Stevanović, Lada

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0003-4097-3096
  • Stevanović, Lada (18)
  • Стевановић, Лада (9)
Projects

Author's Bibliography

Myth and Psychoanalysis in Edipo Re by Pier Paolo Pasolini

Stevanović, Lada

(Bratislava : Univerzita Komenského, Filozofickú fakultu, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Stevanović, Lada
PY  - 2021
UR  - https://fphil.uniba.sk/fileadmin/fif/katedry_pracoviska/ketn/Aktualne/Ethnologia_Slovaca_et_Slavica_42_2021.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10744
AB  - Greek and Roman antiquity together with the ancient myths represent
important part of European heritage, with all the dynamic aspects that this term
bears. It goes about discursive practice that has powerful potential for choosing
and using something from the past in order to produce meanings in presence.
Perceived and constructed as a common European cradle, antiquity is specific,
being shaped and reshaped in different periods and parts of Europe with different (ideological) aims. One of the most durable traces of ancient myths are found
in psychology and psychoanalytical theory, which is directly related to the times
of its development, that coincided with the fascination with antiquity and archaeological discoveries of the end of the nineteenth and beginning of the twentieth
century. Almost everybody is familiar with Oedipus complex, but only critical
academic approach to classics and myths point to the fact that when we talk
about famous theory of Freud it does not go about interpretation of ancient myths
in ancient context, but about their re-invention. This question of Freud’s usage
of the famous myth and its reading out of ancient context was discussed in the
1960ies by French anthropologist of ancient worlds Jean-Pierre Vernant. Almost
at the same time, Pier Paolo Pasolini approached the same question in his famous
film Edipo Re (1967). The focus of this paper will be film by Pasolini and his
artistic application of Freud’s theory to the ancient myth, which opens numerous
questions important for the contextualisation and usage of myth both in ancient
as well as in contemporary context.
PB  - Bratislava : Univerzita Komenského, Filozofickú fakultu
T2  - Ethnologia Slovaca et Slavica
T1  - Myth and Psychoanalysis in Edipo Re by Pier Paolo Pasolini
SP  - 45
EP  - 60
VL  - 42
ER  - 
@article{
author = "Stevanović, Lada",
year = "2021",
url = "https://fphil.uniba.sk/fileadmin/fif/katedry_pracoviska/ketn/Aktualne/Ethnologia_Slovaca_et_Slavica_42_2021.pdf, https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10744",
abstract = "Greek and Roman antiquity together with the ancient myths represent
important part of European heritage, with all the dynamic aspects that this term
bears. It goes about discursive practice that has powerful potential for choosing
and using something from the past in order to produce meanings in presence.
Perceived and constructed as a common European cradle, antiquity is specific,
being shaped and reshaped in different periods and parts of Europe with different (ideological) aims. One of the most durable traces of ancient myths are found
in psychology and psychoanalytical theory, which is directly related to the times
of its development, that coincided with the fascination with antiquity and archaeological discoveries of the end of the nineteenth and beginning of the twentieth
century. Almost everybody is familiar with Oedipus complex, but only critical
academic approach to classics and myths point to the fact that when we talk
about famous theory of Freud it does not go about interpretation of ancient myths
in ancient context, but about their re-invention. This question of Freud’s usage
of the famous myth and its reading out of ancient context was discussed in the
1960ies by French anthropologist of ancient worlds Jean-Pierre Vernant. Almost
at the same time, Pier Paolo Pasolini approached the same question in his famous
film Edipo Re (1967). The focus of this paper will be film by Pasolini and his
artistic application of Freud’s theory to the ancient myth, which opens numerous
questions important for the contextualisation and usage of myth both in ancient
as well as in contemporary context.",
publisher = "Bratislava : Univerzita Komenského, Filozofickú fakultu",
journal = "Ethnologia Slovaca et Slavica",
title = "Myth and Psychoanalysis in Edipo Re by Pier Paolo Pasolini",
pages = "45-60",
volume = "42"
}
Stevanović, L. (2021). Myth and Psychoanalysis in Edipo Re by Pier Paolo Pasolini.
Ethnologia Slovaca et Slavica
Bratislava : Univerzita Komenského, Filozofickú fakultu., 42, 45-60.
Stevanović L. Myth and Psychoanalysis in Edipo Re by Pier Paolo Pasolini. Ethnologia Slovaca et Slavica. 2021;42:45-60
Stevanović Lada, "Myth and Psychoanalysis in Edipo Re by Pier Paolo Pasolini" Ethnologia Slovaca et Slavica, 42 (2021):45-60

Kompleksne putanje ljudskih sudbina: mogu li se naučno prepoznati?

Rill, Helena; Stevanović, Lada

(Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet / Univerza v Beogradu, Filološka fakulteta, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Rill, Helena
AU  - Stevanović, Lada
PY  - 2020
UR  - https://slovenci.rs/slovenika/
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10340
AB  - Tekst predstavlja uvodno i teorijsko razmatranje istraživanja migracija (iz
Slovenije u Srbiju) metodom usmenih intervjua, tj. razgovora vođenih sa
ženama u okviru projekta usmenih istorija, koje je započela Helena Rill.
Projekat i razgovori osmišljeni su tako da razotkriju „drugu“, tj. intimnu
stranu medalje migracija koja se ne zadovoljava javnim narativima o broj
kama, datumima i itinerarijima koje migranti prelaze. Polazeći od pojma
migracije srca, koji je uveo etnolog Dušan Drljača 1 kao termin koji se odnosi
na selidbe motivisane ljubavlju, u radu se predlaže proširivanje značenja
pojma i ukazuje na činjenicu da svaka migracija, bila ona prinudna ili do
brovoljna, iznenadna ili dugo planirana, ostavlja trajne promene i tragove
na ljudskoj duši. Značajno za razumevanje ličnih i individualnih sećanja
ispovesti jeste i to što su ona često daleko komplikovanija i teže uklopiva
u javne narative. To je razlog iz kog se razmatraju i pojmovi pamćenja kao
kolektivnog fenomena (kreiranog odozgo) i sećanja kao intimnog, ličnog i
pojedinačnog.
AB  - The paper is an introductory and theoretical analysis of the study
of migrations (from Slovenia to Serbia) using the method of oral
interviews, i.e. conversations with women as part of an oral history
project, started by Helena Rill. The project and the conversations
are designed to reveal the »other«, the intimate side of migrations,
which is not limited to public narratives about the numbers, dates,
and migration itineraries. Building upon the concept of migrations
of the heart 5 , introduced by the ethnologist Dušan Drljača to
denote love-motivated migrations, the paper suggests that the
meaning of the term should be expanded and highlights the fact
that any migration, no matter whether forced or voluntary, sudden
or carefully planned, makes lasting changes and leaves traces in
the human soul. The fact that individual and personal memory
testimonials are often far more complicated and more difficult to fit
into public narratives is important for their understanding. This is
the reason why the concepts of memory as a collective phenomenon
(created from above) and memory as something intimate, personal
and individual are also discussed.
AB  - Besedilo predstavlja uvodno in teoretično obravnavno raziskovanja
migracij (iz Slovenije v Srbijo) po metodi ustmenih intervjujev, tj.
pogovorov z ženskami v okviru projekta ustmene zgodovine, k ga
je začela Helena Rill. Projekt in pogovori so namenjeni razkrivanju
»druge«, tj. intimne plati migracijske medalje, ki se ne zadovolji s
splošnimi pripovedmi o številkah, datumih in itinerarjih migrantov.
Izhajajoč iz pojma migracije srca, ki ga je etnolog Dušan Drljača 4
uvedel kot termin, ki se nanaša na selitve, motivirane z ljubeznijo, je
v članku predlagana njegova pomenska razširitev in osvetljeno dej
stvo, da vsaka migracija, najsi bo nujna ali prostovoljna, nenadna ali
dolgo načrtovana, v človeški duši pušča trajne spremembe in sledi.
Za razumevanje zasebnih in individualnih spominov in izpovedi je
značilno, da so ti pogosto izredno zapleteni in se le stežka vključuje
jo v javne (uradne) pripovedi. To je tudi razlog za obravnavo pojmov
spomina kot kolektivnega fenomena (ustvarjenega »od zgoraj«) in
spominjanja kot nekaj intimnega, zasebnega in posameznega.
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet / Univerza v Beogradu, Filološka fakulteta
PB  - Beograd : Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine u Srbiji / Nacionalni svet slovenske narodne manjšine v Srbiji
T2  - Slovenika : časopis za kulturu, nauku i obrazovanje / Slovenika : časopis za kulturo, znanost in izobraževanje
T1  - Kompleksne putanje ljudskih sudbina: mogu li se naučno prepoznati?
T1  - Complex trajectories of human destinies: is it possible to identify them using scientific methods?
T1  - Kompleksne poti človeških usod: jih je mogoče znanstveno prepoznati?
SP  - 115
EP  - 128
IS  - 6
DO  - 10.18485/slovenika.2020.6.1.6
ER  - 
@article{
author = "Rill, Helena and Stevanović, Lada",
year = "2020",
url = "https://slovenci.rs/slovenika/, https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10340",
abstract = "Tekst predstavlja uvodno i teorijsko razmatranje istraživanja migracija (iz
Slovenije u Srbiju) metodom usmenih intervjua, tj. razgovora vođenih sa
ženama u okviru projekta usmenih istorija, koje je započela Helena Rill.
Projekat i razgovori osmišljeni su tako da razotkriju „drugu“, tj. intimnu
stranu medalje migracija koja se ne zadovoljava javnim narativima o broj
kama, datumima i itinerarijima koje migranti prelaze. Polazeći od pojma
migracije srca, koji je uveo etnolog Dušan Drljača 1 kao termin koji se odnosi
na selidbe motivisane ljubavlju, u radu se predlaže proširivanje značenja
pojma i ukazuje na činjenicu da svaka migracija, bila ona prinudna ili do
brovoljna, iznenadna ili dugo planirana, ostavlja trajne promene i tragove
na ljudskoj duši. Značajno za razumevanje ličnih i individualnih sećanja
ispovesti jeste i to što su ona često daleko komplikovanija i teže uklopiva
u javne narative. To je razlog iz kog se razmatraju i pojmovi pamćenja kao
kolektivnog fenomena (kreiranog odozgo) i sećanja kao intimnog, ličnog i
pojedinačnog., The paper is an introductory and theoretical analysis of the study
of migrations (from Slovenia to Serbia) using the method of oral
interviews, i.e. conversations with women as part of an oral history
project, started by Helena Rill. The project and the conversations
are designed to reveal the »other«, the intimate side of migrations,
which is not limited to public narratives about the numbers, dates,
and migration itineraries. Building upon the concept of migrations
of the heart 5 , introduced by the ethnologist Dušan Drljača to
denote love-motivated migrations, the paper suggests that the
meaning of the term should be expanded and highlights the fact
that any migration, no matter whether forced or voluntary, sudden
or carefully planned, makes lasting changes and leaves traces in
the human soul. The fact that individual and personal memory
testimonials are often far more complicated and more difficult to fit
into public narratives is important for their understanding. This is
the reason why the concepts of memory as a collective phenomenon
(created from above) and memory as something intimate, personal
and individual are also discussed., Besedilo predstavlja uvodno in teoretično obravnavno raziskovanja
migracij (iz Slovenije v Srbijo) po metodi ustmenih intervjujev, tj.
pogovorov z ženskami v okviru projekta ustmene zgodovine, k ga
je začela Helena Rill. Projekt in pogovori so namenjeni razkrivanju
»druge«, tj. intimne plati migracijske medalje, ki se ne zadovolji s
splošnimi pripovedmi o številkah, datumih in itinerarjih migrantov.
Izhajajoč iz pojma migracije srca, ki ga je etnolog Dušan Drljača 4
uvedel kot termin, ki se nanaša na selitve, motivirane z ljubeznijo, je
v članku predlagana njegova pomenska razširitev in osvetljeno dej
stvo, da vsaka migracija, najsi bo nujna ali prostovoljna, nenadna ali
dolgo načrtovana, v človeški duši pušča trajne spremembe in sledi.
Za razumevanje zasebnih in individualnih spominov in izpovedi je
značilno, da so ti pogosto izredno zapleteni in se le stežka vključuje
jo v javne (uradne) pripovedi. To je tudi razlog za obravnavo pojmov
spomina kot kolektivnega fenomena (ustvarjenega »od zgoraj«) in
spominjanja kot nekaj intimnega, zasebnega in posameznega.",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet / Univerza v Beogradu, Filološka fakulteta, Beograd : Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine u Srbiji / Nacionalni svet slovenske narodne manjšine v Srbiji",
journal = "Slovenika : časopis za kulturu, nauku i obrazovanje / Slovenika : časopis za kulturo, znanost in izobraževanje",
title = "Kompleksne putanje ljudskih sudbina: mogu li se naučno prepoznati?, Complex trajectories of human destinies: is it possible to identify them using scientific methods?, Kompleksne poti človeških usod: jih je mogoče znanstveno prepoznati?",
pages = "115-128",
number = "6",
doi = "10.18485/slovenika.2020.6.1.6"
}
Rill, H.,& Stevanović, L. (2020). Kompleksne poti človeških usod: jih je mogoče znanstveno prepoznati?.
Slovenika : časopis za kulturu, nauku i obrazovanje / Slovenika : časopis za kulturo, znanost in izobraževanje
Beograd : Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine u Srbiji / Nacionalni svet slovenske narodne manjšine v Srbiji.(6), 115-128.
https://doi.org/10.18485/slovenika.2020.6.1.6
Rill H, Stevanović L. Kompleksne poti človeških usod: jih je mogoče znanstveno prepoznati?. Slovenika : časopis za kulturu, nauku i obrazovanje / Slovenika : časopis za kulturo, znanost in izobraževanje. 2020;(6):115-128
Rill Helena, Stevanović Lada, "Kompleksne poti človeških usod: jih je mogoče znanstveno prepoznati?" Slovenika : časopis za kulturu, nauku i obrazovanje / Slovenika : časopis za kulturo, znanost in izobraževanje, no. 6 (2020):115-128,
https://doi.org/10.18485/slovenika.2020.6.1.6 .

Crni Orfej: antički mit u brazilskoj kinematografiji

Stevanović, Lada

(Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Stevanović, Lada
PY  - 2020
UR  - https://www.eap-iea.org/index.php/eap/issue/view/56
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10378
AB  - Rad se bavi filmskim adaptacijama mita o Orfeju koje su nastale u Brazilu 1959. i 1999. godine. Budući da se u oba filma Orfej pojavljuje kao Afro-Brazilac, novo ispisane verzije mita se dovode u vezu sa Sartrovim konceptom Crnog Orfeja i pokretom crnaštva koji se pojavio 1930-ih u Parizu kao odgovor crnih frankofonih intelektualaca na rasne mitove i kolonijalne stereotipe. U radu se razmatra evropski odnos prema an-tičkoj Grčkoj utemeljen u kolonijalnom stavu kojim se polaže ekskluzivno pravo na ovu prošlost, te se recepcija antičkog mita pojavljuje ne samo kao ogledalo ovog odnosa veći kao prostor subverzije i moguće intervencije. U kojoj meri filmovi Crni Orfej (1959) i Orfej (1999) podrivaju koncept evropskog kulturnog elitizma, rasnih stereotipa i klasnih nejednakosti, a u kojoj meri ih potvrđuju, biće predmet analize ovog rada.
AB  - The paper deals with two film adaptations of the myth of Orpheus that were made in Brazil in 1959 and 1999. In view of the fact that in both films Orpheus appears as Afro-Brazilian, these two versions of the myth may be related to Sartre’s concept of Black Orpheus, and the movement of Negritude that appeared in Paris in the 1930s as an answer of the black francophone intellectuals to racial myths  and  colonial  stereotypes.  Regarding  the  fact  that  the  European  attitude  towards ancient Greece is also characteristic of another kind of colonialism that is cultural, based on the claim of exclusive right to this past, the ancient myth that often appears only as a mirror of this relationship, functions in these films as  a  space  for  subversion  and  resistance  to  different  types  of  colonial  power. The films that are the focus of this paper are Black Orpheus (1959) directed by Marcel Camus, which is a French-Italian-Brazilian coproduction, and Orpheus (1999) by Carlos Diegues, an entirely Brazilian production. Both films were inspired by the theatrical play written by Vinícius de Moraes, Orfeu da Conceição (1953).  Although  he  himself  participated  in  the  production  of  Camus’s  Black  Orpheus, in the end he refused to be credited because in the film, the main idea of his drama was lost, which was to show Afro-Brazilians as the main protagonists of the Greek myth pointing out injustices and difficulties of Afro-Brazilian people in social reality, but also in the context of cultural and racial hegemony that clearly claimed the ancient Greek myth to be the heritage of European white men. Similarly, disappointed, Carlos Diegues decided to make another film together with Vinícius de Moraes. However, the plan was interrupted by Moraes death in 1980, but Diegues succeeded in filming it in 1999. The paper compares the two films focusing on the question to which extent these films challenge or confirm European cultural elitism, racial stereotypes and class inequalities.
AB  - Cet  article  traite  les  adaptations  cinématographiques  du  mythe  d’Orphée  produites au Brésil en 1959 et 1999. Étant donné qu’Orphée est dans les deux films représenté comme un Afro-Brésilien, les nouvelles versions du mythe sont mises en relation avec le concept sartrien d’Orphée noir et le mouvement de la négritude apparu dans les années 1930 à Paris comme une réponse des intellectuels francophones noirs aux mythes raciaux et aux stéréotypes coloniaux. Dans l’article est traité le rapport européen envers la Grèce antique fondé sur l’attitude coloniale consistant à réclamer un droit exclusif sur ce passé, de sorte que la réception de ce mythe antique apparaît non seulement comme un miroir de ce rapport mais aussi comme un espace de subversion et d’intervention possible. Dans quelle mesure les films Orphée noir (1959) et Orphée (1999) minentils le concept de l’élitisme européen culturel, des stéréotypes raciaux et des inégalités de classe, et dans quelle mesure les confirment-ils?
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology
T2  - Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology
T1  - Crni Orfej: antički mit u brazilskoj kinematografiji
T1  - Ancient Myth in Brazilian Cinematography: Black Orpheus
T1  - Orphée noir: Le mythe antique dans la cinématographie brésilienne
SP  - 401
EP  - 416
VL  - 15
IS  - 2
DO  - 10.21301/eap.v15i2.2
ER  - 
@article{
author = "Stevanović, Lada",
year = "2020",
url = "https://www.eap-iea.org/index.php/eap/issue/view/56, https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10378",
abstract = "Rad se bavi filmskim adaptacijama mita o Orfeju koje su nastale u Brazilu 1959. i 1999. godine. Budući da se u oba filma Orfej pojavljuje kao Afro-Brazilac, novo ispisane verzije mita se dovode u vezu sa Sartrovim konceptom Crnog Orfeja i pokretom crnaštva koji se pojavio 1930-ih u Parizu kao odgovor crnih frankofonih intelektualaca na rasne mitove i kolonijalne stereotipe. U radu se razmatra evropski odnos prema an-tičkoj Grčkoj utemeljen u kolonijalnom stavu kojim se polaže ekskluzivno pravo na ovu prošlost, te se recepcija antičkog mita pojavljuje ne samo kao ogledalo ovog odnosa veći kao prostor subverzije i moguće intervencije. U kojoj meri filmovi Crni Orfej (1959) i Orfej (1999) podrivaju koncept evropskog kulturnog elitizma, rasnih stereotipa i klasnih nejednakosti, a u kojoj meri ih potvrđuju, biće predmet analize ovog rada., The paper deals with two film adaptations of the myth of Orpheus that were made in Brazil in 1959 and 1999. In view of the fact that in both films Orpheus appears as Afro-Brazilian, these two versions of the myth may be related to Sartre’s concept of Black Orpheus, and the movement of Negritude that appeared in Paris in the 1930s as an answer of the black francophone intellectuals to racial myths  and  colonial  stereotypes.  Regarding  the  fact  that  the  European  attitude  towards ancient Greece is also characteristic of another kind of colonialism that is cultural, based on the claim of exclusive right to this past, the ancient myth that often appears only as a mirror of this relationship, functions in these films as  a  space  for  subversion  and  resistance  to  different  types  of  colonial  power. The films that are the focus of this paper are Black Orpheus (1959) directed by Marcel Camus, which is a French-Italian-Brazilian coproduction, and Orpheus (1999) by Carlos Diegues, an entirely Brazilian production. Both films were inspired by the theatrical play written by Vinícius de Moraes, Orfeu da Conceição (1953).  Although  he  himself  participated  in  the  production  of  Camus’s  Black  Orpheus, in the end he refused to be credited because in the film, the main idea of his drama was lost, which was to show Afro-Brazilians as the main protagonists of the Greek myth pointing out injustices and difficulties of Afro-Brazilian people in social reality, but also in the context of cultural and racial hegemony that clearly claimed the ancient Greek myth to be the heritage of European white men. Similarly, disappointed, Carlos Diegues decided to make another film together with Vinícius de Moraes. However, the plan was interrupted by Moraes death in 1980, but Diegues succeeded in filming it in 1999. The paper compares the two films focusing on the question to which extent these films challenge or confirm European cultural elitism, racial stereotypes and class inequalities., Cet  article  traite  les  adaptations  cinématographiques  du  mythe  d’Orphée  produites au Brésil en 1959 et 1999. Étant donné qu’Orphée est dans les deux films représenté comme un Afro-Brésilien, les nouvelles versions du mythe sont mises en relation avec le concept sartrien d’Orphée noir et le mouvement de la négritude apparu dans les années 1930 à Paris comme une réponse des intellectuels francophones noirs aux mythes raciaux et aux stéréotypes coloniaux. Dans l’article est traité le rapport européen envers la Grèce antique fondé sur l’attitude coloniale consistant à réclamer un droit exclusif sur ce passé, de sorte que la réception de ce mythe antique apparaît non seulement comme un miroir de ce rapport mais aussi comme un espace de subversion et d’intervention possible. Dans quelle mesure les films Orphée noir (1959) et Orphée (1999) minentils le concept de l’élitisme européen culturel, des stéréotypes raciaux et des inégalités de classe, et dans quelle mesure les confirment-ils?",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology",
journal = "Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology",
title = "Crni Orfej: antički mit u brazilskoj kinematografiji, Ancient Myth in Brazilian Cinematography: Black Orpheus, Orphée noir: Le mythe antique dans la cinématographie brésilienne",
pages = "401-416",
volume = "15",
number = "2",
doi = "10.21301/eap.v15i2.2"
}
Stevanović, L. (2020). Orphée noir: Le mythe antique dans la cinématographie brésilienne.
Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology
Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology., 15(2), 401-416.
https://doi.org/10.21301/eap.v15i2.2
Stevanović L. Orphée noir: Le mythe antique dans la cinématographie brésilienne. Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology. 2020;15(2):401-416
Stevanović Lada, "Orphée noir: Le mythe antique dans la cinématographie brésilienne" Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology, 15, no. 2 (2020):401-416,
https://doi.org/10.21301/eap.v15i2.2 .

О судбинама антике. Поводом књиге Шта је антика? Кристине Амаду

Стевановић, Лада

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Стевановић, Лада
PY  - 2020
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/issue/view/41
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10393
AB  - Ову темељну и садржајну, а питко написану књигу изврсно је превела Јелена
Лома. Ауторка је Кристина Амаду, професорка историје идеја на Универзитету у
Ослу, чији се распон истраживачких интересовања протеже од антике, преко
Византије све до савременог доба, обухватајући питања рецепције антике, као и
родне и хришћанске историје. Само велико истраживачко искуство и темељно
познавање антике и њене рецепције какво поседује ова ауторка, могли су дати
тако слојевиту, а истовремено једноставно и јасно написану књигу која је
намењена широкој читалачкој публици.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - О судбинама антике. Поводом књиге Шта је антика? Кристине Амаду
SP  - 486
EP  - 488
VL  - 68
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Стевановић, Лада",
year = "2020",
url = "http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/issue/view/41, https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10393",
abstract = "Ову темељну и садржајну, а питко написану књигу изврсно је превела Јелена
Лома. Ауторка је Кристина Амаду, професорка историје идеја на Универзитету у
Ослу, чији се распон истраживачких интересовања протеже од антике, преко
Византије све до савременог доба, обухватајући питања рецепције антике, као и
родне и хришћанске историје. Само велико истраживачко искуство и темељно
познавање антике и њене рецепције какво поседује ова ауторка, могли су дати
тако слојевиту, а истовремено једноставно и јасно написану књигу која је
намењена широкој читалачкој публици.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "О судбинама антике. Поводом књиге Шта је антика? Кристине Амаду",
pages = "486-488",
volume = "68",
number = "2"
}
Стевановић, Л. (2020). О судбинама антике. Поводом књиге Шта је антика? Кристине Амаду.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 68(2), 486-488.
Стевановић Л. О судбинама антике. Поводом књиге Шта је антика? Кристине Амаду. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2020;68(2):486-488
Стевановић Лада, "О судбинама антике. Поводом књиге Шта је антика? Кристине Амаду" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 68, no. 2 (2020):486-488

Disrupting Historicity, Reclaiming the Future, ur. Silvana Carotenuto, Francesca Maria Gabrielli i Renata Jambrešić Kirin

Stevanović, Lada

(Zagreb : Institut za etnologiju i folkloristiku, 2020)

TY  - BOOK
AU  - Stevanović, Lada
PY  - 2020
UR  - https://hrcak.srce.hr/index.php?show=toc&id_broj=19739
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10772
AB  - Zbornik predstavlja doprinos suprotstavljanju narastajućim neokonzervativističkim otporima i napadima na feminizme uz oduzimanje osvojenih prava i sloboda, ali je i podsećanje na teorijski doprinos koji su feminističke teorije pružile i još uvek pružaju humanistici u rasvetljavanju i suprotstavljanju dominantnim, patrijarhalnim i kolonijalnim konceptima. Zbornik je podeljen u četiri celine: “Herstories”, “Foremothers”, “Revisions”, “The Future”, koje klasifikuju radove prema dominirajućim temama kojima autorke prilaze iz feminističke teorijske, filozofske, književne, etnološko-antropološke, politološke, istorijske, sociološke ili perspektive studija kulture. Nit koja ih povezuje jeste dekonstruisanje patrijarhata te ideologija i diskursa u koje je on čvrsto utkan i danas, tako da ga je neophodno neprekidno i uvek iznova raskrinkavati otvaranjem neistraženih i nedovoljno poznatih tema i razotkrivanjem i mapiranjem feminističkih epistemoloških paradigmi koje se prepliću i nadopunjuju, otvarajući nove istraživačke figuracije budućnosti.
PB  - Zagreb : Institut za etnologiju i folkloristiku
T2  - Narodna umjetnost : hrvatski časopis za etnologiju i folkloristiku
T1  - Disrupting Historicity, Reclaiming the Future, ur. Silvana Carotenuto, Francesca Maria Gabrielli i Renata Jambrešić Kirin
SP  - 189
EP  - 193
VL  - 57
IS  - 2
ER  - 
@book{
author = "Stevanović, Lada",
year = "2020",
url = "https://hrcak.srce.hr/index.php?show=toc&id_broj=19739, https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10772",
abstract = "Zbornik predstavlja doprinos suprotstavljanju narastajućim neokonzervativističkim otporima i napadima na feminizme uz oduzimanje osvojenih prava i sloboda, ali je i podsećanje na teorijski doprinos koji su feminističke teorije pružile i još uvek pružaju humanistici u rasvetljavanju i suprotstavljanju dominantnim, patrijarhalnim i kolonijalnim konceptima. Zbornik je podeljen u četiri celine: “Herstories”, “Foremothers”, “Revisions”, “The Future”, koje klasifikuju radove prema dominirajućim temama kojima autorke prilaze iz feminističke teorijske, filozofske, književne, etnološko-antropološke, politološke, istorijske, sociološke ili perspektive studija kulture. Nit koja ih povezuje jeste dekonstruisanje patrijarhata te ideologija i diskursa u koje je on čvrsto utkan i danas, tako da ga je neophodno neprekidno i uvek iznova raskrinkavati otvaranjem neistraženih i nedovoljno poznatih tema i razotkrivanjem i mapiranjem feminističkih epistemoloških paradigmi koje se prepliću i nadopunjuju, otvarajući nove istraživačke figuracije budućnosti.",
publisher = "Zagreb : Institut za etnologiju i folkloristiku",
journal = "Narodna umjetnost : hrvatski časopis za etnologiju i folkloristiku",
title = "Disrupting Historicity, Reclaiming the Future, ur. Silvana Carotenuto, Francesca Maria Gabrielli i Renata Jambrešić Kirin",
pages = "189-193",
volume = "57",
number = "2"
}
Stevanović, L. (2020). Disrupting Historicity, Reclaiming the Future, ur. Silvana Carotenuto, Francesca Maria Gabrielli i Renata Jambrešić Kirin.
Narodna umjetnost : hrvatski časopis za etnologiju i folkloristiku
Zagreb : Institut za etnologiju i folkloristiku., 57(2), 189-193.
Stevanović L. Disrupting Historicity, Reclaiming the Future, ur. Silvana Carotenuto, Francesca Maria Gabrielli i Renata Jambrešić Kirin. Narodna umjetnost : hrvatski časopis za etnologiju i folkloristiku. 2020;57(2):189-193
Stevanović Lada, "Disrupting Historicity, Reclaiming the Future, ur. Silvana Carotenuto, Francesca Maria Gabrielli i Renata Jambrešić Kirin" Narodna umjetnost : hrvatski časopis za etnologiju i folkloristiku, 57, no. 2 (2020):189-193

Istorijska antropologija žena na Balkanu: metodologija i škola Svetlane Slapšak

Stevanović, Lada

(Beograd : Etnografski institut SANU / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Stevanović, Lada
PY  - 2020
UR  - https://etno-institut.co.rs/lat/zbornik-radova/nau%C4%8Dnice-u-dru%C5%A1tvu
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10682
AB  - Važnost proučavanja ženske istorije i društvene uloge žena kroz istoriju neosporna je i godinama unazad to su teme kojima se počela posvećivati
pažnja, naročito u okviru ženskih i rodnih studija. Nevidlјivost žena toliko je
bila velika kroz istoriju da se ukazivanjem na ovaj problem otvorilo mnogo
pitanja ne samo u istoriografi ji, već i u različitim humanističkim disciplinama.
Pojavila se potreba za novim metodologijama, jer postojeće epistemološke
alatke nisu bile dovolјne niti adekvatne za teme na koje nisu ni računale. Ovaj
rad predstaviće metodologiju istorijske antropologije balkanskih žena, koju je
razvila Svetlana Slapšak iz istraživačkog pravca Francuske škole antropologije
antičkih svetova, kojoj i sama pripada.
AB  - The importance of studying women’s history, and the social role of
women throughout history, is indisputable and, over the years, these topics have received particular attention in the context of women’s and gender
studies. The invisibility of women has been so great throughout history that,
by pointing to this problem, many questions have been raised not only in
historiography, but in various humanities. The need for new methodologies
has emerged because existing epistemological tools were either insufficient or
inadequate for topics that they had never before considered.
In this paper the methodology of the historical anthropology of Balkan women, developed by Svetlana Slapšak from the research practices of the
French School of Anthropology of the Ancient World, to which Slapšak herself belongs, will be introduced. An important methodological feature of this
school is that, in the study of historical anthropology, it freely combines approaches, theories and disciplines, opening space not only for a new methodology and a more careful reconstruction of the historical context, but also for
new topics, such as researching the marginalised – women, children, slaves,
foreigners, etc. Focusing on this, Slapšak has developed a methodology for
the historical anthropology of Balkan women, primarily aimed at recognising and reconstructing women’s voices throughout history – both of those
women who left their mark (although unrecorded in the chronicles and canons) and of anonymous actors whose voices were constantly muted. One of
the possibilities of studying the invisibility of women and the inaudibility of
the female voice is provided by myth – not, of course, as a historical source,
but as a story that always carries within itself the dominant values of society.
PB  - Beograd : Etnografski institut SANU / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Naučnice u društvu / Women scholars and scientists in society
T1  - Istorijska antropologija žena na Balkanu: metodologija i škola Svetlane Slapšak
T1  - The Historical Anthropology of Balkan Women: Svetlana Slapšak’s Methodology and School
SP  - 163
EP  - 170
ER  - 
@article{
author = "Stevanović, Lada",
year = "2020",
url = "https://etno-institut.co.rs/lat/zbornik-radova/nau%C4%8Dnice-u-dru%C5%A1tvu, https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10682",
abstract = "Važnost proučavanja ženske istorije i društvene uloge žena kroz istoriju neosporna je i godinama unazad to su teme kojima se počela posvećivati
pažnja, naročito u okviru ženskih i rodnih studija. Nevidlјivost žena toliko je
bila velika kroz istoriju da se ukazivanjem na ovaj problem otvorilo mnogo
pitanja ne samo u istoriografi ji, već i u različitim humanističkim disciplinama.
Pojavila se potreba za novim metodologijama, jer postojeće epistemološke
alatke nisu bile dovolјne niti adekvatne za teme na koje nisu ni računale. Ovaj
rad predstaviće metodologiju istorijske antropologije balkanskih žena, koju je
razvila Svetlana Slapšak iz istraživačkog pravca Francuske škole antropologije
antičkih svetova, kojoj i sama pripada., The importance of studying women’s history, and the social role of
women throughout history, is indisputable and, over the years, these topics have received particular attention in the context of women’s and gender
studies. The invisibility of women has been so great throughout history that,
by pointing to this problem, many questions have been raised not only in
historiography, but in various humanities. The need for new methodologies
has emerged because existing epistemological tools were either insufficient or
inadequate for topics that they had never before considered.
In this paper the methodology of the historical anthropology of Balkan women, developed by Svetlana Slapšak from the research practices of the
French School of Anthropology of the Ancient World, to which Slapšak herself belongs, will be introduced. An important methodological feature of this
school is that, in the study of historical anthropology, it freely combines approaches, theories and disciplines, opening space not only for a new methodology and a more careful reconstruction of the historical context, but also for
new topics, such as researching the marginalised – women, children, slaves,
foreigners, etc. Focusing on this, Slapšak has developed a methodology for
the historical anthropology of Balkan women, primarily aimed at recognising and reconstructing women’s voices throughout history – both of those
women who left their mark (although unrecorded in the chronicles and canons) and of anonymous actors whose voices were constantly muted. One of
the possibilities of studying the invisibility of women and the inaudibility of
the female voice is provided by myth – not, of course, as a historical source,
but as a story that always carries within itself the dominant values of society.",
publisher = "Beograd : Etnografski institut SANU / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Naučnice u društvu / Women scholars and scientists in society",
title = "Istorijska antropologija žena na Balkanu: metodologija i škola Svetlane Slapšak, The Historical Anthropology of Balkan Women: Svetlana Slapšak’s Methodology and School",
pages = "163-170"
}
Stevanović, L. (2020). The Historical Anthropology of Balkan Women: Svetlana Slapšak’s Methodology and School.
Naučnice u društvu / Women scholars and scientists in society
Beograd : Etnografski institut SANU / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 163-170.
Stevanović L. The Historical Anthropology of Balkan Women: Svetlana Slapšak’s Methodology and School. Naučnice u društvu / Women scholars and scientists in society. 2020;:163-170
Stevanović Lada, "The Historical Anthropology of Balkan Women: Svetlana Slapšak’s Methodology and School" Naučnice u društvu / Women scholars and scientists in society (2020):163-170

Crni humor na filmskom platnu: od narodne do popularne kulture

Stevanović, Lada

(Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Stevanović, Lada
PY  - 2019
UR  - https://eap-iea.org/index.php/eap/issue/view/54
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10383
AB  - Polazeći od različitih definicija crnog humora, rad preispituje ovaj kom-
pleksni fenomen i njegovo folklorno poreklo u grčkoj antici. Kroz prizmu teorija Olge
Frejdenberg i Mihaela Bahtina, parodija tj. karneval se uspostavljaju kao pogled na svet
suprotan ali i paralelan ozbiljnom, oficijelnom i hijerarhijskom poretku. Upravo takva
slika sveta, kroz suočavanje sa smrću, generiše u antičkoj Grčkoj pojavu pozorišta i žanr
komedije koji se mogu smatrati pretečom crnohumornih filmskih komedija. Ukazavši
na isprepletanost smeha i smrti, kao i postojanje crnog humora u narodnoj kulturi grčke
antike, zanimljivu vezu između savremenih crnih komedija i srpske narodne kulture
predstavljaju izvođačko-predstavljačke obredne igre sa prizorima smrti i oživljavanja.
Motive i atmosferu ovih igara lako je prepoznati u domaćim filmskim crnim komedija
ma, a kao primer analize tj. studija slučaja uzima se film Maratonci trče počasni krug.
AB  - The paper is dealing with the complex phenomenon of black humor. Start
ing from different definitions about its origin, the author questions its folklore
origin in Greek antiquity. Through the prism of the theories of Olga Freidneberg
and Michael Bakhtin, parody and/or carneval appear as a worldview contrary
and at the same time parallel to the serious, official, hierarchical order. Exactly
this image of the world, and conceptualization of death on its grounds, lead in
ancient Greece to the appearance of the theatre and comedy, that is regarded to
be the predecessor of black film comedies. Pointing out the intertwinement of
laughter and death, as well as the existence of black humor in the Greek antiq
uity, the author also deals with interesting connection between film black com
edies and Serbian performative ritual games with motives of death and the dead.Such motives and the atmosphere that they provoke are easily recognized in the
Serbian black comedies. As an example, i.e. a case study is taken the film Mara
thon Family. Apart from that, the paper offers an insight into the theoretical ap
proaches to the phenomenon of black humor in literature and film, which opens
the space to trace two more intertwined paths of influence on the mentioned
black comedies. One path is literary and goes back to comedies by Branislav
Nušić – The bereaved family and The deceased, while the other leads to the
whole genre of films with the dark humour that has developed since the 1960s
in Europe and the USA. In spite of the undoubtable influences, the short insight
into the subgenres of dark humour in the mentioned films reveals the specificity
of the black humor in the Serbian cinematography that might be related to folk
humoristic games with the motive of death.
AB  - En prenant pour point de départ les différentes définitions de l’humour noir,
l’article réexamine ce phénomène complexe et son origine folklorique dans
l’Antiquité grecque. À travers le prisme des théories d’Olga Freidenberg et de
Mikhaïl Bakhtine, la parodie, c’est-à-dire le carnaval s’instaure comme une vi
sion du monde contraire mais à la fois parallèle à l’ordre sérieux, officiel et
hiérarchique. C’est exactement cette vision du monde là, à travers sa confronta
tion avec la mort, qui génère dans la Grèce antique l’apparition du théâtre et du
genre de la comédie qui peuvent être considérés comme ancêtres des comédies
cinématographiques d’humour noir. Après avoir rendu compte de l’entremêle
ment du rire et de la mort, ainsi que de l’existence de l’humour noir dans la
culture populaire de l’Antiquité grecque, il s’agit de montrer un lien intéres
sant existant entre les comédies contemporaines noires et la culture populaire
serbe sous forme des danses rituelles accompagnées des spectacles de la mort
et de la ranimation. Les motifs et l’atmosphère de ces danses sont facilement
reconnaissables dans les comédies cinématographiques noires serbes, et c’est
à titre d’exemple qu’a été analysé le film Les marathoniens courent leur tour
d’honneur.
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology
T2  - Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
T1  - Crni humor na filmskom platnu: od narodne do popularne kulture
T1  - Black Humor on the Film Screen: From Folk to Popular Culture
T1  - L’humour noir sur le grand écran: de la culture du peuple à la culture populaire
SP  - 1187
EP  - 1201
VL  - 14
IS  - 4
DO  - 10.21301/eap.v14i4.6
ER  - 
@article{
author = "Stevanović, Lada",
year = "2019",
url = "https://eap-iea.org/index.php/eap/issue/view/54, https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10383",
abstract = "Polazeći od različitih definicija crnog humora, rad preispituje ovaj kom-
pleksni fenomen i njegovo folklorno poreklo u grčkoj antici. Kroz prizmu teorija Olge
Frejdenberg i Mihaela Bahtina, parodija tj. karneval se uspostavljaju kao pogled na svet
suprotan ali i paralelan ozbiljnom, oficijelnom i hijerarhijskom poretku. Upravo takva
slika sveta, kroz suočavanje sa smrću, generiše u antičkoj Grčkoj pojavu pozorišta i žanr
komedije koji se mogu smatrati pretečom crnohumornih filmskih komedija. Ukazavši
na isprepletanost smeha i smrti, kao i postojanje crnog humora u narodnoj kulturi grčke
antike, zanimljivu vezu između savremenih crnih komedija i srpske narodne kulture
predstavljaju izvođačko-predstavljačke obredne igre sa prizorima smrti i oživljavanja.
Motive i atmosferu ovih igara lako je prepoznati u domaćim filmskim crnim komedija
ma, a kao primer analize tj. studija slučaja uzima se film Maratonci trče počasni krug., The paper is dealing with the complex phenomenon of black humor. Start
ing from different definitions about its origin, the author questions its folklore
origin in Greek antiquity. Through the prism of the theories of Olga Freidneberg
and Michael Bakhtin, parody and/or carneval appear as a worldview contrary
and at the same time parallel to the serious, official, hierarchical order. Exactly
this image of the world, and conceptualization of death on its grounds, lead in
ancient Greece to the appearance of the theatre and comedy, that is regarded to
be the predecessor of black film comedies. Pointing out the intertwinement of
laughter and death, as well as the existence of black humor in the Greek antiq
uity, the author also deals with interesting connection between film black com
edies and Serbian performative ritual games with motives of death and the dead.Such motives and the atmosphere that they provoke are easily recognized in the
Serbian black comedies. As an example, i.e. a case study is taken the film Mara
thon Family. Apart from that, the paper offers an insight into the theoretical ap
proaches to the phenomenon of black humor in literature and film, which opens
the space to trace two more intertwined paths of influence on the mentioned
black comedies. One path is literary and goes back to comedies by Branislav
Nušić – The bereaved family and The deceased, while the other leads to the
whole genre of films with the dark humour that has developed since the 1960s
in Europe and the USA. In spite of the undoubtable influences, the short insight
into the subgenres of dark humour in the mentioned films reveals the specificity
of the black humor in the Serbian cinematography that might be related to folk
humoristic games with the motive of death., En prenant pour point de départ les différentes définitions de l’humour noir,
l’article réexamine ce phénomène complexe et son origine folklorique dans
l’Antiquité grecque. À travers le prisme des théories d’Olga Freidenberg et de
Mikhaïl Bakhtine, la parodie, c’est-à-dire le carnaval s’instaure comme une vi
sion du monde contraire mais à la fois parallèle à l’ordre sérieux, officiel et
hiérarchique. C’est exactement cette vision du monde là, à travers sa confronta
tion avec la mort, qui génère dans la Grèce antique l’apparition du théâtre et du
genre de la comédie qui peuvent être considérés comme ancêtres des comédies
cinématographiques d’humour noir. Après avoir rendu compte de l’entremêle
ment du rire et de la mort, ainsi que de l’existence de l’humour noir dans la
culture populaire de l’Antiquité grecque, il s’agit de montrer un lien intéres
sant existant entre les comédies contemporaines noires et la culture populaire
serbe sous forme des danses rituelles accompagnées des spectacles de la mort
et de la ranimation. Les motifs et l’atmosphère de ces danses sont facilement
reconnaissables dans les comédies cinématographiques noires serbes, et c’est
à titre d’exemple qu’a été analysé le film Les marathoniens courent leur tour
d’honneur.",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology",
journal = "Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology",
title = "Crni humor na filmskom platnu: od narodne do popularne kulture, Black Humor on the Film Screen: From Folk to Popular Culture, L’humour noir sur le grand écran: de la culture du peuple à la culture populaire",
pages = "1187-1201",
volume = "14",
number = "4",
doi = "10.21301/eap.v14i4.6"
}
Stevanović, L. (2019). L’humour noir sur le grand écran: de la culture du peuple à la culture populaire.
Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology., 14(4), 1187-1201.
https://doi.org/10.21301/eap.v14i4.6
Stevanović L. L’humour noir sur le grand écran: de la culture du peuple à la culture populaire. Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology. 2019;14(4):1187-1201
Stevanović Lada, "L’humour noir sur le grand écran: de la culture du peuple à la culture populaire" Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology, 14, no. 4 (2019):1187-1201,
https://doi.org/10.21301/eap.v14i4.6 .

Антропологија, род и Балкан: Марина Матешић, Светлана Слапшак, Род и Балкан. Породњавање балканизма. Путовање до друге, с препрекама. Загреб: Durieux (Rotulus Universitas) 2017.

Стевановић, Лада

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Стевановић, Лада
PY  - 2019
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/828/741
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7533
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Антропологија, род и Балкан: Марина Матешић, Светлана Слапшак, Род и Балкан. Породњавање балканизма. Путовање до друге, с препрекама. Загреб: Durieux (Rotulus Universitas) 2017.
SP  - 481
EP  - 483
VL  - 67
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Стевановић, Лада",
year = "2019",
url = "http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/828/741, http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7533",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Антропологија, род и Балкан: Марина Матешић, Светлана Слапшак, Род и Балкан. Породњавање балканизма. Путовање до друге, с препрекама. Загреб: Durieux (Rotulus Universitas) 2017.",
pages = "481-483",
volume = "67",
number = "2"
}
Стевановић, Л. (2019). Антропологија, род и Балкан: Марина Матешић, Светлана Слапшак, Род и Балкан. Породњавање балканизма. Путовање до друге, с препрекама. Загреб: Durieux (Rotulus Universitas) 2017..
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 67(2), 481-483.
Стевановић Л. Антропологија, род и Балкан: Марина Матешић, Светлана Слапшак, Род и Балкан. Породњавање балканизма. Путовање до друге, с препрекама. Загреб: Durieux (Rotulus Universitas) 2017.. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2019;67(2):481-483
Стевановић Лада, "Антропологија, род и Балкан: Марина Матешић, Светлана Слапшак, Род и Балкан. Породњавање балканизма. Путовање до друге, с препрекама. Загреб: Durieux (Rotulus Universitas) 2017." Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 67, no. 2 (2019):481-483

Тактичка духовност у уметничким праксама Пјера Паола Пазолинија и Џерома Ротенберга

Стевановић, Лада; Ђурић, Дубравка

(Београд : Институт за политичке студије, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Стевановић, Лада
AU  - Ђурић, Дубравка
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7367
AB  - У раду се бавимо неконвенционалним односом
према религији и духовношћу двојице аутора –
Пјера Паола Пазолинија, италијанског левичара,
есејисте, књижевника и редитеља, као и
америчког песника-антрополога, антологичара и
перформера Џерома Ротенберга. Они су деловали
у различитим културним контекстима (католичкој
Италији и мултикултуралној Америци) и у
различитим уметностима, али су у свом раду
развијали амбивалентне и субверзивне тактике
показујући неортодоксно схватање религије и
духовних традиција. Пазолини се у филмовима бавио раним хришћанством, криткујући цркву
као институцију. Ротенберг се бавио различитим
духовним традицијама у распону од америчких
староседелачких, хришћанских, будистичких и
јеврејских традиција. Обојица имплицитно и
експлицитно критикују религиозне ортодоксије
и залажу се за трансформацију религиозних и
духовних пракси у складу са савременошћу.
У раду ћемо се усредсредити на различите
субверзивне тактике које су развили.
AB  - We will discuss Pierre Paolo Pasolini, Italian film
director, poets, essayist, and activist, and Jerome
Rothenberg, American poet-anthropologist, translator,
anthologist, and performer since both of them
worked within religious and spiritual contexts.
Pasolini dealt with Catolicism in his movies, and
Rothenberg used different religious cultures in his
anthologies and his own poems. Pasolini understood
film as an art which can reach broad general public.
Rothenberg’s experimental poetry generally has a
relatively small audience. Pasolini criticized Italian
neo-avant-garde for being elitist and too formalist,
and because of that turned to film. Rothenberg creates
within the experimental poetry scene in which
protagonists believe that working with materiality
of poetry and culture is an important form of
political activism. What connect these authors is
their subversive relation to spirituality. They both
invented strategies to question the orthodox religious
stances. Pasolini considered himself practicing
Catholic, but criticized the Church as an institution.
In his movies he deals with early Christian
themes of New Testament, pointing to the spiritual
embodiment within the mundane. Rothenberg, as a
secular Jew, examines spiritual texts from different
religions including Christianity, Buddhism, Judaism
and native religions. He is especially interested in
oral traditions of American indigenous people. He
has collected these materials in various anthologies.
The main strategy in his usage of all these spiritual
traditions is secularization of religious materials.
PB  - Београд : Институт за политичке студије
T2  - Српска политичка мисао / Serbian Political Thought
T1  - Тактичка духовност у уметничким праксама Пјера Паола Пазолинија и Џерома Ротенберга
T1  - Strategic Spirituality in Artistic Prastices of Pierre Paolo Pasolini and Jerome Rothenberg
SP  - 91
EP  - 106
VL  - посебно издање
DO  - 10.22182/spm.specijal2019.6
ER  - 
@article{
author = "Стевановић, Лада and Ђурић, Дубравка",
year = "2019",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7367",
abstract = "У раду се бавимо неконвенционалним односом
према религији и духовношћу двојице аутора –
Пјера Паола Пазолинија, италијанског левичара,
есејисте, књижевника и редитеља, као и
америчког песника-антрополога, антологичара и
перформера Џерома Ротенберга. Они су деловали
у различитим културним контекстима (католичкој
Италији и мултикултуралној Америци) и у
различитим уметностима, али су у свом раду
развијали амбивалентне и субверзивне тактике
показујући неортодоксно схватање религије и
духовних традиција. Пазолини се у филмовима бавио раним хришћанством, криткујући цркву
као институцију. Ротенберг се бавио различитим
духовним традицијама у распону од америчких
староседелачких, хришћанских, будистичких и
јеврејских традиција. Обојица имплицитно и
експлицитно критикују религиозне ортодоксије
и залажу се за трансформацију религиозних и
духовних пракси у складу са савременошћу.
У раду ћемо се усредсредити на различите
субверзивне тактике које су развили., We will discuss Pierre Paolo Pasolini, Italian film
director, poets, essayist, and activist, and Jerome
Rothenberg, American poet-anthropologist, translator,
anthologist, and performer since both of them
worked within religious and spiritual contexts.
Pasolini dealt with Catolicism in his movies, and
Rothenberg used different religious cultures in his
anthologies and his own poems. Pasolini understood
film as an art which can reach broad general public.
Rothenberg’s experimental poetry generally has a
relatively small audience. Pasolini criticized Italian
neo-avant-garde for being elitist and too formalist,
and because of that turned to film. Rothenberg creates
within the experimental poetry scene in which
protagonists believe that working with materiality
of poetry and culture is an important form of
political activism. What connect these authors is
their subversive relation to spirituality. They both
invented strategies to question the orthodox religious
stances. Pasolini considered himself practicing
Catholic, but criticized the Church as an institution.
In his movies he deals with early Christian
themes of New Testament, pointing to the spiritual
embodiment within the mundane. Rothenberg, as a
secular Jew, examines spiritual texts from different
religions including Christianity, Buddhism, Judaism
and native religions. He is especially interested in
oral traditions of American indigenous people. He
has collected these materials in various anthologies.
The main strategy in his usage of all these spiritual
traditions is secularization of religious materials.",
publisher = "Београд : Институт за политичке студије",
journal = "Српска политичка мисао / Serbian Political Thought",
title = "Тактичка духовност у уметничким праксама Пјера Паола Пазолинија и Џерома Ротенберга, Strategic Spirituality in Artistic Prastices of Pierre Paolo Pasolini and Jerome Rothenberg",
pages = "91-106",
volume = "посебно издање",
doi = "10.22182/spm.specijal2019.6"
}
Стевановић, Л.,& Ђурић, Д. (2019). Strategic Spirituality in Artistic Prastices of Pierre Paolo Pasolini and Jerome Rothenberg.
Српска политичка мисао / Serbian Political Thought
Београд : Институт за политичке студије., посебно издање, 91-106.
https://doi.org/10.22182/spm.specijal2019.6
Стевановић Л, Ђурић Д. Strategic Spirituality in Artistic Prastices of Pierre Paolo Pasolini and Jerome Rothenberg. Српска политичка мисао / Serbian Political Thought. 2019;посебно издање:91-106
Стевановић Лада, Ђурић Дубравка, "Strategic Spirituality in Artistic Prastices of Pierre Paolo Pasolini and Jerome Rothenberg" Српска политичка мисао / Serbian Political Thought, посебно издање (2019):91-106,
https://doi.org/10.22182/spm.specijal2019.6 .

Род и ред. Родни режими у култури – кроз историју и данас

Стевановић, Лада

(Београд : Етнографски институт САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Стевановић, Лада
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7361
AB  - Тема овог броја доноси шест радова посвећених истраживањима рода у оквиру
етнологије и антропологије, али и ширем интердисциплинарном оквиру. Ова
интердсциплинарна испреплетаност преставља особеност која се везује за женске и
родне студије, па се у самом уводу осврћем и на појављивање ових тема како у
дисциплинарним оквирима етнологије и антропологије у домаћој науци, тако и шире у
оквиру развоја домаћих школа и часописа који се баве родом. Радови доносе
разнородне теме: како је током развоја изучавања рода у хрватској етнологији дошло
до јавне злоупотребе ове аналитичке категорије, која је добила ознаку идеологије;
стварање дискурса о родној идеологији; истраживање структурног и непрепознатљивог насиља посредством интервјуа са затвореницама; студије случаја о мултимедијалним уметницама и трансжанровском субверзивном деловању у оквирима моде;
проблеми сексуалности и репродуктивног здравља жена у југословенском социјалистичком друштву, које је спорводило еманципаторске стратегије, са једне стране, а
са друге остајало још дубоко патријархално; и рад о женском наследном праву у
османско доба на Централном Балкану, које, као и претходни рад, указује на
дискрепанције између норме и живљене праксе.
AB  - The theme of the volume brings six papers devoted to the research of gender in the frame of
ethnology and anthropology, but also in the wider interdisciplinary frame. This
interdisciplinary intertwinement represents characteristic that is related to the gender and
women studies, so I turn also to the appearance of these topics in the local frame of
ethnology and anthropology, but also in the wider context of the development of schools and
academic periodicals that deal with gender. The papers bring various researches and topics:
the research of gender in Croatian ethnology and creation of analytical category that was
abused and termed ideology; the creation of discourse about gender ideology; research about
artists who act subversively through anti-fashion transgenre; problems of sexuality and
reproductive rights of women in the socialist Yugoslavia that was influenced by emancipatory strategies on one hand, and deep patriarchal norms on the other; paper about
women’s law of inheritance in Central Balkans in Osman times, that the same as the former
paper, points to the discrepancy between norm and practice.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Род и ред. Родни режими у култури – кроз историју и данас
T1  - Gender and Оrder. Gender Regimes in Culture – Today and through History
SP  - 223
EP  - 230
VL  - 67
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1902223S
ER  - 
@article{
author = "Стевановић, Лада",
year = "2019",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7361",
abstract = "Тема овог броја доноси шест радова посвећених истраживањима рода у оквиру
етнологије и антропологије, али и ширем интердисциплинарном оквиру. Ова
интердсциплинарна испреплетаност преставља особеност која се везује за женске и
родне студије, па се у самом уводу осврћем и на појављивање ових тема како у
дисциплинарним оквирима етнологије и антропологије у домаћој науци, тако и шире у
оквиру развоја домаћих школа и часописа који се баве родом. Радови доносе
разнородне теме: како је током развоја изучавања рода у хрватској етнологији дошло
до јавне злоупотребе ове аналитичке категорије, која је добила ознаку идеологије;
стварање дискурса о родној идеологији; истраживање структурног и непрепознатљивог насиља посредством интервјуа са затвореницама; студије случаја о мултимедијалним уметницама и трансжанровском субверзивном деловању у оквирима моде;
проблеми сексуалности и репродуктивног здравља жена у југословенском социјалистичком друштву, које је спорводило еманципаторске стратегије, са једне стране, а
са друге остајало још дубоко патријархално; и рад о женском наследном праву у
османско доба на Централном Балкану, које, као и претходни рад, указује на
дискрепанције између норме и живљене праксе., The theme of the volume brings six papers devoted to the research of gender in the frame of
ethnology and anthropology, but also in the wider interdisciplinary frame. This
interdisciplinary intertwinement represents characteristic that is related to the gender and
women studies, so I turn also to the appearance of these topics in the local frame of
ethnology and anthropology, but also in the wider context of the development of schools and
academic periodicals that deal with gender. The papers bring various researches and topics:
the research of gender in Croatian ethnology and creation of analytical category that was
abused and termed ideology; the creation of discourse about gender ideology; research about
artists who act subversively through anti-fashion transgenre; problems of sexuality and
reproductive rights of women in the socialist Yugoslavia that was influenced by emancipatory strategies on one hand, and deep patriarchal norms on the other; paper about
women’s law of inheritance in Central Balkans in Osman times, that the same as the former
paper, points to the discrepancy between norm and practice.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Род и ред. Родни режими у култури – кроз историју и данас, Gender and Оrder. Gender Regimes in Culture – Today and through History",
pages = "223-230",
volume = "67",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1902223S"
}
Стевановић, Л. (2019). Gender and Оrder. Gender Regimes in Culture – Today and through History.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ., 67(2), 223-230.
https://doi.org/10.2298/GEI1902223S
Стевановић Л. Gender and Оrder. Gender Regimes in Culture – Today and through History. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2019;67(2):223-230
Стевановић Лада, "Gender and Оrder. Gender Regimes in Culture – Today and through History" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 67, no. 2 (2019):223-230,
https://doi.org/10.2298/GEI1902223S .

Face to face: the attitude between the collective and the individual in the first еngaged Yugoslav film

Stevanović, Lada

(Београд : Етнографски институт САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Stevanović, Lada
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7360
AB  - Филм Лицем у лице Бранка Бауера снимљен је 1963. године. Често се назива првим критичким и политичким филмом. Након отпуштања једног радника, у предузећу се одржава раднички савет на коме се се његов колега супротставља директору, због чега бива избачен из партије. Читав филм заправо представља комплексну психолошку драму у коју су укључени сви присутни, отварајући низ питања која спадају у домен антропологије, а то су однос колектива према појединцу, динамика колектива који се надзире, хијерархија, механизми колективне припадности (и одбацивања), као и
важност преузимања политичке одговорности итд. Снимање овог филма поклапа се са временом самоуправног социјализма и са покушајем да се смањи утицај који је новонастала повлашћена класа политичких руководилаца имала. У том смислу, у овом филму се може препознати и дидактичка компонента. По тематици и временско-просторној композицији, ово остварење подсећа на филм Дванаест гневних људи (1957).
AB  - The film Face to face (1963) has been directed by Branko Bauer and is often regarded to be
the first political and critical film in Yugoslavia. The plot is set on a workers’ council, after a
worker has been fired and his colleague (Milun Koprivica) stands up for him and openly
confront the director. This act leads to the punishment of Koprivica – his exclusion from the
Communist Party. The whole film is a complex psychological drama that includes all who
are present, opening many questions that belong to the domain of anthropology, such as the
attitude of the collective towards the individual, the dynamics of the collective that is
disciplined, hierarchy, mechanisms of the belonging to (and rejection from) the collective,
taking (political) responsibility etc. The film was produced during the period of selfmanaging socialism in Yugoslavia with the attempt to decrease the power of the newly established class of political elite. In that sense, the film has also didactical component. Its
thematic and socio-temporal perspective resembles the famous film Twelve angry people
(1957). The film Face to face (1963) has been directed by Branko Bauer and is often
regarded to be the first political and critical film in Yugoslavia. The plot is set on a workers’
council, after a worker has been fired and his colleague (Milun Koprivica) stands up for him
and openly confront the director. This act leads to the punishment of Koprivica – his
exclusion from the Communist Party. The whole film is a complex psychological drama that
includes all who are present, opening many questions that belong to the domain of
anthropology, such as the attitude of the collective towards the individual, the dynamics of
the collective that is disciplined, hierarchy, mechanisms of the belonging to (and rejection
from) the collective, taking (political) responsibility etc. The film was produced during the
period of self-managing socialism in Yugoslavia characteristic for the attempt to decrease
the power of the newly established class of political elite. In that sense, the film has also
didactical component. Its thematic and socio-temporal perspective resembles the famous
film Twelve angry people (1957).
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Face to face: the attitude between the collective and the individual in the first еngaged Yugoslav film
T1  - Лицем у лице: однос колектива и појединца у првом ангажованом југословенском филму
SP  - 187
EP  - 202
VL  - 67
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1901187S
ER  - 
@article{
author = "Stevanović, Lada",
year = "2019",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7360",
abstract = "Филм Лицем у лице Бранка Бауера снимљен је 1963. године. Често се назива првим критичким и политичким филмом. Након отпуштања једног радника, у предузећу се одржава раднички савет на коме се се његов колега супротставља директору, због чега бива избачен из партије. Читав филм заправо представља комплексну психолошку драму у коју су укључени сви присутни, отварајући низ питања која спадају у домен антропологије, а то су однос колектива према појединцу, динамика колектива који се надзире, хијерархија, механизми колективне припадности (и одбацивања), као и
важност преузимања политичке одговорности итд. Снимање овог филма поклапа се са временом самоуправног социјализма и са покушајем да се смањи утицај који је новонастала повлашћена класа политичких руководилаца имала. У том смислу, у овом филму се може препознати и дидактичка компонента. По тематици и временско-просторној композицији, ово остварење подсећа на филм Дванаест гневних људи (1957)., The film Face to face (1963) has been directed by Branko Bauer and is often regarded to be
the first political and critical film in Yugoslavia. The plot is set on a workers’ council, after a
worker has been fired and his colleague (Milun Koprivica) stands up for him and openly
confront the director. This act leads to the punishment of Koprivica – his exclusion from the
Communist Party. The whole film is a complex psychological drama that includes all who
are present, opening many questions that belong to the domain of anthropology, such as the
attitude of the collective towards the individual, the dynamics of the collective that is
disciplined, hierarchy, mechanisms of the belonging to (and rejection from) the collective,
taking (political) responsibility etc. The film was produced during the period of selfmanaging socialism in Yugoslavia with the attempt to decrease the power of the newly established class of political elite. In that sense, the film has also didactical component. Its
thematic and socio-temporal perspective resembles the famous film Twelve angry people
(1957). The film Face to face (1963) has been directed by Branko Bauer and is often
regarded to be the first political and critical film in Yugoslavia. The plot is set on a workers’
council, after a worker has been fired and his colleague (Milun Koprivica) stands up for him
and openly confront the director. This act leads to the punishment of Koprivica – his
exclusion from the Communist Party. The whole film is a complex psychological drama that
includes all who are present, opening many questions that belong to the domain of
anthropology, such as the attitude of the collective towards the individual, the dynamics of
the collective that is disciplined, hierarchy, mechanisms of the belonging to (and rejection
from) the collective, taking (political) responsibility etc. The film was produced during the
period of self-managing socialism in Yugoslavia characteristic for the attempt to decrease
the power of the newly established class of political elite. In that sense, the film has also
didactical component. Its thematic and socio-temporal perspective resembles the famous
film Twelve angry people (1957).",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Face to face: the attitude between the collective and the individual in the first еngaged Yugoslav film, Лицем у лице: однос колектива и појединца у првом ангажованом југословенском филму",
pages = "187-202",
volume = "67",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1901187S"
}
Stevanović, L. (2019). Лицем у лице: однос колектива и појединца у првом ангажованом југословенском филму.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ., 67(1), 187-202.
https://doi.org/10.2298/GEI1901187S
Stevanović L. Лицем у лице: однос колектива и појединца у првом ангажованом југословенском филму. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2019;67(1):187-202
Stevanović Lada, "Лицем у лице: однос колектива и појединца у првом ангажованом југословенском филму" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 67, no. 1 (2019):187-202,
https://doi.org/10.2298/GEI1901187S .

Privremeni boravak u tvrđavi Ig

Stevanović, Lada

(Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Stevanović, Lada
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7101
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet
PB  - Beograd : Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine u RS
T2  - Slovenika : časopis za kulturu, nauku i obrazovanje
T1  - Privremeni boravak u tvrđavi Ig
T1  - Začasno bivališče na grad Ig
SP  - 163
EP  - 165
VL  - 5
ER  - 
@article{
author = "Stevanović, Lada",
year = "2019",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7101",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet, Beograd : Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine u RS",
journal = "Slovenika : časopis za kulturu, nauku i obrazovanje",
title = "Privremeni boravak u tvrđavi Ig, Začasno bivališče na grad Ig",
pages = "163-165",
volume = "5"
}
Stevanović, L. (2019). Začasno bivališče na grad Ig.
Slovenika : časopis za kulturu, nauku i obrazovanje
Beograd : Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine u RS., 5, 163-165.
Stevanović L. Začasno bivališče na grad Ig. Slovenika : časopis za kulturu, nauku i obrazovanje. 2019;5:163-165
Stevanović Lada, "Začasno bivališče na grad Ig" Slovenika : časopis za kulturu, nauku i obrazovanje, 5 (2019):163-165

Umetnička preplitanja u srpskoslovenačkom kulturnom prostoru

Stevanović, Lada

(Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet / Univerza v Beogradu, Filološka fakulteta, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Stevanović, Lada
PY  - 2018
UR  - https://slovenci.rs/slovenika-iv-2018/
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8878
AB  - Četvrti broj časopisa Slovenika je u tematskom delu posvećen umetnosti i putanjama pojedinih umetnica i umetnika čije je stvaralaštvo
na različite načine povezivalo Sloveniju i Srbiju, nepovratno i gusto
preplićući ne samo individualne sudbine, već i oblikujući umetničke i
kulturne fizionomije sredina u kojima su se ovi procesi odvijali. Ono što
je svakako specifično kada govorimo o migracijama ideja, umetničkih
praksi i angažovanja je to da su oni obeleženi ne samo spoljnim, društveno-političkim prilikama i okolnostima, već i individualnim angažmanom, te ličnim i umetničkim pečatom.
AB  - The thematic section of the volume four of Slovenika is dedicated to
art and the paths of individual artists whose creative work connected
Slovenia and Serbia in different ways, interweaving, irreversibly and
densely, individual destinies and shaping the artistic and cultural
countenance of places where these processes unfolded. The distinct
feature of the migration of ideas, art practices and engagement is
that they are not only marked by the external, socio-political contexts
and circumstances but that they also bear an individual and artistic
imprint.
AB  - Četrta številka časopisa Slovenika je tematsko posvečena umetnosti
in potem posameznih umetnic in umetnikov, ki so s svojim ustvarjanjem na različne načine povezovali Slovenijo in Srbijo ter tako ne le
nepovratno in gosto prepletali individualne usode, pač pa tudi oblikovali umetniško in kulturno fiziognomijo okolij, v katerih so se ti procesi
odvijali. Ko govorimo o migracijah idej, umetniških praks in angažmaja,
je vsekakor specifično, da so te zaznamovane ne le z zunanjimi, družbeno-političnimi priložnostmi in okoliščinami, pač pa tudi z individualno
angažiranostjo ter osebnim in umetniškim pečatom.
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet / Univerza v Beogradu, Filološka fakulteta
PB  - Beograd : Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine u Srbiji / Nacionalni svet slovenske narodne manjšine v Srbiji
T2  - Slovenika : časopis za kulturu, nauku i obrazovanje / Slovenika : časopis za kulturo, znanost in izobraževanje
T1  - Umetnička preplitanja u srpskoslovenačkom kulturnom prostoru
T1  - Artistic Crossovers in the Serbo-Slovenian Cultural Space
T1  - Umetniška prepletanja na slovensko-srbskem kulturnem področju
SP  - 7
EP  - 18
IS  - 4
ER  - 
@article{
author = "Stevanović, Lada",
year = "2018",
url = "https://slovenci.rs/slovenika-iv-2018/, http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8878",
abstract = "Četvrti broj časopisa Slovenika je u tematskom delu posvećen umetnosti i putanjama pojedinih umetnica i umetnika čije je stvaralaštvo
na različite načine povezivalo Sloveniju i Srbiju, nepovratno i gusto
preplićući ne samo individualne sudbine, već i oblikujući umetničke i
kulturne fizionomije sredina u kojima su se ovi procesi odvijali. Ono što
je svakako specifično kada govorimo o migracijama ideja, umetničkih
praksi i angažovanja je to da su oni obeleženi ne samo spoljnim, društveno-političkim prilikama i okolnostima, već i individualnim angažmanom, te ličnim i umetničkim pečatom., The thematic section of the volume four of Slovenika is dedicated to
art and the paths of individual artists whose creative work connected
Slovenia and Serbia in different ways, interweaving, irreversibly and
densely, individual destinies and shaping the artistic and cultural
countenance of places where these processes unfolded. The distinct
feature of the migration of ideas, art practices and engagement is
that they are not only marked by the external, socio-political contexts
and circumstances but that they also bear an individual and artistic
imprint., Četrta številka časopisa Slovenika je tematsko posvečena umetnosti
in potem posameznih umetnic in umetnikov, ki so s svojim ustvarjanjem na različne načine povezovali Slovenijo in Srbijo ter tako ne le
nepovratno in gosto prepletali individualne usode, pač pa tudi oblikovali umetniško in kulturno fiziognomijo okolij, v katerih so se ti procesi
odvijali. Ko govorimo o migracijah idej, umetniških praks in angažmaja,
je vsekakor specifično, da so te zaznamovane ne le z zunanjimi, družbeno-političnimi priložnostmi in okoliščinami, pač pa tudi z individualno
angažiranostjo ter osebnim in umetniškim pečatom.",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet / Univerza v Beogradu, Filološka fakulteta, Beograd : Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine u Srbiji / Nacionalni svet slovenske narodne manjšine v Srbiji",
journal = "Slovenika : časopis za kulturu, nauku i obrazovanje / Slovenika : časopis za kulturo, znanost in izobraževanje",
title = "Umetnička preplitanja u srpskoslovenačkom kulturnom prostoru, Artistic Crossovers in the Serbo-Slovenian Cultural Space, Umetniška prepletanja na slovensko-srbskem kulturnem področju",
pages = "7-18",
number = "4"
}
Stevanović, L. (2018). Umetniška prepletanja na slovensko-srbskem kulturnem področju.
Slovenika : časopis za kulturu, nauku i obrazovanje / Slovenika : časopis za kulturo, znanost in izobraževanje
Beograd : Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine u Srbiji / Nacionalni svet slovenske narodne manjšine v Srbiji.(4), 7-18.
Stevanović L. Umetniška prepletanja na slovensko-srbskem kulturnem področju. Slovenika : časopis za kulturu, nauku i obrazovanje / Slovenika : časopis za kulturo, znanost in izobraževanje. 2018;(4):7-18
Stevanović Lada, "Umetniška prepletanja na slovensko-srbskem kulturnem področju" Slovenika : časopis za kulturu, nauku i obrazovanje / Slovenika : časopis za kulturo, znanost in izobraževanje, no. 4 (2018):7-18

Антропологија и антика: eпистемолошка разилажења и сусрети

Стевановић, Лада

(Београд : Етнографски институт САНУ, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Стевановић, Лада
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4495
AB  - The paper deals with the relationship between two academic disciplines: anthropology and
Classics that was changing through the time. Although the classical scholars that were
oriented towards anthropology never represented dominant stream in the discipline that
researched antiquity, we may follow the transformation of mentioned relation that reflects
specific methodological positions and changes, as well as wider social and historical context
that unavoidably had impact on the development and the status of the academic disciplines.
The research attitude towards the Other (as the other culture or as own past) that developed
in a specific way in colonialist nineteen century led gradually to disciplinary self-criticism
and self-awareness of superior position of the researcher in anthropology that reflected the
attitude towards own culture. Regarding the classics, I will point exactly to those researchers
that had anthropological approach (even after this discipline abandoned diachrony),
changing the dominant perspective from which the antiquity was perceived in order to free themselves from the position about the “cradle of European civilisation”. They started to
pose new questions and changed the focus of their research, taking new perspectives for
interpretation of fascinating ancient cultures.
AB  - У раду се разматра историјат односа и преплитање антропологије и античких студија.
Иако оријентисаност према антропологији међу класичарима никада није била
већински прихваћена, ипак се могу пратити развој, сусрети и разилажења две
дисциплине. Они су били условљени како самим методолошким позицијама и
променама, тако и ширим друштвеним и историјским контекстом који је неумитно
утицао на развој и статус академских дисциплина. Од односа према Другом (као
другој култури или као сопственој прошлости) који се у XIX веку развијао у
колонијалистичком духу, ишло се ка дисциплинарној самокритичности и
освешћивању супериорне позиције истраживача у антропологији, која је била
повезана са односом према сопственој култури. Што се тиче античких студија, међу
истраживачима ћу издвојити управо оне који су неговали антрополошки приступ (и
када се ова дисциплина одрекла дијахроније), иновирајући га и мењајући перспективу
из које се посматрала антика како би се ослободили окорелих ставова о „колевци
европске цивилизације“, преиспитујући и проширујући теме и позиције из којих су
интерпретирали узбудљиве античке културе, нарочито грчку, којој без сумње,
дугујемо много.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Антропологија и антика: eпистемолошка разилажења и сусрети
T1  - Anthropology and Classics: Epistemological Divergences and  Encounters
SP  - 287
EP  - 302
VL  - 66
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1802287S
ER  - 
@article{
author = "Стевановић, Лада",
year = "2018",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4495",
abstract = "The paper deals with the relationship between two academic disciplines: anthropology and
Classics that was changing through the time. Although the classical scholars that were
oriented towards anthropology never represented dominant stream in the discipline that
researched antiquity, we may follow the transformation of mentioned relation that reflects
specific methodological positions and changes, as well as wider social and historical context
that unavoidably had impact on the development and the status of the academic disciplines.
The research attitude towards the Other (as the other culture or as own past) that developed
in a specific way in colonialist nineteen century led gradually to disciplinary self-criticism
and self-awareness of superior position of the researcher in anthropology that reflected the
attitude towards own culture. Regarding the classics, I will point exactly to those researchers
that had anthropological approach (even after this discipline abandoned diachrony),
changing the dominant perspective from which the antiquity was perceived in order to free themselves from the position about the “cradle of European civilisation”. They started to
pose new questions and changed the focus of their research, taking new perspectives for
interpretation of fascinating ancient cultures., У раду се разматра историјат односа и преплитање антропологије и античких студија.
Иако оријентисаност према антропологији међу класичарима никада није била
већински прихваћена, ипак се могу пратити развој, сусрети и разилажења две
дисциплине. Они су били условљени како самим методолошким позицијама и
променама, тако и ширим друштвеним и историјским контекстом који је неумитно
утицао на развој и статус академских дисциплина. Од односа према Другом (као
другој култури или као сопственој прошлости) који се у XIX веку развијао у
колонијалистичком духу, ишло се ка дисциплинарној самокритичности и
освешћивању супериорне позиције истраживача у антропологији, која је била
повезана са односом према сопственој култури. Што се тиче античких студија, међу
истраживачима ћу издвојити управо оне који су неговали антрополошки приступ (и
када се ова дисциплина одрекла дијахроније), иновирајући га и мењајући перспективу
из које се посматрала антика како би се ослободили окорелих ставова о „колевци
европске цивилизације“, преиспитујући и проширујући теме и позиције из којих су
интерпретирали узбудљиве античке културе, нарочито грчку, којој без сумње,
дугујемо много.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Антропологија и антика: eпистемолошка разилажења и сусрети, Anthropology and Classics: Epistemological Divergences and  Encounters",
pages = "287-302",
volume = "66",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1802287S"
}
Стевановић, Л. (2018). Anthropology and Classics: Epistemological Divergences and  Encounters.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ., 66(2), 287-302.
https://doi.org/10.2298/GEI1802287S
Стевановић Л. Anthropology and Classics: Epistemological Divergences and  Encounters. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(2):287-302
Стевановић Лада, "Anthropology and Classics: Epistemological Divergences and  Encounters" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 2 (2018):287-302,
https://doi.org/10.2298/GEI1802287S .

Вампир у локалној и глобалној култури

Стевановић, Лада

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Стевановић, Лада
PY  - 2018
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/591/525
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7596
AB  - Атрактивност мита о вампирима очито не јењава. Ова књига аналитично и детаљно приказује како варијације самог мита, тако и сфере и начине на који он наставља да живи своје нове животе. Не догађа се, међутим често, да научна монографија са захтевном методологијом и доследно спроведеним и темељним истраживањем буде тако узбудљива за читање као ова. Зато би вредело да буде преведена на неки светски језик и, попут вампира, изађе из локалних граница.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Вампир у локалној и глобалној култури
SP  - 437
EP  - 439
VL  - 66
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Стевановић, Лада",
year = "2018",
url = "http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/591/525, http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7596",
abstract = "Атрактивност мита о вампирима очито не јењава. Ова књига аналитично и детаљно приказује како варијације самог мита, тако и сфере и начине на који он наставља да живи своје нове животе. Не догађа се, међутим често, да научна монографија са захтевном методологијом и доследно спроведеним и темељним истраживањем буде тако узбудљива за читање као ова. Зато би вредело да буде преведена на неки светски језик и, попут вампира, изађе из локалних граница.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Вампир у локалној и глобалној култури",
pages = "437-439",
volume = "66",
number = "2"
}
Стевановић, Л. (2018). Вампир у локалној и глобалној култури.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 66(2), 437-439.
Стевановић Л. Вампир у локалној и глобалној култури. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(2):437-439
Стевановић Лада, "Вампир у локалној и глобалној култури" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 2 (2018):437-439

Срби и Словенци: миграције, сусрети људи, идеја и идеологија

Стевановић, Лада

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Стевановић, Лада
PY  - 2016
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/145/103
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7713
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Срби и Словенци: миграције, сусрети људи, идеја и идеологија
T1  - Serbs and Slovenians: Migrations, Meeting of People, Ideas and Ideologies
SP  - 5
EP  - 9
VL  - 64
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1601005S
ER  - 
@article{
author = "Стевановић, Лада",
year = "2016",
url = "http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/145/103, http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7713",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Срби и Словенци: миграције, сусрети људи, идеја и идеологија, Serbs and Slovenians: Migrations, Meeting of People, Ideas and Ideologies",
pages = "5-9",
volume = "64",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1601005S"
}
Стевановић, Л. (2016). Serbs and Slovenians: Migrations, Meeting of People, Ideas and Ideologies.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 64(1), 5-9.
https://doi.org/10.2298/GEI1601005S
Стевановић Л. Serbs and Slovenians: Migrations, Meeting of People, Ideas and Ideologies. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2016;64(1):5-9
Стевановић Лада, "Serbs and Slovenians: Migrations, Meeting of People, Ideas and Ideologies" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 64, no. 1 (2016):5-9,
https://doi.org/10.2298/GEI1601005S .

Верски и световни модели моћи остварени кроз погребни ритуал: aнтичке парадигме

Стевановић, Лада

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Стевановић, Лада
PY  - 2016
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/137/95
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7690
AB  - У овом раду ме занима на који начин и зашто су атинска држава, а од византијског
периода и црква, настојале да преузму контролу над погребним ритуалом. Како, због
чега и под којим околностима је пагански ритуал из приватног прелазио у домен
јавног? Како су се распоређивале улоге у ритуалу? На који начин су елементи
паганског ритуала интегрисани у хришћански погребни обред и како се одвијала игра
моћи у сфери смрти између паганства и хришћанства? Који друштвени потенцијал је
учинио погреб толико значајним да су се држава и црква бориле за надлежност над
њим, настојећи да га отргну из приватне сфере?
AB  - This paper researches why and in which way Athenian polis, and since Byzantine era also
the Church, made efforts to take over the control over funeral rite. How, why and under
which circumstances pagan ritual moved from private to public sphere? How were the roles
in the ritual distributed? In which way the elements of pagan rite were integrated in Christian
funeral and what was the power-game between Pagans and Christians? Which social
potential made funeral so important that the state and the Church were fighting for gaining
power over it?
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Верски и световни модели моћи остварени кроз погребни ритуал: aнтичке парадигме
T1  - Religious and Secular Models of Power Achieved through Funeral Ritual: Ancient Paradigms
SP  - 375
EP  - 387
VL  - 64
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1602377S
ER  - 
@article{
author = "Стевановић, Лада",
year = "2016",
url = "http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/137/95, http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7690",
abstract = "У овом раду ме занима на који начин и зашто су атинска држава, а од византијског
периода и црква, настојале да преузму контролу над погребним ритуалом. Како, због
чега и под којим околностима је пагански ритуал из приватног прелазио у домен
јавног? Како су се распоређивале улоге у ритуалу? На који начин су елементи
паганског ритуала интегрисани у хришћански погребни обред и како се одвијала игра
моћи у сфери смрти између паганства и хришћанства? Који друштвени потенцијал је
учинио погреб толико значајним да су се држава и црква бориле за надлежност над
њим, настојећи да га отргну из приватне сфере?, This paper researches why and in which way Athenian polis, and since Byzantine era also
the Church, made efforts to take over the control over funeral rite. How, why and under
which circumstances pagan ritual moved from private to public sphere? How were the roles
in the ritual distributed? In which way the elements of pagan rite were integrated in Christian
funeral and what was the power-game between Pagans and Christians? Which social
potential made funeral so important that the state and the Church were fighting for gaining
power over it?",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Верски и световни модели моћи остварени кроз погребни ритуал: aнтичке парадигме, Religious and Secular Models of Power Achieved through Funeral Ritual: Ancient Paradigms",
pages = "375-387",
volume = "64",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1602377S"
}
Стевановић, Л. (2016). Religious and Secular Models of Power Achieved through Funeral Ritual: Ancient Paradigms.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 64(2), 375-387.
https://doi.org/10.2298/GEI1602377S
Стевановић Л. Religious and Secular Models of Power Achieved through Funeral Ritual: Ancient Paradigms. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2016;64(2):375-387
Стевановић Лада, "Religious and Secular Models of Power Achieved through Funeral Ritual: Ancient Paradigms" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 64, no. 2 (2016):375-387,
https://doi.org/10.2298/GEI1602377S .

Myth about Immortality in the Contemporary Pop Culture. A Case Study about Toše Proeski

Stevanović, Lada

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Stevanović, Lada
PY  - 2013
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/373/314
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8236
AB  - This paper explores the intersection of
death and ideology in the sphere of popular
culture, as exemplified by the afterlife destiny of
Toše Proeski, a Macedonian pop singer whose
huge popularity continued even after his death.
His sudden, untimely death in his twenties had
exploded as huge news, preoccupying all sorts
of media. What I am interested in in this paper
is what has happened afterwards. In which way his popularity and his afterlife
continue? Can we identify some kind of pop hero cult here, and is it possible
to recognize common elements, or even a pattern according to which
(newborn) stars develop an afterlife destiny? Can we use this opportunity to
discuss immortality myths? Do pop stars get monuments or are these
reserved just for national heroes?
AB  - У раду се испитује преплитање смрти и
идеологије у сфери популарне културе и то на
примеру посмртне судбине Тошета Проеског,
македонског поп певача чија огромна
популарност не јењава ни након његове смрти.
Вест о изненадној смрти двадесетогодишње
поп звезде експлодирала је у јавности,
заузимајући ударни простор свих врста медија. Ауторка се фокусира на све оно
што је уследило након овог трагичног догађаја и „медијске узбуне“ која је њиме
била изазвана и покушава да одговори на низ питања. На који начин су
обликовани његова посмртна популарност и идеје о његовој посмртној
егзистенцији? Можемо ли у овом случају да идентификујемо неку врсту култа
популарног хероја и да ли је могуће препознати заједничке елементе или чак
обрасце на основу којих се одвија посмртна судбина (новорођених) звезда? Да ли
је у оваквим случајевима реч о својеврсним митовима о бесмртности? И, да ли се
поп звездама подижу споменици или су они резервисани само за националне
хероје?
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Myth about Immortality in the Contemporary Pop Culture. A Case Study about Toše Proeski
T1  - Мит о бесмртности у савременој популарној култури. Студија случаја о Тошету Проеском
SP  - 9
EP  - 18
VL  - 61
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1301009S
ER  - 
@article{
author = "Stevanović, Lada",
year = "2013",
url = "http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/373/314, http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8236",
abstract = "This paper explores the intersection of
death and ideology in the sphere of popular
culture, as exemplified by the afterlife destiny of
Toše Proeski, a Macedonian pop singer whose
huge popularity continued even after his death.
His sudden, untimely death in his twenties had
exploded as huge news, preoccupying all sorts
of media. What I am interested in in this paper
is what has happened afterwards. In which way his popularity and his afterlife
continue? Can we identify some kind of pop hero cult here, and is it possible
to recognize common elements, or even a pattern according to which
(newborn) stars develop an afterlife destiny? Can we use this opportunity to
discuss immortality myths? Do pop stars get monuments or are these
reserved just for national heroes?, У раду се испитује преплитање смрти и
идеологије у сфери популарне културе и то на
примеру посмртне судбине Тошета Проеског,
македонског поп певача чија огромна
популарност не јењава ни након његове смрти.
Вест о изненадној смрти двадесетогодишње
поп звезде експлодирала је у јавности,
заузимајући ударни простор свих врста медија. Ауторка се фокусира на све оно
што је уследило након овог трагичног догађаја и „медијске узбуне“ која је њиме
била изазвана и покушава да одговори на низ питања. На који начин су
обликовани његова посмртна популарност и идеје о његовој посмртној
егзистенцији? Можемо ли у овом случају да идентификујемо неку врсту култа
популарног хероја и да ли је могуће препознати заједничке елементе или чак
обрасце на основу којих се одвија посмртна судбина (новорођених) звезда? Да ли
је у оваквим случајевима реч о својеврсним митовима о бесмртности? И, да ли се
поп звездама подижу споменици или су они резервисани само за националне
хероје?",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Myth about Immortality in the Contemporary Pop Culture. A Case Study about Toše Proeski, Мит о бесмртности у савременој популарној култури. Студија случаја о Тошету Проеском",
pages = "9-18",
volume = "61",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1301009S"
}
Stevanović, L. (2013). Мит о бесмртности у савременој популарној култури. Студија случаја о Тошету Проеском.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 61(1), 9-18.
https://doi.org/10.2298/GEI1301009S
Stevanović L. Мит о бесмртности у савременој популарној култури. Студија случаја о Тошету Проеском. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2013;61(1):9-18
Stevanović Lada, "Мит о бесмртности у савременој популарној култури. Студија случаја о Тошету Проеском" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 61, no. 1 (2013):9-18,
https://doi.org/10.2298/GEI1301009S .
1

Лидија Радуловић, Пол/род и религија, конструкција рода у народној религији Срба

Stevanović, Lada

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Stevanović, Lada
PY  - 2010
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/495/439
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8745
AB  - Књига Лидије Радуловић Пол/
 род и религија комплексна је студија
 заснована на истраживањима српске
 народне религије и обичаја, а у том
 смислу и свакодневног живота жене
 у традицијској култури, чиме се отвaра историјска перспектива за ишчитавање механизама кроз које су функционисале родне улоге, као и родни
 стереотипи. Ауторка се у овој књизи
 бави, пре свега, конструкцијом рода
 у традицијској култури XIX и прве
 половине XX века, расветљавајући
 нам расподелу моћи између мушкараца и жена у том периоду. Књига Род/пол и религија је незаобилазно штиво за све оне који се баве
 темама религије и рода. Поред тога,
 свеобухватност тема, приступа и оригиналност добро поткрепљених закључака и интерпретација чине да
 читање ове књиге представља огромно задовољство и подстицај који су
 веoма важни за свакога ко се бави било
 којом врстом истраживања и писања.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Лидија Радуловић, Пол/род и религија, конструкција рода у народној религији Срба
SP  - 219
EP  - 221
VL  - 58
IS  - 1
ER  - 
@article{
author = "Stevanović, Lada",
year = "2010",
url = "http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/495/439, http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8745",
abstract = "Књига Лидије Радуловић Пол/
 род и религија комплексна је студија
 заснована на истраживањима српске
 народне религије и обичаја, а у том
 смислу и свакодневног живота жене
 у традицијској култури, чиме се отвaра историјска перспектива за ишчитавање механизама кроз које су функционисале родне улоге, као и родни
 стереотипи. Ауторка се у овој књизи
 бави, пре свега, конструкцијом рода
 у традицијској култури XIX и прве
 половине XX века, расветљавајући
 нам расподелу моћи између мушкараца и жена у том периоду. Књига Род/пол и религија је незаобилазно штиво за све оне који се баве
 темама религије и рода. Поред тога,
 свеобухватност тема, приступа и оригиналност добро поткрепљених закључака и интерпретација чине да
 читање ове књиге представља огромно задовољство и подстицај који су
 веoма важни за свакога ко се бави било
 којом врстом истраживања и писања.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Лидија Радуловић, Пол/род и религија, конструкција рода у народној религији Срба",
pages = "219-221",
volume = "58",
number = "1"
}
Stevanović, L. (2010). Лидија Радуловић, Пол/род и религија, конструкција рода у народној религији Срба.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 58(1), 219-221.
Stevanović L. Лидија Радуловић, Пол/род и религија, конструкција рода у народној религији Срба. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2010;58(1):219-221
Stevanović Lada, "Лидија Радуловић, Пол/род и религија, конструкција рода у народној религији Срба" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 58, no. 1 (2010):219-221

Медеја некад и сад: (ре)конструкција идентитета жене и странкиње у роману Медеја. Гласови, Кристе Волф

Stevanović, Lada

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Stevanović, Lada
PY  - 2010
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/491/435
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8741
AB  - Једна од најшокантнијих, најнеразумљивијих и истовремено најинспиративнијих трагедија из грчке антике јесте Еурипидова Медеја. Ова драма
има богату и дугу историју адаптација које су увек представљале пресек
између античког текста, са једне стране, и читања аутора/ауторки, са друге, а то је зависило од културног и политичког контекста у коме су уметници изнова ишчитавали и стварали своју Медеју. Иако већина адаптација
припада позоришној продукцији, за тему овог рада одабрала сам књижевно
дело, роман Медеја: гласови, Кристе Волф. У првом делу бавићу се реконструкцијом античког контекста и значењем Еурипидовог текста из перспективе антропологије антике, а у другом делу ћу се посветити адаптацији
Волфове: начинима на које ауторка пише своју Медеју, као и разлозима који су Волфову навели да приђе тексту управо на начин који је одабрала,
главној вези између верзије Волфове и старијих верзија, као и интелектуалој и социјалној клими у којој је Медеја Кристе Волф настала. Фокус истраживања биће усмерен на ишчитавање конструкције другости, рода и
родних улога, тј. на анализу њиховe конструкције – у грчкој антици, када је
Еурипидова драма написана, али и у немачком тј. европском контесту краја
двадесетог века у коме је Медеју изнова написала Криста Волф покушавши
да преиспита и деконструише предрасуде о женама које из ових прописаних улога проистичу.
AB  - One of the most shocking, the most difficult to understand and at the same time the most inspiring tragedy from the Greek antiquity is Euripeides' Medea. This drama has a rich and a long history of adaptations that have always represented an interface between the ancient text on the one hand, and the author's reading on the other, which always depended on cultural and political context of the period that influenced the perspective of the author. Most of these adaptations belong to theatrical production. However my interest in this paper is not oriented towards theatre, but towards literature, a novel Medea: A Modern Retelling by Christa Wolf. First part of the paper deals with the reconstruction of the ancient context and meaning of this drama in the antiquity from the perspective of contemporary study of classics, while the second part is devoted to the questions of Wolf's adaptation: the ways in which Christa Wolf rewrites Medea, tracing of Wolf's reasons to approach the text in such a way, the main relation of Wolf's version to former version(s), and intellectual and social climate in which Wolf's Medea was created. The focus of the research will be on the reading of the construction of the Other, of gender and gender roles, also through the analysis of their transgression - in the Greek antiquity when Euripides drama was staged, as well in the Germen (European) context of the end of the twentieth century in which Medea was rewritten by Christa Wolf.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Медеја некад и сад: (ре)конструкција идентитета жене и странкиње у роману Медеја. Гласови, Кристе Волф
T1  - Medea in the Past and in the Present: (Re)constructing the Identity of a Woman and a Foreigner in the Novel Medea by Christa Wolf
SP  - 169
EP  - 184
VL  - 58
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1001169S
ER  - 
@article{
author = "Stevanović, Lada",
year = "2010",
url = "http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/491/435, http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8741",
abstract = "Једна од најшокантнијих, најнеразумљивијих и истовремено најинспиративнијих трагедија из грчке антике јесте Еурипидова Медеја. Ова драма
има богату и дугу историју адаптација које су увек представљале пресек
између античког текста, са једне стране, и читања аутора/ауторки, са друге, а то је зависило од културног и политичког контекста у коме су уметници изнова ишчитавали и стварали своју Медеју. Иако већина адаптација
припада позоришној продукцији, за тему овог рада одабрала сам књижевно
дело, роман Медеја: гласови, Кристе Волф. У првом делу бавићу се реконструкцијом античког контекста и значењем Еурипидовог текста из перспективе антропологије антике, а у другом делу ћу се посветити адаптацији
Волфове: начинима на које ауторка пише своју Медеју, као и разлозима који су Волфову навели да приђе тексту управо на начин који је одабрала,
главној вези између верзије Волфове и старијих верзија, као и интелектуалој и социјалној клими у којој је Медеја Кристе Волф настала. Фокус истраживања биће усмерен на ишчитавање конструкције другости, рода и
родних улога, тј. на анализу њиховe конструкције – у грчкој антици, када је
Еурипидова драма написана, али и у немачком тј. европском контесту краја
двадесетог века у коме је Медеју изнова написала Криста Волф покушавши
да преиспита и деконструише предрасуде о женама које из ових прописаних улога проистичу., One of the most shocking, the most difficult to understand and at the same time the most inspiring tragedy from the Greek antiquity is Euripeides' Medea. This drama has a rich and a long history of adaptations that have always represented an interface between the ancient text on the one hand, and the author's reading on the other, which always depended on cultural and political context of the period that influenced the perspective of the author. Most of these adaptations belong to theatrical production. However my interest in this paper is not oriented towards theatre, but towards literature, a novel Medea: A Modern Retelling by Christa Wolf. First part of the paper deals with the reconstruction of the ancient context and meaning of this drama in the antiquity from the perspective of contemporary study of classics, while the second part is devoted to the questions of Wolf's adaptation: the ways in which Christa Wolf rewrites Medea, tracing of Wolf's reasons to approach the text in such a way, the main relation of Wolf's version to former version(s), and intellectual and social climate in which Wolf's Medea was created. The focus of the research will be on the reading of the construction of the Other, of gender and gender roles, also through the analysis of their transgression - in the Greek antiquity when Euripides drama was staged, as well in the Germen (European) context of the end of the twentieth century in which Medea was rewritten by Christa Wolf.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Медеја некад и сад: (ре)конструкција идентитета жене и странкиње у роману Медеја. Гласови, Кристе Волф, Medea in the Past and in the Present: (Re)constructing the Identity of a Woman and a Foreigner in the Novel Medea by Christa Wolf",
pages = "169-184",
volume = "58",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1001169S"
}
Stevanović, L. (2010). Medea in the Past and in the Present: (Re)constructing the Identity of a Woman and a Foreigner in the Novel Medea by Christa Wolf.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 58(1), 169-184.
https://doi.org/10.2298/GEI1001169S
Stevanović L. Medea in the Past and in the Present: (Re)constructing the Identity of a Woman and a Foreigner in the Novel Medea by Christa Wolf. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2010;58(1):169-184
Stevanović Lada, "Medea in the Past and in the Present: (Re)constructing the Identity of a Woman and a Foreigner in the Novel Medea by Christa Wolf" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 58, no. 1 (2010):169-184,
https://doi.org/10.2298/GEI1001169S .

Laughing at the Funeral : gender and anthropology in the Greek funerary rites

Stevanović, Lada

(Beograd : Etnografski institut SANU / Belgrade : Institut of Ethnography SASA, 2009)

TY  - BOOK
AU  - Stevanović, Lada
PY  - 2009
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/59/5e5a968ccb2ab_69.pdf
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8308
AB  - Funeral ritual is a form of social practice that has not changed much through history, belonging to the taboo area of death. However, the meaning of different ritual practices was changing through the time. Women’s power in patriarchal societies and influence also turns around liminal areas touching taboos, therefore gender-oriented research should answer some important socially constructed questions. Until now there have been many researches dealing with the anthropology of funeral ritual, especially with grief, its expression through lamentation, and its social and psychological role. The idea of researching the relationship between laughter and funeral is to cast a new light on the meaning of the whole ritual, and thus illuminate some hitherto unresearched questions in the field.
AB  - Pogrebni obred predstavlja ritualni oblik koji se nije mnogo menjao kroz istoriju i to upravo zbog tabua kojim je smrt okružena. Pa ipak, značenja pojedini ritualnih praksi nestalna  su i podložna promeni. Ženska moć u patrijarhalnom društvu pripada upravo liminalnoj sferi ovog tabua, što je  iziskivalo rodno orijentisan pristup problematici. I dok se mnoga istraživanja iz oblasti antropologije smrti i pogrebnih rituala bave bolom i izrazom gubitka kroz tužbalice (kako u psihološkom tako i u socijalnom kontekstu), ova knjiga istražuje vezu između smeha i pogrebnog rituala otvarajući novu perspektivu za razumevanje značenja čitavog pogrebnog obreda i osvetljavajući do sada neistražena pitanja u ovoj oblasti.
PB  - Beograd : Etnografski institut SANU / Belgrade : Institut of Ethnography SASA
T1  - Laughing at the Funeral : gender and anthropology in the Greek funerary rites
T1  - Smeh na pogrebu : antički grčki pogrebni ritual u rodnoj i antropološkoj perspektivi
SP  - [1]
EP  - 373
ER  - 
@book{
author = "Stevanović, Lada",
year = "2009",
url = "https://etno-institut.co.rs/storage/59/5e5a968ccb2ab_69.pdf, http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8308",
abstract = "Funeral ritual is a form of social practice that has not changed much through history, belonging to the taboo area of death. However, the meaning of different ritual practices was changing through the time. Women’s power in patriarchal societies and influence also turns around liminal areas touching taboos, therefore gender-oriented research should answer some important socially constructed questions. Until now there have been many researches dealing with the anthropology of funeral ritual, especially with grief, its expression through lamentation, and its social and psychological role. The idea of researching the relationship between laughter and funeral is to cast a new light on the meaning of the whole ritual, and thus illuminate some hitherto unresearched questions in the field., Pogrebni obred predstavlja ritualni oblik koji se nije mnogo menjao kroz istoriju i to upravo zbog tabua kojim je smrt okružena. Pa ipak, značenja pojedini ritualnih praksi nestalna  su i podložna promeni. Ženska moć u patrijarhalnom društvu pripada upravo liminalnoj sferi ovog tabua, što je  iziskivalo rodno orijentisan pristup problematici. I dok se mnoga istraživanja iz oblasti antropologije smrti i pogrebnih rituala bave bolom i izrazom gubitka kroz tužbalice (kako u psihološkom tako i u socijalnom kontekstu), ova knjiga istražuje vezu između smeha i pogrebnog rituala otvarajući novu perspektivu za razumevanje značenja čitavog pogrebnog obreda i osvetljavajući do sada neistražena pitanja u ovoj oblasti.",
publisher = "Beograd : Etnografski institut SANU / Belgrade : Institut of Ethnography SASA",
title = "Laughing at the Funeral : gender and anthropology in the Greek funerary rites, Smeh na pogrebu : antički grčki pogrebni ritual u rodnoj i antropološkoj perspektivi",
pages = "[1]-373"
}
Stevanović, L. (2009). Smeh na pogrebu : antički grčki pogrebni ritual u rodnoj i antropološkoj perspektivi.

Beograd : Etnografski institut SANU / Belgrade : Institut of Ethnography SASA., [1]-373.
Stevanović L. Smeh na pogrebu : antički grčki pogrebni ritual u rodnoj i antropološkoj perspektivi. 2009;:[1]-373
Stevanović Lada, "Smeh na pogrebu : antički grčki pogrebni ritual u rodnoj i antropološkoj perspektivi" (2009):[1]-373

Funeral Ritual and Power: Farewelling the Dead in the Ancient Greek Funerary Ritual

Stevanović, Lada

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2009)

TY  - JOUR
AU  - Stevanović, Lada
PY  - 2009
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/501/445
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8770
AB  - The paper discusses the development of the traditional genre of lament for
the deed in Greek antiquity, that is possible to follow since the earliest written traces (of oral tradition such as Iliad) all up to Modern Greek times.
However, focus of the paper is made on the development of this female
oral genre and restrictive laws and measurements against this traditional
form as a consequence of the formation of the first Greek city-states. What
were these measurements like, who were they aimed against and why
was it necessary to control ritual lament? Was this control successful?
AB  - У једном од најстаријих људских обреда, оном који прати умирање и
растајање од покојника, постојање тужбалице и оплакивања на простору
Грчке забележено је на вазном сликарству још у микенском периоду. Овај рад
се пре свега бави тужбалицом у класичном периоду, са посебним освртом на
архајско доба, али узимајући у обзир читав распон у коме се ова форма, коју
су као главне учеснице погребног ритуала изводиле жене (било
професионалне нарикаче, било најближе сроднице умрлих – мајке, супруге и
сестре), може пратити у грчкој традицији. Упркос огромном временском
распону, препознатљиви су континуитет начина извођења (антифоног) и
мотиви који се у тужбалици појављују. Ово је посебно занимљиво и стога
што је кроз историју било више покушаја да се над женским оплакивањем и
нарицањем успостави контрола. Наиме, након оснивања градова-држава
(полиса), широм грчког света дошло је до увођења законских мера које су
ограничавале и регулисале нарицање, и то на тај начин што су прописивале
место и време за тужбалицу. Наиме, према новим правилима, нарицање је са
гробља и из погребне поворке трбало да се пресели у кућу, где је било
дозвољено само најближим сродницама. Детаљном анализом ових закона –
Солоновог у Атини, као и закона са Коса и из Делфа, у раду се закључује да је
разлог за то следећи: увођењем нове политичке (тј. државне) структуре и
напуштањем клановског уређења друштва у Грчкој, спроводе се нова правила
према којима у јавном животу (а самим тим и у јавном простору) учествују
искључиво мушкарци. Међутим, управо кроз традиционалну, тј. ритуалну
праксу, жене су ипак задржале могућност да говоре јавно – и то на гробљу, и
то у време кризе изазване смрћу, када и порука тужбалице – која је упућена
једнако мртвима колико и живима – одјекује још снажније него у
свакодневним приликама. Моћ над живима у том тренутку повезана је са
моћи над мртвима, коју су жене у погребним ритуалима несумњиво имале.
Парадоксална ситуација повезана је са ритуалном нечистоћом (тзв. миазмом)
која прати сваки контакт са мртвима, што је несумњиво више погађало жене.
Управо изложеност миазми носила је са собом забрану изласка у јавни
простор и одласка у храмове, и могуће је да је разлог томе што су жене остале суверене владарке овог ритуала управо тај што су мушкарци избегавали да
буду изложени оваквој нечистоћи. Дакле, уместо запоседања ритуалног
простора који је био и остао женска сфера, држава је (а касније и црква)
покушавала да спроведе законске мере којима би сузбила погребни ритуал и
утицај који су жене кроз њега добијале. Једна од форми ове „борбе“ јесте и
увођење посебног реторичког жанра – надгробне беседе, коју су изводили
мушкарци, углавном државници, и то на јавним сахранама након погибије
војника. За разлику од тужбалице у којој се смрт оплакивала и жалила, и кроз
коју су се најближи (и оне које су нарицале, али и сви остали присутни) лично
опраштали од покојника, у беседи се величао покојник, као и сама смрт. Овај
рад одговара на питања зашто је било толико важно успоставити контролу над
тужбалицом, тј. над онима које су је изводиле, као и на питања да ли је и којој
мери је то било могуће.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Funeral Ritual and Power: Farewelling the Dead in the Ancient Greek Funerary Ritual
T1  - Погребни ритуал и моћ: опраштање од мртвих у античком грчком погребном ритуалу
SP  - 37
EP  - 52
VL  - 57
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI0902037S
ER  - 
@article{
author = "Stevanović, Lada",
year = "2009",
url = "http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/501/445, http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8770",
abstract = "The paper discusses the development of the traditional genre of lament for
the deed in Greek antiquity, that is possible to follow since the earliest written traces (of oral tradition such as Iliad) all up to Modern Greek times.
However, focus of the paper is made on the development of this female
oral genre and restrictive laws and measurements against this traditional
form as a consequence of the formation of the first Greek city-states. What
were these measurements like, who were they aimed against and why
was it necessary to control ritual lament? Was this control successful?, У једном од најстаријих људских обреда, оном који прати умирање и
растајање од покојника, постојање тужбалице и оплакивања на простору
Грчке забележено је на вазном сликарству још у микенском периоду. Овај рад
се пре свега бави тужбалицом у класичном периоду, са посебним освртом на
архајско доба, али узимајући у обзир читав распон у коме се ова форма, коју
су као главне учеснице погребног ритуала изводиле жене (било
професионалне нарикаче, било најближе сроднице умрлих – мајке, супруге и
сестре), може пратити у грчкој традицији. Упркос огромном временском
распону, препознатљиви су континуитет начина извођења (антифоног) и
мотиви који се у тужбалици појављују. Ово је посебно занимљиво и стога
што је кроз историју било више покушаја да се над женским оплакивањем и
нарицањем успостави контрола. Наиме, након оснивања градова-држава
(полиса), широм грчког света дошло је до увођења законских мера које су
ограничавале и регулисале нарицање, и то на тај начин што су прописивале
место и време за тужбалицу. Наиме, према новим правилима, нарицање је са
гробља и из погребне поворке трбало да се пресели у кућу, где је било
дозвољено само најближим сродницама. Детаљном анализом ових закона –
Солоновог у Атини, као и закона са Коса и из Делфа, у раду се закључује да је
разлог за то следећи: увођењем нове политичке (тј. државне) структуре и
напуштањем клановског уређења друштва у Грчкој, спроводе се нова правила
према којима у јавном животу (а самим тим и у јавном простору) учествују
искључиво мушкарци. Међутим, управо кроз традиционалну, тј. ритуалну
праксу, жене су ипак задржале могућност да говоре јавно – и то на гробљу, и
то у време кризе изазване смрћу, када и порука тужбалице – која је упућена
једнако мртвима колико и живима – одјекује још снажније него у
свакодневним приликама. Моћ над живима у том тренутку повезана је са
моћи над мртвима, коју су жене у погребним ритуалима несумњиво имале.
Парадоксална ситуација повезана је са ритуалном нечистоћом (тзв. миазмом)
која прати сваки контакт са мртвима, што је несумњиво више погађало жене.
Управо изложеност миазми носила је са собом забрану изласка у јавни
простор и одласка у храмове, и могуће је да је разлог томе што су жене остале суверене владарке овог ритуала управо тај што су мушкарци избегавали да
буду изложени оваквој нечистоћи. Дакле, уместо запоседања ритуалног
простора који је био и остао женска сфера, држава је (а касније и црква)
покушавала да спроведе законске мере којима би сузбила погребни ритуал и
утицај који су жене кроз њега добијале. Једна од форми ове „борбе“ јесте и
увођење посебног реторичког жанра – надгробне беседе, коју су изводили
мушкарци, углавном државници, и то на јавним сахранама након погибије
војника. За разлику од тужбалице у којој се смрт оплакивала и жалила, и кроз
коју су се најближи (и оне које су нарицале, али и сви остали присутни) лично
опраштали од покојника, у беседи се величао покојник, као и сама смрт. Овај
рад одговара на питања зашто је било толико важно успоставити контролу над
тужбалицом, тј. над онима које су је изводиле, као и на питања да ли је и којој
мери је то било могуће.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Funeral Ritual and Power: Farewelling the Dead in the Ancient Greek Funerary Ritual, Погребни ритуал и моћ: опраштање од мртвих у античком грчком погребном ритуалу",
pages = "37-52",
volume = "57",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI0902037S"
}
Stevanović, L. (2009). Погребни ритуал и моћ: опраштање од мртвих у античком грчком погребном ритуалу.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 57(2), 37-52.
https://doi.org/10.2298/GEI0902037S
Stevanović L. Погребни ритуал и моћ: опраштање од мртвих у античком грчком погребном ритуалу. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2009;57(2):37-52
Stevanović Lada, "Погребни ритуал и моћ: опраштање од мртвих у античком грчком погребном ритуалу" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 57, no. 2 (2009):37-52,
https://doi.org/10.2298/GEI0902037S .
2

Реконструкција сећања, конструкција памћења : Кућа цвећа и Музеј историје Југославије

Стевановић, Лада

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2009)

TY  - CHAP
AU  - Стевановић, Лада
PY  - 2009
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8845
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8848
AB  - Спомен-обележја и музеји као део јавног простора и јавног
живота представљају важну компоненту обликoвања и
контроле колективног памћења. Њихова значења нису дата
једном заувек и мењају се у складу са потребама и
потезима политичких елита. Музеј 25. мај и Кућа цвећа
настали су као институције СФРЈ, функционишући у складу
са тадашњим државним интересима. Са политичким
променама уследиле су, логично, и промене у раду Музеја
и Куће цвећа. Бавећи се овим променама и судбином ових
институција, пре свега њиховим променљивим значењем и
значајем, покушаћу да сагледам како се у Србији мењао
однос према прошлости у зависности од друштвених и
политичких околности.
AB  - The memorials and museums belong
to the public sphere and public life,
representing an important component through
which collective memory is being created and
controlled. Their meanings are not given
forever, but they change hand in hand with the
needs and moves of political elites. The
Museum 25 th of May (Muzej 25. maj) and the
House of Flowers (Kuća cveća) were established as the institutions of SFRJ,
functioning in accordance to the state interests of the time. But, the political
changes led, logically, to the changes in the work of Museum and the Memorial. I
will try to explain the way in which the attitude towards past has been changing in
Serbia (regarding social and political circumstances) through the research of these
changes and the destiny of these institutions, on the emphasis of the change of their
meaning and importance.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances
T1  - Реконструкција сећања, конструкција памћења : Кућа цвећа и Музеј историје Југославије
T1  - Reconstruction of Reminiscence, Construction of Memory : Tito’s Memorial House and Historical Museum of Yugoslavia
SP  - 101
EP  - 116
ER  - 
@article{
author = "Стевановић, Лада",
year = "2009",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8845, http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8848",
abstract = "Спомен-обележја и музеји као део јавног простора и јавног
живота представљају важну компоненту обликoвања и
контроле колективног памћења. Њихова значења нису дата
једном заувек и мењају се у складу са потребама и
потезима политичких елита. Музеј 25. мај и Кућа цвећа
настали су као институције СФРЈ, функционишући у складу
са тадашњим државним интересима. Са политичким
променама уследиле су, логично, и промене у раду Музеја
и Куће цвећа. Бавећи се овим променама и судбином ових
институција, пре свега њиховим променљивим значењем и
значајем, покушаћу да сагледам како се у Србији мењао
однос према прошлости у зависности од друштвених и
политичких околности., The memorials and museums belong
to the public sphere and public life,
representing an important component through
which collective memory is being created and
controlled. Their meanings are not given
forever, but they change hand in hand with the
needs and moves of political elites. The
Museum 25 th of May (Muzej 25. maj) and the
House of Flowers (Kuća cveća) were established as the institutions of SFRJ,
functioning in accordance to the state interests of the time. But, the political
changes led, logically, to the changes in the work of Museum and the Memorial. I
will try to explain the way in which the attitude towards past has been changing in
Serbia (regarding social and political circumstances) through the research of these
changes and the destiny of these institutions, on the emphasis of the change of their
meaning and importance.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances",
title = "Реконструкција сећања, конструкција памћења : Кућа цвећа и Музеј историје Југославије, Reconstruction of Reminiscence, Construction of Memory : Tito’s Memorial House and Historical Museum of Yugoslavia",
pages = "101-116"
}
Стевановић, Л. (2009). Reconstruction of Reminiscence, Construction of Memory : Tito’s Memorial House and Historical Museum of Yugoslavia.
Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 101-116.
Стевановић Л. Reconstruction of Reminiscence, Construction of Memory : Tito’s Memorial House and Historical Museum of Yugoslavia. Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances. 2009;:101-116
Стевановић Лада, "Reconstruction of Reminiscence, Construction of Memory : Tito’s Memorial House and Historical Museum of Yugoslavia" Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances (2009):101-116

Human or Superhuman : the Concept of Hero in Ancient Greek Religion and/in Politics

Stevanović, Lada

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2008)

TY  - JOUR
AU  - Stevanović, Lada
PY  - 2008
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/555/490
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8859
AB  - The word hero appears in Greek language with a twofold meaning. On one hand it is used for denoting a divine being, who lived a mortal life, but after doing some great deed deserved to become god. On the other hand, the hero stands for great and brave warrior who is ready to give his life in order to gain immortal glory, and continue to live in the social sphere, in the memory of his descendants. Exactly this epic narrative survived and was exploited many times, as a very convenient and useful pattern in con strutting the ideal of brave warrior, ready to die for his country when necessary. I am going to requisition the relation between two meanings of the word hero, in order to get deeper insight in the meaning of this twofold term in the social and cultural context in which it appears, as a religious concept or as a narrative in war propaganda.
AB  - Реч херој пољављује се у старогрчком у два значења. У једном
значењу користи се за означавање дивинизованог бића које је живело
животом смртника, али је, због заслуга или неког значајног дела, након смрти
заслужило божански статус. Према археолошким изворима, трагови овог
култа појављују се од постхомерског доба, тј. од X пре н. е, с тим да херојски
култ постаје нарочито популаран од последње четвртине VIII века. Бум
откривања херојских гробница и њихово претварање у светилишта
коинцидирају са појавом и развојем полиса (држава-градова) у VIII пре н. е.
То наводи на закључак да увођење овог култа стоји у вези са променама у
домену друштвеног живота и стварањем нове политичке организације.
Аргумент у прилог овој тези препознатљив је у природи и функицији хероја,
који су статус бесмртника стицали управо захваљујући заслугама за оснивање
градова и доношење закона. У том смислу, ови култови су служили као
оправдање и подршка за успостављање нове друштвене организације, која се
од тог тренутка више није заснивала на крвном и племенском сродству.
Једно од питања којима се у раду бавим јесте и то да ли се херојски
култ развио из култа предака. Наиме, не ради се само о томе да постоје бројне
паралеле између погребних ритуала, култа предака и култа хероја, већ је
дошло и до преношења делова ритуалне праксе из једног култа у други. Реч је
о агонима, надгробним надметањима која су се одржавала као последња
ритуална етапа на сахранама племства. Дакле, паралелно са законима који су
рестриктивно утицали на раскош и изразито јавни карактер традиционалних
сахрана (прописи су налагали одржавање процесије у рану зору, ограничен
број нарикача, умереније приношење жртава), неке су етапе погребног обреда
пренете у култ хероја. Како показују истраживања погребних ритуала у
античкој Грчкој, контрола над мртвима и ритуалим који су њим посвећени,
заправо увек представља и контролу над живима. Оно што је важно нагласити
као разлику између култа предака и хероја, то је да се први култ заснива на
крвном сродству и вери у божанску моћ предака, а да је други диркетно
повезан са политичким променама, са опадањем моћи породичних кланова и
са новом државном организацијом, којој је овај култ и требало да послужи као подршка у сфери религије. Иако култ хероја није заснован на крвним везама,
социјална фукнција оба култа је идентична – оснаживање друштвеног поретка
и религијско оправдање солидарности групе која је загарантована подршком
дивинизованих покојника.
Друго значење речи херој односи се на чувеног и храброг ратника,
који је спреман да положи живот како би стекао бесмртну славу и наставио да
живи у социјалној сфери, у сећању својих потомака. Овај епски наратив био је
експлоатисан много пута у току грчке историје, послуживши као прикладна
матрица за конструисање идеала храброг ратника, спремног да погине за своју
отаџбину кад год је то неопходно. Овај наратив је повезан са једним од два
концепта смрти која су постојала у античкој Грчкој. Наиме, насупрот идеји да
је смрт ужасна и страшна, постојало је и схватање да постоји смрт која је
лепа. Управо је то смрт хероја, војника и ратника, по могућству – младог,
који, уместо да стари и умире полако, полаже свој живот на олтар отаџбине
док је још у пуној снази, стичући на тај начин бесмртност.
Нимало не изненађује што је овај идеал настао у епској поезији, која –
уосталом – и слави велике подвиге. Не треба заборавити колико је значајна
улога била епске поезије у образовању у античкој Грчкој, и то не само због
преношења знања, већ пре свега због вредности које је славила, а које су
учествовале у обликовању културе и јавног, дакле – политичког живота.
Осим у епској поезији слављење херојског идеала може се пронаћи у
надгробним беседама на јавним сахранама атинских војника. Чувени пример
једне такве беседе је Периклов говор након неуспеле Сицилијанске
експедиције у којој је изгинуо велики број Атињана. Ово сухрану је антински
државник искористио за мобилизацију нових војних снага и промовисање
рата, не жалећи толико за покојницима, колико славећи смрт ратника. Иначе,
реторски жанр надгробне беседе се појавио управо у Атини у доба полиса и
представља књижевну инвенцију насупротн народној традицији тужбалица.
Према антинском предању које је креирано истовремено када и ова врста
беседе, одржавањем оваквих говора поштован је „закон предака“, премда се
потпуно поуздано зна да се радило о иновацији и да је ова флоскула требало
да послужи само да би обезбедила кредибилитет новој врсти обраћања на
јавним сахранама.
Упркос очитој разлици између два значења која је покривала реч
херој, несумњиво је да су од доба оснивања полиса, оба хероја била
коришћена од стране државе (полиса) и употребљена за политику која је
вођена. Анализа представља само део комплексних односа у сфери
ритуализације смрти (у историјски омеђеном и у том смислу специфичном
културном контексту), једног од највећих табуа живота, који је, као што је то
очито у античкој грчкој историји, још од античког доба, као и данас (наравно
коришћење механизам и митолошких матрица у ратничкој идеологији, како су
то показале изврсне анализе Ивана Чоловића, разликују се у зависности од
конкретног културног и историјског контекста) отварао простор за бројне
манипулације.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Human or Superhuman : the Concept of Hero in Ancient Greek Religion and/in Politics
T1  - Човек или натчовек : концепт хероја у античкој грчкој религији и/или политици
SP  - 7
EP  - 22
VL  - 56
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI0802007S
ER  - 
@article{
author = "Stevanović, Lada",
year = "2008",
url = "http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/555/490, http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8859",
abstract = "The word hero appears in Greek language with a twofold meaning. On one hand it is used for denoting a divine being, who lived a mortal life, but after doing some great deed deserved to become god. On the other hand, the hero stands for great and brave warrior who is ready to give his life in order to gain immortal glory, and continue to live in the social sphere, in the memory of his descendants. Exactly this epic narrative survived and was exploited many times, as a very convenient and useful pattern in con strutting the ideal of brave warrior, ready to die for his country when necessary. I am going to requisition the relation between two meanings of the word hero, in order to get deeper insight in the meaning of this twofold term in the social and cultural context in which it appears, as a religious concept or as a narrative in war propaganda., Реч херој пољављује се у старогрчком у два значења. У једном
значењу користи се за означавање дивинизованог бића које је живело
животом смртника, али је, због заслуга или неког значајног дела, након смрти
заслужило божански статус. Према археолошким изворима, трагови овог
култа појављују се од постхомерског доба, тј. од X пре н. е, с тим да херојски
култ постаје нарочито популаран од последње четвртине VIII века. Бум
откривања херојских гробница и њихово претварање у светилишта
коинцидирају са појавом и развојем полиса (држава-градова) у VIII пре н. е.
То наводи на закључак да увођење овог култа стоји у вези са променама у
домену друштвеног живота и стварањем нове политичке организације.
Аргумент у прилог овој тези препознатљив је у природи и функицији хероја,
који су статус бесмртника стицали управо захваљујући заслугама за оснивање
градова и доношење закона. У том смислу, ови култови су служили као
оправдање и подршка за успостављање нове друштвене организације, која се
од тог тренутка више није заснивала на крвном и племенском сродству.
Једно од питања којима се у раду бавим јесте и то да ли се херојски
култ развио из култа предака. Наиме, не ради се само о томе да постоје бројне
паралеле између погребних ритуала, култа предака и култа хероја, већ је
дошло и до преношења делова ритуалне праксе из једног култа у други. Реч је
о агонима, надгробним надметањима која су се одржавала као последња
ритуална етапа на сахранама племства. Дакле, паралелно са законима који су
рестриктивно утицали на раскош и изразито јавни карактер традиционалних
сахрана (прописи су налагали одржавање процесије у рану зору, ограничен
број нарикача, умереније приношење жртава), неке су етапе погребног обреда
пренете у култ хероја. Како показују истраживања погребних ритуала у
античкој Грчкој, контрола над мртвима и ритуалим који су њим посвећени,
заправо увек представља и контролу над живима. Оно што је важно нагласити
као разлику између култа предака и хероја, то је да се први култ заснива на
крвном сродству и вери у божанску моћ предака, а да је други диркетно
повезан са политичким променама, са опадањем моћи породичних кланова и
са новом државном организацијом, којој је овај култ и требало да послужи као подршка у сфери религије. Иако култ хероја није заснован на крвним везама,
социјална фукнција оба култа је идентична – оснаживање друштвеног поретка
и религијско оправдање солидарности групе која је загарантована подршком
дивинизованих покојника.
Друго значење речи херој односи се на чувеног и храброг ратника,
који је спреман да положи живот како би стекао бесмртну славу и наставио да
живи у социјалној сфери, у сећању својих потомака. Овај епски наратив био је
експлоатисан много пута у току грчке историје, послуживши као прикладна
матрица за конструисање идеала храброг ратника, спремног да погине за своју
отаџбину кад год је то неопходно. Овај наратив је повезан са једним од два
концепта смрти која су постојала у античкој Грчкој. Наиме, насупрот идеји да
је смрт ужасна и страшна, постојало је и схватање да постоји смрт која је
лепа. Управо је то смрт хероја, војника и ратника, по могућству – младог,
који, уместо да стари и умире полако, полаже свој живот на олтар отаџбине
док је још у пуној снази, стичући на тај начин бесмртност.
Нимало не изненађује што је овај идеал настао у епској поезији, која –
уосталом – и слави велике подвиге. Не треба заборавити колико је значајна
улога била епске поезије у образовању у античкој Грчкој, и то не само због
преношења знања, већ пре свега због вредности које је славила, а које су
учествовале у обликовању културе и јавног, дакле – политичког живота.
Осим у епској поезији слављење херојског идеала може се пронаћи у
надгробним беседама на јавним сахранама атинских војника. Чувени пример
једне такве беседе је Периклов говор након неуспеле Сицилијанске
експедиције у којој је изгинуо велики број Атињана. Ово сухрану је антински
државник искористио за мобилизацију нових војних снага и промовисање
рата, не жалећи толико за покојницима, колико славећи смрт ратника. Иначе,
реторски жанр надгробне беседе се појавио управо у Атини у доба полиса и
представља књижевну инвенцију насупротн народној традицији тужбалица.
Према антинском предању које је креирано истовремено када и ова врста
беседе, одржавањем оваквих говора поштован је „закон предака“, премда се
потпуно поуздано зна да се радило о иновацији и да је ова флоскула требало
да послужи само да би обезбедила кредибилитет новој врсти обраћања на
јавним сахранама.
Упркос очитој разлици између два значења која је покривала реч
херој, несумњиво је да су од доба оснивања полиса, оба хероја била
коришћена од стране државе (полиса) и употребљена за политику која је
вођена. Анализа представља само део комплексних односа у сфери
ритуализације смрти (у историјски омеђеном и у том смислу специфичном
културном контексту), једног од највећих табуа живота, који је, као што је то
очито у античкој грчкој историји, још од античког доба, као и данас (наравно
коришћење механизам и митолошких матрица у ратничкој идеологији, како су
то показале изврсне анализе Ивана Чоловића, разликују се у зависности од
конкретног културног и историјског контекста) отварао простор за бројне
манипулације.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Human or Superhuman : the Concept of Hero in Ancient Greek Religion and/in Politics, Човек или натчовек : концепт хероја у античкој грчкој религији и/или политици",
pages = "7-22",
volume = "56",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI0802007S"
}
Stevanović, L. (2008). Човек или натчовек : концепт хероја у античкој грчкој религији и/или политици.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 56(2), 7-22.
https://doi.org/10.2298/GEI0802007S
Stevanović L. Човек или натчовек : концепт хероја у античкој грчкој религији и/или политици. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2008;56(2):7-22
Stevanović Lada, "Човек или натчовек : концепт хероја у античкој грчкој религији и/или политици" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 56, no. 2 (2008):7-22,
https://doi.org/10.2298/GEI0802007S .
4

Антика око нас

Stevanović, Lada

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2008)

TY  - CHAP
AU  - Stevanović, Lada
PY  - 2008
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7512
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8698
AB  - Овај рад се бави мотивима тј. античким наслеђем и
његовим присуством у нашој свакодневици. И док су у доба
класицизма антички митови и старина представљали неисцрпан извор мотива у високој уметности данас се присуство
антике најчешће своди на позивање на античке „ауторитете“ у приликама када је потребно дати назив некој јавној
установи или предузећу – издавачкој кући, спортском
центру, туристичкој агенцији, лекарској ординацији, или пак
неком јелу. У неким случајевима, избори ових назива могу
се сматрати промишљеним и оправданим, а њихова симболичка вредност нуди могућност ишчитавања (Клио, муза
историје, узета је за назив издавачке куће, али је и име
једног Реноовог модела; Цезар као назив салате упућује на
рафинирани укус који би задовољио и цара), док површна
или никаква знања често доводе до комичних решења
(спортски центар Олимп назван је, вероватно грешком, по
планини Олимп, станишту грчких богова, а олимпијске игре
одржавале су се у граду Олимпији, на Пелопонезу). У чему
лежи ауторитет антике и због чега је управо ова култура
носилац „гаранције квалитета“? Идеја мапирања присутности антике у свакодневици није само у томе да се анализира и илуструје присутност античке културе у култури којом
смо окружени, већ и да се преиспита какве су популарне
представе о антици данас и на чему се заснивају.
AB  - This paper is dealing with the inheritance
of ancient antiquity and its presence in our
everyday life. While in the period of classicism
ancient myths and relics represented inexhaustible
source of motives in the high arts, today the
presence of antiquity is most often reduced to the
recalling ancient “authorities”, on the occasions
when it is necessary to give the name to some public facility or enterprise –
publishing house, sport center, tourist agency, doctor‟s office, or even some meal.
Sometimes, the choice of the name might is thought out and justified, while its
symbolic value offers the possibility of reading (Clio, the muse of history is taken
for the title of the publishing house, but also the title of one Reno car; Cesar as the
title of the salad point to the sophisticated taste that would please a tsar), while
superficial meanings often lead to comic solutions (sport center Olypm is called,
probably by mistake, according to the mountain Olympus, the residence of the
Greek gods, while Olympic games were held in the city Olympia in Peloponnesus).
Where is the authority of antiquity and why exactly this culture is “guarantee of
quality”? The idea to map the presence of antiquity in everyday life is not only
motivated by the idea to illustrate the presence of antiquity in the culture that
surrounds us, but also to requestion the popular ideas about antiquity today as well
as their motivation.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now
T1  - Антика око нас
T1  - Antiquity Around Us
SP  - 193
EP  - 204
ER  - 
@article{
author = "Stevanović, Lada",
year = "2008",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7512, http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8698",
abstract = "Овај рад се бави мотивима тј. античким наслеђем и
његовим присуством у нашој свакодневици. И док су у доба
класицизма антички митови и старина представљали неисцрпан извор мотива у високој уметности данас се присуство
антике најчешће своди на позивање на античке „ауторитете“ у приликама када је потребно дати назив некој јавној
установи или предузећу – издавачкој кући, спортском
центру, туристичкој агенцији, лекарској ординацији, или пак
неком јелу. У неким случајевима, избори ових назива могу
се сматрати промишљеним и оправданим, а њихова симболичка вредност нуди могућност ишчитавања (Клио, муза
историје, узета је за назив издавачке куће, али је и име
једног Реноовог модела; Цезар као назив салате упућује на
рафинирани укус који би задовољио и цара), док површна
или никаква знања често доводе до комичних решења
(спортски центар Олимп назван је, вероватно грешком, по
планини Олимп, станишту грчких богова, а олимпијске игре
одржавале су се у граду Олимпији, на Пелопонезу). У чему
лежи ауторитет антике и због чега је управо ова култура
носилац „гаранције квалитета“? Идеја мапирања присутности антике у свакодневици није само у томе да се анализира и илуструје присутност античке културе у култури којом
смо окружени, већ и да се преиспита какве су популарне
представе о антици данас и на чему се заснивају., This paper is dealing with the inheritance
of ancient antiquity and its presence in our
everyday life. While in the period of classicism
ancient myths and relics represented inexhaustible
source of motives in the high arts, today the
presence of antiquity is most often reduced to the
recalling ancient “authorities”, on the occasions
when it is necessary to give the name to some public facility or enterprise –
publishing house, sport center, tourist agency, doctor‟s office, or even some meal.
Sometimes, the choice of the name might is thought out and justified, while its
symbolic value offers the possibility of reading (Clio, the muse of history is taken
for the title of the publishing house, but also the title of one Reno car; Cesar as the
title of the salad point to the sophisticated taste that would please a tsar), while
superficial meanings often lead to comic solutions (sport center Olypm is called,
probably by mistake, according to the mountain Olympus, the residence of the
Greek gods, while Olympic games were held in the city Olympia in Peloponnesus).
Where is the authority of antiquity and why exactly this culture is “guarantee of
quality”? The idea to map the presence of antiquity in everyday life is not only
motivated by the idea to illustrate the presence of antiquity in the culture that
surrounds us, but also to requestion the popular ideas about antiquity today as well
as their motivation.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now",
title = "Антика око нас, Antiquity Around Us",
pages = "193-204"
}
Stevanović, L. (2008). Antiquity Around Us.
Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 193-204.
Stevanović L. Antiquity Around Us. Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now. 2008;:193-204
Stevanović Lada, "Antiquity Around Us" Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now (2008):193-204