TY  - CONF
AU  - Јовановић, Гордана М.
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13016
AB  - У раду се анализира употреба лексеме отачаство у житијима
Светог Саве потеклих из пера Доментијана и Теодосија. Циљ је да се
сагледа њен стилистичко-семантички потенцијал у овим вредним хагиографским остварењима, с обзиром на време њиховог настанка и програмски карактер како би се учврстили политички и духовни темељи у
држави светородне династије Немањића.
AB  - This paper analyzes the use of word otačastvo (fatherhood) in the translations
of hagiographies of saint Sava written by Domentian and Theodosius into contemporary
serbian language. The goal is to see its stylistic and semantic potential in
these valuable hagiographic achievements, considering the time of their creation
and program character in order to strengthen the political and spiritual foundations
in the state of the holy dynasty of Nemanjić’s.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“
C3  - Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XI
T1  - О лексеми отачаство у преводима житија Светог Саве од Доментијана и Теодосија на савремени српски језик
T1  - The Word otačastvo in the Translatins of Hagiographies of Saint Sava by Domentian and Theodosius into Contemporary Serbian Language
SP  - 95
EP  - 109
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13016
ER  - 

@conference{
author = "Јовановић, Гордана М. and Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2021",
abstract = "У раду се анализира употреба лексеме отачаство у житијима
Светог Саве потеклих из пера Доментијана и Теодосија. Циљ је да се
сагледа њен стилистичко-семантички потенцијал у овим вредним хагиографским остварењима, с обзиром на време њиховог настанка и програмски карактер како би се учврстили политички и духовни темељи у
држави светородне династије Немањића., This paper analyzes the use of word otačastvo (fatherhood) in the translations
of hagiographies of saint Sava written by Domentian and Theodosius into contemporary
serbian language. The goal is to see its stylistic and semantic potential in
these valuable hagiographic achievements, considering the time of their creation
and program character in order to strengthen the political and spiritual foundations
in the state of the holy dynasty of Nemanjić’s.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“",
journal = "Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XI",
title = "О лексеми отачаство у преводима житија Светог Саве од Доментијана и Теодосија на савремени српски језик, The Word otačastvo in the Translatins of Hagiographies of Saint Sava by Domentian and Theodosius into Contemporary Serbian Language",
pages = "95-109",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13016"
}

Јовановић, Г. М.,& Спасојевић, М. Љ.. (2021). О лексеми отачаство у преводима житија Светог Саве од Доментијана и Теодосија на савремени српски језик. in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XI
Београд : Институт за српски језик САНУ., 95-109.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13016

Јовановић ГМ, Спасојевић МЉ. О лексеми отачаство у преводима житија Светог Саве од Доментијана и Теодосија на савремени српски језик. in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XI. 2021;:95-109.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13016 .

Јовановић, Гордана М., Спасојевић, Марина Љ., "О лексеми отачаство у преводима житија Светог Саве од Доментијана и Теодосија на савремени српски језик" in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XI (2021):95-109,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13016 .

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Гордана М.
AU  - Катић, Срђан Д.
AU  - Јаковљевић, Александар М.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6440
AB  - Српска женска имена од домаћих извора у већој мери бележе тек
поменици 16–17. века, док их у владарским повељама из ранијег доба
практично и нема. Први извори где су она масовно посведочена су турски пописи (tapu tahrir defteri) 15–16. века, који тиме пружају важно и
значајно социолошко, етнографско и историјско сведочанство о становништву одређених српских области. У овом раду обрађује се грађа садржана у дефтеру Смедеревског санџака из 1516. године, укупно 942
потврде за 144 женска имена.
AB  - A large number of feminine names can be found in Ottoman census books (defters).
These anthroponymic materials provide important sociological, ethnographic,
linguistic and historical evidence of the population of Serbian areas included in the
census. As for the Serbian sources, feminine names start to appear largely in the commemoration
books (pomenici) of a later date (16th–17th centuries), whereas the earlier
monastery charters almost exclusively list masculine names.
The 1516 Ottoman Census contains the names of 942 women – widows who were
taxpayers, because, for one reason or another, there were no males in their households.
Their names undeniably show that the population in the Smederevo Sanjak – and
the same phenomenon may also be observed in other areas populated by the Serbs –
relied on the ancient Slavic (Serbian) onomasticon, which significantly prevailed over
Christian names.
AB  - Переписные списки (дефтеры) османского периода содержат довольно большое количество женских имён. Этот важный антропонимический материал представляет собой ценное социологическое, этнографическое, языковедческое и
историческое свидетельство о судьбах населения сербских земель, охватываемых османскими переписями. Что же касается сербских источников, женские
имена начинают встречаться в сколько-нибудь значительной мере только в помянниках более позднего времени (16–17 в.), тогда как старшие монастырские
грамоты фиксируют почти исключительно – мужские.
Османская перепись 1516 г. насчитывает имена 942-х женщин-вдов, стоявших
во главе дома, т.к. в хозяйстве по той или иной причине отсутствовали взрослые
мужчины. Их имена наглядно показывают, что среди населения Смедеревского
санджака – а то же самое отмечается в остальных областях, обитаемых сербами – использовалась древняя, славянская (сербская) антропонимика, в значительной мере преобладавшая над христианской.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Српска женска имена на почетку 16. века (на основу пописа Смедеревског санџака из 1516. године)
T1  - Сербские женские имена в начале 16-го века (на материале переписи населения Смедеревского санджака 1516 г.)
T1  - Serbian Feminine Names in the Early 16th Century (Based on the 1516 Census of the Smederevo Sanjak)
SP  - 33
EP  - 57
VL  - 73
IS  - 1-2
DO  - 10.2298/JFI1702033J
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6440
ER  - 

@article{
author = "Јовановић, Гордана М. and Катић, Срђан Д. and Јаковљевић, Александар М.",
year = "2017",
abstract = "Српска женска имена од домаћих извора у већој мери бележе тек
поменици 16–17. века, док их у владарским повељама из ранијег доба
практично и нема. Први извори где су она масовно посведочена су турски пописи (tapu tahrir defteri) 15–16. века, који тиме пружају важно и
значајно социолошко, етнографско и историјско сведочанство о становништву одређених српских области. У овом раду обрађује се грађа садржана у дефтеру Смедеревског санџака из 1516. године, укупно 942
потврде за 144 женска имена., A large number of feminine names can be found in Ottoman census books (defters).
These anthroponymic materials provide important sociological, ethnographic,
linguistic and historical evidence of the population of Serbian areas included in the
census. As for the Serbian sources, feminine names start to appear largely in the commemoration
books (pomenici) of a later date (16th–17th centuries), whereas the earlier
monastery charters almost exclusively list masculine names.
The 1516 Ottoman Census contains the names of 942 women – widows who were
taxpayers, because, for one reason or another, there were no males in their households.
Their names undeniably show that the population in the Smederevo Sanjak – and
the same phenomenon may also be observed in other areas populated by the Serbs –
relied on the ancient Slavic (Serbian) onomasticon, which significantly prevailed over
Christian names., Переписные списки (дефтеры) османского периода содержат довольно большое количество женских имён. Этот важный антропонимический материал представляет собой ценное социологическое, этнографическое, языковедческое и
историческое свидетельство о судьбах населения сербских земель, охватываемых османскими переписями. Что же касается сербских источников, женские
имена начинают встречаться в сколько-нибудь значительной мере только в помянниках более позднего времени (16–17 в.), тогда как старшие монастырские
грамоты фиксируют почти исключительно – мужские.
Османская перепись 1516 г. насчитывает имена 942-х женщин-вдов, стоявших
во главе дома, т.к. в хозяйстве по той или иной причине отсутствовали взрослые
мужчины. Их имена наглядно показывают, что среди населения Смедеревского
санджака – а то же самое отмечается в остальных областях, обитаемых сербами – использовалась древняя, славянская (сербская) антропонимика, в значительной мере преобладавшая над христианской.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Српска женска имена на почетку 16. века (на основу пописа Смедеревског санџака из 1516. године), Сербские женские имена в начале 16-го века (на материале переписи населения Смедеревского санджака 1516 г.), Serbian Feminine Names in the Early 16th Century (Based on the 1516 Census of the Smederevo Sanjak)",
pages = "33-57",
volume = "73",
number = "1-2",
doi = "10.2298/JFI1702033J",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6440"
}

Јовановић, Г. М., Катић, С. Д.,& Јаковљевић, А. М.. (2017). Српска женска имена на почетку 16. века (на основу пописа Смедеревског санџака из 1516. године). in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 73(1-2), 33-57.
https://doi.org/10.2298/JFI1702033J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6440

Јовановић ГМ, Катић СД, Јаковљевић АМ. Српска женска имена на почетку 16. века (на основу пописа Смедеревског санџака из 1516. године). in Јужнословенски филолог. 2017;73(1-2):33-57.
doi:10.2298/JFI1702033J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6440 .

Јовановић, Гордана М., Катић, Срђан Д., Јаковљевић, Александар М., "Српска женска имена на почетку 16. века (на основу пописа Смедеревског санџака из 1516. године)" in Јужнословенски филолог, 73, no. 1-2 (2017):33-57,
https://doi.org/10.2298/JFI1702033J .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6440 .