalističkoj Jugoslaviji" in Umetnost za pionire, mlade radnike i brigadire. O aktivnostima Muzičke omladine Jugoslavije (1954–1991) (2023):61-106,
https://doi.org/10.18485/muz_sanu_umoj.2023.ch2 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16205 .

TY  - JOUR
AU  - Stefanija, Leon
PY  - 2016
UR  - http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1450-9814/2016/1450-98141621123S.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3778
AB  - The main programming issue faced by Radio Ljubljana was connected to its function: was it a new medium basically intended for cultural advancement and democratic information distribution or was it a new medium primarily serving as an entertainment platform for different types of listener? The question had been one of the key topics from the beginnings of Radio Ljubljana’s broadcasting in 1928. This paper discusses the answers to this question through an analysis of the musical programming from 1928 until the Luftwaffe destroyed Radio Ljubljana’s transmitter in Domžale on April 11, 1941.
AB  - Почеци емитовања Радио Љубљане у јесен 1928. године донели су дугорочне
новине у пракси музичке продукције и репродукције у Словенији. Радио је, између
осталог, увео нов начин слушања музике, а променио је и очекивања слушалаца, што
се показало убрзо након почетка емитовања и у самом програмском структурирању
емисија. Музички програм је био конципиран прагматички, вођен великим
идеализмом десничарске политике католичке Просветне звезе, која је за 15 година
закупила у најам емитовање Радио Љубљане.
Креирање програма Радио Љубљане пратиле су како економске и техничке,
тако и културне потешкоће, почев од премалог броја музичара и техничке опреме,
до напетости међу различитим становиштима и укусима (не само у вези с музиком)
око питања – која је главна мисија новог медија. Током друге половине тридесетих
година и до уништења одашиљача Радија Љубљана у Домжалама 11. априла 1941,
креирање програма се променило од примарно едукативног усмерења према ономе
намењеном забави. Програм се ослањао на класификацију Ника Курета, који се
залагао да се програм подели на: 1. Едукативне садржаје, 2. Музику, 3. Забаву, 4. За
младе и 5. Пропагандни програм. Шта је значила та петострука подела за музички
програм институције која је почела свој рад са идејом да буде прави „народни
универзитетˮ? Анализа указује на четири механизма музичког програмирања током
тридесетих година, који су опредељени опозицијама: жива музика / музика са
грамофонских плоча, национална / интернационална музика, класична / модерна,
уметничка / забавна музика. Ти елементарни концепти се међусобно допуњују и
могу се сматрати подједнако важним и у данашње време. Прилог се завршава кратком аналогијом између међуратног периода и периода после 1991. године.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Radio Ljubljana and its Music Policies 1928–1941
T1  - Радио Љубљана и његове музичке политике 1928–1941
SP  - 123
EP  - 139
IS  - 21
DO  - 10.2298/MUZ1621123S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3778
ER  - 

@article{
author = "Stefanija, Leon",
year = "2016",
abstract = "The main programming issue faced by Radio Ljubljana was connected to its function: was it a new medium basically intended for cultural advancement and democratic information distribution or was it a new medium primarily serving as an entertainment platform for different types of listener? The question had been one of the key topics from the beginnings of Radio Ljubljana’s broadcasting in 1928. This paper discusses the answers to this question through an analysis of the musical programming from 1928 until the Luftwaffe destroyed Radio Ljubljana’s transmitter in Domžale on April 11, 1941., Почеци емитовања Радио Љубљане у јесен 1928. године донели су дугорочне
новине у пракси музичке продукције и репродукције у Словенији. Радио је, између
осталог, увео нов начин слушања музике, а променио је и очекивања слушалаца, што
се показало убрзо након почетка емитовања и у самом програмском структурирању
емисија. Музички програм је био конципиран прагматички, вођен великим
идеализмом десничарске политике католичке Просветне звезе, која је за 15 година
закупила у најам емитовање Радио Љубљане.
Креирање програма Радио Љубљане пратиле су како економске и техничке,
тако и културне потешкоће, почев од премалог броја музичара и техничке опреме,
до напетости међу различитим становиштима и укусима (не само у вези с музиком)
око питања – која је главна мисија новог медија. Током друге половине тридесетих
година и до уништења одашиљача Радија Љубљана у Домжалама 11. априла 1941,
креирање програма се променило од примарно едукативног усмерења према ономе
намењеном забави. Програм се ослањао на класификацију Ника Курета, који се
залагао да се програм подели на: 1. Едукативне садржаје, 2. Музику, 3. Забаву, 4. За
младе и 5. Пропагандни програм. Шта је значила та петострука подела за музички
програм институције која је почела свој рад са идејом да буде прави „народни
универзитетˮ? Анализа указује на четири механизма музичког програмирања током
тридесетих година, који су опредељени опозицијама: жива музика / музика са
грамофонских плоча, национална / интернационална музика, класична / модерна,
уметничка / забавна музика. Ти елементарни концепти се међусобно допуњују и
могу се сматрати подједнако важним и у данашње време. Прилог се завршава кратком аналогијом између међуратног периода и периода после 1991. године.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Radio Ljubljana and its Music Policies 1928–1941, Радио Љубљана и његове музичке политике 1928–1941",
pages = "123-139",
number = "21",
doi = "10.2298/MUZ1621123S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3778"
}

Stefanija, L.. (2016). Radio Ljubljana and its Music Policies 1928–1941. in Музикологија / Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(21), 123-139.
https://doi.org/10.2298/MUZ1621123S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3778

Stefanija L. Radio Ljubljana and its Music Policies 1928–1941. in Музикологија / Musicology. 2016;(21):123-139.
doi:10.2298/MUZ1621123S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3778 .

Stefanija, Leon, "Radio Ljubljana and its Music Policies 1928–1941" in Музикологија / Musicology, no. 21 (2016):123-139,
https://doi.org/10.2298/MUZ1621123S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3778 .

TY  - JOUR
AU  - Stefanija, Leon
PY  - 2006
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2586
AB  - The aim of this article is to examine the relations between the old and the new in the context of 20th-century Slovenian music. The question about the old and the new is seen not only as a question of different facets of an age-old opposition, but also as a complex issue of the epistemological contextualization of those different facets. Centered on the main historiographical entries - the avant-garde, modernity, traditionalism, and post-modernity -, the outline of the 20th-century Slovenian musical culture endeavors to point out what is a common problem of the Western musical heritage from the past century: the problem of defining constituents of the old and the new within different epistemological contexts.
AB  - Cilj ovog priloga jeste da preispitata relacije između starog i novog u slovenačkoj muzici 20. veka. Pitanje relacije između starog i novog sagledava se ne samo kao pitanje različitih lica prastare opozicije, nego kao kompleksna tematika epistemološkog kontekstualizovanja tih lica. To je razlog što prvi deo članka donosi tri kontekstualizacije slovenačke muzike, koje vremenski zauzimaju: 1) period od druge polovine XIX veka do početka Prvog svetskog rata, 2) vreme između dva svetska rata i 3) period posle 1945; nakon tog umrežavanja, posebno je predstavljena druga polovina XX veka, gde je pitanje novog u slovenačkoj muzici analizirano sa gledišta topologije istoriografskih kategorija: tradicionalizam, modernizam, postmodernizam. Pojam tradicionalizam predstavljen je u okviru ideacija "socijalističkog Realizma", modernizam - u kontekstu jednog od najizrazitijih fenomena slovenačke muzike (grupa Pro musica viva), dok se postmodernoj prilazi sa kritičkim osvrtom na pitanja relativizovanja identiteta u najnovijoj muzici. Prilog je koncentrisan tako da u glavni fokus smešta problematiku kompozicionih tipova najnovijeg vremena, dakle vremena koje obično označavamo kao epohu postmoderne u muzici, koja je u slovenačkoj muzici vezana za period od sedamdesetih godina XX veka do danas. Glavni cilj tog fokusiranja na epohu postmoderne jeste pitanje koje se iz različitih uglova nazire u svakoj istorijskoj epohi, ali koje se (često bez pravih argumenata!) vezuje posebno za "našu epohu". Radi se naime, o pitanju koje donosi opštu problematiku zapadnjačke muzike, naime: problem definisanja konstitutivnih delova identiteta unutar različitih epistemoloških premisa. U članku je učinjen pokušaj da se analitički raščlane ti delovi i da se uz njihovu pomoć sagleda slovenačka muzička praksa XX veka. S tom idejom iscrtan je krajnji epistemološki kompas, u kome su komentarisane epistemološke postavke S. Mauzera (S. Mauser), Ž-Ž. Natjea (J-J. Nattiez), K. de Lanya (C. De Lannoy) i S. Marenholca (S. Mahrenholz), da bi se naglasilo kako je pitanje novog i starog vezano uz igru relacija između kompozicione, "kulturno-ekonomske" i aksiološke premise sagledavanja muzike.
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Between autonomy of music and the composer’s autonomy. Notes on modernisms and traditionalisms in Slovenian music of the 20th century
T1  - Između autonomije muzike i autonomije kompozitora. Beleške o modernizmima i tradicionalizmima u slovenačkoj muzici XX veka
SP  - 117
EP  - 145
IS  - 6
DO  - 10.2298/MUZ0606117S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2586
ER  - 

@article{
author = "Stefanija, Leon",
year = "2006",
abstract = "The aim of this article is to examine the relations between the old and the new in the context of 20th-century Slovenian music. The question about the old and the new is seen not only as a question of different facets of an age-old opposition, but also as a complex issue of the epistemological contextualization of those different facets. Centered on the main historiographical entries - the avant-garde, modernity, traditionalism, and post-modernity -, the outline of the 20th-century Slovenian musical culture endeavors to point out what is a common problem of the Western musical heritage from the past century: the problem of defining constituents of the old and the new within different epistemological contexts., Cilj ovog priloga jeste da preispitata relacije između starog i novog u slovenačkoj muzici 20. veka. Pitanje relacije između starog i novog sagledava se ne samo kao pitanje različitih lica prastare opozicije, nego kao kompleksna tematika epistemološkog kontekstualizovanja tih lica. To je razlog što prvi deo članka donosi tri kontekstualizacije slovenačke muzike, koje vremenski zauzimaju: 1) period od druge polovine XIX veka do početka Prvog svetskog rata, 2) vreme između dva svetska rata i 3) period posle 1945; nakon tog umrežavanja, posebno je predstavljena druga polovina XX veka, gde je pitanje novog u slovenačkoj muzici analizirano sa gledišta topologije istoriografskih kategorija: tradicionalizam, modernizam, postmodernizam. Pojam tradicionalizam predstavljen je u okviru ideacija "socijalističkog Realizma", modernizam - u kontekstu jednog od najizrazitijih fenomena slovenačke muzike (grupa Pro musica viva), dok se postmodernoj prilazi sa kritičkim osvrtom na pitanja relativizovanja identiteta u najnovijoj muzici. Prilog je koncentrisan tako da u glavni fokus smešta problematiku kompozicionih tipova najnovijeg vremena, dakle vremena koje obično označavamo kao epohu postmoderne u muzici, koja je u slovenačkoj muzici vezana za period od sedamdesetih godina XX veka do danas. Glavni cilj tog fokusiranja na epohu postmoderne jeste pitanje koje se iz različitih uglova nazire u svakoj istorijskoj epohi, ali koje se (često bez pravih argumenata!) vezuje posebno za "našu epohu". Radi se naime, o pitanju koje donosi opštu problematiku zapadnjačke muzike, naime: problem definisanja konstitutivnih delova identiteta unutar različitih epistemoloških premisa. U članku je učinjen pokušaj da se analitički raščlane ti delovi i da se uz njihovu pomoć sagleda slovenačka muzička praksa XX veka. S tom idejom iscrtan je krajnji epistemološki kompas, u kome su komentarisane epistemološke postavke S. Mauzera (S. Mauser), Ž-Ž. Natjea (J-J. Nattiez), K. de Lanya (C. De Lannoy) i S. Marenholca (S. Mahrenholz), da bi se naglasilo kako je pitanje novog i starog vezano uz igru relacija između kompozicione, "kulturno-ekonomske" i aksiološke premise sagledavanja muzike.",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Between autonomy of music and the composer’s autonomy. Notes on modernisms and traditionalisms in Slovenian music of the 20th century, Između autonomije muzike i autonomije kompozitora. Beleške o modernizmima i tradicionalizmima u slovenačkoj muzici XX veka",
pages = "117-145",
number = "6",
doi = "10.2298/MUZ0606117S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2586"
}

Stefanija, L.. (2006). Between autonomy of music and the composer’s autonomy. Notes on modernisms and traditionalisms in Slovenian music of the 20th century. in Музикологија / Musicology(6), 117-145.
https://doi.org/10.2298/MUZ0606117S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2586

Stefanija L. Between autonomy of music and the composer’s autonomy. Notes on modernisms and traditionalisms in Slovenian music of the 20th century. in Музикологија / Musicology. 2006;(6):117-145.
doi:10.2298/MUZ0606117S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2586 .

Stefanija, Leon, "Between autonomy of music and the composer’s autonomy. Notes on modernisms and traditionalisms in Slovenian music of the 20th century" in Музикологија / Musicology, no. 6 (2006):117-145,
https://doi.org/10.2298/MUZ0606117S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2586 .