TY  - BOOK
AU  - Dragana, Radojičić
AU  - Ivana, Bašić
PY  - 2022
UR  - https://etno-institut.co.rs/edition-speciales
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13811
AB  - In this monograph the reader encounters actors, spaces, times and events that are directly connected to the geographic maps that ethnologists used during the ethnological research and that are now part of the archives of the SASA Institute of Ethnography. The beginnings of ethnology and anthropology in Serbia are inextricably linked to maps and geography, since they started developing within the anthropogeographic schools of Jovan Cvijić. Apart from the founders of the SASA Institute of Ethnography, the main actors were Cvijić’s first associates, with their tasks and maps of their journeys, which would pave the way for the modern ethnological and anthropological research of the current members of the Institute. Cartographic material, forgotten in the old cabinet, became a kind of symbol of the founding of the Institute of Ethnography, with the paths of the first associates, the routes of their first field trips and their research tasks, recorded on these dusty, decades-forgotten geographic maps. Describing the current state, we provide insight to future researchers into the beginnings of ethnology in Serbia, while at the same time we express gratitude and all due respect to the previous generations researchers employed at Institute of Ethnography.
AB  - У овој монографији читалац се сусреће са актерима, просторима, временима и догађајима непосредно  повезаним  са географским картама које су етнолози користили током етнолошких истраживања,  a које су  и данас део архиве Етнографског института САНУ. 
Почеци етнологије и антропологије у Србији нераскидиво су  повезани са картама и географијом, будући да су се развијале  у оквиру антропогеографске школе Јована Цвијића. Поред оснивача Етнографског института САНУ, главни актери били су први Цвијићеви сарадници, са својим задацима, мапама и путовањима, чиме  је отворен пут савременим етнолошким и антрополошким истраживањима садашњих чланова Института. Картографски материјал, заборављен у старом кабинету, постао је својеврсни симбол оснивања Етнографског института, са путевима првих сарадника, рутама њихових првих теренских  истраживања и њиховим истраживачким задацима, забележеним на овим прашњавим, деценијама  заборављеним географским картама. Описујући садашње стање, будућим истраживачима пружа се увид и у почетке етнологије у Србији, а уједно изражава захвалност и  поштовање претходним генерацијама истраживача  Етнографског института.
PB  - Belgrade : SASA Institute of Ethnography / Београд : Етнографски институт САНУ
PB  - Novi Sad : The Archives of Vojvodina / Нови  Сад : Архив Војводине
T1  - Maps and memories
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13811
ER  - 

@book{
author = "Dragana, Radojičić and Ivana, Bašić",
year = "2022",
abstract = "In this monograph the reader encounters actors, spaces, times and events that are directly connected to the geographic maps that ethnologists used during the ethnological research and that are now part of the archives of the SASA Institute of Ethnography. The beginnings of ethnology and anthropology in Serbia are inextricably linked to maps and geography, since they started developing within the anthropogeographic schools of Jovan Cvijić. Apart from the founders of the SASA Institute of Ethnography, the main actors were Cvijić’s first associates, with their tasks and maps of their journeys, which would pave the way for the modern ethnological and anthropological research of the current members of the Institute. Cartographic material, forgotten in the old cabinet, became a kind of symbol of the founding of the Institute of Ethnography, with the paths of the first associates, the routes of their first field trips and their research tasks, recorded on these dusty, decades-forgotten geographic maps. Describing the current state, we provide insight to future researchers into the beginnings of ethnology in Serbia, while at the same time we express gratitude and all due respect to the previous generations researchers employed at Institute of Ethnography., У овој монографији читалац се сусреће са актерима, просторима, временима и догађајима непосредно  повезаним  са географским картама које су етнолози користили током етнолошких истраживања,  a које су  и данас део архиве Етнографског института САНУ. 
Почеци етнологије и антропологије у Србији нераскидиво су  повезани са картама и географијом, будући да су се развијале  у оквиру антропогеографске школе Јована Цвијића. Поред оснивача Етнографског института САНУ, главни актери били су први Цвијићеви сарадници, са својим задацима, мапама и путовањима, чиме  је отворен пут савременим етнолошким и антрополошким истраживањима садашњих чланова Института. Картографски материјал, заборављен у старом кабинету, постао је својеврсни симбол оснивања Етнографског института, са путевима првих сарадника, рутама њихових првих теренских  истраживања и њиховим истраживачким задацима, забележеним на овим прашњавим, деценијама  заборављеним географским картама. Описујући садашње стање, будућим истраживачима пружа се увид и у почетке етнологије у Србији, а уједно изражава захвалност и  поштовање претходним генерацијама истраживача  Етнографског института.",
publisher = "Belgrade : SASA Institute of Ethnography / Београд : Етнографски институт САНУ, Novi Sad : The Archives of Vojvodina / Нови  Сад : Архив Војводине",
title = "Maps and memories",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13811"
}

Dragana, R.,& Ivana, B.. (2022). Maps and memories. 
Belgrade : SASA Institute of Ethnography / Београд : Етнографски институт САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13811

Dragana R, Ivana B. Maps and memories. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13811 .

Dragana, Radojičić, Ivana, Bašić, "Maps and memories" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13811 .

TY  - BOOK
AU  - Bubnjević, Ljiljana
AU  - Dragana, Radojičić
PY  - 2022
UR  - https://etno-institut.co.rs/edition-speciales
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13813
AB  - This publication deals with the role of archival materials as a source in the analysis of cultural phenomena in the historical perspective. In accordance with its thematic concept, i.e., the issues it addresses, this publication represents a specific comparative synthesis of different aspects of life in two spatial contexts, with the acceptance of approximately the same chronological framework. In using archival material as the primary source, and in the context of ethnological and anthropological interpretation, we have tried to point out the range of different segments of life during the eighteenth and nineteenth centuries, both in the area of the Pannonian Plain and in the Bay of Kotor. The book places special emphasis on the problems of migrations and military activities that took place in the territories on which the research was focused. Special attention was also paid to the culture of clothing and expressions used for certain articles of clothing. In addition to this, particularly notable is the fact that the book features exceptionally valuable archival materials in the form of analysed handwritten manuscripts, written in an archaic script in German and Italian and dating back to 18th and 19th centuries. These manuscripts are stored in Archives of the Bay of Kotor and Archives of Vojvodina. This publication was conceived as an incentive to future “mining through the archives of the epochs past” or discovering of the wealth of information contained in the vast amount of the archival materials in archives in Serbia and abroad.
AB  - Публикација се бави улогом архивске грађе као извора у анализи културних феномена у историјској перспективи. У складу са њеном тематском концепцијом, односно проблематиком којом се бави, публикација представља специфичну компаративну синтезу различитих аспеката живота у два просторна контекста уз акцептовање приближно истог хронолошког оквира. Користећи архивску грађу као примаран извор, а у контексту етнолошке и антрополошке интерпретације, указује на дијапазон различитих сегмената живота током 18. и 19. века како на простору Панонске низије тако и у Бококоторском заливу. У књизи је посебан акценат стављен на проблематику миграција и војних активности које су се одвијале на простору који је постављен у истраживачки фокус. Посебна пажња је усмерена и на културу одевања и изразе који су се користили за поједине одевне предмете. Поред тога, треба посебно истаћи да је у књизи представљена изузетно вредна архивска грађа у рукопису, која је обрађена, а која је писана архаичним писмом на немачком и италијанском језику у 18. и 19. веку и чува се у архивима Бококоторског залива и у Архиву Војводине. Ова публикација је замишљена и као нека врста подстрека даљем „рударењу кроз архивалије минулих епоха”, односно откривању богатства информација које у себи носи обиље архивске грађе која се чува како у нашим домаћим тако и у иностраним архивским установама.
PB  - Novi Sad : The Archives of Vojvodina / Нови  Сад : Архив Војводине
PB  - Belgrade : SASA Institute of Ethnography / Београд : Етнографски институт САНУ
T1  - A mosaic of archival closeness : anthropology of memories from the Pannonian to the Adriatic Sea
SP  - 1
EP  - 154
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13813
ER  - 

@book{
author = "Bubnjević, Ljiljana and Dragana, Radojičić",
year = "2022",
abstract = "This publication deals with the role of archival materials as a source in the analysis of cultural phenomena in the historical perspective. In accordance with its thematic concept, i.e., the issues it addresses, this publication represents a specific comparative synthesis of different aspects of life in two spatial contexts, with the acceptance of approximately the same chronological framework. In using archival material as the primary source, and in the context of ethnological and anthropological interpretation, we have tried to point out the range of different segments of life during the eighteenth and nineteenth centuries, both in the area of the Pannonian Plain and in the Bay of Kotor. The book places special emphasis on the problems of migrations and military activities that took place in the territories on which the research was focused. Special attention was also paid to the culture of clothing and expressions used for certain articles of clothing. In addition to this, particularly notable is the fact that the book features exceptionally valuable archival materials in the form of analysed handwritten manuscripts, written in an archaic script in German and Italian and dating back to 18th and 19th centuries. These manuscripts are stored in Archives of the Bay of Kotor and Archives of Vojvodina. This publication was conceived as an incentive to future “mining through the archives of the epochs past” or discovering of the wealth of information contained in the vast amount of the archival materials in archives in Serbia and abroad., Публикација се бави улогом архивске грађе као извора у анализи културних феномена у историјској перспективи. У складу са њеном тематском концепцијом, односно проблематиком којом се бави, публикација представља специфичну компаративну синтезу различитих аспеката живота у два просторна контекста уз акцептовање приближно истог хронолошког оквира. Користећи архивску грађу као примаран извор, а у контексту етнолошке и антрополошке интерпретације, указује на дијапазон различитих сегмената живота током 18. и 19. века како на простору Панонске низије тако и у Бококоторском заливу. У књизи је посебан акценат стављен на проблематику миграција и војних активности које су се одвијале на простору који је постављен у истраживачки фокус. Посебна пажња је усмерена и на културу одевања и изразе који су се користили за поједине одевне предмете. Поред тога, треба посебно истаћи да је у књизи представљена изузетно вредна архивска грађа у рукопису, која је обрађена, а која је писана архаичним писмом на немачком и италијанском језику у 18. и 19. веку и чува се у архивима Бококоторског залива и у Архиву Војводине. Ова публикација је замишљена и као нека врста подстрека даљем „рударењу кроз архивалије минулих епоха”, односно откривању богатства информација које у себи носи обиље архивске грађе која се чува како у нашим домаћим тако и у иностраним архивским установама.",
publisher = "Novi Sad : The Archives of Vojvodina / Нови  Сад : Архив Војводине, Belgrade : SASA Institute of Ethnography / Београд : Етнографски институт САНУ",
title = "A mosaic of archival closeness : anthropology of memories from the Pannonian to the Adriatic Sea",
pages = "1-154",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13813"
}

Bubnjević, L.,& Dragana, R.. (2022). A mosaic of archival closeness : anthropology of memories from the Pannonian to the Adriatic Sea. 
Novi Sad : The Archives of Vojvodina / Нови  Сад : Архив Војводине., 1-154.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13813

Bubnjević L, Dragana R. A mosaic of archival closeness : anthropology of memories from the Pannonian to the Adriatic Sea. 2022;:1-154.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13813 .

Bubnjević, Ljiljana, Dragana, Radojičić, "A mosaic of archival closeness : anthropology of memories from the Pannonian to the Adriatic Sea" (2022):1-154,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13813 .

TY  - JOUR
AU  - Радојичић, Драгана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12998
AB  - Монографија Љубавне нити. Концепти љубави у европској и српској 
култури ауторке Иване Башић интердисциплинарна је студија о 
концептуализацијама љубави. Полазећи од увида да је емоција љубави тачка пресека, али и извориште бројних актуелних тема савремености, те важан, иако непризнати, културолоши, антрополошки, 
социолошки и филозофски појам, Ивана Башић поставља љубав, у 
разноликим њеним видовима, као централну тему истраживања и 
пружа значајан допринос антропологији емоција, те еротологији као 
посебној хуманистичкој дисциплини, која сажима искуства осталих 
друштвених, хуманистичких, али и природних наука, развијајући 
сопствене методе научног истраживања.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Љубав – непризнати творац култура и традиција
SP  - 291
EP  - 294
VL  - 70
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12998
ER  - 

@article{
author = "Радојичић, Драгана",
year = "2022",
abstract = "Монографија Љубавне нити. Концепти љубави у европској и српској 
култури ауторке Иване Башић интердисциплинарна је студија о 
концептуализацијама љубави. Полазећи од увида да је емоција љубави тачка пресека, али и извориште бројних актуелних тема савремености, те важан, иако непризнати, културолоши, антрополошки, 
социолошки и филозофски појам, Ивана Башић поставља љубав, у 
разноликим њеним видовима, као централну тему истраживања и 
пружа значајан допринос антропологији емоција, те еротологији као 
посебној хуманистичкој дисциплини, која сажима искуства осталих 
друштвених, хуманистичких, али и природних наука, развијајући 
сопствене методе научног истраживања.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Љубав – непризнати творац култура и традиција",
pages = "291-294",
volume = "70",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12998"
}

Радојичић, Д.. (2022). Љубав – непризнати творац култура и традиција. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 70(1), 291-294.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12998

Радојичић Д. Љубав – непризнати творац култура и традиција. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2022;70(1):291-294.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12998 .

Радојичић, Драгана, "Љубав – непризнати творац култура и традиција" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 70, no. 1 (2022):291-294,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12998 .

TY  - JOUR
AU  - Radojičić, Dragana
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16330
AB  - U ovom radu nastojali smo da u ključnim crtama istaknemo najbitnije
činjenice koje se odnose na plodotvorno životno djelo akademika Petra Vlahovića,
stvarano decenijama. Rad je nastao na osnovu podataka iz brojne literature. Kroz
tri vezane cjeline pokušali smo da čitalačkoj publici stručnoj i naučnoj javnosti
pružimo ključne podatke koji se odnose na postignuća akademika Vlahovića i
istaknemo njegov doprinos razvoju etnologije i antropologije kao naučnih disciplina,
ističući njegov rad u okviru Crnogorske akademije nauka i umjetnosti. Akademik
Petar Vlahović za sobom je ostavio značajna dijela i produbio saznanja iz
humanističkih nauka šire posmatrano.
AB  - In this paper I highlight the most important facts related to the productive and
long life of Academician Petar Vlahović. The research for this paper was based on
literature review.
Petar Vlahović (1927–2016) had been a regular member of the Montenegrin
Academy of Sciences and Arts for almost three decades. His work had a wide and
ranging significance within humanistic and social sciences, especially in the field
of ethnology and anthropology, in the second half of the 20th and the first decade
of the 21st century in Yugoslavia, Serbia, Montenegro, the Balkans and the world.
The entire life work of academician Petar Vlahović was focused on current
problems, reflected in his contributions to science in the field of publishing, organization
of numerous tribunes, field work, scientific meetings, and international cooperation.
He left many significant works and enlarged the knowledge of humanistic
and social sciences. During several decades he delivered numerous contributions
to ethnology and anthropology in addition to being active as a teacher, publisher
and researcher.
Petar Vlahović’s work was thematically very diverse and far ranging as his extensive
ethnological and anthropological research in Montenegro was cited in international
scientific literature. In addition to field research, he also used archive
sources. He was diligent, known as a tireless traveler-researcher, university professor,
editor and founder of numerous journals, and mentor to many undergraduate
and graduate students. His contribution to the development of ethnology in Montenegro
and his diligent work in the Montenegrin Academy of Sciences and Arts
will be remembered, while his works will serve as a model for future generations of
ethnologists and anthropologists in Montenegro.
PB  - Podgorica : CANU, Odjeljenje društvenih nauka
T2  - Glasnik Odjeljenja društvenih nauka
T1  - Život i djelo akademika Petra Vlahovića
T1  - Life and Work of Academician Petar Vlahović
SP  - 63
EP  - 77
IS  - 25
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16330
ER  - 

@article{
author = "Radojičić, Dragana",
year = "2021",
abstract = "U ovom radu nastojali smo da u ključnim crtama istaknemo najbitnije
činjenice koje se odnose na plodotvorno životno djelo akademika Petra Vlahovića,
stvarano decenijama. Rad je nastao na osnovu podataka iz brojne literature. Kroz
tri vezane cjeline pokušali smo da čitalačkoj publici stručnoj i naučnoj javnosti
pružimo ključne podatke koji se odnose na postignuća akademika Vlahovića i
istaknemo njegov doprinos razvoju etnologije i antropologije kao naučnih disciplina,
ističući njegov rad u okviru Crnogorske akademije nauka i umjetnosti. Akademik
Petar Vlahović za sobom je ostavio značajna dijela i produbio saznanja iz
humanističkih nauka šire posmatrano., In this paper I highlight the most important facts related to the productive and
long life of Academician Petar Vlahović. The research for this paper was based on
literature review.
Petar Vlahović (1927–2016) had been a regular member of the Montenegrin
Academy of Sciences and Arts for almost three decades. His work had a wide and
ranging significance within humanistic and social sciences, especially in the field
of ethnology and anthropology, in the second half of the 20th and the first decade
of the 21st century in Yugoslavia, Serbia, Montenegro, the Balkans and the world.
The entire life work of academician Petar Vlahović was focused on current
problems, reflected in his contributions to science in the field of publishing, organization
of numerous tribunes, field work, scientific meetings, and international cooperation.
He left many significant works and enlarged the knowledge of humanistic
and social sciences. During several decades he delivered numerous contributions
to ethnology and anthropology in addition to being active as a teacher, publisher
and researcher.
Petar Vlahović’s work was thematically very diverse and far ranging as his extensive
ethnological and anthropological research in Montenegro was cited in international
scientific literature. In addition to field research, he also used archive
sources. He was diligent, known as a tireless traveler-researcher, university professor,
editor and founder of numerous journals, and mentor to many undergraduate
and graduate students. His contribution to the development of ethnology in Montenegro
and his diligent work in the Montenegrin Academy of Sciences and Arts
will be remembered, while his works will serve as a model for future generations of
ethnologists and anthropologists in Montenegro.",
publisher = "Podgorica : CANU, Odjeljenje društvenih nauka",
journal = "Glasnik Odjeljenja društvenih nauka",
title = "Život i djelo akademika Petra Vlahovića, Life and Work of Academician Petar Vlahović",
pages = "63-77",
number = "25",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16330"
}

Radojičić, D.. (2021). Život i djelo akademika Petra Vlahovića. in Glasnik Odjeljenja društvenih nauka
Podgorica : CANU, Odjeljenje društvenih nauka.(25), 63-77.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16330

Radojičić D. Život i djelo akademika Petra Vlahovića. in Glasnik Odjeljenja društvenih nauka. 2021;(25):63-77.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16330 .

Radojičić, Dragana, "Život i djelo akademika Petra Vlahovića" in Glasnik Odjeljenja društvenih nauka, no. 25 (2021):63-77,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16330 .

TY  - CHAP
AU  - Radojičić, Dragana
PY  - 2021
UR  - https://canupub.me/knjiga/etnologija-i-leksikoni-iskustva-i-ideje/
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14696
AB  - Etnološki leksikoni objavljeni su u više evropskih država, a iskustva etnologa
i antropologa u kreiranju ovakve vrste naučno-stručnog izdanja, te procjena naučnog
i javnog dosega ovakvih publikacija u drugim zemljama bitno su uticali na kreiranje
i tematsko usmjeravanje Leksikona etnologije Crne Gore. Evaluiranje recentnih iskustava,
kao i sadašnjeg stanja etnologije/antropologije (i bliskih disciplina) u naučnoistraživačkom,
nastavno-naučnom, muzeološkom i kontekstu kulturnih politika u Crnoj Gori,
omogućava korisne uvide i nove ideje za buduće projekte. Uzeta je u obzir postojeća
naučna relevantna evidencija kao dragocjeni putokaz za razumijevanje prošlih i aktuelnih
procesa. Pružen je uvid u složenost procesa stvaranja jednog ovako zahtjevnog projekta,
prije svega zbog njegove disperzivnosti i bogatstva kulturnih fenomena koji će biti
predmet obrade. Leksikon ima za cilj pružanje osnovnih, kao i reprenzentativnih znanja
iz etnologije i antropologije, uz pomoć poddisciplina/podoblasti (proučavanje porodice,
religije, identiteta, ishrane, materijalne kulture, popularne kulture, komunikacije i sl.) i
zapravo predstavlja onu tačku u kojoj multidisciplinarnost postaje interdisciplinarnost i
tako iz mnoštva informacija izdvaja one relevantne za razumijevanje društva i kulture.
Ovaj naučni i stručni poduhvat teži da doprinese očuvanju kulturnog nasljeđa, podizanju
nivoa kulturnih i političkih strategija i društvenog dijaloga.
AB  - Ethnological lexicons have been published in several European countries. The experiences
of ethnologists and anthropologists in creating these scientific and professional
works and the evaulation of scientific and public accomplishments of these publications
in other countries have significantly influenced the creation and topic selection of the
Lexicon. The evaluation of the recent experiences, as well as the current situation of ethnology/
anthropology (and related disciplines) in the scientific research, educational and
scholarly area, museums, and in the context of cultural politics in Montenegro, enables
useful insight and new ideas for future projects. Furthermore, the new research will give
the insight into the potential new research directions. The complexity of the creation
process of a project as complex as this has been highlighted most of all due to its dispersity
and complexity of cultural phenomena that will be covered. The main aim of the
lexicon is to provide basic as well as specific knowledge from ethnology: this implies the
introduction of the basic terms and accomplishments of ethnological science in Montenegro,
with the help of the subdisciplines/subsections (family research, religion, identity,
material culture, popular culture, communication and many others). This represents
the point where multidisciplinary becomes interdisciplinary, and thus, from a range of
information separates those relevant for the understanding of society and culture. This
scientific and professional venture aims to contribute to the cultural heritage preservation,
raising the level of cultural and political strategies and social dialogue.
PB  - Podgorica : Crnogorska akademija nauka i umjetnosti (CANU)
T2  - Etnologija i leksikoni - Iskustva i ideje : radovi sa Međunarodnog naučnog skupa Etnologija i leksikoni - iskustva i ideje, održanog u Podgorici 8. novembra 2019. godine, u organizaciji Crnogorske akademije nauka i umjetnosti
T1  - Leksikon etnologije Crne Gore - iskustva i perspektive
T1  - Ethnological lexicon of Montenegro - experiences and perspectives
SP  - 5
EP  - 11
VL  - Naučni skupovi: knj. 161; Odeljenje humanističkih nauka: knjiga 12
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14696
ER  - 

@inbook{
author = "Radojičić, Dragana",
year = "2021",
abstract = "Etnološki leksikoni objavljeni su u više evropskih država, a iskustva etnologa
i antropologa u kreiranju ovakve vrste naučno-stručnog izdanja, te procjena naučnog
i javnog dosega ovakvih publikacija u drugim zemljama bitno su uticali na kreiranje
i tematsko usmjeravanje Leksikona etnologije Crne Gore. Evaluiranje recentnih iskustava,
kao i sadašnjeg stanja etnologije/antropologije (i bliskih disciplina) u naučnoistraživačkom,
nastavno-naučnom, muzeološkom i kontekstu kulturnih politika u Crnoj Gori,
omogućava korisne uvide i nove ideje za buduće projekte. Uzeta je u obzir postojeća
naučna relevantna evidencija kao dragocjeni putokaz za razumijevanje prošlih i aktuelnih
procesa. Pružen je uvid u složenost procesa stvaranja jednog ovako zahtjevnog projekta,
prije svega zbog njegove disperzivnosti i bogatstva kulturnih fenomena koji će biti
predmet obrade. Leksikon ima za cilj pružanje osnovnih, kao i reprenzentativnih znanja
iz etnologije i antropologije, uz pomoć poddisciplina/podoblasti (proučavanje porodice,
religije, identiteta, ishrane, materijalne kulture, popularne kulture, komunikacije i sl.) i
zapravo predstavlja onu tačku u kojoj multidisciplinarnost postaje interdisciplinarnost i
tako iz mnoštva informacija izdvaja one relevantne za razumijevanje društva i kulture.
Ovaj naučni i stručni poduhvat teži da doprinese očuvanju kulturnog nasljeđa, podizanju
nivoa kulturnih i političkih strategija i društvenog dijaloga., Ethnological lexicons have been published in several European countries. The experiences
of ethnologists and anthropologists in creating these scientific and professional
works and the evaulation of scientific and public accomplishments of these publications
in other countries have significantly influenced the creation and topic selection of the
Lexicon. The evaluation of the recent experiences, as well as the current situation of ethnology/
anthropology (and related disciplines) in the scientific research, educational and
scholarly area, museums, and in the context of cultural politics in Montenegro, enables
useful insight and new ideas for future projects. Furthermore, the new research will give
the insight into the potential new research directions. The complexity of the creation
process of a project as complex as this has been highlighted most of all due to its dispersity
and complexity of cultural phenomena that will be covered. The main aim of the
lexicon is to provide basic as well as specific knowledge from ethnology: this implies the
introduction of the basic terms and accomplishments of ethnological science in Montenegro,
with the help of the subdisciplines/subsections (family research, religion, identity,
material culture, popular culture, communication and many others). This represents
the point where multidisciplinary becomes interdisciplinary, and thus, from a range of
information separates those relevant for the understanding of society and culture. This
scientific and professional venture aims to contribute to the cultural heritage preservation,
raising the level of cultural and political strategies and social dialogue.",
publisher = "Podgorica : Crnogorska akademija nauka i umjetnosti (CANU)",
journal = "Etnologija i leksikoni - Iskustva i ideje : radovi sa Međunarodnog naučnog skupa Etnologija i leksikoni - iskustva i ideje, održanog u Podgorici 8. novembra 2019. godine, u organizaciji Crnogorske akademije nauka i umjetnosti",
booktitle = "Leksikon etnologije Crne Gore - iskustva i perspektive, Ethnological lexicon of Montenegro - experiences and perspectives",
pages = "5-11",
volume = "Naučni skupovi: knj. 161; Odeljenje humanističkih nauka: knjiga 12",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14696"
}

Radojičić, D.. (2021). Leksikon etnologije Crne Gore - iskustva i perspektive. in Etnologija i leksikoni - Iskustva i ideje : radovi sa Međunarodnog naučnog skupa Etnologija i leksikoni - iskustva i ideje, održanog u Podgorici 8. novembra 2019. godine, u organizaciji Crnogorske akademije nauka i umjetnosti
Podgorica : Crnogorska akademija nauka i umjetnosti (CANU)., Naučni skupovi: knj. 161; Odeljenje humanističkih nauka: knjiga 12, 5-11.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14696

Radojičić D. Leksikon etnologije Crne Gore - iskustva i perspektive. in Etnologija i leksikoni - Iskustva i ideje : radovi sa Međunarodnog naučnog skupa Etnologija i leksikoni - iskustva i ideje, održanog u Podgorici 8. novembra 2019. godine, u organizaciji Crnogorske akademije nauka i umjetnosti. 2021;Naučni skupovi: knj. 161; Odeljenje humanističkih nauka: knjiga 12:5-11.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14696 .

Radojičić, Dragana, "Leksikon etnologije Crne Gore - iskustva i perspektive" in Etnologija i leksikoni - Iskustva i ideje : radovi sa Međunarodnog naučnog skupa Etnologija i leksikoni - iskustva i ideje, održanog u Podgorici 8. novembra 2019. godine, u organizaciji Crnogorske akademije nauka i umjetnosti, Naučni skupovi: knj. 161; Odeljenje humanističkih nauka: knjiga 12 (2021):5-11,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14696 .

TY  - BOOK
AU  - Радојичић, Драгана
PY  - 2020
UR  - https://etno-institut.co.rs/lat/redakcije-za-monografije/arhiv-i-antropologija-se%C4%87anja
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10421
AB  - Много деценија уназад истраживала сам архивску грађу у Архиву Херцег Новог на основу које, као резултат су настале моје монографије и бројни  научни радови. Овога пута одлучила сам се да се поново вратим у Архив Херцег Новог и да одаберм за ову књигу око 50 документа „dota“ прћија – миразa, те их представим изворно и у интегралном облику – преведене. Поред наведеног у књизи је наглашен значај архивске грађе за антропологију као научну дисциплину, посебно у сфери културног наслеђа. Покушала сам да пружим подстрек за примену архивских извора у антропологији и истакнем значај ових истраживања за посматрање друштвених и културних околности у једној средини. На примерима из херцегновског краја, као само једном сегменту културног богатства, лако се уверити у значај оваквих и на овим темељима заснованих истраживања за хуманистику шире посматрано.
AB  - I have researched the records from the Archives of Herceg Novi for many decades, on the basis of which and as a result, many of my monographs and numerous scientific papers have been written. This time, I have decided to return to the Archives of Herceg Novi and to, for the purpose of writing this book, choose 50 “dowry” documents, and present them both as original documents and translated. In addition to the above, the book emphasizes the importance of archival records for anthropology as a scientific discipline, especially in the sphere of cultural heritage. I have tried to encourage the application of archival sources in anthropology and to highlight the significance of this research for the observation of social and cultural circumstances in an environment. Based on examples from the Herceg Novi region, as only one segment of cultural wealth, it becomes easy to be convinced of the importance of such research for humanities in a broader sense.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T1  - Aрхив и антропологија сећања
T1  - Archive and the anthropology of memories
SP  - 1
EP  - 241
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10421
ER  - 

@book{
editor = "Ђорђевић Црнобрња, Јадранка",
author = "Радојичић, Драгана",
year = "2020",
abstract = "Много деценија уназад истраживала сам архивску грађу у Архиву Херцег Новог на основу које, као резултат су настале моје монографије и бројни  научни радови. Овога пута одлучила сам се да се поново вратим у Архив Херцег Новог и да одаберм за ову књигу око 50 документа „dota“ прћија – миразa, те их представим изворно и у интегралном облику – преведене. Поред наведеног у књизи је наглашен значај архивске грађе за антропологију као научну дисциплину, посебно у сфери културног наслеђа. Покушала сам да пружим подстрек за примену архивских извора у антропологији и истакнем значај ових истраживања за посматрање друштвених и културних околности у једној средини. На примерима из херцегновског краја, као само једном сегменту културног богатства, лако се уверити у значај оваквих и на овим темељима заснованих истраживања за хуманистику шире посматрано., I have researched the records from the Archives of Herceg Novi for many decades, on the basis of which and as a result, many of my monographs and numerous scientific papers have been written. This time, I have decided to return to the Archives of Herceg Novi and to, for the purpose of writing this book, choose 50 “dowry” documents, and present them both as original documents and translated. In addition to the above, the book emphasizes the importance of archival records for anthropology as a scientific discipline, especially in the sphere of cultural heritage. I have tried to encourage the application of archival sources in anthropology and to highlight the significance of this research for the observation of social and cultural circumstances in an environment. Based on examples from the Herceg Novi region, as only one segment of cultural wealth, it becomes easy to be convinced of the importance of such research for humanities in a broader sense.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
title = "Aрхив и антропологија сећања, Archive and the anthropology of memories",
pages = "1-241",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10421"
}

Ђорђевић Црнобрња, Ј.,& Радојичић, Д.. (2020). Aрхив и антропологија сећања. 
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 1-241.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10421

Ђорђевић Црнобрња Ј, Радојичић Д. Aрхив и антропологија сећања. 2020;:1-241.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10421 .

Ђорђевић Црнобрња, Јадранка, Радојичић, Драгана, "Aрхив и антропологија сећања" (2020):1-241,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10421 .

TY  - GEN
AU  - Поповић, Зоран В.
AU  - Радојичић, Драгана
AU  - Антонић, Драгомир
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10832
AB  - Књига о пиринчу / Зоран В. Поповић, Оливера Поповић. – Београд : Службени гласник, 2019.
Говорили: академик Зоран В. Поповић, проф. др Драгана Радојичић Драгомир Антонић.
У Београду, уторак 24. децембар 2019. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Књига о пиринчу : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 24. децембар 2019. године]
SP  - 335
EP  - 350
VL  - 8
IS  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10832
ER  - 

@misc{
author = "Поповић, Зоран В. and Радојичић, Драгана and Антонић, Драгомир and Вуксановић, Миро",
year = "2020",
abstract = "Књига о пиринчу / Зоран В. Поповић, Оливера Поповић. – Београд : Службени гласник, 2019.
Говорили: академик Зоран В. Поповић, проф. др Драгана Радојичић Драгомир Антонић.
У Београду, уторак 24. децембар 2019. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Књига о пиринчу : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 24. децембар 2019. године]",
pages = "335-350",
volume = "8",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10832"
}

Поповић, З. В., Радојичић, Д., Антонић, Д.,& Вуксановић, М.. (2020). Књига о пиринчу : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 24. децембар 2019. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 8(8), 335-350.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10832

Поповић ЗВ, Радојичић Д, Антонић Д, Вуксановић М. Књига о пиринчу : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 24. децембар 2019. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2020;8(8):335-350.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10832 .

Поповић, Зоран В., Радојичић, Драгана, Антонић, Драгомир, Вуксановић, Миро, "Књига о пиринчу : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 24. децембар 2019. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 8, no. 8 (2020):335-350,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10832 .

TY  - CHAP
AU  - Гавриловић, Љиљана
AU  - Радојичић, Драгана
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7406
AB  - Унутар комплекса нематеријалног културног наслеђа
(НКН) Црне Горе наслеђе Паштровића за сада није превише видљиво.
На националној листи нематеријалних културних добара Црне Горе нема ниједног елемента из Паштровића, док се на Попису евидентираних елемената НКН (2012) налази 13 елемената из Паштровића и Будве: че- тири култа, три традиционална јела, две традиционалне манифестације, по једно усмено предање и традиционална вештина и два обичаја од којих за један (банкада) није специфицирано у коју категорију обичаја спада. Како током скоро деценију од ступања на снагу Закона о заштити културних добара ниједан елемент из Паштровића није уписан на националну листу културних добара, а Попис није прошириван од 2012. године, рекло би се да идеја заштите нематеријалног културног наслеђа у Паштровићима није схваћена као значајан фактор интеграције ло- калне заједнице, нити промовисана као начин препознавања локалне заједнице унутар шаролике (традицијске) културне сцене Црне Горе, те је богатство традиције Паштровића остало невидљиво. То је, с једне стране, последица приступа НКН одозго–надоле (top–down), јер се од самог почетка примене Конвенције о заштити нематеријалног културног
наслеђа (2003–2009) процес дефинисања НКН кретао од Министарства културе и Управе за заштиту културних добара према локалним заједни- цама. Ако би се у случају паштровског наслеђа применио принцип који је предвиђен Конвенцијом и UNESCO упутствима за њену примену, а који подразумева обрнути (bottom–up) приступ, локална заједница би сама требало да препозна елементе који су важни за њену самоиденти-
фикацију и да инсистира на укључивању тих елемената у Попис и националну листу културних добара. Да би то могло да се оствари неопходно је промовисање концепта НКН унутар локалне заједнице да би се оно у заједници препознало као културни, економски и социјални ресурс, као и континуирано представљање потенцијалних елемената и унутар и ван локалне заједнице (интернет, друштвене мреже, промоције, радионице
итд.). На тај начин би сама локална заједница, самосталним избором и промоцијом елемената, активно градила своју слику и према унутра и према споља, чиме би у пракси било примењено не само слово већ и дух идеје о заштити НКН. У раду ће на примерима бити показано како је могуће применити bottom–up модел на избор, обраду и промоцију
елемената НКН, као и како он утиче на одрживост очувања, односно даљи живот елемената и унутар и ван заједнице.
AB  - Within the complex of intangible cultural heritage (ICH) of Montenegro, heritage of Paštrovići, at the present, is not very visible. On the national Intangible Cultural Property list of Montenegro there is not one single Paštrovići element. At the same time, on the Inventory of the recorded elements ICH (2012) there are thirteen elements from Paštrovići and Budva: four cults, three traditional dishes, two traditional manifestations, one oral tradition, one traditional skill and two customs from which one of them (bankada) is not sorted in a specific category. Considering that during almost a decade since the Law on protection of cultural properties came into force, not one single element from Paštrovići was enrolled on the National list of cultural properties,
and Inventory wasn’t extended since 2012, one could say that the idea of protection of the intangible cultural heritage in Paštrovići is not taken as a significant factor of integration of local community, neither was promoted as a way of recognition of the local community within the colorful (traditional) Montenegro cultural scene, hence the rich Paštrovići tradition remained invisible. From one side, that is a consequence of the top–down approach of the ICH, because from the very beginning of the enforcement of the Convention about protection of intangible cultural heritage (2003 – 2009) the process of defining of the ICH was moving from Ministry of Culture and Administration for Protection of Cultural Properties, towards local communities. If, in the case of heritage of Paštrovići, a principle provided by the Convention and UNESCO directions for its application could be applied, what implies the reverse bottom–up approach, local community should independently recognize the elements that are important for its self-identification and to insist on the inclusion of those elements in the Inventory and national Intangible Cultural Property list. In order to achieve such thing, it is necessary to promote the
concept of the ICH within the local community so that it would be recognized as the cultural, economical and social resource in the community, as well as the continuous presentation of the potential elements both from the inside and outside of the local community (Internet, social networks, promotions, workshops etc.). In such manner, the very local community, with independent choices and promotions of the elements, actively built its own image both inside and outside, what would lead to the application in the praxis, not only the prescript but the spirit of the idea of the ICH protection. Paper will demonstrate, on the examples, that it is possible to apply bottom–up model on the selection, processing and promotion of the ICH elements, as well as how it impacts the sustainability of the preservation and further life of the elements from within and outside of the community.
PB  - Петровац на Мору : Друштво за културни развој „Бауо“
PB  - Будва : Јавна установа Музеји и галерије Будве
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Нематеријална културна баштина Паштровића : будућност традиције & традиција за будућност : зборник радова с међународне мултидисциплинарне научне конференције по позиву одржане у Режевићима и Петровцу на Мору 8, 9, 10. и 11. маја 2019. године / Intangible Cultural Heritage of Paštrovići : Future of the Tradition & Tradition for the Future : Collection of Papers from the International Multidisciplinary Scientific on Call Conference held in Reževići and Petrovac na Moru May, 8, 9, 10 and 11, 2019
T1  - Нематеријално културно наслеђе Паштровића: bottom–up модел
T1  - Intangible Cultural Heritage of Paštrovići: Bottom – Up Model
SP  - 95
EP  - 110
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7406
ER  - 

@inbook{
author = "Гавриловић, Љиљана and Радојичић, Драгана",
year = "2019",
abstract = "Унутар комплекса нематеријалног културног наслеђа
(НКН) Црне Горе наслеђе Паштровића за сада није превише видљиво.
На националној листи нематеријалних културних добара Црне Горе нема ниједног елемента из Паштровића, док се на Попису евидентираних елемената НКН (2012) налази 13 елемената из Паштровића и Будве: че- тири култа, три традиционална јела, две традиционалне манифестације, по једно усмено предање и традиционална вештина и два обичаја од којих за један (банкада) није специфицирано у коју категорију обичаја спада. Како током скоро деценију од ступања на снагу Закона о заштити културних добара ниједан елемент из Паштровића није уписан на националну листу културних добара, а Попис није прошириван од 2012. године, рекло би се да идеја заштите нематеријалног културног наслеђа у Паштровићима није схваћена као значајан фактор интеграције ло- калне заједнице, нити промовисана као начин препознавања локалне заједнице унутар шаролике (традицијске) културне сцене Црне Горе, те је богатство традиције Паштровића остало невидљиво. То је, с једне стране, последица приступа НКН одозго–надоле (top–down), јер се од самог почетка примене Конвенције о заштити нематеријалног културног
наслеђа (2003–2009) процес дефинисања НКН кретао од Министарства културе и Управе за заштиту културних добара према локалним заједни- цама. Ако би се у случају паштровског наслеђа применио принцип који је предвиђен Конвенцијом и UNESCO упутствима за њену примену, а који подразумева обрнути (bottom–up) приступ, локална заједница би сама требало да препозна елементе који су важни за њену самоиденти-
фикацију и да инсистира на укључивању тих елемената у Попис и националну листу културних добара. Да би то могло да се оствари неопходно је промовисање концепта НКН унутар локалне заједнице да би се оно у заједници препознало као културни, економски и социјални ресурс, као и континуирано представљање потенцијалних елемената и унутар и ван локалне заједнице (интернет, друштвене мреже, промоције, радионице
итд.). На тај начин би сама локална заједница, самосталним избором и промоцијом елемената, активно градила своју слику и према унутра и према споља, чиме би у пракси било примењено не само слово већ и дух идеје о заштити НКН. У раду ће на примерима бити показано како је могуће применити bottom–up модел на избор, обраду и промоцију
елемената НКН, као и како он утиче на одрживост очувања, односно даљи живот елемената и унутар и ван заједнице., Within the complex of intangible cultural heritage (ICH) of Montenegro, heritage of Paštrovići, at the present, is not very visible. On the national Intangible Cultural Property list of Montenegro there is not one single Paštrovići element. At the same time, on the Inventory of the recorded elements ICH (2012) there are thirteen elements from Paštrovići and Budva: four cults, three traditional dishes, two traditional manifestations, one oral tradition, one traditional skill and two customs from which one of them (bankada) is not sorted in a specific category. Considering that during almost a decade since the Law on protection of cultural properties came into force, not one single element from Paštrovići was enrolled on the National list of cultural properties,
and Inventory wasn’t extended since 2012, one could say that the idea of protection of the intangible cultural heritage in Paštrovići is not taken as a significant factor of integration of local community, neither was promoted as a way of recognition of the local community within the colorful (traditional) Montenegro cultural scene, hence the rich Paštrovići tradition remained invisible. From one side, that is a consequence of the top–down approach of the ICH, because from the very beginning of the enforcement of the Convention about protection of intangible cultural heritage (2003 – 2009) the process of defining of the ICH was moving from Ministry of Culture and Administration for Protection of Cultural Properties, towards local communities. If, in the case of heritage of Paštrovići, a principle provided by the Convention and UNESCO directions for its application could be applied, what implies the reverse bottom–up approach, local community should independently recognize the elements that are important for its self-identification and to insist on the inclusion of those elements in the Inventory and national Intangible Cultural Property list. In order to achieve such thing, it is necessary to promote the
concept of the ICH within the local community so that it would be recognized as the cultural, economical and social resource in the community, as well as the continuous presentation of the potential elements both from the inside and outside of the local community (Internet, social networks, promotions, workshops etc.). In such manner, the very local community, with independent choices and promotions of the elements, actively built its own image both inside and outside, what would lead to the application in the praxis, not only the prescript but the spirit of the idea of the ICH protection. Paper will demonstrate, on the examples, that it is possible to apply bottom–up model on the selection, processing and promotion of the ICH elements, as well as how it impacts the sustainability of the preservation and further life of the elements from within and outside of the community.",
publisher = "Петровац на Мору : Друштво за културни развој „Бауо“, Будва : Јавна установа Музеји и галерије Будве, Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Нематеријална културна баштина Паштровића : будућност традиције & традиција за будућност : зборник радова с међународне мултидисциплинарне научне конференције по позиву одржане у Режевићима и Петровцу на Мору 8, 9, 10. и 11. маја 2019. године / Intangible Cultural Heritage of Paštrovići : Future of the Tradition & Tradition for the Future : Collection of Papers from the International Multidisciplinary Scientific on Call Conference held in Reževići and Petrovac na Moru May, 8, 9, 10 and 11, 2019",
booktitle = "Нематеријално културно наслеђе Паштровића: bottom–up модел, Intangible Cultural Heritage of Paštrovići: Bottom – Up Model",
pages = "95-110",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7406"
}

Гавриловић, Љ.,& Радојичић, Д.. (2019). Нематеријално културно наслеђе Паштровића: bottom–up модел. in Нематеријална културна баштина Паштровића : будућност традиције & традиција за будућност : зборник радова с међународне мултидисциплинарне научне конференције по позиву одржане у Режевићима и Петровцу на Мору 8, 9, 10. и 11. маја 2019. године / Intangible Cultural Heritage of Paštrovići : Future of the Tradition & Tradition for the Future : Collection of Papers from the International Multidisciplinary Scientific on Call Conference held in Reževići and Petrovac na Moru May, 8, 9, 10 and 11, 2019
Петровац на Мору : Друштво за културни развој „Бауо“., 95-110.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7406

Гавриловић Љ, Радојичић Д. Нематеријално културно наслеђе Паштровића: bottom–up модел. in Нематеријална културна баштина Паштровића : будућност традиције & традиција за будућност : зборник радова с међународне мултидисциплинарне научне конференције по позиву одржане у Режевићима и Петровцу на Мору 8, 9, 10. и 11. маја 2019. године / Intangible Cultural Heritage of Paštrovići : Future of the Tradition & Tradition for the Future : Collection of Papers from the International Multidisciplinary Scientific on Call Conference held in Reževići and Petrovac na Moru May, 8, 9, 10 and 11, 2019. 2019;:95-110.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7406 .

Гавриловић, Љиљана, Радојичић, Драгана, "Нематеријално културно наслеђе Паштровића: bottom–up модел" in Нематеријална културна баштина Паштровића : будућност традиције & традиција за будућност : зборник радова с међународне мултидисциплинарне научне конференције по позиву одржане у Режевићима и Петровцу на Мору 8, 9, 10. и 11. маја 2019. године / Intangible Cultural Heritage of Paštrovići : Future of the Tradition & Tradition for the Future : Collection of Papers from the International Multidisciplinary Scientific on Call Conference held in Reževići and Petrovac na Moru May, 8, 9, 10 and 11, 2019 (2019):95-110,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7406 .

TY  - JOUR
AU  - Radojičić, Dragana
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7364
AB  - This paper discusses scientific history of ethnography and ethnology as disciplines,
and their most significant bearers who established numerous institutions and
new research perspectives in the Kingdom of Serbs, Croatans and Slovenians and later
in the Kingdom of Yugoslavia between the world wars. The discussed events reflect
the then scientific policy in ethnography and ethnology in Yugoslavia between
1918 and 1941.
PB  - Praha : Česká národopisná společnost
T2  - Národopisný věstník / Bulletin d’ethnologie
T1  - Etnografija, etnologija u Jugoslaviji od 1918. do 1941. godine
T1  - Ethnography and Ethnology in Yugoslavia between 1918 and 1941
SP  - 83
EP  - 98
VL  - 36
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7364
ER  - 

@article{
author = "Radojičić, Dragana",
year = "2019",
abstract = "This paper discusses scientific history of ethnography and ethnology as disciplines,
and their most significant bearers who established numerous institutions and
new research perspectives in the Kingdom of Serbs, Croatans and Slovenians and later
in the Kingdom of Yugoslavia between the world wars. The discussed events reflect
the then scientific policy in ethnography and ethnology in Yugoslavia between
1918 and 1941.",
publisher = "Praha : Česká národopisná společnost",
journal = "Národopisný věstník / Bulletin d’ethnologie",
title = "Etnografija, etnologija u Jugoslaviji od 1918. do 1941. godine, Ethnography and Ethnology in Yugoslavia between 1918 and 1941",
pages = "83-98",
volume = "36",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7364"
}

Radojičić, D.. (2019). Etnografija, etnologija u Jugoslaviji od 1918. do 1941. godine. in Národopisný věstník / Bulletin d’ethnologie
Praha : Česká národopisná společnost., 36(1), 83-98.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7364

Radojičić D. Etnografija, etnologija u Jugoslaviji od 1918. do 1941. godine. in Národopisný věstník / Bulletin d’ethnologie. 2019;36(1):83-98.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7364 .

Radojičić, Dragana, "Etnografija, etnologija u Jugoslaviji od 1918. do 1941. godine" in Národopisný věstník / Bulletin d’ethnologie, 36, no. 1 (2019):83-98,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7364 .

TY  - JOUR
AU  - Radojičić, Dragana
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7370
AB  - Our planet has become an unsafe place where many upsetting incidents such as natural and ecological disasters as well as
social, national, ideological and religious tensions and conflicts occur. Migrations, being seen as a link in the chain and through
the relation of cause and effect, symbolize a consequential challenge of the development of society. Majority of migration paths
were driven by the need of finding better food conditions. Food has gained the status of a world traveler. It comes in the variety of
shapes, from seeds to cooked meals, and defines our identity on different levels. Food classifies not only different social identities
such as national, local, class and religious but our own personal identity which includes our personal attitude and taste. In the
same way that eating habits are at the same time a signal of differences and a means of connection they are also a guardian of
the past and the area of creativity and innovation. The issues that the modern era of globalization, technocracy, economic crisis,
internet and easy access to information that do not necessarily imply knowledge, pose to the mankind are also reflected in the
way we treat food. The question `Whose dish is this?` has become quite common. Various recipes and national dishes serve as
a communicative expression of culture and eating out, away from your family and surroundings, has the social function of bringing
people closer. The smells and flavors we carry from the childhood are a part of our cultural identity where cooking and diet can
be a way of expressing personal identity and a form of creative expression. It is well known today that food is one of the most
important external factors influencing our health and the life expectancy. We need healthy environment in order to produce healthy
food and this is something we lack today. Future cannot be predicted but the tendencies and movements that have been noticed
can be a good indicator.
PB  - Strážnice, ČR : Národní ústav lidové kultury / Strážnice, Czech Republic : National Institute of Folk Culture
T2  - Národopisná revue / Journal of Ethnology
T1  - Čí je to jídlo? Migrace a kulinární kultura ve 21. století
T1  - Whose Dish Is This? Migrations and Food Culture in the 21st century
SP  - 191
EP  - 200
VL  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7370
ER  - 

@article{
author = "Radojičić, Dragana",
year = "2019",
abstract = "Our planet has become an unsafe place where many upsetting incidents such as natural and ecological disasters as well as
social, national, ideological and religious tensions and conflicts occur. Migrations, being seen as a link in the chain and through
the relation of cause and effect, symbolize a consequential challenge of the development of society. Majority of migration paths
were driven by the need of finding better food conditions. Food has gained the status of a world traveler. It comes in the variety of
shapes, from seeds to cooked meals, and defines our identity on different levels. Food classifies not only different social identities
such as national, local, class and religious but our own personal identity which includes our personal attitude and taste. In the
same way that eating habits are at the same time a signal of differences and a means of connection they are also a guardian of
the past and the area of creativity and innovation. The issues that the modern era of globalization, technocracy, economic crisis,
internet and easy access to information that do not necessarily imply knowledge, pose to the mankind are also reflected in the
way we treat food. The question `Whose dish is this?` has become quite common. Various recipes and national dishes serve as
a communicative expression of culture and eating out, away from your family and surroundings, has the social function of bringing
people closer. The smells and flavors we carry from the childhood are a part of our cultural identity where cooking and diet can
be a way of expressing personal identity and a form of creative expression. It is well known today that food is one of the most
important external factors influencing our health and the life expectancy. We need healthy environment in order to produce healthy
food and this is something we lack today. Future cannot be predicted but the tendencies and movements that have been noticed
can be a good indicator.",
publisher = "Strážnice, ČR : Národní ústav lidové kultury / Strážnice, Czech Republic : National Institute of Folk Culture",
journal = "Národopisná revue / Journal of Ethnology",
title = "Čí je to jídlo? Migrace a kulinární kultura ve 21. století, Whose Dish Is This? Migrations and Food Culture in the 21st century",
pages = "191-200",
volume = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7370"
}

Radojičić, D.. (2019). Čí je to jídlo? Migrace a kulinární kultura ve 21. století. in Národopisná revue / Journal of Ethnology
Strážnice, ČR : Národní ústav lidové kultury / Strážnice, Czech Republic : National Institute of Folk Culture., 3, 191-200.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7370

Radojičić D. Čí je to jídlo? Migrace a kulinární kultura ve 21. století. in Národopisná revue / Journal of Ethnology. 2019;3:191-200.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7370 .

Radojičić, Dragana, "Čí je to jídlo? Migrace a kulinární kultura ve 21. století" in Národopisná revue / Journal of Ethnology, 3 (2019):191-200,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7370 .

TY  - JOUR
AU  - Радојичић, Драгана
AU  - Башић, Ивана
PY  - 2018
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/781/704
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7577
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - In memoriam: Петрија Јовичић (1971–2018)
SP  - 697
EP  - 700
VL  - 66
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7577
ER  - 

@article{
author = "Радојичић, Драгана and Башић, Ивана",
year = "2018",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "In memoriam: Петрија Јовичић (1971–2018)",
pages = "697-700",
volume = "66",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7577"
}

Радојичић, Д.,& Башић, И.. (2018). In memoriam: Петрија Јовичић (1971–2018). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 66(3), 697-700.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7577

Радојичић Д, Башић И. In memoriam: Петрија Јовичић (1971–2018). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(3):697-700.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7577 .

Радојичић, Драгана, Башић, Ивана, "In memoriam: Петрија Јовичић (1971–2018)" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 3 (2018):697-700,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7577 .

TY  - CHAP
AU  - Radojičić, Dragana
PY  - 2018
UR  - https://cidcg.me/product/etnologija-crne-gore-ogledi-i-clanci/
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15647
PB  - Podgorica : CID
T2  - Etnologija Crne Gore : ogledi i članci / Petar Vlahović
T1  - Predgovor
SP  - 9
EP  - 20
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15647
ER  - 

@inbook{
author = "Radojičić, Dragana",
year = "2018",
publisher = "Podgorica : CID",
journal = "Etnologija Crne Gore : ogledi i članci / Petar Vlahović",
booktitle = "Predgovor",
pages = "9-20",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15647"
}

Radojičić, D.. (2018). Predgovor. in Etnologija Crne Gore : ogledi i članci / Petar Vlahović
Podgorica : CID., 9-20.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15647

Radojičić D. Predgovor. in Etnologija Crne Gore : ogledi i članci / Petar Vlahović. 2018;:9-20.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15647 .

Radojičić, Dragana, "Predgovor" in Etnologija Crne Gore : ogledi i članci / Petar Vlahović (2018):9-20,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15647 .

TY  - JOUR
AU  - Радојичић, Драгана
PY  - 2018
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/777/700
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7578
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Владимир Рогановић, "Андрић у Херцег Новом"
SP  - 687
EP  - 689
VL  - 66
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7578
ER  - 

@article{
author = "Радојичић, Драгана",
year = "2018",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Владимир Рогановић, "Андрић у Херцег Новом"",
pages = "687-689",
volume = "66",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7578"
}

Радојичић, Д.. (2018). Владимир Рогановић, "Андрић у Херцег Новом". in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 66(3), 687-689.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7578

Радојичић Д. Владимир Рогановић, "Андрић у Херцег Новом". in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(3):687-689.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7578 .

Радојичић, Драгана, "Владимир Рогановић, "Андрић у Херцег Новом"" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 3 (2018):687-689,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7578 .

TY  - GEN
AU  - Радојичић, Драгана
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7495
AB  - Архивска теренска грађа из Призрена у склопу збирке Етнографског института САНУ, која датира око 60 година уназад, деценијама се налазила у расутом стању и необрађена, те је стога истраживачима била недоступна. Стога је учињен напор да се ова грађа не само среди и обради, већ и да се дигитализује и на тај начин олакша њено коришћење.Овај подухват посебно је важан када се има у виду да данас у Призрену нема српских породица. При
 зренска грађа, која је несумњиво од непроцењивог научног, културног и друштвеног значаја, зато добија још једну вредност – вредност чувања сећања на некадашњи заједнички живот различитих нација и етничких група на простору Призрена.
PB  - Београд :  Етнографски институт САНУ
T2  - Призори, звуци и речи заборављеног Призрена
T1  - Архив за будућност – дигитална призренска збирка Етнографског института САНУ
SP  - 6
EP  - 7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7495
ER  - 

@misc{
author = "Радојичић, Драгана",
year = "2017",
abstract = "Архивска теренска грађа из Призрена у склопу збирке Етнографског института САНУ, која датира око 60 година уназад, деценијама се налазила у расутом стању и необрађена, те је стога истраживачима била недоступна. Стога је учињен напор да се ова грађа не само среди и обради, већ и да се дигитализује и на тај начин олакша њено коришћење.Овај подухват посебно је важан када се има у виду да данас у Призрену нема српских породица. При
 зренска грађа, која је несумњиво од непроцењивог научног, културног и друштвеног значаја, зато добија још једну вредност – вредност чувања сећања на некадашњи заједнички живот различитих нација и етничких група на простору Призрена.",
publisher = "Београд :  Етнографски институт САНУ",
journal = "Призори, звуци и речи заборављеног Призрена",
title = "Архив за будућност – дигитална призренска збирка Етнографског института САНУ",
pages = "6-7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7495"
}

Радојичић, Д.. (2017). Архив за будућност – дигитална призренска збирка Етнографског института САНУ. in Призори, звуци и речи заборављеног Призрена
Београд :  Етнографски институт САНУ., 6-7.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7495

Радојичић Д. Архив за будућност – дигитална призренска збирка Етнографског института САНУ. in Призори, звуци и речи заборављеног Призрена. 2017;:6-7.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7495 .

Радојичић, Драгана, "Архив за будућност – дигитална призренска збирка Етнографског института САНУ" in Призори, звуци и речи заборављеног Призрена (2017):6-7,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7495 .

TY  - CHAP
AU  - Радојичић, Драгана
AU  - Стефановић-Бановић, Милеса
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16323
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
PB  - Београд : Институт за упоредно право
PB  - Кфар Хароех, Израел : Шем Олам институт за холокауст
PB  - Хобокен, САД : Институт за истраживање Јасеновца
T2  - Право на незаборав : правни и антрополошки аспекти културе сећања на жртве НДХ у Другом светском рату / Legal and anthropological aspects of culture of remembrance оf the victims of Independent State of Croatia in WWII
T1  - "Чули и видели својим очима"
T1  - “We Heard and Saw with our own Eyes “
SP  - 170
EP  - 192
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16323
ER  - 

@inbook{
author = "Радојичић, Драгана and Стефановић-Бановић, Милеса",
year = "2017",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ, Београд : Институт за упоредно право, Кфар Хароех, Израел : Шем Олам институт за холокауст, Хобокен, САД : Институт за истраживање Јасеновца",
journal = "Право на незаборав : правни и антрополошки аспекти културе сећања на жртве НДХ у Другом светском рату / Legal and anthropological aspects of culture of remembrance оf the victims of Independent State of Croatia in WWII",
booktitle = ""Чули и видели својим очима", “We Heard and Saw with our own Eyes “",
pages = "170-192",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16323"
}

Радојичић, Д.,& Стефановић-Бановић, М.. (2017). "Чули и видели својим очима". in Право на незаборав : правни и антрополошки аспекти културе сећања на жртве НДХ у Другом светском рату / Legal and anthropological aspects of culture of remembrance оf the victims of Independent State of Croatia in WWII
Београд : Етнографски институт САНУ., 170-192.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16323

Радојичић Д, Стефановић-Бановић М. "Чули и видели својим очима". in Право на незаборав : правни и антрополошки аспекти културе сећања на жртве НДХ у Другом светском рату / Legal and anthropological aspects of culture of remembrance оf the victims of Independent State of Croatia in WWII. 2017;:170-192.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16323 .

Радојичић, Драгана, Стефановић-Бановић, Милеса, ""Чули и видели својим очима"" in Право на незаборав : правни и антрополошки аспекти културе сећања на жртве НДХ у Другом светском рату / Legal and anthropological aspects of culture of remembrance оf the victims of Independent State of Croatia in WWII (2017):170-192,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16323 .

TY  - JOUR
AU  - Радојичић, Драгана
PY  - 2016
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/123/83
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7553
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - In Memoriam: Академик Петар Влаховић (1927-2016)
SP  - 605
EP  - 608
VL  - 64
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7553
ER  - 

@article{
author = "Радојичић, Драгана",
year = "2016",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "In Memoriam: Академик Петар Влаховић (1927-2016)",
pages = "605-608",
volume = "64",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7553"
}

Радојичић, Д.. (2016). In Memoriam: Академик Петар Влаховић (1927-2016). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 64(3), 605-608.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7553

Радојичић Д. In Memoriam: Академик Петар Влаховић (1927-2016). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2016;64(3):605-608.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7553 .

Радојичић, Драгана, "In Memoriam: Академик Петар Влаховић (1927-2016)" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 64, no. 3 (2016):605-608,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7553 .

TY  - JOUR
AU  - Радојичић, Драгана
PY  - 2016
UR  - http://dacg.me/wp-content/uploads/2019/04/Arhivski_Z_br1_2016-1.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7552
AB  - У овом раду наглашен је значај архивске грађе за етнологију као научну дисциплину, посебно у дијелу нематеријалног културног насљеђа. Рад је настао на основу личног дугогодишњег искуства у раду са архивским изворима у значајним архивским институцијама у Црној Гори и иностранству, као и на основу досадашње примјене архивистике у етнолошкој пракси. Покушала сам да пружим одговоре на питања везана за примјену архивских извора у етнологији, посебно у дијелу нематеријалног културног насљеђа и истакнем значај ових истраживања за културу исхране. На примјерима из херцегновског краја као само једном сегменту културног богатства, лако се увјерити о значају оваквих и на овим темељима заснованих истраживања за хуманистику шире посматрано.
AB  - This study discusses the importance of archival sources within ethnology as a scientific discipline, especially in the area of nonmaterial cultural heritage. The study is a result of decades’ long personal experience in working with archival sources in major archival institutions in Montenegro and abroad, and based on the current application in ethnological archival practice. I tried to answer questions related to the use of archival sources in ethnology, especially in the area of non-material
cultural heritage and to underline the importance of this research to the culture of food. Examples from Herceg Novi area serve as an illustration to support this thesis in ethnology but also within the humanistic sciences in general.
PB  - Цетиње : Државни архив Црне Горе
T2  - Архивски записи : часопис за архивску теорију и праксу / Archival notes : Archival theory and practice review
T1  - Архивски извори у служби нематеријалног културног насљеђа: примјери из херцегновског краја
T1  - Archive sources as means to discover non-material cultural heritage: examples from Herceg Novi area
SP  - 155
EP  - 172
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7552
ER  - 

@article{
author = "Радојичић, Драгана",
year = "2016",
abstract = "У овом раду наглашен је значај архивске грађе за етнологију као научну дисциплину, посебно у дијелу нематеријалног културног насљеђа. Рад је настао на основу личног дугогодишњег искуства у раду са архивским изворима у значајним архивским институцијама у Црној Гори и иностранству, као и на основу досадашње примјене архивистике у етнолошкој пракси. Покушала сам да пружим одговоре на питања везана за примјену архивских извора у етнологији, посебно у дијелу нематеријалног културног насљеђа и истакнем значај ових истраживања за културу исхране. На примјерима из херцегновског краја као само једном сегменту културног богатства, лако се увјерити о значају оваквих и на овим темељима заснованих истраживања за хуманистику шире посматрано., This study discusses the importance of archival sources within ethnology as a scientific discipline, especially in the area of nonmaterial cultural heritage. The study is a result of decades’ long personal experience in working with archival sources in major archival institutions in Montenegro and abroad, and based on the current application in ethnological archival practice. I tried to answer questions related to the use of archival sources in ethnology, especially in the area of non-material
cultural heritage and to underline the importance of this research to the culture of food. Examples from Herceg Novi area serve as an illustration to support this thesis in ethnology but also within the humanistic sciences in general.",
publisher = "Цетиње : Државни архив Црне Горе",
journal = "Архивски записи : часопис за архивску теорију и праксу / Archival notes : Archival theory and practice review",
title = "Архивски извори у служби нематеријалног културног насљеђа: примјери из херцегновског краја, Archive sources as means to discover non-material cultural heritage: examples from Herceg Novi area",
pages = "155-172",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7552"
}

Радојичић, Д.. (2016). Архивски извори у служби нематеријалног културног насљеђа: примјери из херцегновског краја. in Архивски записи : часопис за архивску теорију и праксу / Archival notes : Archival theory and practice review
Цетиње : Државни архив Црне Горе.(1), 155-172.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7552

Радојичић Д. Архивски извори у служби нематеријалног културног насљеђа: примјери из херцегновског краја. in Архивски записи : часопис за архивску теорију и праксу / Archival notes : Archival theory and practice review. 2016;(1):155-172.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7552 .

Радојичић, Драгана, "Архивски извори у служби нематеријалног културног насљеђа: примјери из херцегновског краја" in Архивски записи : часопис за архивску теорију и праксу / Archival notes : Archival theory and practice review, no. 1 (2016):155-172,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7552 .

TY  - JOUR
AU  - Радойичич, Драгана
PY  - 2016
UR  - http://www.antromercury.ru/doc/36_2016.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7429
AB  - В данной работе рассматривается культура питания через призму современной жизни москвичей и ее отражение у мигрантов из России в Черногории. Культура питания прошла длительный путь, постепенно отделяющий ее от природного инстинкта и превращающий в явление, демонстрирующее степень очеловеченности, с тем чтобы впоследствии, в современную эпоху процесс «насыщения желудка» превратился в автоматизированное действие, которое следует совершить как можно быстрее, дешевле и при возможно меньших затратах энергии. Явление «глобальной кухни» представляет особый интерес для этнолого-антропологических исследований современных форм быта крупных городов, особенно Москвы, где пища стала символом ускорения (едим на скорую руку, потому что у нас нет времени), символом демократизации (у нас равные права), символом разрушенной семьи (дети все чаще кушают фастфуд вместо маминой стряпни). При этом не следует игнорировать и другую сторону воздействия быстрого питания: в социальном плане оно вновь довольно резко подчеркнуло разницу между бедными и богатыми, в то время как в другом аспекте, аспекте здоровья, привело к настоящей эпидемии ожирения. Пища приобрела статус истинного кругосветного путешественника в разнообразных своих формах, и таким образом тема питания становится вопросом отношения к себе и к миру, а не только проблемой хлеба насущного.
AB  - In this paper, we consider the food culture through the prism of modern culture of Muscovites
and its reflection in the Russian migrants life in Montenegro. Food culture went a long way,
gradually separating it from the natural instinct and turns into a phenomenon peculiar to
a human, so that, subsequently, in the modern era the process of “stomach saturation” has
turned into an automated action that should make as soon as possible, cheaper and possibly
less energy. The phenomenon of “global kitchen “ is of particular interest to the ethnological
and anthropological studies of the contemporary forms of life of large cities, especially in
Moscow, where the food was the acceleration symbol (eat in a hurry, because we do not have
the time), the democratization of character (we have the same rights), and a symbol of broken
families (children are more likely to eat fast food instead of my mother’s cooking). One should
not ignore the other side effects of fast food: in social terms, it is again quite sharply emphasized
the difference between the rich and the poor, while in another aspect, the aspect of health, led to
this epidemic of obesity. Food acquired the status of a true circumnavigation of the traveller in a
variety of its forms, and thus supply the theme becomes a matter of attitude to himself and to the
world, not just the problem of sustenance.
PB  - Москва : РАН, Институт этнологии и антропологии им. Н.Н. Миклухо-Маклая
T2  - Вестник антропологии / Herald of Anthropology
T1  - Питание как символ ускорения
T1  - Food as a symbol of acceleration
SP  - 165
EP  - 174
VL  - 36
IS  - 4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7429
ER  - 

@article{
author = "Радойичич, Драгана",
year = "2016",
abstract = "В данной работе рассматривается культура питания через призму современной жизни москвичей и ее отражение у мигрантов из России в Черногории. Культура питания прошла длительный путь, постепенно отделяющий ее от природного инстинкта и превращающий в явление, демонстрирующее степень очеловеченности, с тем чтобы впоследствии, в современную эпоху процесс «насыщения желудка» превратился в автоматизированное действие, которое следует совершить как можно быстрее, дешевле и при возможно меньших затратах энергии. Явление «глобальной кухни» представляет особый интерес для этнолого-антропологических исследований современных форм быта крупных городов, особенно Москвы, где пища стала символом ускорения (едим на скорую руку, потому что у нас нет времени), символом демократизации (у нас равные права), символом разрушенной семьи (дети все чаще кушают фастфуд вместо маминой стряпни). При этом не следует игнорировать и другую сторону воздействия быстрого питания: в социальном плане оно вновь довольно резко подчеркнуло разницу между бедными и богатыми, в то время как в другом аспекте, аспекте здоровья, привело к настоящей эпидемии ожирения. Пища приобрела статус истинного кругосветного путешественника в разнообразных своих формах, и таким образом тема питания становится вопросом отношения к себе и к миру, а не только проблемой хлеба насущного., In this paper, we consider the food culture through the prism of modern culture of Muscovites
and its reflection in the Russian migrants life in Montenegro. Food culture went a long way,
gradually separating it from the natural instinct and turns into a phenomenon peculiar to
a human, so that, subsequently, in the modern era the process of “stomach saturation” has
turned into an automated action that should make as soon as possible, cheaper and possibly
less energy. The phenomenon of “global kitchen “ is of particular interest to the ethnological
and anthropological studies of the contemporary forms of life of large cities, especially in
Moscow, where the food was the acceleration symbol (eat in a hurry, because we do not have
the time), the democratization of character (we have the same rights), and a symbol of broken
families (children are more likely to eat fast food instead of my mother’s cooking). One should
not ignore the other side effects of fast food: in social terms, it is again quite sharply emphasized
the difference between the rich and the poor, while in another aspect, the aspect of health, led to
this epidemic of obesity. Food acquired the status of a true circumnavigation of the traveller in a
variety of its forms, and thus supply the theme becomes a matter of attitude to himself and to the
world, not just the problem of sustenance.",
publisher = "Москва : РАН, Институт этнологии и антропологии им. Н.Н. Миклухо-Маклая",
journal = "Вестник антропологии / Herald of Anthropology",
title = "Питание как символ ускорения, Food as a symbol of acceleration",
pages = "165-174",
volume = "36",
number = "4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7429"
}

Радойичич, Д.. (2016). Питание как символ ускорения. in Вестник антропологии / Herald of Anthropology
Москва : РАН, Институт этнологии и антропологии им. Н.Н. Миклухо-Маклая., 36(4), 165-174.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7429

Радойичич Д. Питание как символ ускорения. in Вестник антропологии / Herald of Anthropology. 2016;36(4):165-174.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7429 .

Радойичич, Драгана, "Питание как символ ускорения" in Вестник антропологии / Herald of Anthropology, 36, no. 4 (2016):165-174,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7429 .

TY  - JOUR
AU  - Радојичић, Драгана
PY  - 2016
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/118/78
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7683
AB  - Реномирани истраживач Р. Столична, као стручњак широке научне
компетенције и велике креативности, дала је значајан допринос антрополошким
истраживањима културе исхране. Полазећи од већ утврђених методолошких
поступака, успела је да изгради и оригиналан приступ, који се може примењивати
у даљим сличним истраживањима. Стога ова монографија заслужује пажњу и уже
стручне (етнолошко-антрополошке) и шире читалачке публике.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Нова критичка разматрања о исхрани у социјализму – пример из Словачке
SP  - 596
EP  - 599
VL  - 64
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7683
ER  - 

@article{
author = "Радојичић, Драгана",
year = "2016",
abstract = "Реномирани истраживач Р. Столична, као стручњак широке научне
компетенције и велике креативности, дала је значајан допринос антрополошким
истраживањима културе исхране. Полазећи од већ утврђених методолошких
поступака, успела је да изгради и оригиналан приступ, који се може примењивати
у даљим сличним истраживањима. Стога ова монографија заслужује пажњу и уже
стручне (етнолошко-антрополошке) и шире читалачке публике.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Нова критичка разматрања о исхрани у социјализму – пример из Словачке",
pages = "596-599",
volume = "64",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7683"
}

Радојичић, Д.. (2016). Нова критичка разматрања о исхрани у социјализму – пример из Словачке. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 64(3), 596-599.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7683

Радојичић Д. Нова критичка разматрања о исхрани у социјализму – пример из Словачке. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2016;64(3):596-599.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7683 .

Радојичић, Драгана, "Нова критичка разматрања о исхрани у социјализму – пример из Словачке" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 64, no. 3 (2016):596-599,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7683 .

TY  - CHAP
AU  - Радойичич, Драгана
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8696
AB  - Волею судеб эмигрировавшие после Октябрьской
революции русские навсегда остались в мультиконфесионалной и мультиэтничной среде Балкан. Это была элита
царской России – офицеры высшего ранга, а также профессора, врачи, деятели искусства и их семьи. Духовность они
находили в сербских православных храмах. В XXI в. начались новая волна миграций русских в Черногорию, где
многие россияне обзавелись вторым или основным домом.
Духовная общность местного населения и русских рассматривается автором через один сегмент – восстановление
Русского кладбища в г. Херцег-Нови, а также строительство
и религиозную деятельность церкви Св. Феодора Ушакова.
Ситуация в Черногории сравнивается с аналогичными
примерами этно-религиозных связей двух народов, преимущественно касающимися обновления и фукционирования Русского кладбища в г. Белая Церковь (Сербия).
PB  - Москва :   Институт этнологии и антропологии им. Н. Н. Миклухо-Маклая РАН
T2  - Европа меньшинств – меньшинства в Европе: Этнокультурные, религиозные и языковые группы
T1  - Русские кладбища в Черногории и Сербии как хранители этничности и религиозности
SP  - 251
EP  - 270
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8696
ER  - 

@inbook{
author = "Радойичич, Драгана",
year = "2016",
abstract = "Волею судеб эмигрировавшие после Октябрьской
революции русские навсегда остались в мультиконфесионалной и мультиэтничной среде Балкан. Это была элита
царской России – офицеры высшего ранга, а также профессора, врачи, деятели искусства и их семьи. Духовность они
находили в сербских православных храмах. В XXI в. начались новая волна миграций русских в Черногорию, где
многие россияне обзавелись вторым или основным домом.
Духовная общность местного населения и русских рассматривается автором через один сегмент – восстановление
Русского кладбища в г. Херцег-Нови, а также строительство
и религиозную деятельность церкви Св. Феодора Ушакова.
Ситуация в Черногории сравнивается с аналогичными
примерами этно-религиозных связей двух народов, преимущественно касающимися обновления и фукционирования Русского кладбища в г. Белая Церковь (Сербия).",
publisher = "Москва :   Институт этнологии и антропологии им. Н. Н. Миклухо-Маклая РАН",
journal = "Европа меньшинств – меньшинства в Европе: Этнокультурные, религиозные и языковые группы",
booktitle = "Русские кладбища в Черногории и Сербии как хранители этничности и религиозности",
pages = "251-270",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8696"
}

Радойичич, Д.. (2016). Русские кладбища в Черногории и Сербии как хранители этничности и религиозности. in Европа меньшинств – меньшинства в Европе: Этнокультурные, религиозные и языковые группы
Москва :   Институт этнологии и антропологии им. Н. Н. Миклухо-Маклая РАН., 251-270.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8696

Радойичич Д. Русские кладбища в Черногории и Сербии как хранители этничности и религиозности. in Европа меньшинств – меньшинства в Европе: Этнокультурные, религиозные и языковые группы. 2016;:251-270.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8696 .

Радойичич, Драгана, "Русские кладбища в Черногории и Сербии как хранители этничности и религиозности" in Европа меньшинств – меньшинства в Европе: Этнокультурные, религиозные и языковые группы (2016):251-270,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8696 .

TY  - JOUR
AU  - Lukić Krstanović, Miroslava
AU  - Radojičić, Dragana
PY  - 2015
UR  - http://www.anthroserbia.org/Content/PDF/Articles/2b6a97ed615f464684d30731b3b27ded.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8527
AB  - Елементи нематеријалног културног наслеђа представљају се као динамични процеси, живе праксе, успостављајући својеврсне културне политике на локалном, регионалном и глобалном нивоу. У Србији се нематеријално културно наслеђе пројектује као стратегија
државне политике, акумулирана научна знања, мреже разноврсних интеракција и перцепцијe његових носилаца. Имплементација нематеријалног културног наслеђа према Конвенцији Унескa покреће многа питања и иницијативе, о чему ће бити речи у овом раду.
AB  - The elements of intangible cultural heritage are presented as dynamic processes and live practices, while establishing distinct cultural policies at local, regional and global levels. In Serbia,
intangible cultural heritage is projected as a national policy strategy, accumulated academic knowledge, networks of various interactions and perceptions of its bearers. The implementation of the intangible cultural heritage policy according to the UNESCO Convention and the expression of
this heritage through the specific experience of its bearers raises many issues and initiatives. The
UNESCO Convention for the Safeguarding of the Intangible Cultural Heritage was ratified in 2010
in Serbia. In 2011, two bodies entrusted with its implementation were established under the auspices of the Ministry of Culture and Media of the Republic of Serbia: the National Committee for
the Safeguarding of Intangible Cultural Heritage and the Commission for Inscription of Intangible
Cultural Heritage in the National Register. In 2012, the Centre for Intangible Cultural Heritage was
established at the Ethnographic Museum in Belgrade. The tasks of the Centre include research,
registration, cataloguing, preservation and presentation of intangible cultural heritage in the territory of the Republic of Serbia, as well as assistance to local communities in identifying, evaluation, practice and transmission of their own cultural heritage to the next generations. The nominations that have so far been evaluated by the Commission for the National Register of Intangible Cultural Heritage and the National Committee can be classified into three groups: performance practices, crafts, and ritual and religious elements. Elements of intangible cultural heritage are presented in two ways: 1) by selecting customs, rituals, traditions, performance practice, and other elements that are identified as candidates for nomination for UNESCO lists (slava – the first element inscribed on the UNESCO list); 2) by selecting those elements in the national list which should draw attention to some customs and practices, with the aim of registering and protecting them as such, or enabling them to continue to live (more than forty elements have been registered so far). Having in mind the implementation of the intangible cultural heritage policy and the experience of work on its preservation and safeguarding we believe that it is necessary to constantly launch initiatives and review previous work, e.g. intangible cultural heritage should be treated as a process and not as a state; the emphasis should be laid on its creative potentials; heritage should be treated as a holder of human rights, freedom of choice arising from the diversity of experiences devoid of any form of discrimination; heritage should be subject to certain evaluations and control in order to encourage quality and reduce the randomness of selection, encourage children’s creativity and heritage among women, encourage intangible cultural heritage in multicultural environments and identify elements that connect and not those that divide.
PB  - Beograd: Etnografski muzej
T2  - Гласник Етнографског музеја у Београду / Bulletin of the Ethnographic Museum in Belgrade
T1  - Нематеријално културно наслеђе у Србији: праксе, знања и иницијативе
T1  - Intangible Cultural Heritage in Serbia: Practices, Knowledge and Initiatives
SP  - 165
EP  - 178
IS  - 79
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8527
ER  - 

@article{
author = "Lukić Krstanović, Miroslava and Radojičić, Dragana",
year = "2015",
abstract = "Елементи нематеријалног културног наслеђа представљају се као динамични процеси, живе праксе, успостављајући својеврсне културне политике на локалном, регионалном и глобалном нивоу. У Србији се нематеријално културно наслеђе пројектује као стратегија
државне политике, акумулирана научна знања, мреже разноврсних интеракција и перцепцијe његових носилаца. Имплементација нематеријалног културног наслеђа према Конвенцији Унескa покреће многа питања и иницијативе, о чему ће бити речи у овом раду., The elements of intangible cultural heritage are presented as dynamic processes and live practices, while establishing distinct cultural policies at local, regional and global levels. In Serbia,
intangible cultural heritage is projected as a national policy strategy, accumulated academic knowledge, networks of various interactions and perceptions of its bearers. The implementation of the intangible cultural heritage policy according to the UNESCO Convention and the expression of
this heritage through the specific experience of its bearers raises many issues and initiatives. The
UNESCO Convention for the Safeguarding of the Intangible Cultural Heritage was ratified in 2010
in Serbia. In 2011, two bodies entrusted with its implementation were established under the auspices of the Ministry of Culture and Media of the Republic of Serbia: the National Committee for
the Safeguarding of Intangible Cultural Heritage and the Commission for Inscription of Intangible
Cultural Heritage in the National Register. In 2012, the Centre for Intangible Cultural Heritage was
established at the Ethnographic Museum in Belgrade. The tasks of the Centre include research,
registration, cataloguing, preservation and presentation of intangible cultural heritage in the territory of the Republic of Serbia, as well as assistance to local communities in identifying, evaluation, practice and transmission of their own cultural heritage to the next generations. The nominations that have so far been evaluated by the Commission for the National Register of Intangible Cultural Heritage and the National Committee can be classified into three groups: performance practices, crafts, and ritual and religious elements. Elements of intangible cultural heritage are presented in two ways: 1) by selecting customs, rituals, traditions, performance practice, and other elements that are identified as candidates for nomination for UNESCO lists (slava – the first element inscribed on the UNESCO list); 2) by selecting those elements in the national list which should draw attention to some customs and practices, with the aim of registering and protecting them as such, or enabling them to continue to live (more than forty elements have been registered so far). Having in mind the implementation of the intangible cultural heritage policy and the experience of work on its preservation and safeguarding we believe that it is necessary to constantly launch initiatives and review previous work, e.g. intangible cultural heritage should be treated as a process and not as a state; the emphasis should be laid on its creative potentials; heritage should be treated as a holder of human rights, freedom of choice arising from the diversity of experiences devoid of any form of discrimination; heritage should be subject to certain evaluations and control in order to encourage quality and reduce the randomness of selection, encourage children’s creativity and heritage among women, encourage intangible cultural heritage in multicultural environments and identify elements that connect and not those that divide.",
publisher = "Beograd: Etnografski muzej",
journal = "Гласник Етнографског музеја у Београду / Bulletin of the Ethnographic Museum in Belgrade",
title = "Нематеријално културно наслеђе у Србији: праксе, знања и иницијативе, Intangible Cultural Heritage in Serbia: Practices, Knowledge and Initiatives",
pages = "165-178",
number = "79",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8527"
}

Lukić Krstanović, M.,& Radojičić, D.. (2015). Нематеријално културно наслеђе у Србији: праксе, знања и иницијативе. in Гласник Етнографског музеја у Београду / Bulletin of the Ethnographic Museum in Belgrade
Beograd: Etnografski muzej.(79), 165-178.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8527

Lukić Krstanović M, Radojičić D. Нематеријално културно наслеђе у Србији: праксе, знања и иницијативе. in Гласник Етнографског музеја у Београду / Bulletin of the Ethnographic Museum in Belgrade. 2015;(79):165-178.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8527 .

Lukić Krstanović, Miroslava, Radojičić, Dragana, "Нематеријално културно наслеђе у Србији: праксе, знања и иницијативе" in Гласник Етнографског музеја у Београду / Bulletin of the Ethnographic Museum in Belgrade, no. 79 (2015):165-178,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8527 .

TY  - BOOK
AU  - Радојичић, Драгана
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15695
PB  - Београд : Службени гласник
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T1  - Дијалози за трпезом : антрополошки огледи о култури исхране. 2. издање
SP  - 1
EP  - 277
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15695
ER  - 

@book{
author = "Радојичић, Драгана",
year = "2015",
publisher = "Београд : Службени гласник, Београд : Етнографски институт САНУ",
title = "Дијалози за трпезом : антрополошки огледи о култури исхране. 2. издање",
pages = "1-277",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15695"
}

Радојичић, Д.. (2015). Дијалози за трпезом : антрополошки огледи о култури исхране. 2. издање. 
Београд : Службени гласник., 1-277.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15695

Радојичић Д. Дијалози за трпезом : антрополошки огледи о култури исхране. 2. издање. 2015;:1-277.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15695 .

Радојичић, Драгана, "Дијалози за трпезом : антрополошки огледи о култури исхране. 2. издање" (2015):1-277,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15695 .

TY  - CHAP
AU  - Радојичић, Драгана С.
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15805
PB  - Београд : САНУ
PB  - Београд : Географски институт "Јован Цвијић"
T2  - Јован Цвијић : живот, дело, време : поводом 150 година од рођења
T1  - Јован Цвијић и "наука о народу"
SP  - 205
EP  - 209
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15805
ER  - 

@inbook{
author = "Радојичић, Драгана С.",
year = "2015",
publisher = "Београд : САНУ, Београд : Географски институт "Јован Цвијић"",
journal = "Јован Цвијић : живот, дело, време : поводом 150 година од рођења",
booktitle = "Јован Цвијић и "наука о народу"",
pages = "205-209",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15805"
}

Радојичић, Д. С.. (2015). Јован Цвијић и "наука о народу". in Јован Цвијић : живот, дело, време : поводом 150 година од рођења
Београд : САНУ., 205-209.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15805

Радојичић ДС. Јован Цвијић и "наука о народу". in Јован Цвијић : живот, дело, време : поводом 150 година од рођења. 2015;:205-209.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15805 .

Радојичић, Драгана С., "Јован Цвијић и "наука о народу"" in Јован Цвијић : живот, дело, време : поводом 150 година од рођења (2015):205-209,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15805 .

TY  - CHAP
AU  - Radojičić, Dragana
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16322
PB  - Ljubljana : Založba ZRC
T2  - Vizualna antropologija. Osebne izkušnje in institucionalni vidiki / Visual Anthropology. Personal Experiences and Institutional Aspects
T1  - Naško Križnar’s Contribution to the Development of Visual Anthropology in Serbia
T1  - Prispevek Naška Križnarja k razvoju vizualne antropologije v Srbiji
SP  - 249
EP  - 257
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16322
ER  - 

@inbook{
author = "Radojičić, Dragana",
year = "2015",
publisher = "Ljubljana : Založba ZRC",
journal = "Vizualna antropologija. Osebne izkušnje in institucionalni vidiki / Visual Anthropology. Personal Experiences and Institutional Aspects",
booktitle = "Naško Križnar’s Contribution to the Development of Visual Anthropology in Serbia, Prispevek Naška Križnarja k razvoju vizualne antropologije v Srbiji",
pages = "249-257",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16322"
}

Radojičić, D.. (2015). Naško Križnar’s Contribution to the Development of Visual Anthropology in Serbia. in Vizualna antropologija. Osebne izkušnje in institucionalni vidiki / Visual Anthropology. Personal Experiences and Institutional Aspects
Ljubljana : Založba ZRC., 249-257.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16322

Radojičić D. Naško Križnar’s Contribution to the Development of Visual Anthropology in Serbia. in Vizualna antropologija. Osebne izkušnje in institucionalni vidiki / Visual Anthropology. Personal Experiences and Institutional Aspects. 2015;:249-257.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16322 .

Radojičić, Dragana, "Naško Križnar’s Contribution to the Development of Visual Anthropology in Serbia" in Vizualna antropologija. Osebne izkušnje in institucionalni vidiki / Visual Anthropology. Personal Experiences and Institutional Aspects (2015):249-257,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16322 .

TY  - CHAP
AU  - Радојичић, Драгана
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16329
AB  - Овај рад је заснован на теоријским разматрањима проблематике коју обухвата култура исхране, условљена бројним друштвеним, историјским, климатским и другим факторима. Говор хране је увек аутентичан, а системи исхране су различити, будући да сведоче о дубокој и интензивној повезаности гастрономије са целокупном културном баштином и њеним развојем, као и са идентитетским променама.
AB  - This study is based on different theories of food culture which is in turn influenced by a great number of factors including social, historical, climatic and other. The message of food is always unique, while the systems of food are different. This situation reflects the direct inner feelings that test to the deep and intense connection between gastronomy and the overall culture heritage, its development and the identity changes. The eating habits can be a reliable record of the past. Through food, during the ritual events and celebration of holidays throughout the year, archaic elements are preserved. It can be said that food (both the type and its symbolism) are one of the most consistent elements of rituals. Serbia has always been the country for agriculture and livestock. This left a mark on the food culture, and most of these traditions still exist today. Significant changes occurred after the World War II, when Serbian people from Banija, Lika, Kordun, some parts of Bosnia and Hercegovina, Montenegro and Kosovo and Metohija colonized the territory of Vojvodina. People in Vojvodina accepted the influences of other cultures, absorbing only as much that wouldn’t threaten the origins and survival of their tradition and food culture. There are regional and traditional differences in food culture as well as the rural and urban ones. Food used in rituals and traditional customs has so many unique features. Recipes are passed down from one generation to another and are almost always altered in every household. The food culture with all its unique characteristics and tastes of times long passed is experiencing its renaissance and shows no signs of weakening.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Обредна пракса – речима о храни : на материјалу из српских говора Војводине
T1  - Аутентични говор хране
SP  - 83
EP  - 95
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16329
ER  - 

@inbook{
author = "Радојичић, Драгана",
year = "2014",
abstract = "Овај рад је заснован на теоријским разматрањима проблематике коју обухвата култура исхране, условљена бројним друштвеним, историјским, климатским и другим факторима. Говор хране је увек аутентичан, а системи исхране су различити, будући да сведоче о дубокој и интензивној повезаности гастрономије са целокупном културном баштином и њеним развојем, као и са идентитетским променама., This study is based on different theories of food culture which is in turn influenced by a great number of factors including social, historical, climatic and other. The message of food is always unique, while the systems of food are different. This situation reflects the direct inner feelings that test to the deep and intense connection between gastronomy and the overall culture heritage, its development and the identity changes. The eating habits can be a reliable record of the past. Through food, during the ritual events and celebration of holidays throughout the year, archaic elements are preserved. It can be said that food (both the type and its symbolism) are one of the most consistent elements of rituals. Serbia has always been the country for agriculture and livestock. This left a mark on the food culture, and most of these traditions still exist today. Significant changes occurred after the World War II, when Serbian people from Banija, Lika, Kordun, some parts of Bosnia and Hercegovina, Montenegro and Kosovo and Metohija colonized the territory of Vojvodina. People in Vojvodina accepted the influences of other cultures, absorbing only as much that wouldn’t threaten the origins and survival of their tradition and food culture. There are regional and traditional differences in food culture as well as the rural and urban ones. Food used in rituals and traditional customs has so many unique features. Recipes are passed down from one generation to another and are almost always altered in every household. The food culture with all its unique characteristics and tastes of times long passed is experiencing its renaissance and shows no signs of weakening.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Обредна пракса – речима о храни : на материјалу из српских говора Војводине",
booktitle = "Аутентични говор хране",
pages = "83-95",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16329"
}

Радојичић, Д.. (2014). Аутентични говор хране. in Обредна пракса – речима о храни : на материјалу из српских говора Војводине
Нови Сад : Матица српска., 83-95.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16329

Радојичић Д. Аутентични говор хране. in Обредна пракса – речима о храни : на материјалу из српских говора Војводине. 2014;:83-95.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16329 .

Радојичић, Драгана, "Аутентични говор хране" in Обредна пракса – речима о храни : на материјалу из српских говора Војводине (2014):83-95,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16329 .