Radivojević, Maja

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0003-3713-3491
  • Radivojević, Maja (7)
  • Радивојевић, Маја (7)
  • Радивојевић, Maja (6)
  • Радивојевић, Маја Љ. (6)
  • Radivojević, Maja Lj. (1)

Author's Bibliography

Од злата јабука – свирала у музичкој традицији Србије. / Golden Apple – Frula in the Serbian musical tradition. Уредници: Светлана Азањац и Драгана Маринковић. Београд: ПГП РТС, 2022.

Радивојевић, Маја

(Београд : Музиколошки институт САНУ, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Радивојевић, Маја
PY  - 2023
UR  - https://muzikologija-musicology.com/index.php/MM/article/view/100
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16276
AB  - Аудио-издања традиционалне народне инструменталне музике у Србији сразмерно су ређа од вокалних и вокално-инструменталних. Пажњу посебно заслужују она посвећена једном инструменту, као што је то случај са диском Од злата јабука – свирала у музичкој традицији Србије у издању ПГП РТС-а, који су уредиле и продуцирале етномузиколошкиње Светлана Азањац и Драгана Маринковић.
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T2  - Музикологија-Musicology
T1  - Од злата јабука – свирала у музичкој традицији Србије. / Golden Apple – Frula in the Serbian musical tradition. Уредници: Светлана Азањац и Драгана Маринковић. Београд: ПГП РТС, 2022.
SP  - 189
EP  - 191
IS  - 35
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16276
ER  - 
@article{
author = "Радивојевић, Маја",
year = "2023",
abstract = "Аудио-издања традиционалне народне инструменталне музике у Србији сразмерно су ређа од вокалних и вокално-инструменталних. Пажњу посебно заслужују она посвећена једном инструменту, као што је то случај са диском Од злата јабука – свирала у музичкој традицији Србије у издању ПГП РТС-а, који су уредиле и продуцирале етномузиколошкиње Светлана Азањац и Драгана Маринковић.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Музикологија-Musicology",
title = "Од злата јабука – свирала у музичкој традицији Србије. / Golden Apple – Frula in the Serbian musical tradition. Уредници: Светлана Азањац и Драгана Маринковић. Београд: ПГП РТС, 2022.",
pages = "189-191",
number = "35",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16276"
}
Радивојевић, М.. (2023). Од злата јабука – свирала у музичкој традицији Србије. / Golden Apple – Frula in the Serbian musical tradition. Уредници: Светлана Азањац и Драгана Маринковић. Београд: ПГП РТС, 2022.. in Музикологија-Musicology
Београд : Музиколошки институт САНУ.(35), 189-191.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16276
Радивојевић М. Од злата јабука – свирала у музичкој традицији Србије. / Golden Apple – Frula in the Serbian musical tradition. Уредници: Светлана Азањац и Драгана Маринковић. Београд: ПГП РТС, 2022.. in Музикологија-Musicology. 2023;(35):189-191.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16276 .
Радивојевић, Маја, "Од злата јабука – свирала у музичкој традицији Србије. / Golden Apple – Frula in the Serbian musical tradition. Уредници: Светлана Азањац и Драгана Маринковић. Београд: ПГП РТС, 2022." in Музикологија-Musicology, no. 35 (2023):189-191,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16276 .

Милија Радивојевић Баја - традиција у настајању

Радивојевић, Maja

(Пожаревац : Удружење грађана "Импулс" Србија, 2023)

TY  - GEN
AU  - Радивојевић, Maja
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14326
AB  - Оно што срећемо код Милије Радивојевића Баје јесте пример прилагођавања старих вредности новом времену. На одређен начин, он трансформише оно што му је остављено у „аманет“, дајући му свој лични печат, јер чак и њему као недвосмислено утицајном иноватору, љубав према свом народу и песми не дозвољава да потпуно искорачи из традиционалних оквира, те у том смислу он функционише и као чувар традиције. Упркос свим специфичностима које красе овог надасве посебног музичара, као и чињеници да је на простору у којем живи (а и шире) јединствен по свом третману музике, њега ипак не треба посматрати као „страно тело“ у садашњости, већ пре као мост ка новим схватањима наше традиције. Зато Милијино стваралаштво са пуним правом можемо посматрати као један нови пут нашег традиционалног израза и допринос овог народног уметника оправдано означити као „традицију у настајању“.
PB  - Пожаревац : Удружење грађана "Импулс" Србија
T1  - Милија Радивојевић Баја - традиција у настајању
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14326
ER  - 
@misc{
author = "Радивојевић, Maja",
year = "2023",
abstract = "Оно што срећемо код Милије Радивојевића Баје јесте пример прилагођавања старих вредности новом времену. На одређен начин, он трансформише оно што му је остављено у „аманет“, дајући му свој лични печат, јер чак и њему као недвосмислено утицајном иноватору, љубав према свом народу и песми не дозвољава да потпуно искорачи из традиционалних оквира, те у том смислу он функционише и као чувар традиције. Упркос свим специфичностима које красе овог надасве посебног музичара, као и чињеници да је на простору у којем живи (а и шире) јединствен по свом третману музике, њега ипак не треба посматрати као „страно тело“ у садашњости, већ пре као мост ка новим схватањима наше традиције. Зато Милијино стваралаштво са пуним правом можемо посматрати као један нови пут нашег традиционалног израза и допринос овог народног уметника оправдано означити као „традицију у настајању“.",
publisher = "Пожаревац : Удружење грађана "Импулс" Србија",
title = "Милија Радивојевић Баја - традиција у настајању",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14326"
}
Радивојевић, M.. (2023). Милија Радивојевић Баја - традиција у настајању. 
Пожаревац : Удружење грађана "Импулс" Србија..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14326
Радивојевић M. Милија Радивојевић Баја - традиција у настајању. 2023;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14326 .
Радивојевић, Maja, "Милија Радивојевић Баја - традиција у настајању" (2023),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14326 .

Muški pevački oktet iz sela Drmna. Jedinstven primer višeglasnog narodnog pevanja u Stigu

Radivojević, Maja

(Sarajevo : Muzikološko društvo FBiH, Univerzitet u Sarajevu – Muzička akademija, 2022)

TY  - CONF
AU  - Radivojević, Maja
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13470
AB  - Južno od Dunava, u regiji severoistočne Srbije koja se naziva Stig, leži selo Drmno koje krije oblike narodnog muziciranja do sada nepoznate etnomuzikološkoj javnosti. Budući da su ovaj predeo istraživači (neopravdano) kroz istoriju zaobilazili, podaci o srpskoj vokalnoj praksi Stiga su do skora bili vrlo oskudni. Situacija se donekle izmenila zahvaljujući projektu Istraživanje muzičko-plesnog folklornog nasleđa Stiga, koji je finansiralo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Ovim, tek početnim istraživanjima nisu detektovani višeglasni oblici na području Stiga, budući da oni danas ne egzistiraju ni u aktuelnoj praksi, ni u sećanju sagovornika sa terena. Ipak, proučavanje je nastavljeno i nakon okončanja samog projekta, te je pronađeno nekoliko audio snimaka muškog vokalnog okteta iz sela Drmna. Ovaj ansambl je pesme izvodio u četvoroglasnom stavu, a struktura i faktura otpevanih primera ne korespondira u potpunosti sa do sada zabeleženim primerima višeglasnog pevanja Srbije. Cilj ove studije biće da se muzički primeri etnomuzikološki obrade, zahvaljujući čemu će se izdvojiti njihove muzičke karakteristike. Pokušaj je i da se ovo pevanje kontekstualno smesti u istorijski okvir aktivnog delovanja okteta, te da se odgovori na pitanja: Šta je dovelo do razvoja ovakvog načina pevanja? Kakav je uticaj imalo ne samo na lokalnu, već i regionalnu (muzičku) kulturu? Zbog čega se ovakva praksa nije primila u okruženju i zašto je danas napuštena?
PB  - Sarajevo : Muzikološko društvo FBiH, Univerzitet u Sarajevu – Muzička akademija
C3  - 13. međunarodni simpozij "Muzika u društvu" / 13th International Symposium "Music in Society"
T1  - Muški pevački oktet iz sela Drmna. Jedinstven primer višeglasnog narodnog pevanja u Stigu
T1  - Male Singing Octet from the Village of Drmno. A Unique Example of Polyphonic Folk Singing in the Region of Stig
SP  - 140
EP  - 141
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13470
ER  - 
@conference{
author = "Radivojević, Maja",
year = "2022",
abstract = "Južno od Dunava, u regiji severoistočne Srbije koja se naziva Stig, leži selo Drmno koje krije oblike narodnog muziciranja do sada nepoznate etnomuzikološkoj javnosti. Budući da su ovaj predeo istraživači (neopravdano) kroz istoriju zaobilazili, podaci o srpskoj vokalnoj praksi Stiga su do skora bili vrlo oskudni. Situacija se donekle izmenila zahvaljujući projektu Istraživanje muzičko-plesnog folklornog nasleđa Stiga, koji je finansiralo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Ovim, tek početnim istraživanjima nisu detektovani višeglasni oblici na području Stiga, budući da oni danas ne egzistiraju ni u aktuelnoj praksi, ni u sećanju sagovornika sa terena. Ipak, proučavanje je nastavljeno i nakon okončanja samog projekta, te je pronađeno nekoliko audio snimaka muškog vokalnog okteta iz sela Drmna. Ovaj ansambl je pesme izvodio u četvoroglasnom stavu, a struktura i faktura otpevanih primera ne korespondira u potpunosti sa do sada zabeleženim primerima višeglasnog pevanja Srbije. Cilj ove studije biće da se muzički primeri etnomuzikološki obrade, zahvaljujući čemu će se izdvojiti njihove muzičke karakteristike. Pokušaj je i da se ovo pevanje kontekstualno smesti u istorijski okvir aktivnog delovanja okteta, te da se odgovori na pitanja: Šta je dovelo do razvoja ovakvog načina pevanja? Kakav je uticaj imalo ne samo na lokalnu, već i regionalnu (muzičku) kulturu? Zbog čega se ovakva praksa nije primila u okruženju i zašto je danas napuštena?",
publisher = "Sarajevo : Muzikološko društvo FBiH, Univerzitet u Sarajevu – Muzička akademija",
journal = "13. međunarodni simpozij "Muzika u društvu" / 13th International Symposium "Music in Society"",
title = "Muški pevački oktet iz sela Drmna. Jedinstven primer višeglasnog narodnog pevanja u Stigu, Male Singing Octet from the Village of Drmno. A Unique Example of Polyphonic Folk Singing in the Region of Stig",
pages = "140-141",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13470"
}
Radivojević, M.. (2022). Muški pevački oktet iz sela Drmna. Jedinstven primer višeglasnog narodnog pevanja u Stigu. in 13. međunarodni simpozij "Muzika u društvu" / 13th International Symposium "Music in Society"
Sarajevo : Muzikološko društvo FBiH, Univerzitet u Sarajevu – Muzička akademija., 140-141.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13470
Radivojević M. Muški pevački oktet iz sela Drmna. Jedinstven primer višeglasnog narodnog pevanja u Stigu. in 13. međunarodni simpozij "Muzika u društvu" / 13th International Symposium "Music in Society". 2022;:140-141.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13470 .
Radivojević, Maja, "Muški pevački oktet iz sela Drmna. Jedinstven primer višeglasnog narodnog pevanja u Stigu" in 13. međunarodni simpozij "Muzika u društvu" / 13th International Symposium "Music in Society" (2022):140-141,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13470 .

Културно наслеђе Стига и Пожаревачке Мораве

Радивојевић, Maja

(Пожаревац : Центар за културу Пожаревац, 2022)

TY  - GEN
AU  - Радивојевић, Maja
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12943
PB  - Пожаревац : Центар за културу Пожаревац
T1  - Културно наслеђе Стига и Пожаревачке Мораве
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12943
ER  - 
@misc{
author = "Радивојевић, Maja",
year = "2022",
publisher = "Пожаревац : Центар за културу Пожаревац",
title = "Културно наслеђе Стига и Пожаревачке Мораве",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12943"
}
Радивојевић, M.. (2022). Културно наслеђе Стига и Пожаревачке Мораве. 
Пожаревац : Центар за културу Пожаревац..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12943
Радивојевић M. Културно наслеђе Стига и Пожаревачке Мораве. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12943 .
Радивојевић, Maja, "Културно наслеђе Стига и Пожаревачке Мораве" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12943 .

Традиционалне песме Срба из Црноречја. Пошле моме – традиционалне песме црноречких Срба у извођењу женских ансамбала из Бољевца и Илина. Lassies left – Traditional Songs of Serbs from Crnorečje (Black River Area). Бољевац – Београд: Културно-образовни центар „Бољевац“ – Balkan Culture Heritage, 2021. CD (70 мин.) + текстуални прилог (40 стр.)

Радивојевић, Maja

(Београд : Удружење фолклориста Србије, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Радивојевић, Maja
PY  - 2022
UR  - http://folkloristika.org
UR  - http://folkloristics.org
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14325
AB  - Етномузиколошки звучни записи постали су богатији за још једно издање вокалне праксе источне Србије. Аудио-публикација Пошле моме – традиционалне песме црноречких Срба у извођењу женских
ансамбала из Бољевца и Илина настала као резултат рада на пројекту „Кликну вила“, реализованом у периоду од 2015. до 2020. године. Носиоци пројекта били су КУД „Бољевац“ и Културно-образовни центар Бољевац, а идејни творац и аутор Ненад Радосављевић, уметнички руководилац. Издавачи компакт-диска су Културно образовни центар „Бољевац“ из Бољевца и Балканско културно наслеђе (Balkan Culture Heritage) из Београда.
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије
PB  - Београд : Филолошки факултет Универзитета у Београду
PB  - Београд : Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
T2  - Фолклористика
T1  - Традиционалне песме Срба из Црноречја. Пошле моме – традиционалне песме црноречких Срба у извођењу женских ансамбала из Бољевца и Илина. Lassies left – Traditional Songs of Serbs from Crnorečje (Black River Area). Бољевац – Београд: Културно-образовни центар „Бољевац“ – Balkan Culture Heritage, 2021. CD (70 мин.) + текстуални прилог (40 стр.)
SP  - 213
EP  - 216
VL  - 7
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14325
ER  - 
@article{
author = "Радивојевић, Maja",
year = "2022",
abstract = "Етномузиколошки звучни записи постали су богатији за још једно издање вокалне праксе источне Србије. Аудио-публикација Пошле моме – традиционалне песме црноречких Срба у извођењу женских
ансамбала из Бољевца и Илина настала као резултат рада на пројекту „Кликну вила“, реализованом у периоду од 2015. до 2020. године. Носиоци пројекта били су КУД „Бољевац“ и Културно-образовни центар Бољевац, а идејни творац и аутор Ненад Радосављевић, уметнички руководилац. Издавачи компакт-диска су Културно образовни центар „Бољевац“ из Бољевца и Балканско културно наслеђе (Balkan Culture Heritage) из Београда.",
publisher = "Београд : Удружење фолклориста Србије, Београд : Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд : Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"",
journal = "Фолклористика",
title = "Традиционалне песме Срба из Црноречја. Пошле моме – традиционалне песме црноречких Срба у извођењу женских ансамбала из Бољевца и Илина. Lassies left – Traditional Songs of Serbs from Crnorečje (Black River Area). Бољевац – Београд: Културно-образовни центар „Бољевац“ – Balkan Culture Heritage, 2021. CD (70 мин.) + текстуални прилог (40 стр.)",
pages = "213-216",
volume = "7",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14325"
}
Радивојевић, M.. (2022). Традиционалне песме Срба из Црноречја. Пошле моме – традиционалне песме црноречких Срба у извођењу женских ансамбала из Бољевца и Илина. Lassies left – Traditional Songs of Serbs from Crnorečje (Black River Area). Бољевац – Београд: Културно-образовни центар „Бољевац“ – Balkan Culture Heritage, 2021. CD (70 мин.) + текстуални прилог (40 стр.). in Фолклористика
Београд : Удружење фолклориста Србије., 7(2), 213-216.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14325
Радивојевић M. Традиционалне песме Срба из Црноречја. Пошле моме – традиционалне песме црноречких Срба у извођењу женских ансамбала из Бољевца и Илина. Lassies left – Traditional Songs of Serbs from Crnorečje (Black River Area). Бољевац – Београд: Културно-образовни центар „Бољевац“ – Balkan Culture Heritage, 2021. CD (70 мин.) + текстуални прилог (40 стр.). in Фолклористика. 2022;7(2):213-216.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14325 .
Радивојевић, Maja, "Традиционалне песме Срба из Црноречја. Пошле моме – традиционалне песме црноречких Срба у извођењу женских ансамбала из Бољевца и Илина. Lassies left – Traditional Songs of Serbs from Crnorečje (Black River Area). Бољевац – Београд: Културно-образовни центар „Бољевац“ – Balkan Culture Heritage, 2021. CD (70 мин.) + текстуални прилог (40 стр.)" in Фолклористика, 7, no. 2 (2022):213-216,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14325 .

Димитрије О. Големовић, Власи: традиционална народна музика. Muzika Vlahilor djin lumje. Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2019. ISBN 978-86-80602-08-0

Радивојевић, Маја

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Радивојевић, Маја
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11665
AB  - Историјат етномузиколошких проучавања влашке музике у Србији дуг је више од шездесет година, али упркос немалом временском интервалу нису сви сегменти влашке музике испитани у потпуности, а ни систематично. Резултати истраживања су најчешће представљени у виду мањих појединачних научних студија, док је у оквиру већих монографских издања влашка музика готово увек била посматрана у спрези са српском. Највећи допринос на овом пољу до сада су дали др Драгослав Девић и др Димитрије Големовић, некадашњи редовни професори и шефови Катедре за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Димитрије О. Големовић, Власи: традиционална народна музика. Muzika Vlahilor djin lumje. Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2019. ISBN 978-86-80602-08-0
SP  - 173
EP  - 175
IS  - 30
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11665
ER  - 
@article{
author = "Радивојевић, Маја",
year = "2021",
abstract = "Историјат етномузиколошких проучавања влашке музике у Србији дуг је више од шездесет година, али упркос немалом временском интервалу нису сви сегменти влашке музике испитани у потпуности, а ни систематично. Резултати истраживања су најчешће представљени у виду мањих појединачних научних студија, док је у оквиру већих монографских издања влашка музика готово увек била посматрана у спрези са српском. Највећи допринос на овом пољу до сада су дали др Драгослав Девић и др Димитрије Големовић, некадашњи редовни професори и шефови Катедре за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Димитрије О. Големовић, Власи: традиционална народна музика. Muzika Vlahilor djin lumje. Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2019. ISBN 978-86-80602-08-0",
pages = "173-175",
number = "30",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11665"
}
Радивојевић, М.. (2021). Димитрије О. Големовић, Власи: традиционална народна музика. Muzika Vlahilor djin lumje. Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2019. ISBN 978-86-80602-08-0. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(30), 173-175.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11665
Радивојевић М. Димитрије О. Големовић, Власи: традиционална народна музика. Muzika Vlahilor djin lumje. Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2019. ISBN 978-86-80602-08-0. in Музикологија / Musicology. 2021;(30):173-175.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11665 .
Радивојевић, Маја, "Димитрије О. Големовић, Власи: традиционална народна музика. Muzika Vlahilor djin lumje. Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2019. ISBN 978-86-80602-08-0" in Музикологија / Musicology, no. 30 (2021):173-175,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11665 .

Marija Vitas: Sephardim – the Thread of the Mediterranean, Production of Thematic Channels of Radio Belgrade, RTS, Serbia

Radivojević, Maja

(Podgaj : INSAM Institute for Contemporary Artistic Music, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Radivojević, Maja
PY  - 2021
UR  - https://insam-institute.com/wp-content/uploads/2021/07/9.-INSAM-Journal-6-Maja-Radivojevic.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12402
AB  - Non-profit association COPEAM, dedicated to the promotion of dialogue and cultural integration in the Mediterranean region, which has operational headquarters in Rome at the offices of the Italian Radio and Television (RAI), this year for the third time announced a competition titled “Making a story from archives” for audio-visual work. This year’s regional competition was dedicated to the topic “The relationship between Mediterranean countries: a historical perspective”, which is not surprising, considering the fact that the association organizes various events to protect and promote the Euro-Mediterranean audiovisual heritage...
PB  - Podgaj : INSAM Institute for Contemporary Artistic Music
T2  - INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology
T1  - Marija Vitas: Sephardim – the Thread of the Mediterranean, Production of Thematic Channels of Radio Belgrade, RTS, Serbia
SP  - 115
EP  - 117
IS  - 6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12402
ER  - 
@article{
author = "Radivojević, Maja",
year = "2021",
abstract = "Non-profit association COPEAM, dedicated to the promotion of dialogue and cultural integration in the Mediterranean region, which has operational headquarters in Rome at the offices of the Italian Radio and Television (RAI), this year for the third time announced a competition titled “Making a story from archives” for audio-visual work. This year’s regional competition was dedicated to the topic “The relationship between Mediterranean countries: a historical perspective”, which is not surprising, considering the fact that the association organizes various events to protect and promote the Euro-Mediterranean audiovisual heritage...",
publisher = "Podgaj : INSAM Institute for Contemporary Artistic Music",
journal = "INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology",
title = "Marija Vitas: Sephardim – the Thread of the Mediterranean, Production of Thematic Channels of Radio Belgrade, RTS, Serbia",
pages = "115-117",
number = "6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12402"
}
Radivojević, M.. (2021). Marija Vitas: Sephardim – the Thread of the Mediterranean, Production of Thematic Channels of Radio Belgrade, RTS, Serbia. in INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology
Podgaj : INSAM Institute for Contemporary Artistic Music.(6), 115-117.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12402
Radivojević M. Marija Vitas: Sephardim – the Thread of the Mediterranean, Production of Thematic Channels of Radio Belgrade, RTS, Serbia. in INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology. 2021;(6):115-117.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12402 .
Radivojević, Maja, "Marija Vitas: Sephardim – the Thread of the Mediterranean, Production of Thematic Channels of Radio Belgrade, RTS, Serbia" in INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology, no. 6 (2021):115-117,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12402 .

Милија Радивојевић Баја: Традиција у настајању

Радивојевић, Маја

(Пожаревац : Импулс Србија, 2021)

TY  - BOOK
AU  - Радивојевић, Маја
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12401
AB  - Традиционално народно певање је тема на коју сам усмерила своју научну пажњу још од студентских дана. Учећи о специфичностима вокалних облика у различитим деловима Србије, била сам разочарана чињеницом да се о певању из краја у којем живим веома мало
зна. Као што је донекле и својствено етномузиколозима, и ја сам истраживачко интересовање током година усмерила на свој родни крај, тј. на територију града Пожаревца, а претходно изнесено сазнање, које се тиче сиромашног узорка музичких примера овог
краја у доступној литератури, пружило ми је додатни подстицај. Будући да је сусретање са музиком у природном окружењу данас веома ретко, ни ја нисам имала много среће да забележим оно што је од вокалне праксе у овом крају остало. Радијски репертоар је готово у потпуности потиснуо некадашње народно музицирање у пожаревачким селима, те је била права реткост срести човека који се може присетити и извести по који старији вокални пример. Међутим, распитујући се где бих могла да одем и снимим оно што је било предмет мог истраживања, сазнала сам за народног здравичара и музичара Милију Радивојевића, пријатељима познатијег под надимком Баја.
PB  - Пожаревац : Импулс Србија
T1  - Милија Радивојевић Баја: Традиција у настајању
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12401
ER  - 
@book{
author = "Радивојевић, Маја",
year = "2021",
abstract = "Традиционално народно певање је тема на коју сам усмерила своју научну пажњу још од студентских дана. Учећи о специфичностима вокалних облика у различитим деловима Србије, била сам разочарана чињеницом да се о певању из краја у којем живим веома мало
зна. Као што је донекле и својствено етномузиколозима, и ја сам истраживачко интересовање током година усмерила на свој родни крај, тј. на територију града Пожаревца, а претходно изнесено сазнање, које се тиче сиромашног узорка музичких примера овог
краја у доступној литератури, пружило ми је додатни подстицај. Будући да је сусретање са музиком у природном окружењу данас веома ретко, ни ја нисам имала много среће да забележим оно што је од вокалне праксе у овом крају остало. Радијски репертоар је готово у потпуности потиснуо некадашње народно музицирање у пожаревачким селима, те је била права реткост срести човека који се може присетити и извести по који старији вокални пример. Међутим, распитујући се где бих могла да одем и снимим оно што је било предмет мог истраживања, сазнала сам за народног здравичара и музичара Милију Радивојевића, пријатељима познатијег под надимком Баја.",
publisher = "Пожаревац : Импулс Србија",
title = "Милија Радивојевић Баја: Традиција у настајању",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12401"
}
Радивојевић, М.. (2021). Милија Радивојевић Баја: Традиција у настајању. 
Пожаревац : Импулс Србија..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12401
Радивојевић М. Милија Радивојевић Баја: Традиција у настајању. 2021;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12401 .
Радивојевић, Маја, "Милија Радивојевић Баја: Традиција у настајању" (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12401 .

Examining contemporary fieldwork challenges: researching minority music in Serbia

Radivojević, Maja

(Institute of Musicology SASA, Beograd, 2020)

TY  - CONF
AU  - Radivojević, Maja
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9439
AB  - Exploring musical culture to which you approach as cultural outsider, brings with it many challenges. This is also the case with Vlach minority living in northeastern Serbia, whose research is further complicated by the current political developments and division of its members over how they see themselves. The first problem that arises is the question of who to choose as interlocutor (should the selection be made exclusively on the basis of nationality or on the basis of knowledge of Vlach music). In this regard also arises question how to choose (whether to address local communities, cultural centers and National Council of Vlachs, or go to the fi eld without prior notice and inquire directly with the people in the village). Next dilemma is what aspects of musical life should be taken in consideration (private, public, virtual). The issues of attitudes towards the researcher is particularly important, especially since the (re)construction of cultural values is in force in the Vlach community (researcher is usually seen in two ways: as someone who can professionally contribute to this process, or as someone who, as a cultural outsider, should
not deal with it at all). In that sense, the question of the infl uence of researchers on the examined community is also inevitable (is it possible not to infl uence at all?). In addition to addressing issues
from a dichotomous perspective, it will be explored a space that allows the researcher to take “in between” position (of both insider and outsider) that brings challenges and benefi ts. These are just some of the issues and problems that will be raised in this paper, the methods of fi eld research will be reviewed and some new solutions that have emerged as a result of challenges in the field today will be presented.
PB  - Institute of Musicology SASA, Beograd
T1  - Examining contemporary fieldwork challenges: researching minority music in Serbia
SP  - 72
EP  - 73
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9439
ER  - 
@conference{
author = "Radivojević, Maja",
year = "2020",
abstract = "Exploring musical culture to which you approach as cultural outsider, brings with it many challenges. This is also the case with Vlach minority living in northeastern Serbia, whose research is further complicated by the current political developments and division of its members over how they see themselves. The first problem that arises is the question of who to choose as interlocutor (should the selection be made exclusively on the basis of nationality or on the basis of knowledge of Vlach music). In this regard also arises question how to choose (whether to address local communities, cultural centers and National Council of Vlachs, or go to the fi eld without prior notice and inquire directly with the people in the village). Next dilemma is what aspects of musical life should be taken in consideration (private, public, virtual). The issues of attitudes towards the researcher is particularly important, especially since the (re)construction of cultural values is in force in the Vlach community (researcher is usually seen in two ways: as someone who can professionally contribute to this process, or as someone who, as a cultural outsider, should
not deal with it at all). In that sense, the question of the infl uence of researchers on the examined community is also inevitable (is it possible not to infl uence at all?). In addition to addressing issues
from a dichotomous perspective, it will be explored a space that allows the researcher to take “in between” position (of both insider and outsider) that brings challenges and benefi ts. These are just some of the issues and problems that will be raised in this paper, the methods of fi eld research will be reviewed and some new solutions that have emerged as a result of challenges in the field today will be presented.",
publisher = "Institute of Musicology SASA, Beograd",
title = "Examining contemporary fieldwork challenges: researching minority music in Serbia",
pages = "72-73",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9439"
}
Radivojević, M.. (2020). Examining contemporary fieldwork challenges: researching minority music in Serbia. 
Institute of Musicology SASA, Beograd., 72-73.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9439
Radivojević M. Examining contemporary fieldwork challenges: researching minority music in Serbia. 2020;:72-73.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9439 .
Radivojević, Maja, "Examining contemporary fieldwork challenges: researching minority music in Serbia" (2020):72-73,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9439 .

Vlach Vocal Traditional Music in the Region of Homolje from the Legacy of Olivera Mladenović

Radivojević, Maja

(Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Radivojević, Maja
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8894
AB  - Olivera Mladenović researched Vlach culture in the 1980s. Recordings preserved
in the archive of the Institute of Ethnography SASA also contain examples of vocal
practice of the Vlachs from Homolje region (Northeast Serbia). The material was
recorded on six audio cassettes, which were later digitized. As ethnomusicological
studies of this area are very scarce, the recorded material certainly represents a
valuable testimony to the musical culture of the Vlach ethnic community. The
aim of this article is to determine the particularities of the recorded examples,
based on ethnomusicological analysis and transcription, as well as to isolate the
vocal genres found on these audio cassettes. Vocal examples from the recordings
of Olivera Mladenović will be paired with existing examples from the literature,
as well as examples of current practice recorded by the author of this article. In
this way, at least a partial picture of the Vlachs’ musical life in Homolје from the
1980s to the present day will be established, and the comparison will allow us to
observe continuity and change.
AB  - Оливера Младеновић се бавила истраживањем влашке културе осамдесетих
година прошлог века. На снимцима који се налазе у архиву Етнографског
института САНУ забележена је и вокална пракса Влаха из Хомоља
(североисточна Србија), а материјал је снимљен на шест аудио-касета, које су
дигитализоване. Будући да су етномузиколошка проучавања поменуте области
веома оскудна, забележена грађа свакако представља драгоцено сведочење
о музичкој култури влашке етничке заједнице. Циљ рада јесте утврђивање
специфичности забележених примера, на основу етномузиколошке анализе
и транскрипције, као и издвајање вокалних жанрова који се налазе на тим
аудио касетама. Вокалним примерима са снимака Оливере Младеновић биће
придружени постојећи примери из литературе, као и примери актуелне
праксе које је забележила ауторка овог рада. На овај начин формираће се
барем делимична слика музичког живота Влаха у Хомољу од осамдесетих
година прошлог века до данас, а њиховом компарацијом сагледаће се
континуитет и промене.
AB  - С обзиром на чињеницу да су записи влашке музике Хомоља веома скромни,
заоставштина Оливере Младеновић је недвосмислено драгоцен прилог тој
материји. Звучни материјал снимљен је на шест аудио касета, које се налазе у
архиву Етнографског институтта САНУ у Београду, а заведене су као „кутија
39, касета 12, 13, 14, 17, 18, 23“. Љубазношћу колега из поменутог института,
добила сам свих шест касета на коришћење, које сам најпре дигитализовала у
Фоноархиву Музиколошког института САНУ, а потом и приступила обради
снимака, анализи и транскрипцији. На снимцима О. Младеновић налази се
укупно 18 примера вокалне праксе, међу којима су песме везане за годишњи
и животни циклус обичаја (посмртни ритуал, Бадње вече и паљење обредне
ватре), као и песме опште намене и један пример певања без речи. Велика
вредност снимака лежи и у самим разговорима о песмама и певању, будући
да је О. Младеновић инсистирала да јој се текстови песама и терминологија
везана за певање говоре на влашком језику. Тим примерима биће придружени
примери из литературе, као и 27 примера из личне архиве ауторке студије,
а захваљујући њиховој компарацији може се пратити (дис)континуитет
вокалног наслеђа Влаха из Хомоља. Иако је звучни материјал из заоставштине О. Младеновић од изузетне
важности, интерпретација туђег теренског рада није нимало лак ни захвалан
посао. Разлог томе јесу на првом месту изостанак личног доживљаја теренског
рада и личног контакта с казивачима, као и оскудни подаци о сакупљеном
материјалу. Ипак, и поред свих недостатака, захваљујући снимцима О.
Младеновић вокална пракса хомољских Влаха из осамдесетих година XX
века реконструисана је у великој мери. Увид у материјал употпуњује сазнања
не само о вокалној пракси Хомоља у једном историјском тренутку, већ
и целокупна сазнања о влашкој музици у Србији. Примери на касетама
потврђују одлике влашког певања о којем је до сада писано и одражавају многе
карактеристике до сада забележене влашке музике. Међутим, на основу њих
се могу издвојити и локалне специфичности вокалне праксе хомољског краја.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Musicology
T1  - Vlach Vocal Traditional Music in the Region of Homolje from the Legacy of Olivera Mladenović
T1  - Традиционална вокална музика Влаха у Хомољу у заоставштини Оливере Младеновић
SP  - 235
EP  - 256
IS  - 28
DO  - 10.2298/MUZ2028235R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8894
ER  - 
@article{
author = "Radivojević, Maja",
year = "2020",
abstract = "Olivera Mladenović researched Vlach culture in the 1980s. Recordings preserved
in the archive of the Institute of Ethnography SASA also contain examples of vocal
practice of the Vlachs from Homolje region (Northeast Serbia). The material was
recorded on six audio cassettes, which were later digitized. As ethnomusicological
studies of this area are very scarce, the recorded material certainly represents a
valuable testimony to the musical culture of the Vlach ethnic community. The
aim of this article is to determine the particularities of the recorded examples,
based on ethnomusicological analysis and transcription, as well as to isolate the
vocal genres found on these audio cassettes. Vocal examples from the recordings
of Olivera Mladenović will be paired with existing examples from the literature,
as well as examples of current practice recorded by the author of this article. In
this way, at least a partial picture of the Vlachs’ musical life in Homolје from the
1980s to the present day will be established, and the comparison will allow us to
observe continuity and change., Оливера Младеновић се бавила истраживањем влашке културе осамдесетих
година прошлог века. На снимцима који се налазе у архиву Етнографског
института САНУ забележена је и вокална пракса Влаха из Хомоља
(североисточна Србија), а материјал је снимљен на шест аудио-касета, које су
дигитализоване. Будући да су етномузиколошка проучавања поменуте области
веома оскудна, забележена грађа свакако представља драгоцено сведочење
о музичкој култури влашке етничке заједнице. Циљ рада јесте утврђивање
специфичности забележених примера, на основу етномузиколошке анализе
и транскрипције, као и издвајање вокалних жанрова који се налазе на тим
аудио касетама. Вокалним примерима са снимака Оливере Младеновић биће
придружени постојећи примери из литературе, као и примери актуелне
праксе које је забележила ауторка овог рада. На овај начин формираће се
барем делимична слика музичког живота Влаха у Хомољу од осамдесетих
година прошлог века до данас, а њиховом компарацијом сагледаће се
континуитет и промене., С обзиром на чињеницу да су записи влашке музике Хомоља веома скромни,
заоставштина Оливере Младеновић је недвосмислено драгоцен прилог тој
материји. Звучни материјал снимљен је на шест аудио касета, које се налазе у
архиву Етнографског институтта САНУ у Београду, а заведене су као „кутија
39, касета 12, 13, 14, 17, 18, 23“. Љубазношћу колега из поменутог института,
добила сам свих шест касета на коришћење, које сам најпре дигитализовала у
Фоноархиву Музиколошког института САНУ, а потом и приступила обради
снимака, анализи и транскрипцији. На снимцима О. Младеновић налази се
укупно 18 примера вокалне праксе, међу којима су песме везане за годишњи
и животни циклус обичаја (посмртни ритуал, Бадње вече и паљење обредне
ватре), као и песме опште намене и један пример певања без речи. Велика
вредност снимака лежи и у самим разговорима о песмама и певању, будући
да је О. Младеновић инсистирала да јој се текстови песама и терминологија
везана за певање говоре на влашком језику. Тим примерима биће придружени
примери из литературе, као и 27 примера из личне архиве ауторке студије,
а захваљујући њиховој компарацији може се пратити (дис)континуитет
вокалног наслеђа Влаха из Хомоља. Иако је звучни материјал из заоставштине О. Младеновић од изузетне
важности, интерпретација туђег теренског рада није нимало лак ни захвалан
посао. Разлог томе јесу на првом месту изостанак личног доживљаја теренског
рада и личног контакта с казивачима, као и оскудни подаци о сакупљеном
материјалу. Ипак, и поред свих недостатака, захваљујући снимцима О.
Младеновић вокална пракса хомољских Влаха из осамдесетих година XX
века реконструисана је у великој мери. Увид у материјал употпуњује сазнања
не само о вокалној пракси Хомоља у једном историјском тренутку, већ
и целокупна сазнања о влашкој музици у Србији. Примери на касетама
потврђују одлике влашког певања о којем је до сада писано и одражавају многе
карактеристике до сада забележене влашке музике. Међутим, на основу њих
се могу издвојити и локалне специфичности вокалне праксе хомољског краја.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Musicology",
title = "Vlach Vocal Traditional Music in the Region of Homolje from the Legacy of Olivera Mladenović, Традиционална вокална музика Влаха у Хомољу у заоставштини Оливере Младеновић",
pages = "235-256",
number = "28",
doi = "10.2298/MUZ2028235R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8894"
}
Radivojević, M.. (2020). Vlach Vocal Traditional Music in the Region of Homolje from the Legacy of Olivera Mladenović. in Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(28), 235-256.
https://doi.org/10.2298/MUZ2028235R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8894
Radivojević M. Vlach Vocal Traditional Music in the Region of Homolje from the Legacy of Olivera Mladenović. in Musicology. 2020;(28):235-256.
doi:10.2298/MUZ2028235R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8894 .
Radivojević, Maja, "Vlach Vocal Traditional Music in the Region of Homolje from the Legacy of Olivera Mladenović" in Musicology, no. 28 (2020):235-256,
https://doi.org/10.2298/MUZ2028235R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8894 .

Пожаревачка Морава: истраживања музичко-плесне фолклорне праксе

Радивојевић, Maja; Томић, Никола; Николић, Драган; Јовановић, Иван; Косановић, Лука; Мрвић, Лазар

(Костолац : Ценатар за културу "Костолац", 2020)

TY  - GEN
AU  - Радивојевић, Maja
AU  - Томић, Никола
AU  - Николић, Драган
AU  - Јовановић, Иван
AU  - Косановић, Лука
AU  - Мрвић, Лазар
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10287
PB  - Костолац : Ценатар за културу "Костолац"
T1  - Пожаревачка Морава: истраживања музичко-плесне фолклорне праксе
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10287
ER  - 
@misc{
author = "Радивојевић, Maja and Томић, Никола and Николић, Драган and Јовановић, Иван and Косановић, Лука and Мрвић, Лазар",
year = "2020",
publisher = "Костолац : Ценатар за културу "Костолац"",
title = "Пожаревачка Морава: истраживања музичко-плесне фолклорне праксе",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10287"
}
Радивојевић, M., Томић, Н., Николић, Д., Јовановић, И., Косановић, Л.,& Мрвић, Л.. (2020). Пожаревачка Морава: истраживања музичко-плесне фолклорне праксе. 
Костолац : Ценатар за културу "Костолац"..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10287
Радивојевић M, Томић Н, Николић Д, Јовановић И, Косановић Л, Мрвић Л. Пожаревачка Морава: истраживања музичко-плесне фолклорне праксе. 2020;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10287 .
Радивојевић, Maja, Томић, Никола, Николић, Драган, Јовановић, Иван, Косановић, Лука, Мрвић, Лазар, "Пожаревачка Морава: истраживања музичко-плесне фолклорне праксе" (2020),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10287 .

Етномузиколошка истраживања влашке музике у Србији

Радивојевић, Маја Љ.

(Нови Сад : Матица српска, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Радивојевић, Маја Љ.
PY  - 2019
UR  - maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/ZMSSU_61.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6922
AB  - Услед повећаног интересовања истраживача за музику мањина
последњих година, указала се потреба за критичком анализом досадашњих етномузиколошких проучавања. Као прегледни материјал послужило је више од седамдесет
научних јединица. У оквиру анализе студија о музици Влаха, најпре ће бити представљена општа запажања, као што су временски распон истраживања, различит степен
интересовања етномузиколога за проучавање влашке музике током шездесетогодишњег периода, специјализацију аутора за музику Влаха на основу квантитативних
показатеља – број студија које су поједини аутори посветили овој проблематици,
географске области које су истраживане, главни фокус приликом истраживања. Потом
ће све студије бити сагледане кроз призму проучавања вокалне, вокално-инструменталне и инструменталне влашке музике. Посебан акценат биће стављен на питање
идентитета, тачније, сагледавање односа аутора према Власима као мањини, будући
да је у фокусу ауторке студије управо однос влашке музике и идентитета.
AB  - Due to the interest of the researchers for the music of minorities in recent years, the need for a critical analysis of the previous ethnomusicological studies has been pointed out. The aim of this study is to highlight the degree of interest in study of this ethnomu­sicological problem, which would also contribute to the examination of the history of the discipline, especially in the national frameworks, in relation to the commitment to the research of music cultures of minority groups, very topical in the world today. Ethnomu­sicological research of the Vlach music in Serbia since the 1960s has given very hetero­geneous and incomplete, yet significant, results. Thanks to the analyzed studies, there has been gained an insight into the existence of vocal genres and instruments, as well as into the characteristics of the Vlach music language. Over a sixty-year period, changes can be monitored, but also a continuity in music, although only globally.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
T1  - Етномузиколошка истраживања влашке музике у Србији
T1  - Ethnomusicological Researches of Vlach Music in Serbia
SP  - 163
EP  - 190
IS  - 61
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6922
ER  - 
@article{
author = "Радивојевић, Маја Љ.",
year = "2019",
abstract = "Услед повећаног интересовања истраживача за музику мањина
последњих година, указала се потреба за критичком анализом досадашњих етномузиколошких проучавања. Као прегледни материјал послужило је више од седамдесет
научних јединица. У оквиру анализе студија о музици Влаха, најпре ће бити представљена општа запажања, као што су временски распон истраживања, различит степен
интересовања етномузиколога за проучавање влашке музике током шездесетогодишњег периода, специјализацију аутора за музику Влаха на основу квантитативних
показатеља – број студија које су поједини аутори посветили овој проблематици,
географске области које су истраживане, главни фокус приликом истраживања. Потом
ће све студије бити сагледане кроз призму проучавања вокалне, вокално-инструменталне и инструменталне влашке музике. Посебан акценат биће стављен на питање
идентитета, тачније, сагледавање односа аутора према Власима као мањини, будући
да је у фокусу ауторке студије управо однос влашке музике и идентитета., Due to the interest of the researchers for the music of minorities in recent years, the need for a critical analysis of the previous ethnomusicological studies has been pointed out. The aim of this study is to highlight the degree of interest in study of this ethnomu­sicological problem, which would also contribute to the examination of the history of the discipline, especially in the national frameworks, in relation to the commitment to the research of music cultures of minority groups, very topical in the world today. Ethnomu­sicological research of the Vlach music in Serbia since the 1960s has given very hetero­geneous and incomplete, yet significant, results. Thanks to the analyzed studies, there has been gained an insight into the existence of vocal genres and instruments, as well as into the characteristics of the Vlach music language. Over a sixty-year period, changes can be monitored, but also a continuity in music, although only globally.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за сценске уметности и музику",
title = "Етномузиколошка истраживања влашке музике у Србији, Ethnomusicological Researches of Vlach Music in Serbia",
pages = "163-190",
number = "61",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6922"
}
Радивојевић, М. Љ.. (2019). Етномузиколошка истраживања влашке музике у Србији. in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
Нови Сад : Матица српска.(61), 163-190.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6922
Радивојевић МЉ. Етномузиколошка истраживања влашке музике у Србији. in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику. 2019;(61):163-190.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6922 .
Радивојевић, Маја Љ., "Етномузиколошка истраживања влашке музике у Србији" in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, no. 61 (2019):163-190,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6922 .

Истраживање музичко-плесног фолклорног наслеђа Стига

Радивојевић, Maja

(Мало Црниће : Центар за културу општине Мало Црниће, 2019)

TY  - GEN
AU  - Радивојевић, Maja
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9444
PB  - Мало Црниће : Центар за културу општине Мало Црниће
T1  - Истраживање музичко-плесног фолклорног наслеђа Стига
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9444
ER  - 
@misc{
author = "Радивојевић, Maja",
year = "2019",
publisher = "Мало Црниће : Центар за културу општине Мало Црниће",
title = "Истраживање музичко-плесног фолклорног наслеђа Стига",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9444"
}
Радивојевић, M.. (2019). Истраживање музичко-плесног фолклорног наслеђа Стига. 
Мало Црниће : Центар за културу општине Мало Црниће..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9444
Радивојевић M. Истраживање музичко-плесног фолклорног наслеђа Стига. 2019;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9444 .
Радивојевић, Maja, "Истраживање музичко-плесног фолклорног наслеђа Стига" (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9444 .

Изазов бимузикалности

Радивојевић, Maja

(Студентски културни центар, Београд, 2019)

TY  - GEN
AU  - Радивојевић, Maja
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9443
AB  - Простор североисточне Србије, где се сударају и прожимају два друштвено-културно различита света веома је подстицајан за етномузиколошка истраживања, посебно када се говори о концепту бимузикалности. Управо ова проблематика представљаће фокус предавања посвећеног свирачу српског порекла који већ дуги низ година живи у Хомољу.
PB  - Студентски културни центар, Београд
T1  - Изазов бимузикалности
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9443
ER  - 
@misc{
author = "Радивојевић, Maja",
year = "2019",
abstract = "Простор североисточне Србије, где се сударају и прожимају два друштвено-културно различита света веома је подстицајан за етномузиколошка истраживања, посебно када се говори о концепту бимузикалности. Управо ова проблематика представљаће фокус предавања посвећеног свирачу српског порекла који већ дуги низ година живи у Хомољу.",
publisher = "Студентски културни центар, Београд",
title = "Изазов бимузикалности",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9443"
}
Радивојевић, M.. (2019). Изазов бимузикалности. 
Студентски културни центар, Београд..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9443
Радивојевић M. Изазов бимузикалности. 2019;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9443 .
Радивојевић, Maja, "Изазов бимузикалности" (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9443 .

Дијахронијска перспектива (дис)континуитета вокалног и вокално-инструменталног музичког изражавања Влаха у околини Петровца на Млави

Радивојевић, Маја

(Београд : Удружење фолклориста Србије, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Радивојевић, Маја
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6382
AB  - Музика влашке етничке заједнице у Србији до сада је окупирала пажњу етномузиколога, који су акценат стављали првенствено на инструменталну праксу, док су облици вокалног и вокално-инструменталног изражавања нешто мање проучавани. Разлог јесте језичка баријера, као и чињеница да је инструментална музика Влаха очувана у знатно већој мери него друга два поменута вида њеног изражавања, што је и био подстицај да се управо њима сада посвети већа пажња. Тако ће ова студија представљти покушај сагледавања вокалног и вокално-инструменталног влашког музичког изражавања у дијахронијској перспективи: од краја седамдесетих година прошлог века до данашњих дана, и то на подручју општине Петровац на Млави. Ово је омогућено захваљујући увиду у аудио-снимке које су на поменутом простору начинили петровачки новинар Владимир Пауновић (спорадично, у временском периоду од седамдесетих година прошлог века, па до почетка двехиљадитих година), као и етномузиколог Љубинко Миљковић (средином деведесетих година прошлог века). Актуелну музичку праксу забележила је ауторка студије, спроводећи теренска истраживања у протекле три године. Циљ је да се детектују промене настале у поменутом временском периоду, које се најпре огледају у жанровској редукцији,  и у „страним“ утицајима на актуелну праксу, али и да се издвоје потенцијални непромењени елементи, заједнички за посматрани временски период. Регистроване промене ће уједно помоћи да се сагледају и различити начини испољавања етничког идентитета Влаха путем музике.
AB  - The music of the Vlach ethnic community in Serbia has so far occupied the attention of ethnomusicologists, who put emphasis primarily on instrumental practice, while the forms of vocal and vocal-instrumental expression were somewhat less studied. Thus, this study is an attempt to observe vocal and vocal-instrumental Vlach music expression in a diachronic perspective: from the end of the 1970s to the present day, in the municipality of Petrovac na Mlavi. Changes that were detected refer to genre reduction, and the "foreign" (Serbian and Romanian) influences of current practice, and one of the main reasons for the new changes is the problem of self-identification of the Vlachs until the end of the 20th century. It is noticed that due to the tendency to emphasize the Vlach identity, which was especially pronounced since the 2000s, which should be shown as distinctive in relation to the Serbian one, and today to a large extent in relation to the Romanian (since the National Council of Vlach struggles with so-called "romanization" of the Vlach population), the Vlach singers resort to what is most accessible to them, and thereby publicly served and approved as Vlachs. We also see that the Vlachs in this region are not fully aware of what elements of music, which they use as a symbol of Vlach identity, can actually be labeled as Serbian or Romanian. The considered facts confirm that Vlach music has become one of the most important ethnic symbols of the Vlach minority, and especially the forms of its vocal and vocal-instrumental expression, since they contain an essential element of the Vlach identity - the Vlach language.
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије
PB  - Београд : Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
PB  - Лозница : Центар за културу "Вук Караџић"
T2  - Савремена српска фолклористика VI, зборник радова
T1  - Дијахронијска перспектива (дис)континуитета вокалног и вокално-инструменталног музичког изражавања Влаха у околини Петровца на Млави
SP  - 247
EP  - 266
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6382
ER  - 
@article{
author = "Радивојевић, Маја",
year = "2019",
abstract = "Музика влашке етничке заједнице у Србији до сада је окупирала пажњу етномузиколога, који су акценат стављали првенствено на инструменталну праксу, док су облици вокалног и вокално-инструменталног изражавања нешто мање проучавани. Разлог јесте језичка баријера, као и чињеница да је инструментална музика Влаха очувана у знатно већој мери него друга два поменута вида њеног изражавања, што је и био подстицај да се управо њима сада посвети већа пажња. Тако ће ова студија представљти покушај сагледавања вокалног и вокално-инструменталног влашког музичког изражавања у дијахронијској перспективи: од краја седамдесетих година прошлог века до данашњих дана, и то на подручју општине Петровац на Млави. Ово је омогућено захваљујући увиду у аудио-снимке које су на поменутом простору начинили петровачки новинар Владимир Пауновић (спорадично, у временском периоду од седамдесетих година прошлог века, па до почетка двехиљадитих година), као и етномузиколог Љубинко Миљковић (средином деведесетих година прошлог века). Актуелну музичку праксу забележила је ауторка студије, спроводећи теренска истраживања у протекле три године. Циљ је да се детектују промене настале у поменутом временском периоду, које се најпре огледају у жанровској редукцији,  и у „страним“ утицајима на актуелну праксу, али и да се издвоје потенцијални непромењени елементи, заједнички за посматрани временски период. Регистроване промене ће уједно помоћи да се сагледају и различити начини испољавања етничког идентитета Влаха путем музике., The music of the Vlach ethnic community in Serbia has so far occupied the attention of ethnomusicologists, who put emphasis primarily on instrumental practice, while the forms of vocal and vocal-instrumental expression were somewhat less studied. Thus, this study is an attempt to observe vocal and vocal-instrumental Vlach music expression in a diachronic perspective: from the end of the 1970s to the present day, in the municipality of Petrovac na Mlavi. Changes that were detected refer to genre reduction, and the "foreign" (Serbian and Romanian) influences of current practice, and one of the main reasons for the new changes is the problem of self-identification of the Vlachs until the end of the 20th century. It is noticed that due to the tendency to emphasize the Vlach identity, which was especially pronounced since the 2000s, which should be shown as distinctive in relation to the Serbian one, and today to a large extent in relation to the Romanian (since the National Council of Vlach struggles with so-called "romanization" of the Vlach population), the Vlach singers resort to what is most accessible to them, and thereby publicly served and approved as Vlachs. We also see that the Vlachs in this region are not fully aware of what elements of music, which they use as a symbol of Vlach identity, can actually be labeled as Serbian or Romanian. The considered facts confirm that Vlach music has become one of the most important ethnic symbols of the Vlach minority, and especially the forms of its vocal and vocal-instrumental expression, since they contain an essential element of the Vlach identity - the Vlach language.",
publisher = "Београд : Удружење фолклориста Србије, Београд : Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Лозница : Центар за културу "Вук Караџић"",
journal = "Савремена српска фолклористика VI, зборник радова",
title = "Дијахронијска перспектива (дис)континуитета вокалног и вокално-инструменталног музичког изражавања Влаха у околини Петровца на Млави",
pages = "247-266",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6382"
}
Радивојевић, М.. (2019). Дијахронијска перспектива (дис)континуитета вокалног и вокално-инструменталног музичког изражавања Влаха у околини Петровца на Млави. in Савремена српска фолклористика VI, зборник радова
Београд : Удружење фолклориста Србије., 247-266.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6382
Радивојевић М. Дијахронијска перспектива (дис)континуитета вокалног и вокално-инструменталног музичког изражавања Влаха у околини Петровца на Млави. in Савремена српска фолклористика VI, зборник радова. 2019;:247-266.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6382 .
Радивојевић, Маја, "Дијахронијска перспектива (дис)континуитета вокалног и вокално-инструменталног музичког изражавања Влаха у околини Петровца на Млави" in Савремена српска фолклористика VI, зборник радова (2019):247-266,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6382 .

Влашка музика Хомоља у заоставштини Оливере Младеновић

Радивојевић, Маја Љ.

(Бања Лука : Академија умјетности Универзитета у Бањој Луци, 2019)

TY  - CONF
AU  - Радивојевић, Маја Љ.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6291
AB  - Оливера Младеновић бавила се истраживањем влашке културе осамдесетих година прошлог века. На снимцима који се налазе у архиви Етнографског института САНУ забележена је и вокална пракса Влаха из Хомоља, а материјал је снимљен на 6 аудио-касета, које су дигитализоване. Будући да су етномузиколошка проучавања поменуте области веома оскудна, забележена грађа свакако представља драгоцено сведочење о музичкој култури влашке етничке заједнице. Циљ рада јесте утврђивање специфичности забележених примера, на основу етномузиколошке анализе и транскрипције, као и издвајање вокалних жанрова који се налазе на овим аудио касетама. Вокалним примерима са снимака Оливере Младеновић биће придружени постојећи примери из литературе, као и примери актуелне праксе забележени од стране ауторке овог рада. На овај начин формираће се бар делимична слика музичког живота Влаха у Хомољу од осамдесетих година прошлог века до данас, а њиховом компарацијом сагледаће се континуитет и промене.
AB  - Olivera Mladenović researched the Vlach culture in the 1980s. The recordings are in the archives of the Ethnographic Institute of SASA, and the Vlach vocal practice from Homolje was recorded too. The material was recorded on 6 audio cassettes that were digitized. Since ethnomusicological studies in this area are very scarce, the recorded material is certainly a valuable testimony to the musical culture of the Vlach ethnic community. The aim of the paper is to determine the specificity of the recorded examples, based on ethnomusicological analysis and transcription, as well as the selection of vocal genres on these audio cassettes. Vocal examples from the recordings of Olivera Mladenović will be accompanied by existing examples from literature, as well as examples of current practice recorded by the author of this paper. In this way, at least a partial picture of the musical life of the Vlachs in Homolje will be formed from the 1980s to the present, and by their comparison we will see continuity and change.
PB  - Бања Лука : Академија умјетности Универзитета у Бањој Луци
C3  - Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор и педагог, Традиција као инспирација, Научни скуп (апстракти)
T1  - Влашка музика Хомоља у заоставштини Оливере Младеновић
T1  - Vlchs music of Homolje in the legacy of Olivera Mladenović
SP  - 72
EP  - 73
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6291
ER  - 
@conference{
author = "Радивојевић, Маја Љ.",
year = "2019",
abstract = "Оливера Младеновић бавила се истраживањем влашке културе осамдесетих година прошлог века. На снимцима који се налазе у архиви Етнографског института САНУ забележена је и вокална пракса Влаха из Хомоља, а материјал је снимљен на 6 аудио-касета, које су дигитализоване. Будући да су етномузиколошка проучавања поменуте области веома оскудна, забележена грађа свакако представља драгоцено сведочење о музичкој култури влашке етничке заједнице. Циљ рада јесте утврђивање специфичности забележених примера, на основу етномузиколошке анализе и транскрипције, као и издвајање вокалних жанрова који се налазе на овим аудио касетама. Вокалним примерима са снимака Оливере Младеновић биће придружени постојећи примери из литературе, као и примери актуелне праксе забележени од стране ауторке овог рада. На овај начин формираће се бар делимична слика музичког живота Влаха у Хомољу од осамдесетих година прошлог века до данас, а њиховом компарацијом сагледаће се континуитет и промене., Olivera Mladenović researched the Vlach culture in the 1980s. The recordings are in the archives of the Ethnographic Institute of SASA, and the Vlach vocal practice from Homolje was recorded too. The material was recorded on 6 audio cassettes that were digitized. Since ethnomusicological studies in this area are very scarce, the recorded material is certainly a valuable testimony to the musical culture of the Vlach ethnic community. The aim of the paper is to determine the specificity of the recorded examples, based on ethnomusicological analysis and transcription, as well as the selection of vocal genres on these audio cassettes. Vocal examples from the recordings of Olivera Mladenović will be accompanied by existing examples from literature, as well as examples of current practice recorded by the author of this paper. In this way, at least a partial picture of the musical life of the Vlachs in Homolje will be formed from the 1980s to the present, and by their comparison we will see continuity and change.",
publisher = "Бања Лука : Академија умјетности Универзитета у Бањој Луци",
journal = "Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор и педагог, Традиција као инспирација, Научни скуп (апстракти)",
title = "Влашка музика Хомоља у заоставштини Оливере Младеновић, Vlchs music of Homolje in the legacy of Olivera Mladenović",
pages = "72-73",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6291"
}
Радивојевић, М. Љ.. (2019). Влашка музика Хомоља у заоставштини Оливере Младеновић. in Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор и педагог, Традиција као инспирација, Научни скуп (апстракти)
Бања Лука : Академија умјетности Универзитета у Бањој Луци., 72-73.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6291
Радивојевић МЉ. Влашка музика Хомоља у заоставштини Оливере Младеновић. in Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор и педагог, Традиција као инспирација, Научни скуп (апстракти). 2019;:72-73.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6291 .
Радивојевић, Маја Љ., "Влашка музика Хомоља у заоставштини Оливере Младеновић" in Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор и педагог, Традиција као инспирација, Научни скуп (апстракти) (2019):72-73,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6291 .

Преговарање идентитета на примеру певачице Тање Бошковић

Радивојевић, Маја Љ.

(Београд : Удружење фолклориста Србије, 2019)

TY  - CONF
AU  - Радивојевић, Маја Љ.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6288
AB  - Истраживања традиционалне музике на територији североисточне Србије током последње три године показала су да се код испитаника врло често у музичком изражавању могу ишчитати и српски и влашки идентитет, без обзира на то којој етничкој групи припадају. Ова студија случаја посвећена је Тањи Бошковић из Старчева (општина Петровац на Млави), једној од активних интерпретаторки влашких народних песама. Она се експлицитно декларише као Влахиња, али исто тако и као Српкиња, што потврђује и својим музичким репертоаром: иако превасходно (и доминантно) на јавној сцени изводи влашке традиционалне песме, ова певачица интерпретира и примере српских народних и новокомпонованих песама. Покушаћемо да сагледамо контекстуалну и социјалну условљеност одабира музичког материјала, као и то да ли начини извођења песама имају међусобног утицаја. Као материјал за анализу послужили су интервјуи урађени са поменутом певачицом, теренски снимци ауторке студије, снимци различитих манифестација на којима је наступала Тања Бошковић, као и лични снимци испитанице постављени на друштвеној мрежи Facebook.
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије
PB  - Београд : Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
C3  - Савремена српска фолклористика VII, програм и књига апстраката
T1  - Преговарање идентитета на примеру певачице Тање Бошковић
SP  - 62
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6288
ER  - 
@conference{
author = "Радивојевић, Маја Љ.",
year = "2019",
abstract = "Истраживања традиционалне музике на територији североисточне Србије током последње три године показала су да се код испитаника врло често у музичком изражавању могу ишчитати и српски и влашки идентитет, без обзира на то којој етничкој групи припадају. Ова студија случаја посвећена је Тањи Бошковић из Старчева (општина Петровац на Млави), једној од активних интерпретаторки влашких народних песама. Она се експлицитно декларише као Влахиња, али исто тако и као Српкиња, што потврђује и својим музичким репертоаром: иако превасходно (и доминантно) на јавној сцени изводи влашке традиционалне песме, ова певачица интерпретира и примере српских народних и новокомпонованих песама. Покушаћемо да сагледамо контекстуалну и социјалну условљеност одабира музичког материјала, као и то да ли начини извођења песама имају међусобног утицаја. Као материјал за анализу послужили су интервјуи урађени са поменутом певачицом, теренски снимци ауторке студије, снимци различитих манифестација на којима је наступала Тања Бошковић, као и лични снимци испитанице постављени на друштвеној мрежи Facebook.",
publisher = "Београд : Удружење фолклориста Србије, Београд : Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"",
journal = "Савремена српска фолклористика VII, програм и књига апстраката",
title = "Преговарање идентитета на примеру певачице Тање Бошковић",
pages = "62",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6288"
}
Радивојевић, М. Љ.. (2019). Преговарање идентитета на примеру певачице Тање Бошковић. in Савремена српска фолклористика VII, програм и књига апстраката
Београд : Удружење фолклориста Србије., 62.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6288
Радивојевић МЉ. Преговарање идентитета на примеру певачице Тање Бошковић. in Савремена српска фолклористика VII, програм и књига апстраката. 2019;:62.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6288 .
Радивојевић, Маја Љ., "Преговарање идентитета на примеру певачице Тање Бошковић" in Савремена српска фолклористика VII, програм и књига апстраката (2019):62,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6288 .

ИЗАЗОВ БИМУЗИКАЛНОСТИ: УСВАЈАЊЕ МУЗИЧКОГ ЈЕЗИКА „ДРУГИХ“ НА ПРИМЕРУ ФРУЛАША РАДОЈКА ЂОРЂЕВИЋА

Радивојевић, Маја Љ.

(Бања Лука : Академија умјетности Универзитета у Бањој Луци, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Радивојевић, Маја Љ.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6289
AB  - Концепт бимузикалности представљаће фокус рада посвећеног Радојку Ђорђевићу, свирачу српског порекла, који дуги низ година живи у влашком селу Лазница, у Хомољу. Будући да је његов „матерњи“ музички језик српски, а да се током година на одређен начин асимиловао са влашким становништвом које га окружује, покушаћемо да сагледамо да ли се, и у којој мери, његово извођење влашких фрулашких мелодија разликује од свирке правих влашких свирача. Ово подразумева сагледавање свих аспеката музичког звука, као и њихову компарацију са истим примерима изведеним од стране влашких фрулаша. У обзир ће бити узет и социјални аспект, што представља одређени моменат контроле валидности стила са инсајдерске тачке гледишта.
PB  - Бања Лука : Академија умјетности Универзитета у Бањој Луци
T2  - Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор и педагог, Традиција као инспирација, зборник радова са научног скупа 2017. године
T1  - ИЗАЗОВ БИМУЗИКАЛНОСТИ: УСВАЈАЊЕ МУЗИЧКОГ ЈЕЗИКА „ДРУГИХ“ НА ПРИМЕРУ ФРУЛАША РАДОЈКА ЂОРЂЕВИЋА
SP  - 253
EP  - 269
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6289
ER  - 
@inbook{
author = "Радивојевић, Маја Љ.",
year = "2019",
abstract = "Концепт бимузикалности представљаће фокус рада посвећеног Радојку Ђорђевићу, свирачу српског порекла, који дуги низ година живи у влашком селу Лазница, у Хомољу. Будући да је његов „матерњи“ музички језик српски, а да се током година на одређен начин асимиловао са влашким становништвом које га окружује, покушаћемо да сагледамо да ли се, и у којој мери, његово извођење влашких фрулашких мелодија разликује од свирке правих влашких свирача. Ово подразумева сагледавање свих аспеката музичког звука, као и њихову компарацију са истим примерима изведеним од стране влашких фрулаша. У обзир ће бити узет и социјални аспект, што представља одређени моменат контроле валидности стила са инсајдерске тачке гледишта.",
publisher = "Бања Лука : Академија умјетности Универзитета у Бањој Луци",
journal = "Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор и педагог, Традиција као инспирација, зборник радова са научног скупа 2017. године",
booktitle = "ИЗАЗОВ БИМУЗИКАЛНОСТИ: УСВАЈАЊЕ МУЗИЧКОГ ЈЕЗИКА „ДРУГИХ“ НА ПРИМЕРУ ФРУЛАША РАДОЈКА ЂОРЂЕВИЋА",
pages = "253-269",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6289"
}
Радивојевић, М. Љ.. (2019). ИЗАЗОВ БИМУЗИКАЛНОСТИ: УСВАЈАЊЕ МУЗИЧКОГ ЈЕЗИКА „ДРУГИХ“ НА ПРИМЕРУ ФРУЛАША РАДОЈКА ЂОРЂЕВИЋА. in Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор и педагог, Традиција као инспирација, зборник радова са научног скупа 2017. године
Бања Лука : Академија умјетности Универзитета у Бањој Луци., 253-269.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6289
Радивојевић МЉ. ИЗАЗОВ БИМУЗИКАЛНОСТИ: УСВАЈАЊЕ МУЗИЧКОГ ЈЕЗИКА „ДРУГИХ“ НА ПРИМЕРУ ФРУЛАША РАДОЈКА ЂОРЂЕВИЋА. in Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор и педагог, Традиција као инспирација, зборник радова са научног скупа 2017. године. 2019;:253-269.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6289 .
Радивојевић, Маја Љ., "ИЗАЗОВ БИМУЗИКАЛНОСТИ: УСВАЈАЊЕ МУЗИЧКОГ ЈЕЗИКА „ДРУГИХ“ НА ПРИМЕРУ ФРУЛАША РАДОЈКА ЂОРЂЕВИЋА" in Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор и педагог, Традиција као инспирација, зборник радова са научног скупа 2017. године (2019):253-269,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6289 .

Јелена Јовановић, Пера Ластић и Катарина Томашевић (Ур.), БЕЛА БАРТОК И СРПСКА МУЗИКА 100 година од првих фоно-записа традиционалне музике Срба у Банату, Зборник радова са скупа „Сто година од Бартокових фоно-записа српске народне музике“ одржаног у Будимпешти, децембра 2012. године, Српски институт, Будимпешта. 2016. ISBN 978-963-12-7802-6

Радивојевић, Маја

(Београд : Музиколошки институт САНУ, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Радивојевић, Маја
PY  - 2018
UR  - http://www.music.sanu.ac.rs/Dokumenta/Musicology/Muzikologija-Musicology%20No%2024,%20I-2018.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6286
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Јелена Јовановић, Пера Ластић и Катарина Томашевић (Ур.), БЕЛА БАРТОК И СРПСКА МУЗИКА 100 година од првих фоно-записа традиционалне музике Срба у Банату, Зборник радова са скупа „Сто година од Бартокових фоно-записа српске народне музике“ одржаног у Будимпешти, децембра 2012. године, Српски институт, Будимпешта. 2016. ISBN 978-963-12-7802-6
SP  - 206
EP  - 210
VL  - 24
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6286
ER  - 
@article{
author = "Радивојевић, Маја",
year = "2018",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Јелена Јовановић, Пера Ластић и Катарина Томашевић (Ур.), БЕЛА БАРТОК И СРПСКА МУЗИКА 100 година од првих фоно-записа традиционалне музике Срба у Банату, Зборник радова са скупа „Сто година од Бартокових фоно-записа српске народне музике“ одржаног у Будимпешти, децембра 2012. године, Српски институт, Будимпешта. 2016. ISBN 978-963-12-7802-6",
pages = "206-210",
volume = "24",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6286"
}
Радивојевић, М.. (2018). Јелена Јовановић, Пера Ластић и Катарина Томашевић (Ур.), БЕЛА БАРТОК И СРПСКА МУЗИКА 100 година од првих фоно-записа традиционалне музике Срба у Банату, Зборник радова са скупа „Сто година од Бартокових фоно-записа српске народне музике“ одржаног у Будимпешти, децембра 2012. године, Српски институт, Будимпешта. 2016. ISBN 978-963-12-7802-6. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт САНУ., 24(1), 206-210.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6286
Радивојевић М. Јелена Јовановић, Пера Ластић и Катарина Томашевић (Ур.), БЕЛА БАРТОК И СРПСКА МУЗИКА 100 година од првих фоно-записа традиционалне музике Срба у Банату, Зборник радова са скупа „Сто година од Бартокових фоно-записа српске народне музике“ одржаног у Будимпешти, децембра 2012. године, Српски институт, Будимпешта. 2016. ISBN 978-963-12-7802-6. in Музикологија / Musicology. 2018;24(1):206-210.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6286 .
Радивојевић, Маја, "Јелена Јовановић, Пера Ластић и Катарина Томашевић (Ур.), БЕЛА БАРТОК И СРПСКА МУЗИКА 100 година од првих фоно-записа традиционалне музике Срба у Банату, Зборник радова са скупа „Сто година од Бартокових фоно-записа српске народне музике“ одржаног у Будимпешти, децембра 2012. године, Српски институт, Будимпешта. 2016. ISBN 978-963-12-7802-6" in Музикологија / Musicology, 24, no. 1 (2018):206-210,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6286 .

Bajin rudnik zlata

Radivojević, Maja

(World Music asocijacija Srbije, Jagodina, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Radivojević, Maja
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9441
PB  - World Music asocijacija Srbije, Jagodina
T2  - Etnoumlje, srpski World Music magazin
T1  - Bajin rudnik zlata
SP  - 44
EP  - 48
IS  - 32
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9441
ER  - 
@article{
author = "Radivojević, Maja",
year = "2018",
publisher = "World Music asocijacija Srbije, Jagodina",
journal = "Etnoumlje, srpski World Music magazin",
title = "Bajin rudnik zlata",
pages = "44-48",
number = "32",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9441"
}
Radivojević, M.. (2018). Bajin rudnik zlata. in Etnoumlje, srpski World Music magazin
World Music asocijacija Srbije, Jagodina.(32), 44-48.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9441
Radivojević M. Bajin rudnik zlata. in Etnoumlje, srpski World Music magazin. 2018;(32):44-48.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9441 .
Radivojević, Maja, "Bajin rudnik zlata" in Etnoumlje, srpski World Music magazin, no. 32 (2018):44-48,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9441 .

The influence of the singer’s personality on traditional singing practice: Young vs. old

Radivojević, Maja Lj.

(Tartu : Estonian Literary Museum, 2018)

TY  - CONF
AU  - Radivojević, Maja Lj.
PY  - 2018
UR  - http://folklore.ee/regilaul/konverents2018/
UR  - http://folklore.ee/regilaul/konverents2018/abstracts.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6292
AB  - This case study focuses on two active interpreters of the traditional folk song in Serbia: the first is a
member of the older generation (71 years old), a self-taught singer who grew up in the countryside; the other belongs to the younger generation (20 years old), a state educated singer who grew up in Belgrade, the capital of Serbia. We compare their views on traditional singing and styles of interpretation (singing technique, gesture, dressing, etc.) in order to determine what elements of personality connect these two singers, and what elements distinguish them. The aim is to map the current state of traditional singing practice as it relates to urban society as well to outline the personalities of the singers, who are bearers of singing tradition. This mapping, along with a diachronic perspective of Serbian traditional singing, helps us to perceive the potential for development and survival, especially among members of the younger generation, on whom, of course, the tradition depends most directly.
PB  - Tartu : Estonian Literary Museum
PB  - Tartu : Estonian Folklore Archives
C3  - Expressions and Impressions: Personal and Communal Aspects of Traditional Singing, Abstracts
T1  - The influence of the singer’s personality on traditional singing practice: Young vs. old
SP  - 50
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6292
ER  - 
@conference{
author = "Radivojević, Maja Lj.",
year = "2018",
abstract = "This case study focuses on two active interpreters of the traditional folk song in Serbia: the first is a
member of the older generation (71 years old), a self-taught singer who grew up in the countryside; the other belongs to the younger generation (20 years old), a state educated singer who grew up in Belgrade, the capital of Serbia. We compare their views on traditional singing and styles of interpretation (singing technique, gesture, dressing, etc.) in order to determine what elements of personality connect these two singers, and what elements distinguish them. The aim is to map the current state of traditional singing practice as it relates to urban society as well to outline the personalities of the singers, who are bearers of singing tradition. This mapping, along with a diachronic perspective of Serbian traditional singing, helps us to perceive the potential for development and survival, especially among members of the younger generation, on whom, of course, the tradition depends most directly.",
publisher = "Tartu : Estonian Literary Museum, Tartu : Estonian Folklore Archives",
journal = "Expressions and Impressions: Personal and Communal Aspects of Traditional Singing, Abstracts",
title = "The influence of the singer’s personality on traditional singing practice: Young vs. old",
pages = "50",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6292"
}
Radivojević, M. Lj.. (2018). The influence of the singer’s personality on traditional singing practice: Young vs. old. in Expressions and Impressions: Personal and Communal Aspects of Traditional Singing, Abstracts
Tartu : Estonian Literary Museum., 50.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6292
Radivojević ML. The influence of the singer’s personality on traditional singing practice: Young vs. old. in Expressions and Impressions: Personal and Communal Aspects of Traditional Singing, Abstracts. 2018;:50.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6292 .
Radivojević, Maja Lj., "The influence of the singer’s personality on traditional singing practice: Young vs. old" in Expressions and Impressions: Personal and Communal Aspects of Traditional Singing, Abstracts (2018):50,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6292 .

НАКИЋАЈ СЕ, ЛАЗАРЕ Традиционално певање и свирање у извођењу студената Катедре за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду Приредила: др Сања Ранковић Уредник: др Димитрије Големовић Факултет музичке уметности, Београд, s.a. [2017] ISBN 978-86-88619-81-3

Јовановић, Јелена; Радивојевић, Маја

(Београд : Удружење фолклориста Србије, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Јелена
AU  - Радивојевић, Маја
PY  - 2018
UR  - http://www.folkloristika.org/cir/arhiva/3-1/prikazi-i-beleske/
UR  - http://www.folkloristika.org/site/assets/files/1296/prikazi.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6285
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Београд : Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
T2  - Фолклористика, часопис Удружења фолклориста Србије
T1  - НАКИЋАЈ СЕ, ЛАЗАРЕ Традиционално певање и свирање у извођењу студената Катедре за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду Приредила: др Сања Ранковић Уредник: др Димитрије Големовић Факултет музичке уметности, Београд, s.a. [2017] ISBN 978-86-88619-81-3
SP  - 202
EP  - 207
VL  - 3
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6285
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Јелена and Радивојевић, Маја",
year = "2018",
publisher = "Београд : Удружење фолклориста Србије, Београд : Филолошки факултет, Београд : Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"",
journal = "Фолклористика, часопис Удружења фолклориста Србије",
title = "НАКИЋАЈ СЕ, ЛАЗАРЕ Традиционално певање и свирање у извођењу студената Катедре за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду Приредила: др Сања Ранковић Уредник: др Димитрије Големовић Факултет музичке уметности, Београд, s.a. [2017] ISBN 978-86-88619-81-3",
pages = "202-207",
volume = "3",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6285"
}
Јовановић, Ј.,& Радивојевић, М.. (2018). НАКИЋАЈ СЕ, ЛАЗАРЕ Традиционално певање и свирање у извођењу студената Катедре за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду Приредила: др Сања Ранковић Уредник: др Димитрије Големовић Факултет музичке уметности, Београд, s.a. [2017] ISBN 978-86-88619-81-3. in Фолклористика, часопис Удружења фолклориста Србије
Београд : Удружење фолклориста Србије., 3(1), 202-207.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6285
Јовановић Ј, Радивојевић М. НАКИЋАЈ СЕ, ЛАЗАРЕ Традиционално певање и свирање у извођењу студената Катедре за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду Приредила: др Сања Ранковић Уредник: др Димитрије Големовић Факултет музичке уметности, Београд, s.a. [2017] ISBN 978-86-88619-81-3. in Фолклористика, часопис Удружења фолклориста Србије. 2018;3(1):202-207.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6285 .
Јовановић, Јелена, Радивојевић, Маја, "НАКИЋАЈ СЕ, ЛАЗАРЕ Традиционално певање и свирање у извођењу студената Катедре за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду Приредила: др Сања Ранковић Уредник: др Димитрије Големовић Факултет музичке уметности, Београд, s.a. [2017] ISBN 978-86-88619-81-3" in Фолклористика, часопис Удружења фолклориста Србије, 3, no. 1 (2018):202-207,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6285 .

Дијахронијска перспектива (дис)континуитета вокалног и вокално-инструменталног музичког изражавања Влаха у околини Петровца на Млави

Радивојевић, Маја Љ.

(Београд : Удружење фолклориста Србије, 2018)

TY  - CONF
AU  - Радивојевић, Маја Љ.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6293
AB  - Музика влашке етничке заједнице у Србији до сада је окупирала пажњу етномузиколога, који су акценат стављали првенствено на инструменталну праксу, док су облици вокалног и вокално-инструменталног изражавања нешто мање проучавани. Разлог јесте језичка баријера, као и чињеница да је инструментална музика Влаха очувана у знатно већој мери него друга два поменута вида њеног изражавања, што је и био подстицај да се управо њима сада посвети већа пажња. Тако ће ова студија представљти покушај сагледавања вокалног и вокално-инструменталног влашког музичког изражавања у дијахронијској перспективи: од краја седамдесетих година прошлог века до данашњих дана, и то на подручју општине Петровац на Млави. Ово је омогућено захваљујући увиду у аудио-снимке које су на поменутом простору начинили петровачки новинар Владимир Пауновић (спорадично, у временском периоду од седамдесетих година прошлог века, па до почетка двехиљадитих година), као и етномузиколог Љубинко Миљковић (средином деведесетих година прошлог века). Актуелну музичку праксу забележила је ауторка студије, спроводећи теренска истраживања у протекле три године. Циљ је да се детектују промене настале у поменутом временском периоду, које се најпре огледају у жанровској редукцији,  и у „страним“ утицајима на актуелну праксу, али и да се издвоје потенцијални непромењени елементи, заједнички за посматрани временски период. Регистроване промене ће уједно помоћи да се сагледају и различити начини испољавања етничког идентитета Влаха путем музике.
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије
PB  - Београд : Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
C3  - Савремена српска фолклористика VI, књига резимеа
T1  - Дијахронијска перспектива (дис)континуитета вокалног и вокално-инструменталног музичког изражавања Влаха у околини Петровца на Млави
SP  - 50
EP  - 51
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6293
ER  - 
@conference{
author = "Радивојевић, Маја Љ.",
year = "2018",
abstract = "Музика влашке етничке заједнице у Србији до сада је окупирала пажњу етномузиколога, који су акценат стављали првенствено на инструменталну праксу, док су облици вокалног и вокално-инструменталног изражавања нешто мање проучавани. Разлог јесте језичка баријера, као и чињеница да је инструментална музика Влаха очувана у знатно већој мери него друга два поменута вида њеног изражавања, што је и био подстицај да се управо њима сада посвети већа пажња. Тако ће ова студија представљти покушај сагледавања вокалног и вокално-инструменталног влашког музичког изражавања у дијахронијској перспективи: од краја седамдесетих година прошлог века до данашњих дана, и то на подручју општине Петровац на Млави. Ово је омогућено захваљујући увиду у аудио-снимке које су на поменутом простору начинили петровачки новинар Владимир Пауновић (спорадично, у временском периоду од седамдесетих година прошлог века, па до почетка двехиљадитих година), као и етномузиколог Љубинко Миљковић (средином деведесетих година прошлог века). Актуелну музичку праксу забележила је ауторка студије, спроводећи теренска истраживања у протекле три године. Циљ је да се детектују промене настале у поменутом временском периоду, које се најпре огледају у жанровској редукцији,  и у „страним“ утицајима на актуелну праксу, али и да се издвоје потенцијални непромењени елементи, заједнички за посматрани временски период. Регистроване промене ће уједно помоћи да се сагледају и различити начини испољавања етничког идентитета Влаха путем музике.",
publisher = "Београд : Удружење фолклориста Србије, Београд : Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"",
journal = "Савремена српска фолклористика VI, књига резимеа",
title = "Дијахронијска перспектива (дис)континуитета вокалног и вокално-инструменталног музичког изражавања Влаха у околини Петровца на Млави",
pages = "50-51",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6293"
}
Радивојевић, М. Љ.. (2018). Дијахронијска перспектива (дис)континуитета вокалног и вокално-инструменталног музичког изражавања Влаха у околини Петровца на Млави. in Савремена српска фолклористика VI, књига резимеа
Београд : Удружење фолклориста Србије., 50-51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6293
Радивојевић МЉ. Дијахронијска перспектива (дис)континуитета вокалног и вокално-инструменталног музичког изражавања Влаха у околини Петровца на Млави. in Савремена српска фолклористика VI, књига резимеа. 2018;:50-51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6293 .
Радивојевић, Маја Љ., "Дијахронијска перспектива (дис)континуитета вокалног и вокално-инструменталног музичког изражавања Влаха у околини Петровца на Млави" in Савремена српска фолклористика VI, књига резимеа (2018):50-51,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6293 .

ИЗАЗОВ БИМУЗИКАЛНОСТИ: УСВАЈАЊЕ МУЗИЧКОГ ЈЕЗИКА „ДРУГИХ“ НА ПРИМЕРУ ФРУЛАША РАДОЈКА ЂОРЂЕВИЋА

Радивојевић, Маја Љ.

(Бања Лука : Универзитет у Бањој Луци, Академија умјетности, 2017)

TY  - CONF
AU  - Радивојевић, Маја Љ.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6287
AB  - Простор североисточне Србије, где се сударају и прожимају два друштвено и културно различита света, српски и влашки, веома је подстицајан за етномузиколошка истраживања, посебно када се говори о концепту бимузикалности. Управо ова проблематика представљаће фокус рада посвећеног Радојку Ђорђевићу, свирачу српског порекла, који дуги низ година живи у влашком селу Лазница, у Хомољу. Током теренских истраживања музичко-фолклорног материјала извршених у неколико наврата 2016. године, забележена је свирка више различитих влашких фрулаша (flueraša), као и горе поменутог свирача српског порекла, који изводи првенствено влашку музику. Будући да је његов „матерњи“ музички језик српски, а да се током година на одређен начин асимиловао са влашким становништвом које га окружује, покушаћемо да сагледамо да ли се, и у којој мери, његово извођење влашких фрулашких мелодија разликује од свирке правих влашких свирача. Ово би подразумевало потпуно сагледавање свих аспеката музичког звука које производи Радојко Ђорђевић (захваљујући детаљној транскрипцији забележених примера), као и њихову компарацију са истим примерима изведеним од стране влашких фрулаша. У обзир ће бити узет и социјални аспект, тј. биће сагледан начин на који влашка заједница доживљава њега као извођача, што представља одређен моменат контроле валидности стила са инсајдерске тачке гледишта.
PB  - Бања Лука : Универзитет у Бањој Луци, Академија умјетности
C3  - Владо С. Милошевић - Етномузиколог, композитор и педагог, Традиција као инспирација - Научни скуп (апстракти)
T1  - ИЗАЗОВ БИМУЗИКАЛНОСТИ: УСВАЈАЊЕ МУЗИЧКОГ ЈЕЗИКА „ДРУГИХ“ НА ПРИМЕРУ ФРУЛАША РАДОЈКА ЂОРЂЕВИЋА
SP  - 64
EP  - 65
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6287
ER  - 
@conference{
author = "Радивојевић, Маја Љ.",
year = "2017",
abstract = "Простор североисточне Србије, где се сударају и прожимају два друштвено и културно различита света, српски и влашки, веома је подстицајан за етномузиколошка истраживања, посебно када се говори о концепту бимузикалности. Управо ова проблематика представљаће фокус рада посвећеног Радојку Ђорђевићу, свирачу српског порекла, који дуги низ година живи у влашком селу Лазница, у Хомољу. Током теренских истраживања музичко-фолклорног материјала извршених у неколико наврата 2016. године, забележена је свирка више различитих влашких фрулаша (flueraša), као и горе поменутог свирача српског порекла, који изводи првенствено влашку музику. Будући да је његов „матерњи“ музички језик српски, а да се током година на одређен начин асимиловао са влашким становништвом које га окружује, покушаћемо да сагледамо да ли се, и у којој мери, његово извођење влашких фрулашких мелодија разликује од свирке правих влашких свирача. Ово би подразумевало потпуно сагледавање свих аспеката музичког звука које производи Радојко Ђорђевић (захваљујући детаљној транскрипцији забележених примера), као и њихову компарацију са истим примерима изведеним од стране влашких фрулаша. У обзир ће бити узет и социјални аспект, тј. биће сагледан начин на који влашка заједница доживљава њега као извођача, што представља одређен моменат контроле валидности стила са инсајдерске тачке гледишта.",
publisher = "Бања Лука : Универзитет у Бањој Луци, Академија умјетности",
journal = "Владо С. Милошевић - Етномузиколог, композитор и педагог, Традиција као инспирација - Научни скуп (апстракти)",
title = "ИЗАЗОВ БИМУЗИКАЛНОСТИ: УСВАЈАЊЕ МУЗИЧКОГ ЈЕЗИКА „ДРУГИХ“ НА ПРИМЕРУ ФРУЛАША РАДОЈКА ЂОРЂЕВИЋА",
pages = "64-65",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6287"
}
Радивојевић, М. Љ.. (2017). ИЗАЗОВ БИМУЗИКАЛНОСТИ: УСВАЈАЊЕ МУЗИЧКОГ ЈЕЗИКА „ДРУГИХ“ НА ПРИМЕРУ ФРУЛАША РАДОЈКА ЂОРЂЕВИЋА. in Владо С. Милошевић - Етномузиколог, композитор и педагог, Традиција као инспирација - Научни скуп (апстракти)
Бања Лука : Универзитет у Бањој Луци, Академија умјетности., 64-65.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6287
Радивојевић МЉ. ИЗАЗОВ БИМУЗИКАЛНОСТИ: УСВАЈАЊЕ МУЗИЧКОГ ЈЕЗИКА „ДРУГИХ“ НА ПРИМЕРУ ФРУЛАША РАДОЈКА ЂОРЂЕВИЋА. in Владо С. Милошевић - Етномузиколог, композитор и педагог, Традиција као инспирација - Научни скуп (апстракти). 2017;:64-65.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6287 .
Радивојевић, Маја Љ., "ИЗАЗОВ БИМУЗИКАЛНОСТИ: УСВАЈАЊЕ МУЗИЧКОГ ЈЕЗИКА „ДРУГИХ“ НА ПРИМЕРУ ФРУЛАША РАДОЈКА ЂОРЂЕВИЋА" in Владо С. Милошевић - Етномузиколог, композитор и педагог, Традиција као инспирација - Научни скуп (апстракти) (2017):64-65,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6287 .

Kroz homoljske kapije

Radivojević, Maja

(World Music asocijacija Srbije, Jagodina, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Radivojević, Maja
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9440
PB  - World Music asocijacija Srbije, Jagodina
T2  - Etnoumlje, srpski World Music magazin
T1  - Kroz homoljske kapije
SP  - 46
EP  - 49
IS  - 30
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9440
ER  - 
@article{
author = "Radivojević, Maja",
year = "2016",
publisher = "World Music asocijacija Srbije, Jagodina",
journal = "Etnoumlje, srpski World Music magazin",
title = "Kroz homoljske kapije",
pages = "46-49",
number = "30",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9440"
}
Radivojević, M.. (2016). Kroz homoljske kapije. in Etnoumlje, srpski World Music magazin
World Music asocijacija Srbije, Jagodina.(30), 46-49.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9440
Radivojević M. Kroz homoljske kapije. in Etnoumlje, srpski World Music magazin. 2016;(30):46-49.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9440 .
Radivojević, Maja, "Kroz homoljske kapije" in Etnoumlje, srpski World Music magazin, no. 30 (2016):46-49,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9440 .