TY  - CONF
AU  - Илин, Жарко
AU  - Адамовић, Борис
AU  - Војиновић, Ђорђе
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13194
AB  - Специфичност у развијености кореновог система, његова
слаба усисна моћ, развијеност у односу на надземну вегетативну масу, висок
економски и укупан биолошки принос, мали садржај суве материје и висок
садржај воде у вегетативним и генеративним органима, различито време и
начини сетве, односно, садње разлози су због чега поврће има повећане захтеве за земљиштем и водом. Приликом избора земљишта за гајење поврћа,
у различитим системима производње, неопходно је обратити пажњу на следеће особине: нагиб (инклинација) терена, ниво подземних вода, закоровљеност земљишта, експозицију терена, тип и плодност земљишта.
Због вероватних климатских промена, глобалног и регионалног карактера, долази до великог смањења просечне резерве квалитетне воде за
пиће и наводњавање. Имајући у виду поменуту чињеницу треба истаћи да
интензивна повртарска производња се не може замислити без додатног наводњавања читаве године на отвореном пољу и у различитим облицима и
типовима заштићеног простора. У сушним годинама падне свега 190‒200
mm. Поред количине падавина пресудан значај на обезбеђеност поврћа водом има распоред падавина у току вегетације. То значи да је дефицит падавина у зависности од биљне врсте и дужине вегетације, начина и времена
производње на нивоу од 150 до 550 mm, минимум 40‒80 mm код врста кратке
вегетације. Критичан сушни период се јавља током априла и маја месеца у условима сувог пролећа и током друге половине јуна па све до краја септембра,
понекад и у првој половини октобра месеца. Заливна норма је условљена типом земљишта, фазом раста и развића, дубином кореновог система, дневном
потрошњом воде на евапотранспирацију и техничким карактеристикама
система за наводњавање. Потрошња воде на евапотранспирацију у повртарству се креће од 1,0 пa до преко 6,5 mm дневно у зависности од усева и суме
радијације у Ј/cm2
 или W/m2.
AB  - Vegetables have high water requirements due to a specific structure of
their root system, its low suction power, root development in comparison to
aboveground vegetative mass, high economic and total biological yields, low dry
matter content and high water content in the vegetative and generative organs, as
well as different dates and ways of planting. When selecting the soil for vegetable
growing in various production systems, it is necessary to take into account the
following aspects: slope (degree of inclination) of the land, groundwater level,
weediness of the soil, field exposure, soil type and fertility.
Due to probable climate changes of global and regional character, average
reserves of quality drinking water and irrigation water are dramatically decreasing.
Bearing in mind this fact, it should be pointed out that intensive vegetable growing
is unlikely without additional irrigation throughout the year, both in the open
field and various greenhouses. Dry years see only 190‒200 mm precipitation. In
addition to the quantity of precipitation, the distribution of precipitation during
the growing period is also crucial for water supply to the vegetables. This means
that 150‒550 mm precipitation marks the deficit level depending on the crop
species, growing period, mode and time of growing, with the minimum of 40‒80
mm for species with a short growing period. The critical dry periods include
April and May (dry spring) and from the second half of June until late September,
stretching even to mid-October in some cases. Watering norm depends on the
soil type, growth and development phases, the depth of the root system, daily
water consumption due to evapotranspiration and technical characteristics of
the irrigation system. Water consumption due to evapotranspiration in vegetable
production ranges from 1.0 to over 6.5 mm per day, depending on the crop and
sum of radiation (Ј/cm2
 or W/m2).
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Рационално коришћење земљишта и вода у Србији
T1  - Избор земљишта и потребе поврћа за водом
T1  - Selection of soils and water requirements for vegetables
SP  - 259
EP  - 276
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13194
ER  - 

@conference{
author = "Илин, Жарко and Адамовић, Борис and Војиновић, Ђорђе",
year = "2021",
abstract = "Специфичност у развијености кореновог система, његова
слаба усисна моћ, развијеност у односу на надземну вегетативну масу, висок
економски и укупан биолошки принос, мали садржај суве материје и висок
садржај воде у вегетативним и генеративним органима, различито време и
начини сетве, односно, садње разлози су због чега поврће има повећане захтеве за земљиштем и водом. Приликом избора земљишта за гајење поврћа,
у различитим системима производње, неопходно је обратити пажњу на следеће особине: нагиб (инклинација) терена, ниво подземних вода, закоровљеност земљишта, експозицију терена, тип и плодност земљишта.
Због вероватних климатских промена, глобалног и регионалног карактера, долази до великог смањења просечне резерве квалитетне воде за
пиће и наводњавање. Имајући у виду поменуту чињеницу треба истаћи да
интензивна повртарска производња се не може замислити без додатног наводњавања читаве године на отвореном пољу и у различитим облицима и
типовима заштићеног простора. У сушним годинама падне свега 190‒200
mm. Поред количине падавина пресудан значај на обезбеђеност поврћа водом има распоред падавина у току вегетације. То значи да је дефицит падавина у зависности од биљне врсте и дужине вегетације, начина и времена
производње на нивоу од 150 до 550 mm, минимум 40‒80 mm код врста кратке
вегетације. Критичан сушни период се јавља током априла и маја месеца у условима сувог пролећа и током друге половине јуна па све до краја септембра,
понекад и у првој половини октобра месеца. Заливна норма је условљена типом земљишта, фазом раста и развића, дубином кореновог система, дневном
потрошњом воде на евапотранспирацију и техничким карактеристикама
система за наводњавање. Потрошња воде на евапотранспирацију у повртарству се креће од 1,0 пa до преко 6,5 mm дневно у зависности од усева и суме
радијације у Ј/cm2
 или W/m2., Vegetables have high water requirements due to a specific structure of
their root system, its low suction power, root development in comparison to
aboveground vegetative mass, high economic and total biological yields, low dry
matter content and high water content in the vegetative and generative organs, as
well as different dates and ways of planting. When selecting the soil for vegetable
growing in various production systems, it is necessary to take into account the
following aspects: slope (degree of inclination) of the land, groundwater level,
weediness of the soil, field exposure, soil type and fertility.
Due to probable climate changes of global and regional character, average
reserves of quality drinking water and irrigation water are dramatically decreasing.
Bearing in mind this fact, it should be pointed out that intensive vegetable growing
is unlikely without additional irrigation throughout the year, both in the open
field and various greenhouses. Dry years see only 190‒200 mm precipitation. In
addition to the quantity of precipitation, the distribution of precipitation during
the growing period is also crucial for water supply to the vegetables. This means
that 150‒550 mm precipitation marks the deficit level depending on the crop
species, growing period, mode and time of growing, with the minimum of 40‒80
mm for species with a short growing period. The critical dry periods include
April and May (dry spring) and from the second half of June until late September,
stretching even to mid-October in some cases. Watering norm depends on the
soil type, growth and development phases, the depth of the root system, daily
water consumption due to evapotranspiration and technical characteristics of
the irrigation system. Water consumption due to evapotranspiration in vegetable
production ranges from 1.0 to over 6.5 mm per day, depending on the crop and
sum of radiation (Ј/cm2
 or W/m2).",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Рационално коришћење земљишта и вода у Србији",
title = "Избор земљишта и потребе поврћа за водом, Selection of soils and water requirements for vegetables",
pages = "259-276",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13194"
}

Илин, Ж., Адамовић, Б.,& Војиновић, Ђ.. (2021). Избор земљишта и потребе поврћа за водом. in Рационално коришћење земљишта и вода у Србији
Београд : Српска академија наука и уметности., 259-276.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13194

Илин Ж, Адамовић Б, Војиновић Ђ. Избор земљишта и потребе поврћа за водом. in Рационално коришћење земљишта и вода у Србији. 2021;:259-276.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13194 .

Илин, Жарко, Адамовић, Борис, Војиновић, Ђорђе, "Избор земљишта и потребе поврћа за водом" in Рационално коришћење земљишта и вода у Србији (2021):259-276,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13194 .

TY  - CONF
AU  - Илин, Жарко
AU  - Мутавџић, Беба
AU  - Адамовић, Борис
AU  - Новковић, Небојша
AU  - Илин, Соња
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10105
AB  - Производња поврћа у Србији има веома дугу тради-
цију. Гајило се 68 најразличитијих врста поврћа. Има сва обележја про изводње
у региону, на југоистоку Европе, Европи и свету. Гаји се релативно велики број
врста. У Регистру пољопривредног биља је 41 врста поврћа, с тим да већи еко-
номски и привредни значај има око 30 врста најразноврснијег поврћа. Про-
изводи се целе године у башти, на њиви и у различити м облицима и типовима
привременог и сталног заштићеног простора. С обзиром на привредни и еко-
номски значај ове производње циљ рада је да се укаже на могућност обновљи-
вог коришћења природних ресурса у сеоским подручјима Србије уз примену
нових технологија. Коришћени су званичн и статистички подаци Републичког
завода за статистику, Министарства пољопривреде и анкета. Резултати истра-
живања су статистички обрађени. Званична стати стика во ди евиденцију о
производњи 10 повртарских врста и кромпира. У периоду од 2010–2016. го-
дине у просеку се произведе 1.028.789,3 t поврћа и 724.211,0 t кромпира са по-
вршине од 123.676,9 ha (74.616,8 ha десет повртарских врста и 49.060,1 ha кро-
мпира). Поврће се највише произведе у АП Војводини (377.466,6 t), а кромпир
у региону Шумадије и западне Србије (312.898,0 t). Процена је да се у баштама
(48.799 ha) произведе још око 409.240 t поврћа. Осим тога на значајним повр-
шинама се производи кукуруз шећерац (3.433 ha), зачинска паприка (3.558 ha),
боранија (2.558 ha), карфиол (422 ha) и брокола (380 ha) углавном за по требе
прерађивачке индустрије. У сталном заштићеном простору произведе се око
247.202,0 t поврћа са површине од 2.421.8 ha. Процена је да се у привре меном
заштићеном простору произведе још око 120.000,0 t свежег поврћа са површи-
ни од око 3.000,0 ha.
Већина произведеног поврћа намењена је свежој потрошњи, део се
прерађује пре свега замрзавањем, затим сушењем, пастеризацијом, биофер-
ментацијом и у новије време минималном обрадом. Прерађено поврће је на-
мењено домаћем тржишту, а мање количине се извозе. Спољнотрговинска
размена са светом је позитивна. Нажалост, резултати су врло скромни и ни
изблиза се не користе у мери којој би то могло с обзиром на ниво производње
и природне услове.
AB  - Vegetable production in Serbia has a very long tradition, with 68 diff erent
species having been grown here. Serbian vegetable growing has all the characteristics
of vegetable growing in the region, southeast Europe, Europe and the world.
A relatively large number of species are cultivated. Th ere are 41 vegetable species
in the Register of Agricultural Plants, but around 30 species of various vegetables
have greater economic and commercial signifi cance. Vegetables are grown all year
in gardens, on fi elds and in diff erent types of temporary and permanent greenhouses.
Since such production is economically and commercially important, the
aim of this study was to present the possibility of sustainable use of natural resources
in rural areas of Serbia using new technologies. Offi cial statistical data
were collected from the Republic Institute for Statistics, Ministry of Agriculture
and various surveys. Th e results were statistically analysed. Sustainable vegetable production means the volume of production which
can primarily satisfy the demands of Serbian citizens for diff erent vegetables all
year round. Th e food safety of the citizens of Serbia can be accomplished by combining
garden production, fi eld production and specialized production on family
commercial farms for fresh consumption and processing and in greenhouses.
Conventional production is dominant, with certain elements of good agricultural
practice. Vegetable production in gardens has all the characteristics of
organic production system. In this system the areas are still very low here, as is the
total production, even though there is demand for products from this production
system from open fi elds and greenhouses.
Offi cial statistics record 10 vegetable species and potato being grown. Th e average
values for the period 2010-2016 were 1,028,789.3 t vegetables and 724,211.0 t
potato being grown on an area of 123,676.9 ha (74,616.8 ha for ten vegetable species
and 49,060.1 ha for potato). Vegetables are mostly grown in Voj vodina (377,466.6
t) and potato in Šumadija region and West Serbia (312,898.0 t). It is estimated
that around 409,240 t vegetables are also produced in gardens (48,799 ha). Apart
from that, sweet corn (3,433 ha), spice pepper (3,558 ha), green beans (2,558 ha),
caulifl ower (422 ha) and broccoli (380 ha) are also produced on signifi cant areas,
mostly for the processing industry. In permanent greenhouses 247,202.0 t of vegetables
are also produced from the area of 2,421.8 ha. It is estimated that around
120,000.0 t of fresh vegetables are grown in temporary greenhouses on an area of
3,000.0 ha. Th e majority of produced vegetables are intended for fresh consumption,
and a portion is processed by freezing, drying, pasteurization, biofermentation
and recently minimal processing. Th e processed vegetables are intended for the
domestic market, while some is exported. Average of 52,092 t vegetables and potato
are processed. Foreign trade exchange is positive. Unfortunately, the results are
low and not as nearly as could be expected considering the level of production and
natural conditions. In the period 2012-2016 the average export was 70,991,994.4
EUR. Th e same period showed the import of 55,840,629 EUR. Th e diff erence of
export over import was 15,151,365.4 EUR.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије
T1  - Одрживост производње, прераде и спољнотрговинске размене поврћа у Србији
T1  - Sustainability of vegetable production, processing and foreign trade exchange in Serbia
SP  - 175
EP  - 198
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10105
ER  - 

@conference{
author = "Илин, Жарко and Мутавџић, Беба and Адамовић, Борис and Новковић, Небојша and Илин, Соња",
year = "2019",
abstract = "Производња поврћа у Србији има веома дугу тради-
цију. Гајило се 68 најразличитијих врста поврћа. Има сва обележја про изводње
у региону, на југоистоку Европе, Европи и свету. Гаји се релативно велики број
врста. У Регистру пољопривредног биља је 41 врста поврћа, с тим да већи еко-
номски и привредни значај има око 30 врста најразноврснијег поврћа. Про-
изводи се целе године у башти, на њиви и у различити м облицима и типовима
привременог и сталног заштићеног простора. С обзиром на привредни и еко-
номски значај ове производње циљ рада је да се укаже на могућност обновљи-
вог коришћења природних ресурса у сеоским подручјима Србије уз примену
нових технологија. Коришћени су званичн и статистички подаци Републичког
завода за статистику, Министарства пољопривреде и анкета. Резултати истра-
живања су статистички обрађени. Званична стати стика во ди евиденцију о
производњи 10 повртарских врста и кромпира. У периоду од 2010–2016. го-
дине у просеку се произведе 1.028.789,3 t поврћа и 724.211,0 t кромпира са по-
вршине од 123.676,9 ha (74.616,8 ha десет повртарских врста и 49.060,1 ha кро-
мпира). Поврће се највише произведе у АП Војводини (377.466,6 t), а кромпир
у региону Шумадије и западне Србије (312.898,0 t). Процена је да се у баштама
(48.799 ha) произведе још око 409.240 t поврћа. Осим тога на значајним повр-
шинама се производи кукуруз шећерац (3.433 ha), зачинска паприка (3.558 ha),
боранија (2.558 ha), карфиол (422 ha) и брокола (380 ha) углавном за по требе
прерађивачке индустрије. У сталном заштићеном простору произведе се око
247.202,0 t поврћа са површине од 2.421.8 ha. Процена је да се у привре меном
заштићеном простору произведе још око 120.000,0 t свежег поврћа са површи-
ни од око 3.000,0 ha.
Већина произведеног поврћа намењена је свежој потрошњи, део се
прерађује пре свега замрзавањем, затим сушењем, пастеризацијом, биофер-
ментацијом и у новије време минималном обрадом. Прерађено поврће је на-
мењено домаћем тржишту, а мање количине се извозе. Спољнотрговинска
размена са светом је позитивна. Нажалост, резултати су врло скромни и ни
изблиза се не користе у мери којој би то могло с обзиром на ниво производње
и природне услове., Vegetable production in Serbia has a very long tradition, with 68 diff erent
species having been grown here. Serbian vegetable growing has all the characteristics
of vegetable growing in the region, southeast Europe, Europe and the world.
A relatively large number of species are cultivated. Th ere are 41 vegetable species
in the Register of Agricultural Plants, but around 30 species of various vegetables
have greater economic and commercial signifi cance. Vegetables are grown all year
in gardens, on fi elds and in diff erent types of temporary and permanent greenhouses.
Since such production is economically and commercially important, the
aim of this study was to present the possibility of sustainable use of natural resources
in rural areas of Serbia using new technologies. Offi cial statistical data
were collected from the Republic Institute for Statistics, Ministry of Agriculture
and various surveys. Th e results were statistically analysed. Sustainable vegetable production means the volume of production which
can primarily satisfy the demands of Serbian citizens for diff erent vegetables all
year round. Th e food safety of the citizens of Serbia can be accomplished by combining
garden production, fi eld production and specialized production on family
commercial farms for fresh consumption and processing and in greenhouses.
Conventional production is dominant, with certain elements of good agricultural
practice. Vegetable production in gardens has all the characteristics of
organic production system. In this system the areas are still very low here, as is the
total production, even though there is demand for products from this production
system from open fi elds and greenhouses.
Offi cial statistics record 10 vegetable species and potato being grown. Th e average
values for the period 2010-2016 were 1,028,789.3 t vegetables and 724,211.0 t
potato being grown on an area of 123,676.9 ha (74,616.8 ha for ten vegetable species
and 49,060.1 ha for potato). Vegetables are mostly grown in Voj vodina (377,466.6
t) and potato in Šumadija region and West Serbia (312,898.0 t). It is estimated
that around 409,240 t vegetables are also produced in gardens (48,799 ha). Apart
from that, sweet corn (3,433 ha), spice pepper (3,558 ha), green beans (2,558 ha),
caulifl ower (422 ha) and broccoli (380 ha) are also produced on signifi cant areas,
mostly for the processing industry. In permanent greenhouses 247,202.0 t of vegetables
are also produced from the area of 2,421.8 ha. It is estimated that around
120,000.0 t of fresh vegetables are grown in temporary greenhouses on an area of
3,000.0 ha. Th e majority of produced vegetables are intended for fresh consumption,
and a portion is processed by freezing, drying, pasteurization, biofermentation
and recently minimal processing. Th e processed vegetables are intended for the
domestic market, while some is exported. Average of 52,092 t vegetables and potato
are processed. Foreign trade exchange is positive. Unfortunately, the results are
low and not as nearly as could be expected considering the level of production and
natural conditions. In the period 2012-2016 the average export was 70,991,994.4
EUR. Th e same period showed the import of 55,840,629 EUR. Th e diff erence of
export over import was 15,151,365.4 EUR.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије",
title = "Одрживост производње, прераде и спољнотрговинске размене поврћа у Србији, Sustainability of vegetable production, processing and foreign trade exchange in Serbia",
pages = "175-198",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10105"
}

Илин, Ж., Мутавџић, Б., Адамовић, Б., Новковић, Н.,& Илин, С.. (2019). Одрживост производње, прераде и спољнотрговинске размене поврћа у Србији. in Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије
Београд : Српска академија наука и уметности., 175-198.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10105

Илин Ж, Мутавџић Б, Адамовић Б, Новковић Н, Илин С. Одрживост производње, прераде и спољнотрговинске размене поврћа у Србији. in Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије. 2019;:175-198.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10105 .

Илин, Жарко, Мутавџић, Беба, Адамовић, Борис, Новковић, Небојша, Илин, Соња, "Одрживост производње, прераде и спољнотрговинске размене поврћа у Србији" in Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије (2019):175-198,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10105 .

TY  - CONF
AU  - Шкорић, Драган
AU  - Кесеровић, Зоран
AU  - Илин, Жарко
AU  - Црнобарац, Јован
AU  - Кораћ, Нада
AU  - Ковачевић, Душко
AU  - Ољача, Снежана
AU  - Сивчев, Биљана
AU  - Лазаревић, Ратко
AU  - Митровић, Милован
AU  - Томић, Данило
AU  - Гулан, Бранислав
AU  - Тимотић, Урош
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10558
AB  - Група аутора овог рада има намеру да прикаже садашње стање у селима и
пољопривреди Србије. Српска села су у пропадању, чак у 86% њих смањује се број ста-
новника, а око 1.200 је у фази нестајања. Детаљно је приказан скуп проблема који су
везани за село и пољопривреду. Демографски проблеми чине један од кључних пробле-
ма данашњег села и његовог лошег економског положаја. Уситњеност поседа и старач-
ка домаћинства представљају препреку за бржи развој села и модерне пољопривреде.
Подстиче се удруживање сељана у задруге и акционарска друштва. Подстицаји државе
покренули су у селима веру у удруживање.
Највећи проблеми су у брдско-планинским регионима, где треба много тога учи-
нити за оживљавање села. Идеја да се део државног земљишта додели за коришћење
младим брачним паровима у регионима где је то могуће може покренути сеоски раз-
вој., Треба законским одредбама омогућити да се напуштене њиве, ливаде и пашња-
ци у брдско-планинским регионима уступе младим брачним паровима на коришћење.
Треба омогућити да се активира производња традиционалних финалних производа.
Оснивањем прерадних капацитета у оквиру напредних домаћинстава и задруга може
се покренути развој села и запошљавање младих генерација. Сеоски туризам је битно
развијати. Регионални пројекти, аграрни градићи, оснивање аграрног фонда дијаспоре,
организовано коришћење геотермалних извора и други природни ресурси су велика
шанса за опоравак и развој села и пољопривреде.
Други део рада детаљно разматра стање и перспективе код интензивних произ-
водњи као што су сточарство, воћарство, повртарство, виногради и квалитетна вина,
органска производња и на крају ратарство као најмасовнија производња. Код интен-
зивних производњи приказано је садашње стање, правци развоја, као и достигнућа у
производњи која се очекују до 2040. године. Предвиђања су веома амбициозна и траже
велика улагања. Она могу бити остварљива уз свеобухватну активност свих актера у производњи, од месне заједнице, општина, округа, покрајина до Републике Србије. У
реализацији амбициозних планова за развој села и пољопривреде, важно место треба
да има банкарски систем кроз адекватно кредитирање.
У раду није разматран значај фондова ЕУ, а то ће бити учињено када Србија поста-
не пуноправни члан Европске уније.
AB  - The group of authors of the review paper intended to present the current state
in rural areas of Serbia and Serbian agriculture. Serbian villages have been in decline due
to rural depopulation in 86% of the villages, whereas 1200 villages are vanishing. An array
of issues concerning rural areas and agriculture have been described in detail. Demographic
problems and low economic status are among the key current problems of rural areas. Land
fragmentation and older households prevent more efficient development of rural areas and
modern agriculture: Peasant farms joining together in cooperatives and joint-stock societies.
State business incentives uplifted the rural cooperative spirit.
Major problems are observed in hilly and mountainous areas, where great efforts need
to be invested into rural revival. The idea of granting young married couples the use of state
land could stimulate rural development. Legal basis should be established to allow young
couples to use abandoned fields, meadows and pastures in hilly and mountainous regions,
while the manufacture of traditional products should be encouraged. The establishment of
processing facilities in more progressive households and cooperatives could revitalize rural
communities and boost employment of younger generations. Promotion of rural tourism is
also important. Regional projects, agricultural settlements, initiating diaspora investment in
agriculture, as well as organized use of geothermal and other natural resources, are a major
chance for recovery and progress of rural areas and agriculture.
In the second part the paper reviews in detail the current state and prospects of various
types of intensive production, such as livestock production, fruit and vegetable growing, vineyards
and high-quality wine, organic production, and field crop growing as the most frequent
type. Current state and directions for the development of intensive production have been
presented in the review paper, including the estimated achievements of production by 2040.
Ambitious estimates which have been laid out require great investments, obtainable through
joint activity of local communities, municipalities, districts, provinces and the Republic of
Serbia. The banking system also plays an important role in the realization of ambitious plans
for rural and agricultural development through adequate lending policies.
The review paper did not focus on the significance of EU funding, which will be addressed
when the Republic of Serbia is admitted into the European Union as a member state.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Економија : запосленост и рад у Србији у XXI веку
T1  - Перспективе развоја села и пољопривреде у Србији до 2040. године
T1  - Rural and agricultural development prospects in Serbia until 2040
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10558
ER  - 

@conference{
author = "Шкорић, Драган and Кесеровић, Зоран and Илин, Жарко and Црнобарац, Јован and Кораћ, Нада and Ковачевић, Душко and Ољача, Снежана and Сивчев, Биљана and Лазаревић, Ратко and Митровић, Милован and Томић, Данило and Гулан, Бранислав and Тимотић, Урош",
year = "2018",
abstract = "Група аутора овог рада има намеру да прикаже садашње стање у селима и
пољопривреди Србије. Српска села су у пропадању, чак у 86% њих смањује се број ста-
новника, а око 1.200 је у фази нестајања. Детаљно је приказан скуп проблема који су
везани за село и пољопривреду. Демографски проблеми чине један од кључних пробле-
ма данашњег села и његовог лошег економског положаја. Уситњеност поседа и старач-
ка домаћинства представљају препреку за бржи развој села и модерне пољопривреде.
Подстиче се удруживање сељана у задруге и акционарска друштва. Подстицаји државе
покренули су у селима веру у удруживање.
Највећи проблеми су у брдско-планинским регионима, где треба много тога учи-
нити за оживљавање села. Идеја да се део државног земљишта додели за коришћење
младим брачним паровима у регионима где је то могуће може покренути сеоски раз-
вој., Треба законским одредбама омогућити да се напуштене њиве, ливаде и пашња-
ци у брдско-планинским регионима уступе младим брачним паровима на коришћење.
Треба омогућити да се активира производња традиционалних финалних производа.
Оснивањем прерадних капацитета у оквиру напредних домаћинстава и задруга може
се покренути развој села и запошљавање младих генерација. Сеоски туризам је битно
развијати. Регионални пројекти, аграрни градићи, оснивање аграрног фонда дијаспоре,
организовано коришћење геотермалних извора и други природни ресурси су велика
шанса за опоравак и развој села и пољопривреде.
Други део рада детаљно разматра стање и перспективе код интензивних произ-
водњи као што су сточарство, воћарство, повртарство, виногради и квалитетна вина,
органска производња и на крају ратарство као најмасовнија производња. Код интен-
зивних производњи приказано је садашње стање, правци развоја, као и достигнућа у
производњи која се очекују до 2040. године. Предвиђања су веома амбициозна и траже
велика улагања. Она могу бити остварљива уз свеобухватну активност свих актера у производњи, од месне заједнице, општина, округа, покрајина до Републике Србије. У
реализацији амбициозних планова за развој села и пољопривреде, важно место треба
да има банкарски систем кроз адекватно кредитирање.
У раду није разматран значај фондова ЕУ, а то ће бити учињено када Србија поста-
не пуноправни члан Европске уније., The group of authors of the review paper intended to present the current state
in rural areas of Serbia and Serbian agriculture. Serbian villages have been in decline due
to rural depopulation in 86% of the villages, whereas 1200 villages are vanishing. An array
of issues concerning rural areas and agriculture have been described in detail. Demographic
problems and low economic status are among the key current problems of rural areas. Land
fragmentation and older households prevent more efficient development of rural areas and
modern agriculture: Peasant farms joining together in cooperatives and joint-stock societies.
State business incentives uplifted the rural cooperative spirit.
Major problems are observed in hilly and mountainous areas, where great efforts need
to be invested into rural revival. The idea of granting young married couples the use of state
land could stimulate rural development. Legal basis should be established to allow young
couples to use abandoned fields, meadows and pastures in hilly and mountainous regions,
while the manufacture of traditional products should be encouraged. The establishment of
processing facilities in more progressive households and cooperatives could revitalize rural
communities and boost employment of younger generations. Promotion of rural tourism is
also important. Regional projects, agricultural settlements, initiating diaspora investment in
agriculture, as well as organized use of geothermal and other natural resources, are a major
chance for recovery and progress of rural areas and agriculture.
In the second part the paper reviews in detail the current state and prospects of various
types of intensive production, such as livestock production, fruit and vegetable growing, vineyards
and high-quality wine, organic production, and field crop growing as the most frequent
type. Current state and directions for the development of intensive production have been
presented in the review paper, including the estimated achievements of production by 2040.
Ambitious estimates which have been laid out require great investments, obtainable through
joint activity of local communities, municipalities, districts, provinces and the Republic of
Serbia. The banking system also plays an important role in the realization of ambitious plans
for rural and agricultural development through adequate lending policies.
The review paper did not focus on the significance of EU funding, which will be addressed
when the Republic of Serbia is admitted into the European Union as a member state.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Економија : запосленост и рад у Србији у XXI веку",
title = "Перспективе развоја села и пољопривреде у Србији до 2040. године, Rural and agricultural development prospects in Serbia until 2040",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10558"
}

Шкорић, Д., Кесеровић, З., Илин, Ж., Црнобарац, Ј., Кораћ, Н., Ковачевић, Д., Ољача, С., Сивчев, Б., Лазаревић, Р., Митровић, М., Томић, Д., Гулан, Б.,& Тимотић, У.. (2018). Перспективе развоја села и пољопривреде у Србији до 2040. године. in Економија : запосленост и рад у Србији у XXI веку
Београд : Српска академија наука и уметности..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10558

Шкорић Д, Кесеровић З, Илин Ж, Црнобарац Ј, Кораћ Н, Ковачевић Д, Ољача С, Сивчев Б, Лазаревић Р, Митровић М, Томић Д, Гулан Б, Тимотић У. Перспективе развоја села и пољопривреде у Србији до 2040. године. in Економија : запосленост и рад у Србији у XXI веку. 2018;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10558 .

Шкорић, Драган, Кесеровић, Зоран, Илин, Жарко, Црнобарац, Јован, Кораћ, Нада, Ковачевић, Душко, Ољача, Снежана, Сивчев, Биљана, Лазаревић, Ратко, Митровић, Милован, Томић, Данило, Гулан, Бранислав, Тимотић, Урош, "Перспективе развоја села и пољопривреде у Србији до 2040. године" in Економија : запосленост и рад у Србији у XXI веку (2018),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10558 .