Ђорђевић Црнобрња, Јадранка

Link to this page

Authority KeyName Variants
e2260d26-8d35-48b4-b22e-514d1a5cd717
  • Ђорђевић Црнобрња, Јадранка (8)
  • Đorđević Crnobrnja, Jadranka (7)
  • Ђорђевић, Јадранка (5)
  • Ђорђевић-Црнобрња, Јадранка (2)
  • Đorđević-Crnobrnja, Jadranka (1)
  • Đorđević Crnobrnja, Jadranka Đ. (1)
  • Đorđević, Jadranka (1)
Projects

Author's Bibliography

The Celebration of Children's Birthdays in Belgrade and Consumer Society

Krel, Aleksandar; Đorđević Crnobrnja, Jadranka

(Moscow : N. N. Miklouho-Maklay Institute of Ethnology and Anthropology Russian Academy of Sciences, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Krel, Aleksandar
AU  - Đorđević Crnobrnja, Jadranka
PY  - 2019
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/5/5e5a44c7dea76_32_compressed-%281%29.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7466
AB  - In this paper, we analyze the celebration of children's birthdays, the extremely widespread and significant form of social and/or cultural practice in Belgrade, the capital of the Republic of Serbia. This type of social practice, the base of which is the family, was imported from Central and Western Europe to Belgrade between the First World War and the Second World War. The celebration of children’s birthdays achieved its full affirmation in the second half of the 20th century, when it became one of the most important family holidays in both urban and rural areas. It manifested concurrence with the characteristics of the consumer society even in the time of the socialist period, and in particular it fully coincided with the predominant ideal of the consumer society when the post-socialist Serbian society took a neoliberal political course. Despite some changes that mainly relate to the place and way of celebration, the very essence of this social practice has not been drastically changed. In this paper, we are trying to consider the role of birthday celebrations in Belgrade in the context of current economic, social and cultural circumstances.
PB  - Moscow : N. N. Miklouho-Maklay Institute of Ethnology and Anthropology Russian Academy of Sciences
PB  - Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Prospects for Anthropological Research in South-East Europe
T1  - The Celebration of Children's Birthdays in Belgrade and Consumer Society
SP  - 135
EP  - 152
DO  - 10.33876/978-542-110-238-0/135–152
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7466
ER  - 
@inbook{
author = "Krel, Aleksandar and Đorđević Crnobrnja, Jadranka",
year = "2019",
abstract = "In this paper, we analyze the celebration of children's birthdays, the extremely widespread and significant form of social and/or cultural practice in Belgrade, the capital of the Republic of Serbia. This type of social practice, the base of which is the family, was imported from Central and Western Europe to Belgrade between the First World War and the Second World War. The celebration of children’s birthdays achieved its full affirmation in the second half of the 20th century, when it became one of the most important family holidays in both urban and rural areas. It manifested concurrence with the characteristics of the consumer society even in the time of the socialist period, and in particular it fully coincided with the predominant ideal of the consumer society when the post-socialist Serbian society took a neoliberal political course. Despite some changes that mainly relate to the place and way of celebration, the very essence of this social practice has not been drastically changed. In this paper, we are trying to consider the role of birthday celebrations in Belgrade in the context of current economic, social and cultural circumstances.",
publisher = "Moscow : N. N. Miklouho-Maklay Institute of Ethnology and Anthropology Russian Academy of Sciences, Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Prospects for Anthropological Research in South-East Europe",
booktitle = "The Celebration of Children's Birthdays in Belgrade and Consumer Society",
pages = "135-152",
doi = "10.33876/978-542-110-238-0/135–152",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7466"
}
Krel, A.,& Đorđević Crnobrnja, J.. (2019). The Celebration of Children's Birthdays in Belgrade and Consumer Society. in Prospects for Anthropological Research in South-East Europe
Moscow : N. N. Miklouho-Maklay Institute of Ethnology and Anthropology Russian Academy of Sciences., 135-152.
https://doi.org/10.33876/978-542-110-238-0/135–152
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7466
Krel A, Đorđević Crnobrnja J. The Celebration of Children's Birthdays in Belgrade and Consumer Society. in Prospects for Anthropological Research in South-East Europe. 2019;:135-152.
doi:10.33876/978-542-110-238-0/135–152
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7466 .
Krel, Aleksandar, Đorđević Crnobrnja, Jadranka, "The Celebration of Children's Birthdays in Belgrade and Consumer Society" in Prospects for Anthropological Research in South-East Europe (2019):135-152,
https://doi.org/10.33876/978-542-110-238-0/135–152 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7466 .

Миграције, интеграција и брачна пракса код Горанаца

Ђорђевић Црнобрња, Јадранка

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Ђорђевић Црнобрња, Јадранка
PY  - 2018
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/765/691
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7581
AB  - Горанци склапају углавном етнички хомогене бракове. Постоји такође пракса избора
брачног партнера у оквиру једног села. Сеоска ендогамија је присутна у оквиру
горанске заједнице у континуитету један дужи период. Миграције становништва из
Горе обележиле су како 20. тако и почетак 21. века. Уколико узмемо у обзир да Гора
представља средину са интензивним и бројним исељавањима становништва и да
миграције могу да утичу на промене у оквиру постојеће праксе избора брачног
партнера, питање везе између миграција горанског становништва и етничке
хомогамије/хетерогамије се чини потпуно оправданим. Нарочито ако се узме у обзир
да већина мојих саговорника подржава праксу склапања хомогамних бракова јер
сматра да она доприноси складним односима у браку и практиковању културних
особености горанске заједнице. У раду сагледавам и образлажем праксу избора
брачних партнера код Горанаца који живе у Београду и Тутину. Друга половина 20. и
прва деценија 21. века чине хронолошки оквир истраживања. На основу анализа
емпиријске грађе и релевантне литературе закључујем да миграције нису значајније
утицале на праксу избора брачног партнера. Уједно закључујем да етнички хомогамни
бракови не успоравају процес интеграције.
AB  - For the most part, the Gorani enter ethnically homogenous marriages. Marrying into the
same village is also a common practice. This village endogamy has continuously been
present in the Gorani community for a longer period of time. Migration of population from
the Gora region has been characteristic for the most of the 20 th century and the beginning of
the 21 st . Considering the fact that Gora is an area of intensive and populous emigration and
that migrations can influence changes in the current practices of choosing the spouse, the
issue of the relation between the Gorani migrations and ethnic homogamy/endogamy seems
entirely relevant. This also stands true given that the majority of the informants endorse the
practice of homogamous marriages, believing that it contributes to harmonious relations in the marriage and to practicing of the Gorani community’s cultural specificities. In this paper
I am presenting and interpreting the practices of choosing marital partners among the Gorani
living in Belgrade and Tutin from the second half of the 20 th until the beginning of the 21 st
century. Based on the analysis of the empirical data and relevant literature I argue that
migrations have not significantly influenced the practice of the selection of the spouse, as
well as that ethnically homogamous marriages are not slowing down the process of
integration.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Миграције, интеграција и брачна пракса код Горанаца
T1  - Migration, Integration and Marriage Practices among the Gorani
SP  - 581
EP  - 600
VL  - 66
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI1803581D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7581
ER  - 
@article{
author = "Ђорђевић Црнобрња, Јадранка",
year = "2018",
abstract = "Горанци склапају углавном етнички хомогене бракове. Постоји такође пракса избора
брачног партнера у оквиру једног села. Сеоска ендогамија је присутна у оквиру
горанске заједнице у континуитету један дужи период. Миграције становништва из
Горе обележиле су како 20. тако и почетак 21. века. Уколико узмемо у обзир да Гора
представља средину са интензивним и бројним исељавањима становништва и да
миграције могу да утичу на промене у оквиру постојеће праксе избора брачног
партнера, питање везе између миграција горанског становништва и етничке
хомогамије/хетерогамије се чини потпуно оправданим. Нарочито ако се узме у обзир
да већина мојих саговорника подржава праксу склапања хомогамних бракова јер
сматра да она доприноси складним односима у браку и практиковању културних
особености горанске заједнице. У раду сагледавам и образлажем праксу избора
брачних партнера код Горанаца који живе у Београду и Тутину. Друга половина 20. и
прва деценија 21. века чине хронолошки оквир истраживања. На основу анализа
емпиријске грађе и релевантне литературе закључујем да миграције нису значајније
утицале на праксу избора брачног партнера. Уједно закључујем да етнички хомогамни
бракови не успоравају процес интеграције., For the most part, the Gorani enter ethnically homogenous marriages. Marrying into the
same village is also a common practice. This village endogamy has continuously been
present in the Gorani community for a longer period of time. Migration of population from
the Gora region has been characteristic for the most of the 20 th century and the beginning of
the 21 st . Considering the fact that Gora is an area of intensive and populous emigration and
that migrations can influence changes in the current practices of choosing the spouse, the
issue of the relation between the Gorani migrations and ethnic homogamy/endogamy seems
entirely relevant. This also stands true given that the majority of the informants endorse the
practice of homogamous marriages, believing that it contributes to harmonious relations in the marriage and to practicing of the Gorani community’s cultural specificities. In this paper
I am presenting and interpreting the practices of choosing marital partners among the Gorani
living in Belgrade and Tutin from the second half of the 20 th until the beginning of the 21 st
century. Based on the analysis of the empirical data and relevant literature I argue that
migrations have not significantly influenced the practice of the selection of the spouse, as
well as that ethnically homogamous marriages are not slowing down the process of
integration.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Миграције, интеграција и брачна пракса код Горанаца, Migration, Integration and Marriage Practices among the Gorani",
pages = "581-600",
volume = "66",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI1803581D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7581"
}
Ђорђевић Црнобрња, Ј.. (2018). Миграције, интеграција и брачна пракса код Горанаца. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 66(3), 581-600.
https://doi.org/10.2298/GEI1803581D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7581
Ђорђевић Црнобрња Ј. Миграције, интеграција и брачна пракса код Горанаца. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(3):581-600.
doi:10.2298/GEI1803581D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7581 .
Ђорђевић Црнобрња, Јадранка, "Миграције, интеграција и брачна пракса код Горанаца" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 3 (2018):581-600,
https://doi.org/10.2298/GEI1803581D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7581 .
1

Art Practices and Urban Promenades: Belgrade's Knez Mihailova Street vs. Dionysius the Areopagite Promenade in Athens

Žakula, Sonja; Đorđević Crnobrnja, Jadranka

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Žakula, Sonja
AU  - Đorđević Crnobrnja, Jadranka
PY  - 2018
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/281/226
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7601
AB  - The year 2017 marked the 70th anniversary of the founding of the Institute of
Ethnography of the Serbian Academy of Sciences and Arts. Among many successful
celebratory activities organized throughout the year, the roundtable titled Art practices
and urban promenades: Belgrade's KnezMihailova Street vs. Dionysius the Areopagite
Promenade in Athensstands out. The roundtable was held on October 6th 2017 at the
Institute of Ethnography SASA, its organization a cooperative effort between the
Institute and the Laboratory for Folklore and Social Anthropology, of the Department of
History and Ethnology of the Democritus University of Thrace (the Republic of
Greece), respectively. The aim of the roundtable was to present the results of the international research project “Art practices and urban promenades (pedestrian zones).
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Art Practices and Urban Promenades: Belgrade's Knez Mihailova Street vs. Dionysius the Areopagite Promenade in Athens
SP  - 226
EP  - 227
VL  - 66
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7601
ER  - 
@article{
author = "Žakula, Sonja and Đorđević Crnobrnja, Jadranka",
year = "2018",
abstract = "The year 2017 marked the 70th anniversary of the founding of the Institute of
Ethnography of the Serbian Academy of Sciences and Arts. Among many successful
celebratory activities organized throughout the year, the roundtable titled Art practices
and urban promenades: Belgrade's KnezMihailova Street vs. Dionysius the Areopagite
Promenade in Athensstands out. The roundtable was held on October 6th 2017 at the
Institute of Ethnography SASA, its organization a cooperative effort between the
Institute and the Laboratory for Folklore and Social Anthropology, of the Department of
History and Ethnology of the Democritus University of Thrace (the Republic of
Greece), respectively. The aim of the roundtable was to present the results of the international research project “Art practices and urban promenades (pedestrian zones).",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Art Practices and Urban Promenades: Belgrade's Knez Mihailova Street vs. Dionysius the Areopagite Promenade in Athens",
pages = "226-227",
volume = "66",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7601"
}
Žakula, S.,& Đorđević Crnobrnja, J.. (2018). Art Practices and Urban Promenades: Belgrade's Knez Mihailova Street vs. Dionysius the Areopagite Promenade in Athens. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 66(1), 226-227.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7601
Žakula S, Đorđević Crnobrnja J. Art Practices and Urban Promenades: Belgrade's Knez Mihailova Street vs. Dionysius the Areopagite Promenade in Athens. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(1):226-227.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7601 .
Žakula, Sonja, Đorđević Crnobrnja, Jadranka, "Art Practices and Urban Promenades: Belgrade's Knez Mihailova Street vs. Dionysius the Areopagite Promenade in Athens" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 1 (2018):226-227,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7601 .

'Не скретати пажњу на себе' – да ли је и за кога је интеграција миграната важна? Горанци у Београду

Ђорђевић Црнобрња, Јадранка

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Ђорђевић Црнобрња, Јадранка
PY  - 2017
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/211/166
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7635
AB  - У тексту разматрам питање процеса интеграције припадника горанске заједнице који
су се доселили у Београд током или непосредно након 1999. године, односно у
периоду рата на Косову. Процес интеграције припадника горанске заједнице сматрам
посебно значајним због тога што је у питању релативно малобројна заједница која
није призната као мањинска у Србији. Припадници горанске заједнице су сврставани у
категорију интерно-расељених лица јер су долазили са територије која је била
саставни део једне државе (СР Југославија). О интеграцији се најчешће говори као о
комплексном и вишедимензионалном постмиграцијском процесу. У раду полазим од
тога да процес интеграције не представља појаву sui generis. У том смислу подржавам
критички став схватања тог процеса. То је једним делом утицало и на то да се у
истраживању и раду фокусирам на перцепцију процеса интеграције која проистиче из
искуства самих миграната. Путем анализе наративног дискурса миграната желим да
покажем које су особености процеса интеграције припадника горанске заједнице у
Београду и уједно укажем на недостатке интеграцијске политике коју је држава
спроводила.
AB  - In this paper, I discuss the question of the process of integration of the Gorani people who
moved to Belgrade during or immediately after 1999, or during the war in Kosovo. I
consider the process of integration of members of the Gorani community particularly
important because it is a relatively small community not officially recognized as a minority
in Serbia. Members of the Gorani community were turned into a category of internally displaced persons because they came from a territory that constituted a part of the same state
(FR Yugoslavia). Integration is often referred to as a complex and multi-dimensional post-
migration process. In this paper, I proceed from the fact that the integration process does not
represent a sui generis phenomenon. In that sense, I support the critical attitude towards
understanding this process. This has partly contributed to the fact that in the research I
focused on the perception of the integration process resulting from the experience of the
migrants themselves. Through analysis of narrative discourse, I present the specificities of
the process of integration of members of the Gorani community in Belgrade. At the same
time, I point out to the shortcomings of the integration policy implemented by the state.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - 'Не скретати пажњу на себе' – да ли је и за кога је интеграција миграната важна? Горанци у Београду
T1  - 'Do not Draw Attention to Yourself' – Is the Integration of Migrants Important, and for Whom Is It Im- portant? Gorani People in Belgrade
SP  - 619
EP  - 637
VL  - 65
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI1703619D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7635
ER  - 
@article{
author = "Ђорђевић Црнобрња, Јадранка",
year = "2017",
abstract = "У тексту разматрам питање процеса интеграције припадника горанске заједнице који
су се доселили у Београд током или непосредно након 1999. године, односно у
периоду рата на Косову. Процес интеграције припадника горанске заједнице сматрам
посебно значајним због тога што је у питању релативно малобројна заједница која
није призната као мањинска у Србији. Припадници горанске заједнице су сврставани у
категорију интерно-расељених лица јер су долазили са територије која је била
саставни део једне државе (СР Југославија). О интеграцији се најчешће говори као о
комплексном и вишедимензионалном постмиграцијском процесу. У раду полазим од
тога да процес интеграције не представља појаву sui generis. У том смислу подржавам
критички став схватања тог процеса. То је једним делом утицало и на то да се у
истраживању и раду фокусирам на перцепцију процеса интеграције која проистиче из
искуства самих миграната. Путем анализе наративног дискурса миграната желим да
покажем које су особености процеса интеграције припадника горанске заједнице у
Београду и уједно укажем на недостатке интеграцијске политике коју је држава
спроводила., In this paper, I discuss the question of the process of integration of the Gorani people who
moved to Belgrade during or immediately after 1999, or during the war in Kosovo. I
consider the process of integration of members of the Gorani community particularly
important because it is a relatively small community not officially recognized as a minority
in Serbia. Members of the Gorani community were turned into a category of internally displaced persons because they came from a territory that constituted a part of the same state
(FR Yugoslavia). Integration is often referred to as a complex and multi-dimensional post-
migration process. In this paper, I proceed from the fact that the integration process does not
represent a sui generis phenomenon. In that sense, I support the critical attitude towards
understanding this process. This has partly contributed to the fact that in the research I
focused on the perception of the integration process resulting from the experience of the
migrants themselves. Through analysis of narrative discourse, I present the specificities of
the process of integration of members of the Gorani community in Belgrade. At the same
time, I point out to the shortcomings of the integration policy implemented by the state.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "'Не скретати пажњу на себе' – да ли је и за кога је интеграција миграната важна? Горанци у Београду, 'Do not Draw Attention to Yourself' – Is the Integration of Migrants Important, and for Whom Is It Im- portant? Gorani People in Belgrade",
pages = "619-637",
volume = "65",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI1703619D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7635"
}
Ђорђевић Црнобрња, Ј.. (2017). 'Не скретати пажњу на себе' – да ли је и за кога је интеграција миграната важна? Горанци у Београду. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 65(3), 619-637.
https://doi.org/10.2298/GEI1703619D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7635
Ђорђевић Црнобрња Ј. 'Не скретати пажњу на себе' – да ли је и за кога је интеграција миграната важна? Горанци у Београду. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2017;65(3):619-637.
doi:10.2298/GEI1703619D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7635 .
Ђорђевић Црнобрња, Јадранка, "'Не скретати пажњу на себе' – да ли је и за кога је интеграција миграната важна? Горанци у Београду" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 65, no. 3 (2017):619-637,
https://doi.org/10.2298/GEI1703619D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7635 .

Migracije i kulturna prožimanja : Slovenci u Srbiji

Đorđević Crnobrnja, Jadranka

(Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Đorđević Crnobrnja, Jadranka
PY  - 2017
UR  - http://slovenci.rs/slovenika-iii-2017/
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8877
AB  - Migracije iz Slovenije u Srbiju predstavljaju značajnu i aktuelnu temu. To nas je na izvestan način podstaklo da se u trećem broju časopisa Slovenika pozabavimo migracijskim tokovima koji su se kretali iz
Slovenije u Srbiju. Slovenika je časopis koji objavljuje tekstove i priloge
koji se konkretno tiču pitanja iz života i kulture pripadnika čke nacionalne manjine u Srbiji, što je predstavljalo dodatan podsticaj
da se u njemu objave radovi koji za temu imaju migracije pripadnika
slovenačke nacionalne zajednice. Namera je, takođe, bila da se pokaže
kako se odvijao proces kulturnog prožimanja i kakve posledice je imao
– kako po kulturu doseljenika tako i po kulturu društva prijema.
AB  - The migrations from Slovenia to Serbia are an important and topical
issue. This has, in its way, encouraged us to discuss the migrations from Slovenia to Serbia in the third issue of Slovenika. The journal
publishes papers and other contributions that specifically deal with
issues related to the life and culture of the members of the Slovenian
national minority in Serbia. This has been an additional motivation
to publish articles discussing the migrations of the members of the
Slovenian national community. We have also intended to trace the
process of cultural interactions and show its consequences – both for
the culture of the immigrants and the culture of the receiving society.
AB  - Migracije iz Slovenije v Srbijo predstavljajo pomembno in aktualno
temo. To nas je na poseben način spodbudilo, da se v tretji številki časopisa Slovenika posvetimo migracijskim tokovom, ki so potekali iz Slovenije v Srbijo. Slovenika je časopis, ki objavlja tekste in prispevke, ki se
konkretno dotikajo vprašanj iz življenja in kulture pripadnikov slovenske narodne manjšine v Srbiji, kar je predstavljalo dodatno vzpodbudo za odločitev, da v njem objavimo prispevke na temo migracij pripadnikov slovenske narodne skupnosti. Hkrati je bil naš namen, da prikažemo, kako se je odvijal proces kulturnega prežemanja in kakšne so bile
njegove posledice – tako na področju kulture priseljencev kot kulture
sprejemne družbe.
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet
PB  - Beograd : Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine u Republici Srbiji
T2  - Slovenika : časopis za kulturu, nauku i obrazovanje / Slovenika : časopis za kulturo, znanost in izobraževanje
T1  - Migracije i kulturna prožimanja : Slovenci u Srbiji
T1  - Migracije in kulturna prežemanja : Slovenci v Srbiji
T1  - Migrations and Cultural Interactions : Slovenians in Serbia
SP  - 7
EP  - 18
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8877
ER  - 
@article{
author = "Đorđević Crnobrnja, Jadranka",
year = "2017",
abstract = "Migracije iz Slovenije u Srbiju predstavljaju značajnu i aktuelnu temu. To nas je na izvestan način podstaklo da se u trećem broju časopisa Slovenika pozabavimo migracijskim tokovima koji su se kretali iz
Slovenije u Srbiju. Slovenika je časopis koji objavljuje tekstove i priloge
koji se konkretno tiču pitanja iz života i kulture pripadnika čke nacionalne manjine u Srbiji, što je predstavljalo dodatan podsticaj
da se u njemu objave radovi koji za temu imaju migracije pripadnika
slovenačke nacionalne zajednice. Namera je, takođe, bila da se pokaže
kako se odvijao proces kulturnog prožimanja i kakve posledice je imao
– kako po kulturu doseljenika tako i po kulturu društva prijema., The migrations from Slovenia to Serbia are an important and topical
issue. This has, in its way, encouraged us to discuss the migrations from Slovenia to Serbia in the third issue of Slovenika. The journal
publishes papers and other contributions that specifically deal with
issues related to the life and culture of the members of the Slovenian
national minority in Serbia. This has been an additional motivation
to publish articles discussing the migrations of the members of the
Slovenian national community. We have also intended to trace the
process of cultural interactions and show its consequences – both for
the culture of the immigrants and the culture of the receiving society., Migracije iz Slovenije v Srbijo predstavljajo pomembno in aktualno
temo. To nas je na poseben način spodbudilo, da se v tretji številki časopisa Slovenika posvetimo migracijskim tokovom, ki so potekali iz Slovenije v Srbijo. Slovenika je časopis, ki objavlja tekste in prispevke, ki se
konkretno dotikajo vprašanj iz življenja in kulture pripadnikov slovenske narodne manjšine v Srbiji, kar je predstavljalo dodatno vzpodbudo za odločitev, da v njem objavimo prispevke na temo migracij pripadnikov slovenske narodne skupnosti. Hkrati je bil naš namen, da prikažemo, kako se je odvijal proces kulturnega prežemanja in kakšne so bile
njegove posledice – tako na področju kulture priseljencev kot kulture
sprejemne družbe.",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet, Beograd : Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine u Republici Srbiji",
journal = "Slovenika : časopis za kulturu, nauku i obrazovanje / Slovenika : časopis za kulturo, znanost in izobraževanje",
title = "Migracije i kulturna prožimanja : Slovenci u Srbiji, Migracije in kulturna prežemanja : Slovenci v Srbiji, Migrations and Cultural Interactions : Slovenians in Serbia",
pages = "7-18",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8877"
}
Đorđević Crnobrnja, J.. (2017). Migracije i kulturna prožimanja : Slovenci u Srbiji. in Slovenika : časopis za kulturu, nauku i obrazovanje / Slovenika : časopis za kulturo, znanost in izobraževanje
Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet.(3), 7-18.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8877
Đorđević Crnobrnja J. Migracije i kulturna prožimanja : Slovenci u Srbiji. in Slovenika : časopis za kulturu, nauku i obrazovanje / Slovenika : časopis za kulturo, znanost in izobraževanje. 2017;(3):7-18.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8877 .
Đorđević Crnobrnja, Jadranka, "Migracije i kulturna prožimanja : Slovenci u Srbiji" in Slovenika : časopis za kulturu, nauku i obrazovanje / Slovenika : časopis za kulturo, znanost in izobraževanje, no. 3 (2017):7-18,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8877 .

Свакодневно одевање Горанки у Београду – између традицијских и савремених културних пракси

Ђорђевић Црнобрња, Јадранка

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Ђорђевић Црнобрња, Јадранка
PY  - 2015
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/248/194
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7927
AB  - У тексту се сагледавају и разматрају промене у примени
одређених одевних пракси и њихов утицај на појаву
конфликата са собом и другима. У том контексту се
анализирају поједине конфликтне ситуације са којима су
се Горанке суочавале у Београду услед промена које су
наступале у њиховом одевању у другој половини 20. и
првој деценији 21. века. Акценат се ставља на промене
које су инициране спољним факторима – законским
прописима, миграцијама и модним трендом. Прихватити
новине у одевању није било увек једноставно и лако,
поготово ако су оне подразумевале елиминацију оних
одевних предмета којима се придавао одређен симболички
значај у оквиру горанске заједнице и женске субкултуре.
Увођење промена је утицало на то да жене буду на
известан начин у сукобу саме са собом и да осећају
нелагодност због бојазни да би (не)прихватање новина
могло да изазове конфликте са појединим члановима
породице, као и са рођацима. Осим тога, промене у
одевању имплицирају и иницирају промене и у осталим
сферама живота, а пре свега у сфери
(само)идентификације, која се одвија на више нивоа
истовремено (лични, колективни) и обухвата родни,
религијски, етнички, као и остале идентитете.
AB  - The paper presents and discusses changes in
certain dress and clothing practices and their effects on
conflict within oneself and others. In this context, the
paper analyzes certain conflict situations faced by the
Goranci females in Belgrade. This conflict was brought
about by the changes that have occurred in the females
clothing during the second half of 20 th and the first decade of 21 st century.
The focus is placed on changes that were initiated by external factors - legislation, migration and fashion trends. Accepting novelties in dress and clothing was
not always simple and easy, especially if they implied the elimination of those garments implying a certain symbolic significance within the Goranci community and
female subculture.
Besides, changes in clothing imply and initiate changes in other spheres of
life, especially in the sphere of (self) identification, on several levels at the same
time (gender, religious, ethnic, etc.). The initiation of the clothing changes impacted
the women in such a way to become somewhat at odds with themselves, to feel discomfort because of the fear that the (non) acceptance of the novelty could cause
conflicts with some family members and relatives.
A reconciliation with oneself and others imply that a women accepts a new
way of dressing, but also the rest of whatever this may imply. Such reconciliation -
assessed in this way - is not an end in itself. It is a process that involves several aspects simultaneously, and clothing is just one among them. In addition, a reconciliation on a personal level does not imply in itself reconciliation with others, and vice
versa. Conflicts due to clothing do not represent an exception in this respect, but
proved to be indicative for understanding complex socio-cultural processes such as
reconciliation.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Свакодневно одевање Горанки у Београду – између традицијских и савремених културних пракси
T1  - Everyday Clothing of the Goranci Females in Belgrade – Between Traditional and Modern Cultural Practices
SP  - 303
EP  - 316
VL  - 63
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1502303D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7927
ER  - 
@article{
author = "Ђорђевић Црнобрња, Јадранка",
year = "2015",
abstract = "У тексту се сагледавају и разматрају промене у примени
одређених одевних пракси и њихов утицај на појаву
конфликата са собом и другима. У том контексту се
анализирају поједине конфликтне ситуације са којима су
се Горанке суочавале у Београду услед промена које су
наступале у њиховом одевању у другој половини 20. и
првој деценији 21. века. Акценат се ставља на промене
које су инициране спољним факторима – законским
прописима, миграцијама и модним трендом. Прихватити
новине у одевању није било увек једноставно и лако,
поготово ако су оне подразумевале елиминацију оних
одевних предмета којима се придавао одређен симболички
значај у оквиру горанске заједнице и женске субкултуре.
Увођење промена је утицало на то да жене буду на
известан начин у сукобу саме са собом и да осећају
нелагодност због бојазни да би (не)прихватање новина
могло да изазове конфликте са појединим члановима
породице, као и са рођацима. Осим тога, промене у
одевању имплицирају и иницирају промене и у осталим
сферама живота, а пре свега у сфери
(само)идентификације, која се одвија на више нивоа
истовремено (лични, колективни) и обухвата родни,
религијски, етнички, као и остале идентитете., The paper presents and discusses changes in
certain dress and clothing practices and their effects on
conflict within oneself and others. In this context, the
paper analyzes certain conflict situations faced by the
Goranci females in Belgrade. This conflict was brought
about by the changes that have occurred in the females
clothing during the second half of 20 th and the first decade of 21 st century.
The focus is placed on changes that were initiated by external factors - legislation, migration and fashion trends. Accepting novelties in dress and clothing was
not always simple and easy, especially if they implied the elimination of those garments implying a certain symbolic significance within the Goranci community and
female subculture.
Besides, changes in clothing imply and initiate changes in other spheres of
life, especially in the sphere of (self) identification, on several levels at the same
time (gender, religious, ethnic, etc.). The initiation of the clothing changes impacted
the women in such a way to become somewhat at odds with themselves, to feel discomfort because of the fear that the (non) acceptance of the novelty could cause
conflicts with some family members and relatives.
A reconciliation with oneself and others imply that a women accepts a new
way of dressing, but also the rest of whatever this may imply. Such reconciliation -
assessed in this way - is not an end in itself. It is a process that involves several aspects simultaneously, and clothing is just one among them. In addition, a reconciliation on a personal level does not imply in itself reconciliation with others, and vice
versa. Conflicts due to clothing do not represent an exception in this respect, but
proved to be indicative for understanding complex socio-cultural processes such as
reconciliation.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Свакодневно одевање Горанки у Београду – између традицијских и савремених културних пракси, Everyday Clothing of the Goranci Females in Belgrade – Between Traditional and Modern Cultural Practices",
pages = "303-316",
volume = "63",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1502303D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7927"
}
Ђорђевић Црнобрња, Ј.. (2015). Свакодневно одевање Горанки у Београду – између традицијских и савремених културних пракси. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 63(2), 303-316.
https://doi.org/10.2298/GEI1502303D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7927
Ђорђевић Црнобрња Ј. Свакодневно одевање Горанки у Београду – између традицијских и савремених културних пракси. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2015;63(2):303-316.
doi:10.2298/GEI1502303D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7927 .
Ђорђевић Црнобрња, Јадранка, "Свакодневно одевање Горанки у Београду – између традицијских и савремених културних пракси" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 63, no. 2 (2015):303-316,
https://doi.org/10.2298/GEI1502303D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7927 .
1

„И до Исланда су стигли“ – економска и политичка миграција Горанаца из Горе

Ђорђевић Црнобрња, Јадранка

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Ђорђевић Црнобрња, Јадранка
PY  - 2015
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/233/181
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7862
AB  - Миграције из Горе су такорећи увек биле подстакнуте
извесном економском и политичком ситуацијом, како у
Гори тако и у региону. Оне постају интензивније услед
економске кризе деведесетих година 20. века и политич
ких промена на Косову током и након 1999. године. У
раду се разматра питање утицаја економске и политичке
кризе у Србији и на Косову крајем 20. и на почетку 21.
века на миграције припадника горанске заједнице из Горе.
У тексту се такође поставља питање утицаја миграција на
промене у културној пракси припадника прве и друге
генерације Горанаца у Београду.
AB  - Migration from Gora have been almost always
 driven by certain economic and political situation, both in
 Gora and in the region. The migrations became more intense due to the economic crisis of the 1990s and the political changes in Kosovo during and after 1999. This paper discusses the impact of economic and political crisis in Serbia and in Kosovo in the late 20 th and the early 21 st
 century, on the migration of members of the Goranci community from Gora. The
 paper also deals with the impact of migration on changes in cultural practices
 among members of the first and second generation of Gorani in Belgrade.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - „И до Исланда су стигли“ – економска и политичка миграција Горанаца из Горе
T1  - “And they Reached Iceland” – Economic and Political Migration of Gorani from Gora
SP  - 565
EP  - 579
VL  - 63
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI1503565D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7862
ER  - 
@article{
author = "Ђорђевић Црнобрња, Јадранка",
year = "2015",
abstract = "Миграције из Горе су такорећи увек биле подстакнуте
извесном економском и политичком ситуацијом, како у
Гори тако и у региону. Оне постају интензивније услед
економске кризе деведесетих година 20. века и политич
ких промена на Косову током и након 1999. године. У
раду се разматра питање утицаја економске и политичке
кризе у Србији и на Косову крајем 20. и на почетку 21.
века на миграције припадника горанске заједнице из Горе.
У тексту се такође поставља питање утицаја миграција на
промене у културној пракси припадника прве и друге
генерације Горанаца у Београду., Migration from Gora have been almost always
 driven by certain economic and political situation, both in
 Gora and in the region. The migrations became more intense due to the economic crisis of the 1990s and the political changes in Kosovo during and after 1999. This paper discusses the impact of economic and political crisis in Serbia and in Kosovo in the late 20 th and the early 21 st
 century, on the migration of members of the Goranci community from Gora. The
 paper also deals with the impact of migration on changes in cultural practices
 among members of the first and second generation of Gorani in Belgrade.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "„И до Исланда су стигли“ – економска и политичка миграција Горанаца из Горе, “And they Reached Iceland” – Economic and Political Migration of Gorani from Gora",
pages = "565-579",
volume = "63",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI1503565D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7862"
}
Ђорђевић Црнобрња, Ј.. (2015). „И до Исланда су стигли“ – економска и политичка миграција Горанаца из Горе. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 63(3), 565-579.
https://doi.org/10.2298/GEI1503565D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7862
Ђорђевић Црнобрња Ј. „И до Исланда су стигли“ – економска и политичка миграција Горанаца из Горе. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2015;63(3):565-579.
doi:10.2298/GEI1503565D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7862 .
Ђорђевић Црнобрња, Јадранка, "„И до Исланда су стигли“ – економска и политичка миграција Горанаца из Горе" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 63, no. 3 (2015):565-579,
https://doi.org/10.2298/GEI1503565D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7862 .
2

„I do Islanda su stigli“ – ekonomska i politička migracija Goranaca iz Gore

Đorđević-Crnobrnja, Jadranka

(Beograd : Etnografski institut SANU, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Đorđević-Crnobrnja, Jadranka
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4534
AB  - Migration from Gora have been almost always driven by certain economic and political situation, both in Gora and in the region. The migrations became more intense due to the economic crisis of the 1990s and the political changes in Kosovo during and after 1999. This paper discusses the impact of economic and political crisis in Serbia and in Kosovo in the late 20th and the early 21st century, on the migration of members of the Goranci community from Gora. The paper also deals with the impact of migration on changes in cultural practices among members of the first and second generation of Gorani in Belgrade.
AB  - Migracije iz Gore su takoreći uvek bile podstaknute izvesnom ekonomskom i političkom situacijom, kako u Gori tako i u regionu. One postaju intenzivnije usled
ekonomske krize devedesetih godina 20. veka i politič kih promena na Kosovu tokom i nakon 1999. godine. U radu se razmatra pitanje uticaja ekonomske i političke krize u Srbiji i na Kosovu krajem 20. i na početku 21. veka na migracije pripadnika goranske zajednice iz Gore. U tekstu se takođe postavlja pitanje uticaja migracija na promene u kulturnoj praksi pripadnika prve i druge generacije Goranaca u Beograd
PB  - Beograd : Etnografski institut SANU
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - „I do Islanda su stigli“ – ekonomska i politička migracija Goranaca iz Gore
T1  - “And they reached Iceland” - economic and political migration of Gorani from Gora
SP  - 565
EP  - 579
VL  - 63
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI1503565D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4534
ER  - 
@article{
author = "Đorđević-Crnobrnja, Jadranka",
year = "2015",
abstract = "Migration from Gora have been almost always driven by certain economic and political situation, both in Gora and in the region. The migrations became more intense due to the economic crisis of the 1990s and the political changes in Kosovo during and after 1999. This paper discusses the impact of economic and political crisis in Serbia and in Kosovo in the late 20th and the early 21st century, on the migration of members of the Goranci community from Gora. The paper also deals with the impact of migration on changes in cultural practices among members of the first and second generation of Gorani in Belgrade., Migracije iz Gore su takoreći uvek bile podstaknute izvesnom ekonomskom i političkom situacijom, kako u Gori tako i u regionu. One postaju intenzivnije usled
ekonomske krize devedesetih godina 20. veka i politič kih promena na Kosovu tokom i nakon 1999. godine. U radu se razmatra pitanje uticaja ekonomske i političke krize u Srbiji i na Kosovu krajem 20. i na početku 21. veka na migracije pripadnika goranske zajednice iz Gore. U tekstu se takođe postavlja pitanje uticaja migracija na promene u kulturnoj praksi pripadnika prve i druge generacije Goranaca u Beograd",
publisher = "Beograd : Etnografski institut SANU",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "„I do Islanda su stigli“ – ekonomska i politička migracija Goranaca iz Gore, “And they reached Iceland” - economic and political migration of Gorani from Gora",
pages = "565-579",
volume = "63",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI1503565D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4534"
}
Đorđević-Crnobrnja, J.. (2015). „I do Islanda su stigli“ – ekonomska i politička migracija Goranaca iz Gore. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Beograd : Etnografski institut SANU., 63(3), 565-579.
https://doi.org/10.2298/GEI1503565D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4534
Đorđević-Crnobrnja J. „I do Islanda su stigli“ – ekonomska i politička migracija Goranaca iz Gore. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2015;63(3):565-579.
doi:10.2298/GEI1503565D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4534 .
Đorđević-Crnobrnja, Jadranka, "„I do Islanda su stigli“ – ekonomska i politička migracija Goranaca iz Gore" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 63, no. 3 (2015):565-579,
https://doi.org/10.2298/GEI1503565D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4534 .
2

Име и знак: лично име као симбол етничког идентитета војвођанских Немаца

Крел, Александар; Ђорђевић-Црнобрња, Јадранка

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Крел, Александар
AU  - Ђорђевић-Црнобрња, Јадранка
PY  - 2014
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/311/252
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8219
AB  - Истражујући одлике етничког идентитета
војвођанских Немаца, у овом раду бавимо се
њиховом антропонимијом на почетку 21. века.
антропонимију, односно праксу избора и употребе
личних имена припадника немачке националне
мањине у Војводини посматрамо у контексту њиховог
настојања да исцртају симболичке границе своје
етничке заједнице у односу на друге који се налазе
у њиховом окружењу. Ова тежња војвођанских
Немаца посебно је уочљива на самом крају 20. и у
првој деценији 21. века, када су се услед промене
политичких и друштвених околности припадници ове заједнице определили за
одбацивање сопствене етничке мимикрије, односно - за напуштање стратегије
свесног привременог и / или трајног одбацивања немства и за стратегију
слободне манифестације симбола сопственог етничког идентитета. У том
контексту, избор и употреба личних имена, поред јавне употребе немачког
језика, чини један од два кључна симбола етничког идентитета војвођанских
Немаца и обнове немства у време вршења истраживања на чијим се
емпиријским подацима темељи овај рад. Антропонимију посматрамо као облик
друштвене праксе који је снажно одређен бројним друштвеним и културним
факторима, а резултати приказани у овом чланку сугеришу закључак да на њу
знатно већи утицај врше макрофактори као што су прихваћене друштвене
и културне вредности, него ли микрофактори, попут утицаја породичног
наслеђа.
AB  - In this paper we consider the choice of and use of
first names among Vojvodina Germans at the beginning
of the 21st century. Anthroponymy, the practice of
choosing and using first names among the members of
the German minority in Vojvodina will be viewed in the
context of their striving to draw the symbolic borders
of their ethnic community as opposed to others in their
surroundings. This tendency among Vojvodina Germans
is especially evident in the final decade of the 20th and the
first decade of the 21st century, when due to the political
and social changes members of this community chose to forego their ethnic mimicry,
and abandon the strategy of conscious temporary and/or permanent rejection of
germanhood, in favor of a strategy of free manifestation of the symbols of their ethnic
identity. In this context, the choice and use of personal names, aside from the public
use of the German language, makes one of the two key symbols of ethnic identity of
Vojvodina Germans and the renewal of germanhood which was present in the field at
the time the research this paper is based on was done.
We view anthroponymy as a form of social practice which is strongly determined
by numerous social and cultural factors and the results displayed in this article suggest
that this practice is more influenced by macro factors such as social and cultural values
than micro factors such as family heritage.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Име и знак: лично име као симбол етничког идентитета војвођанских Немаца
T1  - Name and Sign: First Name as a Symbol of Ethnic Identity of Vojvodina Germans
SP  - 113
EP  - 123
VL  - 62
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1402113K
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8219
ER  - 
@article{
author = "Крел, Александар and Ђорђевић-Црнобрња, Јадранка",
year = "2014",
abstract = "Истражујући одлике етничког идентитета
војвођанских Немаца, у овом раду бавимо се
њиховом антропонимијом на почетку 21. века.
антропонимију, односно праксу избора и употребе
личних имена припадника немачке националне
мањине у Војводини посматрамо у контексту њиховог
настојања да исцртају симболичке границе своје
етничке заједнице у односу на друге који се налазе
у њиховом окружењу. Ова тежња војвођанских
Немаца посебно је уочљива на самом крају 20. и у
првој деценији 21. века, када су се услед промене
политичких и друштвених околности припадници ове заједнице определили за
одбацивање сопствене етничке мимикрије, односно - за напуштање стратегије
свесног привременог и / или трајног одбацивања немства и за стратегију
слободне манифестације симбола сопственог етничког идентитета. У том
контексту, избор и употреба личних имена, поред јавне употребе немачког
језика, чини један од два кључна симбола етничког идентитета војвођанских
Немаца и обнове немства у време вршења истраживања на чијим се
емпиријским подацима темељи овај рад. Антропонимију посматрамо као облик
друштвене праксе који је снажно одређен бројним друштвеним и културним
факторима, а резултати приказани у овом чланку сугеришу закључак да на њу
знатно већи утицај врше макрофактори као што су прихваћене друштвене
и културне вредности, него ли микрофактори, попут утицаја породичног
наслеђа., In this paper we consider the choice of and use of
first names among Vojvodina Germans at the beginning
of the 21st century. Anthroponymy, the practice of
choosing and using first names among the members of
the German minority in Vojvodina will be viewed in the
context of their striving to draw the symbolic borders
of their ethnic community as opposed to others in their
surroundings. This tendency among Vojvodina Germans
is especially evident in the final decade of the 20th and the
first decade of the 21st century, when due to the political
and social changes members of this community chose to forego their ethnic mimicry,
and abandon the strategy of conscious temporary and/or permanent rejection of
germanhood, in favor of a strategy of free manifestation of the symbols of their ethnic
identity. In this context, the choice and use of personal names, aside from the public
use of the German language, makes one of the two key symbols of ethnic identity of
Vojvodina Germans and the renewal of germanhood which was present in the field at
the time the research this paper is based on was done.
We view anthroponymy as a form of social practice which is strongly determined
by numerous social and cultural factors and the results displayed in this article suggest
that this practice is more influenced by macro factors such as social and cultural values
than micro factors such as family heritage.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Име и знак: лично име као симбол етничког идентитета војвођанских Немаца, Name and Sign: First Name as a Symbol of Ethnic Identity of Vojvodina Germans",
pages = "113-123",
volume = "62",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1402113K",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8219"
}
Крел, А.,& Ђорђевић-Црнобрња, Ј.. (2014). Име и знак: лично име као симбол етничког идентитета војвођанских Немаца. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 62(2), 113-123.
https://doi.org/10.2298/GEI1402113K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8219
Крел А, Ђорђевић-Црнобрња Ј. Име и знак: лично име као симбол етничког идентитета војвођанских Немаца. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2014;62(2):113-123.
doi:10.2298/GEI1402113K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8219 .
Крел, Александар, Ђорђевић-Црнобрња, Јадранка, "Име и знак: лично име као симбол етничког идентитета војвођанских Немаца" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 62, no. 2 (2014):113-123,
https://doi.org/10.2298/GEI1402113K .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8219 .

Ко, где, како и зашто – аспекти савремених миграција у иностраној и домаћој етнолошкој / антрополошкој литератури (2)

Ђорђевић Црнобрња, Јадранка

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Ђорђевић Црнобрња, Јадранка
PY  - 2014
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/303/245
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8225
AB  - Наслов темата указује на то да постоје различити аспекти миграција, као и
на то да се миграције могу истраживати са различитих аспеката. Избор аспекта
са којег ће се истраживати одређена миграција или више њих истовремено
условљен је разноврсним факторима. У том погледу постоје извесне разлике
између научних дисциплина у теоријском и методолошком приступу. Такође,
избор аспекта који ће се истраживати, као и теоријско-методолошког апарат
који ће се примењивати у истраживању, не представља константу. Он у знатној
мери кореспондира са научном политиком и дискурсом који у датом периоду
фигурира као mainstream у оквиру одређене дисциплине.
AB  - The title of the volume alludes to the existence of different aspects of migration
as well as the fact that migrations can be researched from a variety of aspects.
The choice of the aspect from which one is to view a certain migration or more
simultaneous migrations is determined by a number of factors. In that sense there are
certain theoretical and methodological differences between disciplinary approaches to
studying aspects of migrations. The choice of the aspects to be researched as well as
the theoretical and methodological framework which will be applied is not constant. It
greatly corresponds to the scientific policy and discourse which figures as mainstream
within a specific discipline at any given time.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Ко, где, како и зашто – аспекти савремених миграција у иностраној и домаћој етнолошкој / антрополошкој литератури (2)
T1  - Who, Where, How and Why – Aspects of Contemporary Migrations in Foreign and Serbian Ethnological / Anthropological Literature (2)
SP  - 11
EP  - 14
VL  - 62
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8225
ER  - 
@article{
author = "Ђорђевић Црнобрња, Јадранка",
year = "2014",
abstract = "Наслов темата указује на то да постоје различити аспекти миграција, као и
на то да се миграције могу истраживати са различитих аспеката. Избор аспекта
са којег ће се истраживати одређена миграција или више њих истовремено
условљен је разноврсним факторима. У том погледу постоје извесне разлике
између научних дисциплина у теоријском и методолошком приступу. Такође,
избор аспекта који ће се истраживати, као и теоријско-методолошког апарат
који ће се примењивати у истраживању, не представља константу. Он у знатној
мери кореспондира са научном политиком и дискурсом који у датом периоду
фигурира као mainstream у оквиру одређене дисциплине., The title of the volume alludes to the existence of different aspects of migration
as well as the fact that migrations can be researched from a variety of aspects.
The choice of the aspect from which one is to view a certain migration or more
simultaneous migrations is determined by a number of factors. In that sense there are
certain theoretical and methodological differences between disciplinary approaches to
studying aspects of migrations. The choice of the aspects to be researched as well as
the theoretical and methodological framework which will be applied is not constant. It
greatly corresponds to the scientific policy and discourse which figures as mainstream
within a specific discipline at any given time.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Ко, где, како и зашто – аспекти савремених миграција у иностраној и домаћој етнолошкој / антрополошкој литератури (2), Who, Where, How and Why – Aspects of Contemporary Migrations in Foreign and Serbian Ethnological / Anthropological Literature (2)",
pages = "11-14",
volume = "62",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8225"
}
Ђорђевић Црнобрња, Ј.. (2014). Ко, где, како и зашто – аспекти савремених миграција у иностраној и домаћој етнолошкој / антрополошкој литератури (2). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 62(2), 11-14.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8225
Ђорђевић Црнобрња Ј. Ко, где, како и зашто – аспекти савремених миграција у иностраној и домаћој етнолошкој / антрополошкој литератури (2). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2014;62(2):11-14.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8225 .
Ђорђевић Црнобрња, Јадранка, "Ко, где, како и зашто – аспекти савремених миграција у иностраној и домаћој етнолошкој / антрополошкој литератури (2)" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 62, no. 2 (2014):11-14,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8225 .

‘Општа места сећања’ у оквиру личног сећања – на примеру свадбе у Гори

Ђорђевић Црнобрња, Јадранка

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Ђорђевић Црнобрња, Јадранка
PY  - 2014
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/343/284
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8069
AB  - у тексту настојим да утврдим који садржаји су
присутни у сећању појединаца на њихове свадбе.
сагледавајући лично сећање појединаца на
свадбу, настојим да одговорим на питање утицаја
колективних оквира памћења на формирање
„општих места сећања“ у оквиру личног сећања. у
том конткесту разматрам питање односа између
индивидуалног и колективног памћења и сећања.
у тексту покажем да горанска свадба представља
друштвену праксу код које не постоји само утицај
колективног на лично памћење и сећање, већ се
јасно уочава и реверзибилни утицај. индивидуално
сећање, због тога што је организовано у складу
са одређеним колективним оквиром памћења,
омогућује да се тај оквир репродукује и да траје.
„општа места сећања“ у оквиру личног сећања
настају под утицајем колективног оквира памћења, с
тим да селекција садржаја који ће се интензивније
упамтити у односу на остале, као и то у којој мери
ће меморисано остати ближе колективном моделу,
зависи од појединчевог личног (субјективног) избора.
AB  - Members of the Gorani community with whom I
have spoken talked about the Gorani wedding ritual as a
marker of the Gorani ethnic community. In other words,
they did not present it only as an important event in their
own lives, but also as an event which is meaningful for
the whole community. I have assumed that if an event
is of special significance then the memory of it must
occupy a special place in individual memory. This
encouraged me to analyze personal memories of Gorani
weddings in this paper.
In the paper I will show which elements contribute
to the maintaining of certain contents in individual
memory and how commonplaces of memory are made
within individual memory. At the same time, I will
attempt to answer the question of the influence of
collective frameworks of remembering in the formation of these commonplaces. In
this context I consider the question of the relationship between the individual and
collective memory and rememberance.
Furthermore, in the paper I will show that commonplaces of memory within
personal memory are formed under the influence of collective memory, and that the
selection of events which will be remembered more intensively that others, as well
as the measure in which the retained memories will be near to the collective model
depends on the individual’s personal (subjective) choice. It is evident that the Gorani
wedding represents a social practice which is not comprised only of the influence of
the collective on the individual memory and remembrance, but that the reverse is also
plainly visible. Individual memory, because it is organized in accordance to a certain
collective frame of reference enables that frame to last and reproduce.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - ‘Општа места сећања’ у оквиру личног сећања – на примеру свадбе у Гори
T1  - ‘Commonplaces of memory’ in personal memories – the example of weddings in Gora
SP  - 261
EP  - 274
VL  - 62
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1401259D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8069
ER  - 
@article{
author = "Ђорђевић Црнобрња, Јадранка",
year = "2014",
abstract = "у тексту настојим да утврдим који садржаји су
присутни у сећању појединаца на њихове свадбе.
сагледавајући лично сећање појединаца на
свадбу, настојим да одговорим на питање утицаја
колективних оквира памћења на формирање
„општих места сећања“ у оквиру личног сећања. у
том конткесту разматрам питање односа између
индивидуалног и колективног памћења и сећања.
у тексту покажем да горанска свадба представља
друштвену праксу код које не постоји само утицај
колективног на лично памћење и сећање, већ се
јасно уочава и реверзибилни утицај. индивидуално
сећање, због тога што је организовано у складу
са одређеним колективним оквиром памћења,
омогућује да се тај оквир репродукује и да траје.
„општа места сећања“ у оквиру личног сећања
настају под утицајем колективног оквира памћења, с
тим да селекција садржаја који ће се интензивније
упамтити у односу на остале, као и то у којој мери
ће меморисано остати ближе колективном моделу,
зависи од појединчевог личног (субјективног) избора., Members of the Gorani community with whom I
have spoken talked about the Gorani wedding ritual as a
marker of the Gorani ethnic community. In other words,
they did not present it only as an important event in their
own lives, but also as an event which is meaningful for
the whole community. I have assumed that if an event
is of special significance then the memory of it must
occupy a special place in individual memory. This
encouraged me to analyze personal memories of Gorani
weddings in this paper.
In the paper I will show which elements contribute
to the maintaining of certain contents in individual
memory and how commonplaces of memory are made
within individual memory. At the same time, I will
attempt to answer the question of the influence of
collective frameworks of remembering in the formation of these commonplaces. In
this context I consider the question of the relationship between the individual and
collective memory and rememberance.
Furthermore, in the paper I will show that commonplaces of memory within
personal memory are formed under the influence of collective memory, and that the
selection of events which will be remembered more intensively that others, as well
as the measure in which the retained memories will be near to the collective model
depends on the individual’s personal (subjective) choice. It is evident that the Gorani
wedding represents a social practice which is not comprised only of the influence of
the collective on the individual memory and remembrance, but that the reverse is also
plainly visible. Individual memory, because it is organized in accordance to a certain
collective frame of reference enables that frame to last and reproduce.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "‘Општа места сећања’ у оквиру личног сећања – на примеру свадбе у Гори, ‘Commonplaces of memory’ in personal memories – the example of weddings in Gora",
pages = "261-274",
volume = "62",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1401259D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8069"
}
Ђорђевић Црнобрња, Ј.. (2014). ‘Општа места сећања’ у оквиру личног сећања – на примеру свадбе у Гори. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 62(1), 261-274.
https://doi.org/10.2298/GEI1401259D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8069
Ђорђевић Црнобрња Ј. ‘Општа места сећања’ у оквиру личног сећања – на примеру свадбе у Гори. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2014;62(1):261-274.
doi:10.2298/GEI1401259D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8069 .
Ђорђевић Црнобрња, Јадранка, "‘Општа места сећања’ у оквиру личног сећања – на примеру свадбе у Гори" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 62, no. 1 (2014):261-274,
https://doi.org/10.2298/GEI1401259D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8069 .

Ко, где, како и зашто – аспекти савремених миграција (1)

Ђорђевић Црнобрња, Јадранка

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Ђорђевић Црнобрња, Јадранка
PY  - 2014
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/327/268
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7996
AB  - Истраживање миграција је тема која је доста дуго присутна на терену домаће
етнологије и антропологије и то првенствено у оквиру пројеката и публикација
Етнографског института САНУ. Темат у том погледу представља настојање да
се континуитет одржи са тенденцијом да се у фокус ставе поједини аспекти
савремених миграција и критичка ретроспектива досадашњих етнолошких и
антрополошких истраживања миграција у Србији.
AB  - Research into migration is a topic which has long been present in Serbian
ethnology and anthropology, especially in the projects and publications headed by the
Institute of Ethnography SASA. This thematic issue represents an attempt to maintain
continuity with the tendency to put a focus on certain aspects of contemporary
migrations and a critical retrospective of ethnological and anthropological research
into migrations in Serbia up until now.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Ко, где, како и зашто – аспекти савремених миграција (1)
T1  - Who, Where, How and Why – Aspects of Contemporary Migrations (1)
SP  - 11
EP  - 13
VL  - 62
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7996
ER  - 
@article{
author = "Ђорђевић Црнобрња, Јадранка",
year = "2014",
abstract = "Истраживање миграција је тема која је доста дуго присутна на терену домаће
етнологије и антропологије и то првенствено у оквиру пројеката и публикација
Етнографског института САНУ. Темат у том погледу представља настојање да
се континуитет одржи са тенденцијом да се у фокус ставе поједини аспекти
савремених миграција и критичка ретроспектива досадашњих етнолошких и
антрополошких истраживања миграција у Србији., Research into migration is a topic which has long been present in Serbian
ethnology and anthropology, especially in the projects and publications headed by the
Institute of Ethnography SASA. This thematic issue represents an attempt to maintain
continuity with the tendency to put a focus on certain aspects of contemporary
migrations and a critical retrospective of ethnological and anthropological research
into migrations in Serbia up until now.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Ко, где, како и зашто – аспекти савремених миграција (1), Who, Where, How and Why – Aspects of Contemporary Migrations (1)",
pages = "11-13",
volume = "62",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7996"
}
Ђорђевић Црнобрња, Ј.. (2014). Ко, где, како и зашто – аспекти савремених миграција (1). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 62(1), 11-13.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7996
Ђорђевић Црнобрња Ј. Ко, где, како и зашто – аспекти савремених миграција (1). in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2014;62(1):11-13.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7996 .
Ђорђевић Црнобрња, Јадранка, "Ко, где, како и зашто – аспекти савремених миграција (1)" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 62, no. 1 (2014):11-13,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7996 .

The Gorani Wedding Ritual – Between Individual and Collective Memory

Đorđević Crnobrnja, Jadranka

(Skopje : MI-AN, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Đorđević Crnobrnja, Jadranka
PY  - 2014
UR  - http://journals.cultcenter.net/index.php/culture/article/view/57
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10292
AB  - In this paper I will attempt to determine which contents are present in individual memories of weddings and underline the contents which contribute to the formation of commonplace memories within personal memories. By studying individual personal memories of a ritual practice, I will attempt to answer questions about the relationship between individual and collective memory. In the paper I will also consider the issue of the influence of individual memories on the construction of ethnic identity. The paper is based on an analysis of narrative discourse which has been adapted for ethnographic research. The Gorani wedding ritual represents a social practice which encompasses not only the influence of collective on personal remembrance and memory, but also the reverse. The Gorani wedding ritual is an example of a social holiday which, on a personal level creates a feeling of connection between individuals and their community, while on a collective level it creates conditions for the continuity of the Gorani community.
PB  - Skopje : MI-AN
T2  - Култура / Culture
T1  - The Gorani Wedding Ritual – Between Individual and Collective Memory
SP  - 159
EP  - 168
VL  - 4
IS  - 6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10292
ER  - 
@article{
author = "Đorđević Crnobrnja, Jadranka",
year = "2014",
abstract = "In this paper I will attempt to determine which contents are present in individual memories of weddings and underline the contents which contribute to the formation of commonplace memories within personal memories. By studying individual personal memories of a ritual practice, I will attempt to answer questions about the relationship between individual and collective memory. In the paper I will also consider the issue of the influence of individual memories on the construction of ethnic identity. The paper is based on an analysis of narrative discourse which has been adapted for ethnographic research. The Gorani wedding ritual represents a social practice which encompasses not only the influence of collective on personal remembrance and memory, but also the reverse. The Gorani wedding ritual is an example of a social holiday which, on a personal level creates a feeling of connection between individuals and their community, while on a collective level it creates conditions for the continuity of the Gorani community.",
publisher = "Skopje : MI-AN",
journal = "Култура / Culture",
title = "The Gorani Wedding Ritual – Between Individual and Collective Memory",
pages = "159-168",
volume = "4",
number = "6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10292"
}
Đorđević Crnobrnja, J.. (2014). The Gorani Wedding Ritual – Between Individual and Collective Memory. in Култура / Culture
Skopje : MI-AN., 4(6), 159-168.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10292
Đorđević Crnobrnja J. The Gorani Wedding Ritual – Between Individual and Collective Memory. in Култура / Culture. 2014;4(6):159-168.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10292 .
Đorđević Crnobrnja, Jadranka, "The Gorani Wedding Ritual – Between Individual and Collective Memory" in Култура / Culture, 4, no. 6 (2014):159-168,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10292 .

Миграције из Горе крајем двадесетог и почетком двадесет првог века

Ђорђевић-Црнобрња, Јадранка

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Ђорђевић-Црнобрња, Јадранка
PY  - 2014
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/306/247
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8223
AB  - Економска неразвијеност Горе наводи се као
примаран разлог за печалбу и економску миграцију
Горанаца. Миграције из Горе не представљају
константу у погледу њиховог обима и интензитета.
интензивно исељавање може да се прати након
1999. године и доводи се у везу са ратом на косову,
као и са политичким променама насталим у Гори
након проглашења косова за самостални државни
енитет.
у тексту анализирам економску и политичку миграцију из Горе крајем 20.
и у првој деценији 21. века, са намером да сагледам и образложим питање
узрока њихове појаве, као и питање њиховог интензитета и обима. Другим
речима, разматрам социоекономску и политичку димензију поменутих
миграција. Полазим од претпоставке да на одређену миграцију утиче више
фактора истовремено, с тим да један од њих може имати већи утицај у
односу на остале. који фактор ће превладати зависи, између осталог, од
друштвено-историјских, економских и политичких прилика које су присутне
на неком простору у одређеном времену.
AB  - In this paper I will analyze economic and political
migration in the Gora region at the end of the 20 th and in the
first decade of the 21 st century. It is my intent to consider and
explain their cause and their intensity and scope. In short, I
view the socioeconomic and political dimension of these
migrations from an ethnological and anthropological point of
view.
The economic and political migrations from the Gora
region at the end of the 20 th and the beginning of the 21 st century
represent the continuation of earlier migrations, albeit more
intensive and larger in scope (whole families are migrating). There migrations can be
viewed as the effects of political changes in Kosovo, as well as the socioeconomic
crisis of the 1990’s. There are no fixed boundaries between these types of migrations,
and the only truly stand out examples are the cases in which people migrated for safety
reasons. A certain type of migration can be identified based on the terminology used
by the interlocutors. I have encountered the terms “banishment” and “displacement”
in the narrative discourse of my interlocutors. These terms are used to describe the
migrations from Gora during the 1999 war, as well as immediately after.
The differences between economic and political migrants can be gouged from
other factors such as going to Gora during vacations and holidays as well as investing
money into real-estate in the region. Individuals who emigrated from Gora because
they feared for their and the loves of their families go to Gora rarely (to attend funerals
for example) and are not currently thinking of investing unlike those who had left
Gora as economic migrants.
There are no differences when it comes to where people migrate to for different
reasons. Places of migration can, however, be indicative of the form of migration in
the sense of whether people migrated to a foreign country or not. One can turn into
the other due to the changing of state borders. Thus migrations from Gora to cities
and towns in Serbia became international after Kosovo declared independence. In this
context, migrations from Gora to Serbia can be defined twofold, both at the level of
the individual and at the level of the community. This leads to the conclusion that, in
the case of migrations which are the focus of this paper, one needs to be careful not
only of their typology, but also their conceptualization as well as the positions from
which a certain migration is conceptualized.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Миграције из Горе крајем двадесетог и почетком двадесет првог века
T1  - Migrations from the Gora Region at the End of the 20th and the Beginning of the 21st Century
SP  - 35
EP  - 47
VL  - 62
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1402035D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8223
ER  - 
@article{
author = "Ђорђевић-Црнобрња, Јадранка",
year = "2014",
abstract = "Економска неразвијеност Горе наводи се као
примаран разлог за печалбу и економску миграцију
Горанаца. Миграције из Горе не представљају
константу у погледу њиховог обима и интензитета.
интензивно исељавање може да се прати након
1999. године и доводи се у везу са ратом на косову,
као и са политичким променама насталим у Гори
након проглашења косова за самостални државни
енитет.
у тексту анализирам економску и политичку миграцију из Горе крајем 20.
и у првој деценији 21. века, са намером да сагледам и образложим питање
узрока њихове појаве, као и питање њиховог интензитета и обима. Другим
речима, разматрам социоекономску и политичку димензију поменутих
миграција. Полазим од претпоставке да на одређену миграцију утиче више
фактора истовремено, с тим да један од њих може имати већи утицај у
односу на остале. који фактор ће превладати зависи, између осталог, од
друштвено-историјских, економских и политичких прилика које су присутне
на неком простору у одређеном времену., In this paper I will analyze economic and political
migration in the Gora region at the end of the 20 th and in the
first decade of the 21 st century. It is my intent to consider and
explain their cause and their intensity and scope. In short, I
view the socioeconomic and political dimension of these
migrations from an ethnological and anthropological point of
view.
The economic and political migrations from the Gora
region at the end of the 20 th and the beginning of the 21 st century
represent the continuation of earlier migrations, albeit more
intensive and larger in scope (whole families are migrating). There migrations can be
viewed as the effects of political changes in Kosovo, as well as the socioeconomic
crisis of the 1990’s. There are no fixed boundaries between these types of migrations,
and the only truly stand out examples are the cases in which people migrated for safety
reasons. A certain type of migration can be identified based on the terminology used
by the interlocutors. I have encountered the terms “banishment” and “displacement”
in the narrative discourse of my interlocutors. These terms are used to describe the
migrations from Gora during the 1999 war, as well as immediately after.
The differences between economic and political migrants can be gouged from
other factors such as going to Gora during vacations and holidays as well as investing
money into real-estate in the region. Individuals who emigrated from Gora because
they feared for their and the loves of their families go to Gora rarely (to attend funerals
for example) and are not currently thinking of investing unlike those who had left
Gora as economic migrants.
There are no differences when it comes to where people migrate to for different
reasons. Places of migration can, however, be indicative of the form of migration in
the sense of whether people migrated to a foreign country or not. One can turn into
the other due to the changing of state borders. Thus migrations from Gora to cities
and towns in Serbia became international after Kosovo declared independence. In this
context, migrations from Gora to Serbia can be defined twofold, both at the level of
the individual and at the level of the community. This leads to the conclusion that, in
the case of migrations which are the focus of this paper, one needs to be careful not
only of their typology, but also their conceptualization as well as the positions from
which a certain migration is conceptualized.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Миграције из Горе крајем двадесетог и почетком двадесет првог века, Migrations from the Gora Region at the End of the 20th and the Beginning of the 21st Century",
pages = "35-47",
volume = "62",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1402035D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8223"
}
Ђорђевић-Црнобрња, Ј.. (2014). Миграције из Горе крајем двадесетог и почетком двадесет првог века. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 62(2), 35-47.
https://doi.org/10.2298/GEI1402035D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8223
Ђорђевић-Црнобрња Ј. Миграције из Горе крајем двадесетог и почетком двадесет првог века. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2014;62(2):35-47.
doi:10.2298/GEI1402035D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8223 .
Ђорђевић-Црнобрња, Јадранка, "Миграције из Горе крајем двадесетог и почетком двадесет првог века" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 62, no. 2 (2014):35-47,
https://doi.org/10.2298/GEI1402035D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8223 .
3
1

Сива зона закона и праксе: пример дечијег додатка

Диковић, Јована; Ђорђевић Црнобрња, Јадранка

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Диковић, Јована
AU  - Ђорђевић Црнобрња, Јадранка
PY  - 2013
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/382/321
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8231
AB  - У раду се анализира утицај
института дечјег додатка на
обликовање наследно-имовинских
односа током периода социјализма и
постсоцијализма. Упоредо се
сагледавају односи између појединаца
и појединих друштвених и државних
институција у два назначена периода, и
то кроз призму социоекономске
несигурности. У том смислу, у раду
показујемо на који начин појединци користе институт дечјег додатка као
стратегију за превазилажење несигурности. Показало се да услед
недовољне асистенције државних институција дечји додатак постаје
прагматична стратегија превазилажења несигурности. Уједно
закључујемо да постоји диспаритет између закона који се одосе на дечји
додатак и њихове примене у пракси, што отвара могућност да дечји
додатак утиче на регулисање наследно-имовинских односа.
AB  - This paper analyzed how institution of
child benefit might be perceived as an indicator of
different social, political, economic and more
broad changes not only on individual but also on
general level. In that regard we traced
transformations of institution of child benefit
during socialism and post socialism, compared
how people perceived it and what kind of relations towards property it caused. These
two time frames are not taken randomly. On the contrary, they represent two different
systems as well as values. While socialist system introduced welfare state, where
individual security was transmitted to collective level, in post socialism individual
uncertainty has become dominant feature due to the rapid disintegration of the
institutions of social state.
In two different settings, Vranje and its nearby villages and in Gaj village, we
analyzed how child benefit shaped property relations, how persons perceived security
and uncertainty, and how they coped with uncertainty during these two periods.
Interestingly, in socialism people who moved from village to city and who were using
child benefit were not usually claimed right to parent`s land and were excluded from
inheritance. On the other hand – apart from the fact that in post socialism property
represents one of the main preconditions for exclusion from any social help and child
benefit as well – people who live in village apply different coping strategies in order to
secretly keep property and at the same time to claim child benefit even though they are
not eligible candidates.
We analyzed different examples of these coping strategies and argue that they
represent, in fact, dynamic and creative answer to “routinized state of crises” where
economic and political security and stability are missing at a state level.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Сива зона закона и праксе: пример дечијег додатка
T1  - The Grey Zone of Law and Practice: an Example of Child Benefit
SP  - 91
EP  - 106
VL  - 61
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1301091D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8231
ER  - 
@article{
author = "Диковић, Јована and Ђорђевић Црнобрња, Јадранка",
year = "2013",
abstract = "У раду се анализира утицај
института дечјег додатка на
обликовање наследно-имовинских
односа током периода социјализма и
постсоцијализма. Упоредо се
сагледавају односи између појединаца
и појединих друштвених и државних
институција у два назначена периода, и
то кроз призму социоекономске
несигурности. У том смислу, у раду
показујемо на који начин појединци користе институт дечјег додатка као
стратегију за превазилажење несигурности. Показало се да услед
недовољне асистенције државних институција дечји додатак постаје
прагматична стратегија превазилажења несигурности. Уједно
закључујемо да постоји диспаритет између закона који се одосе на дечји
додатак и њихове примене у пракси, што отвара могућност да дечји
додатак утиче на регулисање наследно-имовинских односа., This paper analyzed how institution of
child benefit might be perceived as an indicator of
different social, political, economic and more
broad changes not only on individual but also on
general level. In that regard we traced
transformations of institution of child benefit
during socialism and post socialism, compared
how people perceived it and what kind of relations towards property it caused. These
two time frames are not taken randomly. On the contrary, they represent two different
systems as well as values. While socialist system introduced welfare state, where
individual security was transmitted to collective level, in post socialism individual
uncertainty has become dominant feature due to the rapid disintegration of the
institutions of social state.
In two different settings, Vranje and its nearby villages and in Gaj village, we
analyzed how child benefit shaped property relations, how persons perceived security
and uncertainty, and how they coped with uncertainty during these two periods.
Interestingly, in socialism people who moved from village to city and who were using
child benefit were not usually claimed right to parent`s land and were excluded from
inheritance. On the other hand – apart from the fact that in post socialism property
represents one of the main preconditions for exclusion from any social help and child
benefit as well – people who live in village apply different coping strategies in order to
secretly keep property and at the same time to claim child benefit even though they are
not eligible candidates.
We analyzed different examples of these coping strategies and argue that they
represent, in fact, dynamic and creative answer to “routinized state of crises” where
economic and political security and stability are missing at a state level.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Сива зона закона и праксе: пример дечијег додатка, The Grey Zone of Law and Practice: an Example of Child Benefit",
pages = "91-106",
volume = "61",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1301091D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8231"
}
Диковић, Ј.,& Ђорђевић Црнобрња, Ј.. (2013). Сива зона закона и праксе: пример дечијег додатка. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 61(1), 91-106.
https://doi.org/10.2298/GEI1301091D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8231
Диковић Ј, Ђорђевић Црнобрња Ј. Сива зона закона и праксе: пример дечијег додатка. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2013;61(1):91-106.
doi:10.2298/GEI1301091D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8231 .
Диковић, Јована, Ђорђевић Црнобрња, Јадранка, "Сива зона закона и праксе: пример дечијег додатка" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 61, no. 1 (2013):91-106,
https://doi.org/10.2298/GEI1301091D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8231 .

"Serbian Language in Emigration"– Serbian Language Idiom in Ljubljana

Đorđević Crnobrnja, Jadranka

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Đorđević Crnobrnja, Jadranka
PY  - 2012
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/406/345
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8405
AB  - This paper analyses an application of Serbian language idiom
within communication in private and public spheres, among
members of the Serbian ethnic community in Ljubljana. Based
on the idiom’s dissemination and the intensity of its usage, the
paper draws conclusions about communicational function of
language as well as about perseverance of native tongue as a
segment of ethnic identity. Research results imply that the immigrants in question are asymmetrically bilingual, meaning
that Serbian idiom is used in all spheres of communication. On
the other hand, Slovenian language represents a language used
in public communication while Serbian idiom is used within
private spheres of communication. Therefore, a conclusion
could be drawn that the level of perseverance of native tongue
depends of dissemination and intensity of its usage within private sphere of communication. However, usage of Serbian
idiom is not in direct correlation with a need to preserve one’s
mother tongue and ethnic identity, but it is correlated with its
communicative function.
AB  - Језик посматрам као идентитетско питање које
представља само аспект етничког проблема. У раду
анализирам употребу српског идиома у оквиру
приватне и јавне сфере комуникације код припадника
српске етничке заједнице у Љубљани. У фокусу
посматрања је емиграцијски талас који се формирао у
периоду од 2000. до 2007. године, односно – у оквиру
државних граница које настају на простору бивше
СФРЈ након 1991. године.
У раду полазим од претпоставке да је језик подложан мењању, а да
обим и интензитет његове употребе могу да зависе од више фактора. Тако
разматрам утицај следећих фактора: дужина боравка у Словенији, етничка
едногамија / егзогамија, запослење, и етнички састав пријатељске мреже
односа.
Анализа грађе показује да је код свих испитаника присутна
вишејезичност – српски им представља први језик комуникације, а
словеначки им неретко представља трећи језик комуникације. Притом,
испитаници сматрају српски језик својим матерњим језиком.
Резултати истраживања уједно показују да је код досељеника
присутан асиметрични билингвизам, и то у корист српског идиома, који се
користи у готово свим областима комуникације. Уједно констатујем да је
процес замене српског идиома започет, и то у оквиру јавне сфере
комуникације, где он неке своје комуникацијске функције уступа
доминантнијем идиому. Наведено доводим у везу са тим што словеначки
представља језик јавне комуникације, при чему је употреба српског идиома
резервисана првенствено за приватну сферу. Из овога произлази да мера у
којој ће се српски идиом очувати зависи управо од његове употребе у оквиру
куће и породице, тј. од жеље и могућности појединаца да кроз комуникацију
са брачним партнером, децом, као и са пријатељима, допринесу његовој даљој употреби и очувању. У том погледу је од посебног значаја утицај
етничке ендогамије и егзогамије на употребу и очување српског идиома.
Појединци који су у невенчаној заједници са Словенком или Словенцем
користе српски идиом у кући и у комуникацији са партнерима у мањој мери
него појединци који су у етнички ендогамном браку (тј. ако су обоје Срби).
Показало се, такође, да појединци који су у етнички ендогамном браку имају
већином пријатеље који су пореклом из Србије, и то углавном оне појединце
или брачне парове који су досељени у Словенију у истом периоду када и сами
испитаници.
Из претходно наведеног следи да овде пратимо извесне промене у
употреби српског идиома, односно – у оквиру његове комуникацијске
функције. Сматрамo да таквој улози и функцији овога идиома у знатној мери
доприноси чињеница да је у питању узорак на којем је истраживање
обављано. Другим речима, у питању су досељеници који су у емиграцији
провели релативно кратак период. Наведено истичем због тога што се и из
неких других истраживања односа језика и етничког идентитета досељеника
прве и друге генерације може извести закључак да дужина боравка у
емиграцији, односно, изван матице, има значајан утицај на интензитет и обим
познавања и употребе матерњег идиома, како у приватној тако и у јавној
сфери (Прелић 2008, 256–270; Павловић 2009; Petrović 2009). Стога могу
закључити да степен очуваности српског као матерњег идиома зависи од
обима и интензитета његове употребе у оквиру приватне сфере комуникације.
При овоме, обим и интензитет употребе српског идиома не доводим у
директну везу са потребом појединца за очувањем матерњег језика и етничког
идентитета, као што то може бити случај код појединаца који припадају
другој или трећој генерацији досељеника (Komac, Medvešek, Roter 2007;
Прелић 2008, 256–270), већ са комуникацијском, тј. прагматичном функцијом
језика. То не значи да употреба матерњег идиома не доприноси његовом
очувању, већ да то није само по себи циљ када су у питању појединци који
представљају узорак на којем је истраживање обављано (прва генерација
досељеника, који су релативно кратко у емиграцији). На основу обима и
интензитета употребе српског идиома у свакодневној комуникацији
испитаника, такође могу закључити да он има значајну улогу и као носилац
појединчевог идентитета, а да се његова улога као маркера етничког
идентитета испољава пре свега на колективном нивоу. Самим тим остаје да се
у наставку истраживања проблематизује веза између језика и осталих
сегмената етничког идентитета, те да се на тај начин употпуни слика како о
комуникацијској тако и о симболичкој функцији језика, као и о његовом
утицају на очување етничког идентитета појединца.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - "Serbian Language in Emigration"– Serbian Language Idiom in Ljubljana
T1  - Српски у емиграцији – o употреби српског идиома у Љубљани
SP  - 187
EP  - 199
VL  - 60
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1202187D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8405
ER  - 
@article{
author = "Đorđević Crnobrnja, Jadranka",
year = "2012",
abstract = "This paper analyses an application of Serbian language idiom
within communication in private and public spheres, among
members of the Serbian ethnic community in Ljubljana. Based
on the idiom’s dissemination and the intensity of its usage, the
paper draws conclusions about communicational function of
language as well as about perseverance of native tongue as a
segment of ethnic identity. Research results imply that the immigrants in question are asymmetrically bilingual, meaning
that Serbian idiom is used in all spheres of communication. On
the other hand, Slovenian language represents a language used
in public communication while Serbian idiom is used within
private spheres of communication. Therefore, a conclusion
could be drawn that the level of perseverance of native tongue
depends of dissemination and intensity of its usage within private sphere of communication. However, usage of Serbian
idiom is not in direct correlation with a need to preserve one’s
mother tongue and ethnic identity, but it is correlated with its
communicative function., Језик посматрам као идентитетско питање које
представља само аспект етничког проблема. У раду
анализирам употребу српског идиома у оквиру
приватне и јавне сфере комуникације код припадника
српске етничке заједнице у Љубљани. У фокусу
посматрања је емиграцијски талас који се формирао у
периоду од 2000. до 2007. године, односно – у оквиру
државних граница које настају на простору бивше
СФРЈ након 1991. године.
У раду полазим од претпоставке да је језик подложан мењању, а да
обим и интензитет његове употребе могу да зависе од више фактора. Тако
разматрам утицај следећих фактора: дужина боравка у Словенији, етничка
едногамија / егзогамија, запослење, и етнички састав пријатељске мреже
односа.
Анализа грађе показује да је код свих испитаника присутна
вишејезичност – српски им представља први језик комуникације, а
словеначки им неретко представља трећи језик комуникације. Притом,
испитаници сматрају српски језик својим матерњим језиком.
Резултати истраживања уједно показују да је код досељеника
присутан асиметрични билингвизам, и то у корист српског идиома, који се
користи у готово свим областима комуникације. Уједно констатујем да је
процес замене српског идиома започет, и то у оквиру јавне сфере
комуникације, где он неке своје комуникацијске функције уступа
доминантнијем идиому. Наведено доводим у везу са тим што словеначки
представља језик јавне комуникације, при чему је употреба српског идиома
резервисана првенствено за приватну сферу. Из овога произлази да мера у
којој ће се српски идиом очувати зависи управо од његове употребе у оквиру
куће и породице, тј. од жеље и могућности појединаца да кроз комуникацију
са брачним партнером, децом, као и са пријатељима, допринесу његовој даљој употреби и очувању. У том погледу је од посебног значаја утицај
етничке ендогамије и егзогамије на употребу и очување српског идиома.
Појединци који су у невенчаној заједници са Словенком или Словенцем
користе српски идиом у кући и у комуникацији са партнерима у мањој мери
него појединци који су у етнички ендогамном браку (тј. ако су обоје Срби).
Показало се, такође, да појединци који су у етнички ендогамном браку имају
већином пријатеље који су пореклом из Србије, и то углавном оне појединце
или брачне парове који су досељени у Словенију у истом периоду када и сами
испитаници.
Из претходно наведеног следи да овде пратимо извесне промене у
употреби српског идиома, односно – у оквиру његове комуникацијске
функције. Сматрамo да таквој улози и функцији овога идиома у знатној мери
доприноси чињеница да је у питању узорак на којем је истраживање
обављано. Другим речима, у питању су досељеници који су у емиграцији
провели релативно кратак период. Наведено истичем због тога што се и из
неких других истраживања односа језика и етничког идентитета досељеника
прве и друге генерације може извести закључак да дужина боравка у
емиграцији, односно, изван матице, има значајан утицај на интензитет и обим
познавања и употребе матерњег идиома, како у приватној тако и у јавној
сфери (Прелић 2008, 256–270; Павловић 2009; Petrović 2009). Стога могу
закључити да степен очуваности српског као матерњег идиома зависи од
обима и интензитета његове употребе у оквиру приватне сфере комуникације.
При овоме, обим и интензитет употребе српског идиома не доводим у
директну везу са потребом појединца за очувањем матерњег језика и етничког
идентитета, као што то може бити случај код појединаца који припадају
другој или трећој генерацији досељеника (Komac, Medvešek, Roter 2007;
Прелић 2008, 256–270), већ са комуникацијском, тј. прагматичном функцијом
језика. То не значи да употреба матерњег идиома не доприноси његовом
очувању, већ да то није само по себи циљ када су у питању појединци који
представљају узорак на којем је истраживање обављано (прва генерација
досељеника, који су релативно кратко у емиграцији). На основу обима и
интензитета употребе српског идиома у свакодневној комуникацији
испитаника, такође могу закључити да он има значајну улогу и као носилац
појединчевог идентитета, а да се његова улога као маркера етничког
идентитета испољава пре свега на колективном нивоу. Самим тим остаје да се
у наставку истраживања проблематизује веза између језика и осталих
сегмената етничког идентитета, те да се на тај начин употпуни слика како о
комуникацијској тако и о симболичкој функцији језика, као и о његовом
утицају на очување етничког идентитета појединца.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = ""Serbian Language in Emigration"– Serbian Language Idiom in Ljubljana, Српски у емиграцији – o употреби српског идиома у Љубљани",
pages = "187-199",
volume = "60",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1202187D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8405"
}
Đorđević Crnobrnja, J.. (2012). "Serbian Language in Emigration"– Serbian Language Idiom in Ljubljana. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 60(2), 187-199.
https://doi.org/10.2298/GEI1202187D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8405
Đorđević Crnobrnja J. "Serbian Language in Emigration"– Serbian Language Idiom in Ljubljana. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2012;60(2):187-199.
doi:10.2298/GEI1202187D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8405 .
Đorđević Crnobrnja, Jadranka, ""Serbian Language in Emigration"– Serbian Language Idiom in Ljubljana" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 60, no. 2 (2012):187-199,
https://doi.org/10.2298/GEI1202187D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8405 .

Тестаментално наслеђивање – само правна осмоза?

Đorđević Crnobrnja, Jadranka

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2011)

TY  - JOUR
AU  - Đorđević Crnobrnja, Jadranka
PY  - 2011
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/429/366
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8536
AB  - Завештање представља пример утицаја законских прописа
на комплекс обичајног права. Такав правац утицаја није
неуобичајан, али је свакако ређи у односу на утицај
обичајног на грађанско право, поготово ако посматрамо
њихову интеракцију код наслеђивања. Стога настојим да
објасни овај пример правне осмозе, и то на нивоу праксе.
Међутим, то није једини циљ овог рада. Наиме, пракса
показује да код тестаменталног наслеђивања долази и до
утицаја обичајног права на легислатуру. Подстакнута
поменутим сазнањима, проблематизујем питање природе
односа обичајног и грађанског права, са намером да
укажем на неке од проблема који се јављају код
наслеђивања, како на нивоу појединца тако и на нивоу
друштва.
AB  - Bequeath, a dispose of personal property by the last will is an
example of intervention of legislation within the complex of
customary law. This influence is not unusual but certainly is
less frequent than the influence of customary into civil law, especially so in their interaction within inheritance. This paper
therefore tries to explain this example of legal osmosis in practice. In addition, the practice in testament inheritance shows
also an influence of customary law into legislation. Hence, the
paper will also try to discuss a relationship between customary
and civil laws and succeeding problems in inheritance at the
levels of individual and that of the society.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Тестаментално наслеђивање – само правна осмоза?
T1  - Testamental Inheritance – Just a Legal Osmosis?
SP  - 7
EP  - 26
VL  - 59
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1102007D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8536
ER  - 
@article{
author = "Đorđević Crnobrnja, Jadranka",
year = "2011",
abstract = "Завештање представља пример утицаја законских прописа
на комплекс обичајног права. Такав правац утицаја није
неуобичајан, али је свакако ређи у односу на утицај
обичајног на грађанско право, поготово ако посматрамо
њихову интеракцију код наслеђивања. Стога настојим да
објасни овај пример правне осмозе, и то на нивоу праксе.
Међутим, то није једини циљ овог рада. Наиме, пракса
показује да код тестаменталног наслеђивања долази и до
утицаја обичајног права на легислатуру. Подстакнута
поменутим сазнањима, проблематизујем питање природе
односа обичајног и грађанског права, са намером да
укажем на неке од проблема који се јављају код
наслеђивања, како на нивоу појединца тако и на нивоу
друштва., Bequeath, a dispose of personal property by the last will is an
example of intervention of legislation within the complex of
customary law. This influence is not unusual but certainly is
less frequent than the influence of customary into civil law, especially so in their interaction within inheritance. This paper
therefore tries to explain this example of legal osmosis in practice. In addition, the practice in testament inheritance shows
also an influence of customary law into legislation. Hence, the
paper will also try to discuss a relationship between customary
and civil laws and succeeding problems in inheritance at the
levels of individual and that of the society.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Тестаментално наслеђивање – само правна осмоза?, Testamental Inheritance – Just a Legal Osmosis?",
pages = "7-26",
volume = "59",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1102007D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8536"
}
Đorđević Crnobrnja, J.. (2011). Тестаментално наслеђивање – само правна осмоза?. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 59(2), 7-26.
https://doi.org/10.2298/GEI1102007D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8536
Đorđević Crnobrnja J. Тестаментално наслеђивање – само правна осмоза?. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2011;59(2):7-26.
doi:10.2298/GEI1102007D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8536 .
Đorđević Crnobrnja, Jadranka, "Тестаментално наслеђивање – само правна осмоза?" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 59, no. 2 (2011):7-26,
https://doi.org/10.2298/GEI1102007D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8536 .

Legal Inheritance in the Domain of Ideal and Real

Đorđević Crnobrnja, Jadranka

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2009)

TY  - JOUR
AU  - Đorđević Crnobrnja, Jadranka
PY  - 2009
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/506/450
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8773
AB  - This paper discusses customary and legislative practices and their interrelationship in the contemporary time. Furthermore, the paper will accentuate the relationship of ideal patterns in the legislative and customary
practices, in regards toward the real behavior. By doing so, the paper will
reveal the possible consequences streaming from attempts to apply the
ideal patterns of the customary domain in the juridical practice.
AB  - Паралелном анализом обичајноправне и законодавне праксе, ауторка
настоји да покаже какве су основе обичајног и грађанског права, и какав је
њихов однос у савременом тренутку. У том контексту се проблематизује
питање односа између идеалтипских образаца – како у законодавству тако и у
обичајноправној пракси, и реалног понашања, са намером да се сагледају
последице које произилазе из настојања да се обичајноправни идеалтиски
образац у потпуности примени у пракси. Ауторка у вези са тим констатује да се појединци приликом
наслеђивања углавном руководе обичајноправним правилима, али не због тога
што су та правила усклађена са друштвеном стварношћу, као што су сматрали
романтичарски усмерени истраживачи обичајног права, већ зато што им
примена тих правила омогућује репродукцију идеалтипских образаца
понашања. То значи да су евентуалне промене у наслеђивању условљене
степеном освешћености појединаца и њиховом спремношћу да се суоче са
последицама које настају уколико поступају мимо идеалних модела понашања
које намеће заједница. У том погледу, од посебног је значаја „легитимитет
који се остварује на нивоу појединца“, како истиче Љ. Гавриловић, односно –
однос појединца према закону и обичајном праву. Из овога следи да је
илузорно надати се да ће се основна грађанска права и прописи реализовати у
пракси уколико не дође до промена у перцепцији наследних права и положаја
од стране субјеката. При том, није спорно да право и остале јавне политике
могу да допринесу томе да се промене на нивоу појединца, а следствено томе
– и на нивоу заједнице, лакше и брже спроведу.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Legal Inheritance in the Domain of Ideal and Real
T1  - Законско наслеђивање на релацији идеално – реално
SP  - 111
EP  - 121
VL  - 57
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI0902111D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8773
ER  - 
@article{
author = "Đorđević Crnobrnja, Jadranka",
year = "2009",
abstract = "This paper discusses customary and legislative practices and their interrelationship in the contemporary time. Furthermore, the paper will accentuate the relationship of ideal patterns in the legislative and customary
practices, in regards toward the real behavior. By doing so, the paper will
reveal the possible consequences streaming from attempts to apply the
ideal patterns of the customary domain in the juridical practice., Паралелном анализом обичајноправне и законодавне праксе, ауторка
настоји да покаже какве су основе обичајног и грађанског права, и какав је
њихов однос у савременом тренутку. У том контексту се проблематизује
питање односа између идеалтипских образаца – како у законодавству тако и у
обичајноправној пракси, и реалног понашања, са намером да се сагледају
последице које произилазе из настојања да се обичајноправни идеалтиски
образац у потпуности примени у пракси. Ауторка у вези са тим констатује да се појединци приликом
наслеђивања углавном руководе обичајноправним правилима, али не због тога
што су та правила усклађена са друштвеном стварношћу, као што су сматрали
романтичарски усмерени истраживачи обичајног права, већ зато што им
примена тих правила омогућује репродукцију идеалтипских образаца
понашања. То значи да су евентуалне промене у наслеђивању условљене
степеном освешћености појединаца и њиховом спремношћу да се суоче са
последицама које настају уколико поступају мимо идеалних модела понашања
које намеће заједница. У том погледу, од посебног је значаја „легитимитет
који се остварује на нивоу појединца“, како истиче Љ. Гавриловић, односно –
однос појединца према закону и обичајном праву. Из овога следи да је
илузорно надати се да ће се основна грађанска права и прописи реализовати у
пракси уколико не дође до промена у перцепцији наследних права и положаја
од стране субјеката. При том, није спорно да право и остале јавне политике
могу да допринесу томе да се промене на нивоу појединца, а следствено томе
– и на нивоу заједнице, лакше и брже спроведу.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Legal Inheritance in the Domain of Ideal and Real, Законско наслеђивање на релацији идеално – реално",
pages = "111-121",
volume = "57",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI0902111D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8773"
}
Đorđević Crnobrnja, J.. (2009). Legal Inheritance in the Domain of Ideal and Real. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 57(2), 111-121.
https://doi.org/10.2298/GEI0902111D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8773
Đorđević Crnobrnja J. Legal Inheritance in the Domain of Ideal and Real. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2009;57(2):111-121.
doi:10.2298/GEI0902111D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8773 .
Đorđević Crnobrnja, Jadranka, "Legal Inheritance in the Domain of Ideal and Real" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 57, no. 2 (2009):111-121,
https://doi.org/10.2298/GEI0902111D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8773 .

Nаslеdnо-svојinski оdnоsi u Vrаnju i оkоlini u drugој pоlоvini dvаdеsеtоg vеkа

Đorđević Crnobrnja, Jadranka Đ.

(Универзитет у Београду, Филозофски факултет, 2009)

TY  - THES
AU  - Đorđević Crnobrnja, Jadranka Đ.
PY  - 2009
UR  - http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=554
UR  - https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:6699/bdef:Content/download
UR  - http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=35734287
UR  - http://nardus.mpn.gov.rs/123456789/3256
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4502
AB  - Prеdmеt оvе studiје su nаslеdnо-svојinski оdnоsi, оdnоsnо ustаnоvа nаslеđivаnjа. Pоmеnutе оdnоsе, оdnоsnо ustаnоvu pоsmаtrаm kао sеgmеnt оbičајnоg prаvа. U tоm pоglеdu istrаživаnjе čiје rеzultаtе intеrprеtirаm оvоm prilikоm mоžе dа sе uvrsti u оkvirе еtnоlоških/аntrоpоlоških izučаvаnjа оbičpајnоprаvnih prаvilа kоја sе tiču nаslеđivаnjа. Еtnоlоškа i prаvnа istrаživаnjа оbičајnоg prаvа u Srbiјi pоkаzuјu dа sе kоd nаslеđivаnjа u pеriоdu dvаdеsеtоg vеkа upоrеdо sа zаkоnskim prоpisimа kоristе i оbičајnоprаvnа prаvilа. Pаrаlеlizаm оbičајnе i zаkоnоdаvnе nоrmаtivistikе nе bi biо zаnimlјiv sаm pо sеbi dа nisu u pitаnju strukturnо rаzličiti prаvni sistеmi kојi su u kоliziјi. Оsim tоgа, duаlizаm i pаrаlеlizаm izmеđu оbičајnоg i grаđаnskоg prаvа sе ispоlјаvајu u nајvеćој mеri uprаvо prilikоm nаslеđivаnjа. Nаvеdеnо sе dоvоdi u vеzu sа činjеnicоm dа је dеlоvаnjе оbičајnоg prаvа nајširе i nајvišе zаstuplјеnо u оblаsti grаđаnskоg prаvа, оdnоsnо dа је nајdužе primеnjivаnо u sfеri nаslеdnоg prаvа. S оbzirоm nа tо nе čudi dа su оbičајnоprаvnе nоrmе u nајvеćој mеri sаčuvаnе uprаvо u оkviru instituciје nаslеđivаnjа. Pоmеnutа sаznаnjа su оdrеdilа kоncеpciјu istrаživаnjа. Таkо sе јеdаn i drugi prаvni sistеm pоsmаtrајu pаrаlеlnо i tо nа nivоu prаktikе. Slеdi dа је ustаnоvа nаslеđivаnjа pоsmаtrаnа nа nivоu оbičајnоg i grаđаnskоg prаvа i tо sа nаmеrоm dа sе kоnstаtuјu i оbrаzlоžе rаzlоzi i pоslеdicе njihоvе upоrеdnе primеnе, kао i supstituciје dо kоје dоlаzi kоd zаkоnskоg, tеstаmеntаlnоg i ugоvоrnоg nаslеđivаnjа pоkrеtnе i nеpоkrеtnе imоvinе. U rаdu sе uјеdnо ukаzuје i nа prоcеs trаnsfоrmаciје pоstојеćih i nаstајаnjе nоvih оbičајnоprаvnih nоrmi. Istrаživаnjе čiје rеzultаtе iznоsim u оvој studiјi је bilо usmеrеnо tаkоđе nа аnаlizu i оbrаzlоžеnjе uticаја оdrеđеnih činiоcа, pоput: vrstе srоdstvа, pоlnе pripаdnоsti nаslеdnikа, sаstаvа nаslеdnih dоbаrа, srоdničkе strukturе pоrоdicе, kао i sоciо-еkоnоmskе situаciје u zеmlјi i rеgiоnu nа rеgulisаnjе nаslеdnо-svојinskih оdnоsа izmеđu krvnih i grаđаnskih srоdnikа. Ukrаtkо, nаstојаlа sаm dа kоnstаtuјеm i оbrаzlоžim kо kоgа, kаdа, kаkо i zаštо nаslеđuје.
AB  - The theme of this research are inheritance and property relations, which means the institution of inheriting. I regard  mentioned relationship as a segment of common law. Concerning this fact, the research and interpretation I give belong to the ethnologic/anthropologic researches of common law concerned with inheriting. Ethnologic and juridical researches of common law in Serbia have shown that the institution of inheritance during the twentieth century use common law rules hand in hand with the statute rules. The parallel existence of common and statute norms would not be interesting by itself, if these two normative systems were not so structurally different and in collision. Apart from that, the dualism and parallelism between common and civil law emerge to the highest extent exactly in the case of inheritance. This is put in relation to the fact that influence of common law is the most present in the domain of civil law, and that it is used for the longest period in the domain of the inheritance law. Regarding this fact it does not surprise that common law norms have been preserved exactly in the institution of inheriting. Mentioned knowledge has directed the concept of my research. I regard both law systems parallel and at the level of practice. From this results that the institution of inheriting is regarded at the level of common and civil law not only with intention to find out and explain the reasons and consequences of their parallel usage, as the substitution that is the result of law, testamentary and agreed inheriting of mobile and immobile property. I clearly point out the process of transformation of existing and appearing of new common law norms. The research is also focused on the analysis and explanation of the influence of certain factors such as: types of kinship, sex of the heir, the structure of inherited property, kinship structure of the family, as well as socio-economic situation in the country and the region regarding inheriting and property relations between relatives by kinship and civil relatives. In short, I tried to find out who receives inheritance from whom, when and how.
PB  - Универзитет у Београду, Филозофски факултет
T1  - Nаslеdnо-svојinski оdnоsi u Vrаnju i оkоlini u drugој pоlоvini dvаdеsеtоg vеkа
T1  - Inheritance and property relations in Vranje and its  surroundings in the second half of the 20  century
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4502
ER  - 
@phdthesis{
author = "Đorđević Crnobrnja, Jadranka Đ.",
year = "2009",
abstract = "Prеdmеt оvе studiје su nаslеdnо-svојinski оdnоsi, оdnоsnо ustаnоvа nаslеđivаnjа. Pоmеnutе оdnоsе, оdnоsnо ustаnоvu pоsmаtrаm kао sеgmеnt оbičајnоg prаvа. U tоm pоglеdu istrаživаnjе čiје rеzultаtе intеrprеtirаm оvоm prilikоm mоžе dа sе uvrsti u оkvirе еtnоlоških/аntrоpоlоških izučаvаnjа оbičpајnоprаvnih prаvilа kоја sе tiču nаslеđivаnjа. Еtnоlоškа i prаvnа istrаživаnjа оbičајnоg prаvа u Srbiјi pоkаzuјu dа sе kоd nаslеđivаnjа u pеriоdu dvаdеsеtоg vеkа upоrеdо sа zаkоnskim prоpisimа kоristе i оbičајnоprаvnа prаvilа. Pаrаlеlizаm оbičајnе i zаkоnоdаvnе nоrmаtivistikе nе bi biо zаnimlјiv sаm pо sеbi dа nisu u pitаnju strukturnо rаzličiti prаvni sistеmi kојi su u kоliziјi. Оsim tоgа, duаlizаm i pаrаlеlizаm izmеđu оbičајnоg i grаđаnskоg prаvа sе ispоlјаvајu u nајvеćој mеri uprаvо prilikоm nаslеđivаnjа. Nаvеdеnо sе dоvоdi u vеzu sа činjеnicоm dа је dеlоvаnjе оbičајnоg prаvа nајširе i nајvišе zаstuplјеnо u оblаsti grаđаnskоg prаvа, оdnоsnо dа је nајdužе primеnjivаnо u sfеri nаslеdnоg prаvа. S оbzirоm nа tо nе čudi dа su оbičајnоprаvnе nоrmе u nајvеćој mеri sаčuvаnе uprаvо u оkviru instituciје nаslеđivаnjа. Pоmеnutа sаznаnjа su оdrеdilа kоncеpciјu istrаživаnjа. Таkо sе јеdаn i drugi prаvni sistеm pоsmаtrајu pаrаlеlnо i tо nа nivоu prаktikе. Slеdi dа је ustаnоvа nаslеđivаnjа pоsmаtrаnа nа nivоu оbičајnоg i grаđаnskоg prаvа i tо sа nаmеrоm dа sе kоnstаtuјu i оbrаzlоžе rаzlоzi i pоslеdicе njihоvе upоrеdnе primеnе, kао i supstituciје dо kоје dоlаzi kоd zаkоnskоg, tеstаmеntаlnоg i ugоvоrnоg nаslеđivаnjа pоkrеtnе i nеpоkrеtnе imоvinе. U rаdu sе uјеdnо ukаzuје i nа prоcеs trаnsfоrmаciје pоstојеćih i nаstајаnjе nоvih оbičајnоprаvnih nоrmi. Istrаživаnjе čiје rеzultаtе iznоsim u оvој studiјi је bilо usmеrеnо tаkоđе nа аnаlizu i оbrаzlоžеnjе uticаја оdrеđеnih činiоcа, pоput: vrstе srоdstvа, pоlnе pripаdnоsti nаslеdnikа, sаstаvа nаslеdnih dоbаrа, srоdničkе strukturе pоrоdicе, kао i sоciо-еkоnоmskе situаciје u zеmlјi i rеgiоnu nа rеgulisаnjе nаslеdnо-svојinskih оdnоsа izmеđu krvnih i grаđаnskih srоdnikа. Ukrаtkо, nаstојаlа sаm dа kоnstаtuјеm i оbrаzlоžim kо kоgа, kаdа, kаkо i zаštо nаslеđuје., The theme of this research are inheritance and property relations, which means the institution of inheriting. I regard  mentioned relationship as a segment of common law. Concerning this fact, the research and interpretation I give belong to the ethnologic/anthropologic researches of common law concerned with inheriting. Ethnologic and juridical researches of common law in Serbia have shown that the institution of inheritance during the twentieth century use common law rules hand in hand with the statute rules. The parallel existence of common and statute norms would not be interesting by itself, if these two normative systems were not so structurally different and in collision. Apart from that, the dualism and parallelism between common and civil law emerge to the highest extent exactly in the case of inheritance. This is put in relation to the fact that influence of common law is the most present in the domain of civil law, and that it is used for the longest period in the domain of the inheritance law. Regarding this fact it does not surprise that common law norms have been preserved exactly in the institution of inheriting. Mentioned knowledge has directed the concept of my research. I regard both law systems parallel and at the level of practice. From this results that the institution of inheriting is regarded at the level of common and civil law not only with intention to find out and explain the reasons and consequences of their parallel usage, as the substitution that is the result of law, testamentary and agreed inheriting of mobile and immobile property. I clearly point out the process of transformation of existing and appearing of new common law norms. The research is also focused on the analysis and explanation of the influence of certain factors such as: types of kinship, sex of the heir, the structure of inherited property, kinship structure of the family, as well as socio-economic situation in the country and the region regarding inheriting and property relations between relatives by kinship and civil relatives. In short, I tried to find out who receives inheritance from whom, when and how.",
publisher = "Универзитет у Београду, Филозофски факултет",
title = "Nаslеdnо-svојinski оdnоsi u Vrаnju i оkоlini u drugој pоlоvini dvаdеsеtоg vеkа, Inheritance and property relations in Vranje and its  surroundings in the second half of the 20  century",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4502"
}
Đorđević Crnobrnja, J. Đ.. (2009). Nаslеdnо-svојinski оdnоsi u Vrаnju i оkоlini u drugој pоlоvini dvаdеsеtоg vеkа. 
Универзитет у Београду, Филозофски факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4502
Đorđević Crnobrnja JĐ. Nаslеdnо-svојinski оdnоsi u Vrаnju i оkоlini u drugој pоlоvini dvаdеsеtоg vеkа. 2009;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4502 .
Đorđević Crnobrnja, Jadranka Đ., "Nаslеdnо-svојinski оdnоsi u Vrаnju i оkоlini u drugој pоlоvini dvаdеsеtоg vеkа" (2009),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4502 .

Ко кога наслеђује? – врањски крај у другој половини двадесетог века

Ђорђевић, Јадранка

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2007)

TY  - CHAP
AU  - Ђорђевић, Јадранка
PY  - 2007
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8755
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8758
AB  - У раду се говори о регулисању наследних односа у
врањском крају, у социјалистичком и постсоцијалистичком
времену. Истраживање је конципирано тако да се
паралелно посматрају и анализирају обичајно право и
државноправни систем. Однос између обичајног права и
легислатуре посматран је на нивоу праксе и то са намером
да се установе и објасне не само разлози већ и последице
њихове упоредне примене приликом наслеђивања
материјалних покретних и непокретних добара.
AB  - This paper covers regulations and
practice in inheritance matters in the area of
Vranje during the socialist and post-socialist
period. The research covered and analyzed
customary law and the state regulative on
inheritance. It is concluded that the inheritance
matters in the area are based on the customary
law: females do not inherit property if they have
male siblings. They are entitled to dowry instead, mostly mobile material goods,
which also refers to all the property that a female might inherit from her parents. In
fact, the interviewed females stated that would give up their own share of a property
in favor of the male siblings, emphasizing hence personal relationships over
material goods. These females are the carriers of the customary law, which they
support in spite the fact that they remain oppressed in terms of inheritance. The
customary law, present in Serbia in these terms for centuries, is based on the
principle of patrilineality and patrilocality, which is in contrast with the official
regulative. The paper further discusses ideal and real life situations related to
inheritance, ideal and preferred models and behaviors, the relationship of the
customary and official regulative…
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Култура у трансформацији / Culture in Transformation
T1  - Ко кога наслеђује? – врањски крај у другој половини двадесетог века
T1  - Who Inherits Whom in the 2nd Half of the 20th Century in the Vranje Area?
SP  - 47
EP  - 61
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8758
ER  - 
@inbook{
author = "Ђорђевић, Јадранка",
year = "2007",
abstract = "У раду се говори о регулисању наследних односа у
врањском крају, у социјалистичком и постсоцијалистичком
времену. Истраживање је конципирано тако да се
паралелно посматрају и анализирају обичајно право и
државноправни систем. Однос између обичајног права и
легислатуре посматран је на нивоу праксе и то са намером
да се установе и објасне не само разлози већ и последице
њихове упоредне примене приликом наслеђивања
материјалних покретних и непокретних добара., This paper covers regulations and
practice in inheritance matters in the area of
Vranje during the socialist and post-socialist
period. The research covered and analyzed
customary law and the state regulative on
inheritance. It is concluded that the inheritance
matters in the area are based on the customary
law: females do not inherit property if they have
male siblings. They are entitled to dowry instead, mostly mobile material goods,
which also refers to all the property that a female might inherit from her parents. In
fact, the interviewed females stated that would give up their own share of a property
in favor of the male siblings, emphasizing hence personal relationships over
material goods. These females are the carriers of the customary law, which they
support in spite the fact that they remain oppressed in terms of inheritance. The
customary law, present in Serbia in these terms for centuries, is based on the
principle of patrilineality and patrilocality, which is in contrast with the official
regulative. The paper further discusses ideal and real life situations related to
inheritance, ideal and preferred models and behaviors, the relationship of the
customary and official regulative…",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Култура у трансформацији / Culture in Transformation",
booktitle = "Ко кога наслеђује? – врањски крај у другој половини двадесетог века, Who Inherits Whom in the 2nd Half of the 20th Century in the Vranje Area?",
pages = "47-61",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8758"
}
Ђорђевић, Ј.. (2007). Ко кога наслеђује? – врањски крај у другој половини двадесетог века. in Култура у трансформацији / Culture in Transformation
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 47-61.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8758
Ђорђевић Ј. Ко кога наслеђује? – врањски крај у другој половини двадесетог века. in Култура у трансформацији / Culture in Transformation. 2007;:47-61.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8758 .
Ђорђевић, Јадранка, "Ко кога наслеђује? – врањски крај у другој половини двадесетог века" in Култура у трансформацији / Culture in Transformation (2007):47-61,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8758 .

Интернет комуникација и брачно посредовање

Đorđević, Jadranka

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2006)

TY  - CHAP
AU  - Đorđević, Jadranka
PY  - 2006
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/7513
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8573
AB  - Један од циљева интернета јесте занемаривање и превазилажење различитих, у првом реду географских препрека у
комуникацији и повезивању људи широм света. Могућности
које нам пружа ова врста комуникације има безброј и могу
се сагледати са више аспеката.
Овом приликом се указује на улогу интернет комуникације
(чет и мејл) у сфери интерперсоналних веза и односа. Реч
је о, мање или више, свима нама познатом феномену
упознавања и остваривање веза и односа путем интернета.
У раду се анализирају различити интернет сајтови, са
намером да се сагледа улога ова врсте комуникације у
успостављању предбрачних и брачних веза и односа.
AB  - Whether we like it or not, personal
computers and internet have become an integral
part of our daily lives. Well aware of the
possibilities offered by internet, I researched into
phenomena known as chat. To be more precise, I
was interested in ways of communication
between individuals in virtual world, its content
and perspectives in forming premarital and marital relationships. The research
comprised active participation in cyber space and acquiring knowledge of
conception and contents of internet sites with modules for chat. There are many
such sites, foreign and local, that could fulfill everybody‘s desires and wishes.
Communication in virtual reality allows surfing a number of sites.
A possibility of a number of choices is one of the primarily reasons of why
people, wanting to find a potential partner for marriage or relationship, use internet
and chat. Internet is visited from various reasons: some people are just curios and
want „to try something new―, some are bored: „I‘m on a brake and bored― and some
are just plain lonely. Underline all these is the common intention- to meet a
potential partner. In spite of this, the visitors who experience internet as a marriage
matchmaker are minority. This is only partially due to the virtual nature of the
possible relationships and disbelief in such kind of relationship forming, and is
more due to the fact that most visitors just want to have fun and adventures. I
assume this to represent one of the reasons influencing the numerical difference
between the chat visitors and entered marriages via internet. In the story of virtual
sites and online love affairs, the meeting in a real, off-line world is decisive. Virtual
friendships and love affairs happy endings do not depend of contents and structure
of a particular site, but on a meeting outside cyber space. Even so the given small
number of the online relationships with happy ending, the role and importance of
internet as virtual matchmaker stands. Internet is a mediator in establishing
relationships regardless of their quality and persistence. Namely, internet is a
particular online agency whose services are provided in one reality, within its
borders. In spite of the fact that cyber space represents a reality per se, between it
and the world we live in, there is a certain connection. It is probably that this
parallelism and knotting that confuses certain individuals. I assume that confusion
arises because we mark cyber space a priori as something imaginative and in
divergence with the real of-line world, never doubting the actual reality of the world
we live in. This virtual reality is as much an illusion as this one where we actually
live, depending on how much we want it to be. The expansion and technical
superior of internet communication and similar services point to an existence of particular long lasting cultural phenomena, and point to certain problems that stay
marginalized because of our inclination to overemphasize modern technologies.
Considering all, I suggest that scientific discourse should be directed into
realization of contraindications implied by internet communication.
AB  - Една от целите на Интернет е
обезсмислянето и преодоляването на
различните, на първо място географски,
препятствия в комуникацията и връзките
между хората по целия свят. Възможностите, които ни предлага този вид
комуникация, са безбройни и могат да
бъдат погледнати от различни аспекти.
Този път се фокусираме върху един от вариантите на този вид
комуникация – чатенето (на англ. chat). Става дума за повече или по-малко
познатия на всички ни феномен на запознаване и осъществяване на връзки и
отношения чрез Интернет. Накратко казано, в настоящата работа ще бъдат
анализирани разнородни социални фактори и програмите за чатене, с
намерението да бъдат видяни както възможностите, които предлага, така и
последиците, които има този вид комуникация за установяване на предбачни
и брачни връзки и отношения.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Everyday Culture in Post-Socialist Period
T1  - Интернет комуникација и брачно посредовање
T1  - Virtual Matchmaking
T1  - Интернет-общуване и брачно посредничество
SP  - 267
VL  - 278
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8573
ER  - 
@inbook{
author = "Đorđević, Jadranka",
year = "2006",
abstract = "Један од циљева интернета јесте занемаривање и превазилажење различитих, у првом реду географских препрека у
комуникацији и повезивању људи широм света. Могућности
које нам пружа ова врста комуникације има безброј и могу
се сагледати са више аспеката.
Овом приликом се указује на улогу интернет комуникације
(чет и мејл) у сфери интерперсоналних веза и односа. Реч
је о, мање или више, свима нама познатом феномену
упознавања и остваривање веза и односа путем интернета.
У раду се анализирају различити интернет сајтови, са
намером да се сагледа улога ова врсте комуникације у
успостављању предбрачних и брачних веза и односа., Whether we like it or not, personal
computers and internet have become an integral
part of our daily lives. Well aware of the
possibilities offered by internet, I researched into
phenomena known as chat. To be more precise, I
was interested in ways of communication
between individuals in virtual world, its content
and perspectives in forming premarital and marital relationships. The research
comprised active participation in cyber space and acquiring knowledge of
conception and contents of internet sites with modules for chat. There are many
such sites, foreign and local, that could fulfill everybody‘s desires and wishes.
Communication in virtual reality allows surfing a number of sites.
A possibility of a number of choices is one of the primarily reasons of why
people, wanting to find a potential partner for marriage or relationship, use internet
and chat. Internet is visited from various reasons: some people are just curios and
want „to try something new―, some are bored: „I‘m on a brake and bored― and some
are just plain lonely. Underline all these is the common intention- to meet a
potential partner. In spite of this, the visitors who experience internet as a marriage
matchmaker are minority. This is only partially due to the virtual nature of the
possible relationships and disbelief in such kind of relationship forming, and is
more due to the fact that most visitors just want to have fun and adventures. I
assume this to represent one of the reasons influencing the numerical difference
between the chat visitors and entered marriages via internet. In the story of virtual
sites and online love affairs, the meeting in a real, off-line world is decisive. Virtual
friendships and love affairs happy endings do not depend of contents and structure
of a particular site, but on a meeting outside cyber space. Even so the given small
number of the online relationships with happy ending, the role and importance of
internet as virtual matchmaker stands. Internet is a mediator in establishing
relationships regardless of their quality and persistence. Namely, internet is a
particular online agency whose services are provided in one reality, within its
borders. In spite of the fact that cyber space represents a reality per se, between it
and the world we live in, there is a certain connection. It is probably that this
parallelism and knotting that confuses certain individuals. I assume that confusion
arises because we mark cyber space a priori as something imaginative and in
divergence with the real of-line world, never doubting the actual reality of the world
we live in. This virtual reality is as much an illusion as this one where we actually
live, depending on how much we want it to be. The expansion and technical
superior of internet communication and similar services point to an existence of particular long lasting cultural phenomena, and point to certain problems that stay
marginalized because of our inclination to overemphasize modern technologies.
Considering all, I suggest that scientific discourse should be directed into
realization of contraindications implied by internet communication., Една от целите на Интернет е
обезсмислянето и преодоляването на
различните, на първо място географски,
препятствия в комуникацията и връзките
между хората по целия свят. Възможностите, които ни предлага този вид
комуникация, са безбройни и могат да
бъдат погледнати от различни аспекти.
Този път се фокусираме върху един от вариантите на този вид
комуникация – чатенето (на англ. chat). Става дума за повече или по-малко
познатия на всички ни феномен на запознаване и осъществяване на връзки и
отношения чрез Интернет. Накратко казано, в настоящата работа ще бъдат
анализирани разнородни социални фактори и програмите за чатене, с
намерението да бъдат видяни както възможностите, които предлага, така и
последиците, които има този вид комуникация за установяване на предбачни
и брачни връзки и отношения.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Everyday Culture in Post-Socialist Period",
booktitle = "Интернет комуникација и брачно посредовање, Virtual Matchmaking, Интернет-общуване и брачно посредничество",
pages = "267",
volume = "278",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8573"
}
Đorđević, J.. (2006). Интернет комуникација и брачно посредовање. in Свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Everyday Culture in Post-Socialist Period
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 278, 267.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8573
Đorđević J. Интернет комуникација и брачно посредовање. in Свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Everyday Culture in Post-Socialist Period. 2006;278:267.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8573 .
Đorđević, Jadranka, "Интернет комуникација и брачно посредовање" in Свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Everyday Culture in Post-Socialist Period, 278 (2006):267,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8573 .

Полна припадност и наслеђивање

Ђорђевић, Јадранка

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2005)

TY  - JOUR
AU  - Ђорђевић, Јадранка
PY  - 2005
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/706/635
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8802
AB  - Посматрајући установу наслеђивања у социјалистичком периоду,
аутор констатује да полна припадност представља главни параметар
по којем се врши распоред наследних добара између наследника. У
раду се објашњава веза између пола наследника и начина на који се
регулишу наследно-својински односи између сродника у врањском
крају. Самим тим се јавља потреба да се размотри и питање
равноправности полова у социјалистичком друштву.
AB  - Looking at the inheritance matter in the socialist period, the author concludes that it was based solely on gender. This paper explains the relationship between gender, inheritance, ownership and possessions among kinsmen in the Vranje district. During the socialist period so called customary law of inheritance (a right to inherit a deceased father, that is, a mother) was socially and legislatively accepted. The women from the Vranje district are aware of their unfair position in matters of inheritance, but also they know that even if they are to inherit a property they will not become equal to men. It is obvious that it was an illusion that a socialist organization with its legislative system (or any other, as a mater of fact) could establish the gender equality in inheritance and thus solve the dualism between the customary law and the law.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Полна припадност и наслеђивање
T1  - Gender Affiliation and Inheritance
SP  - 213
EP  - 222
VL  - 53
DO  - 10.2298/GEI0553211D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8802
ER  - 
@article{
author = "Ђорђевић, Јадранка",
year = "2005",
abstract = "Посматрајући установу наслеђивања у социјалистичком периоду,
аутор констатује да полна припадност представља главни параметар
по којем се врши распоред наследних добара између наследника. У
раду се објашњава веза између пола наследника и начина на који се
регулишу наследно-својински односи између сродника у врањском
крају. Самим тим се јавља потреба да се размотри и питање
равноправности полова у социјалистичком друштву., Looking at the inheritance matter in the socialist period, the author concludes that it was based solely on gender. This paper explains the relationship between gender, inheritance, ownership and possessions among kinsmen in the Vranje district. During the socialist period so called customary law of inheritance (a right to inherit a deceased father, that is, a mother) was socially and legislatively accepted. The women from the Vranje district are aware of their unfair position in matters of inheritance, but also they know that even if they are to inherit a property they will not become equal to men. It is obvious that it was an illusion that a socialist organization with its legislative system (or any other, as a mater of fact) could establish the gender equality in inheritance and thus solve the dualism between the customary law and the law.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Полна припадност и наслеђивање, Gender Affiliation and Inheritance",
pages = "213-222",
volume = "53",
doi = "10.2298/GEI0553211D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8802"
}
Ђорђевић, Ј.. (2005). Полна припадност и наслеђивање. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 53, 213-222.
https://doi.org/10.2298/GEI0553211D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8802
Ђорђевић Ј. Полна припадност и наслеђивање. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2005;53:213-222.
doi:10.2298/GEI0553211D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8802 .
Ђорђевић, Јадранка, "Полна припадност и наслеђивање" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 53 (2005):213-222,
https://doi.org/10.2298/GEI0553211D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8802 .

Одлике родбинске терминологије у врањском кpajу

Ђорђевић, Јадранка

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2004)

TY  - JOUR
AU  - Ђорђевић, Јадранка
PY  - 2004
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8789
AB  - Предмет овога рада су сроднички називи, тј. називи који се користе за крвне и афиналне сроднике у врањском крају у другој половини двадесетог века. Рад се заснива на етнографској грађи, која је прикупљена током истраживања сродства и институције наслеђивања у овој средини. Емпиријско истраживање је вршено у Врању и околним селима, у периоду од 1996. до 2003. године. Терминологија сродства представља комплексну проблематику. Њeнo изучавање пружа низ могућности за сагледавање различитих аспеката сродничког система, али и осталих сегмената друштва, о чему сведочи и овај прилог.
AB  - Kinship terminology includes a variety of terms used to identify and address kinsmen. This paper deals with nominal kinship categories, used for blood or fictive kinsmen in the district of Vranje during the second half of the 20th century. In addition, some old-fashioned, long-used kinship terms were also noted down. In addition to the similarities with the kinship terminology used among Serbs in general, the terminology used in the area of Vranje has a couple of specifics of its own. These specifics originated in the particular cultural and social environment of Vranje. The appellations of (paternal) uncle, wife of father's brother, uncle, father-in-law and mother-in-law are just a few of the specific terms used in the area examined. A kinship relation as well as the maintenance of the bond is based on emotional attachment and life-interest similarities. This is illustrated in the usage of personal names in direct communications instead of kinship terms. On the other hand, some archaic kin appellations are still in use which indicates that the formation of the new terms does not imply the disappearance of the old ones. The concurrent usage of the old and new terms characterizes the kinship terminology, where changes act in a less visible manner. In sum, kinship terminology is a complex subject that offers a number of possibilities for understanding various aspects of the kinship system and segments of a given society.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Одлике родбинске терминологије у врањском кpajу
T1  - Kinship terms in the district of Vranje
SP  - 283
EP  - 293
VL  - 52
DO  - 10.2298/GEI0452283D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8789
ER  - 
@article{
author = "Ђорђевић, Јадранка",
year = "2004",
abstract = "Предмет овога рада су сроднички називи, тј. називи који се користе за крвне и афиналне сроднике у врањском крају у другој половини двадесетог века. Рад се заснива на етнографској грађи, која је прикупљена током истраживања сродства и институције наслеђивања у овој средини. Емпиријско истраживање је вршено у Врању и околним селима, у периоду од 1996. до 2003. године. Терминологија сродства представља комплексну проблематику. Њeнo изучавање пружа низ могућности за сагледавање различитих аспеката сродничког система, али и осталих сегмената друштва, о чему сведочи и овај прилог., Kinship terminology includes a variety of terms used to identify and address kinsmen. This paper deals with nominal kinship categories, used for blood or fictive kinsmen in the district of Vranje during the second half of the 20th century. In addition, some old-fashioned, long-used kinship terms were also noted down. In addition to the similarities with the kinship terminology used among Serbs in general, the terminology used in the area of Vranje has a couple of specifics of its own. These specifics originated in the particular cultural and social environment of Vranje. The appellations of (paternal) uncle, wife of father's brother, uncle, father-in-law and mother-in-law are just a few of the specific terms used in the area examined. A kinship relation as well as the maintenance of the bond is based on emotional attachment and life-interest similarities. This is illustrated in the usage of personal names in direct communications instead of kinship terms. On the other hand, some archaic kin appellations are still in use which indicates that the formation of the new terms does not imply the disappearance of the old ones. The concurrent usage of the old and new terms characterizes the kinship terminology, where changes act in a less visible manner. In sum, kinship terminology is a complex subject that offers a number of possibilities for understanding various aspects of the kinship system and segments of a given society.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Одлике родбинске терминологије у врањском кpajу, Kinship terms in the district of Vranje",
pages = "283-293",
volume = "52",
doi = "10.2298/GEI0452283D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8789"
}
Ђорђевић, Ј.. (2004). Одлике родбинске терминологије у врањском кpajу. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 52, 283-293.
https://doi.org/10.2298/GEI0452283D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8789
Ђорђевић Ј. Одлике родбинске терминологије у врањском кpajу. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2004;52:283-293.
doi:10.2298/GEI0452283D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8789 .
Ђорђевић, Јадранка, "Одлике родбинске терминологије у врањском кpajу" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 52 (2004):283-293,
https://doi.org/10.2298/GEI0452283D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8789 .

Прилог проучавању наследно-својинских односа у другој половини XX века : на примеру Врања и околине

Ђорђевић, Јадранка

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2003)

TY  - CHAP
AU  - Ђорђевић, Јадранка
PY  - 2003
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8708
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8729
AB  - Прилог представља елаборат израђен поводом истраживања институције наслеђивања у врањском крају у другој половини двадесетог века. Укратко речено у раду је дато објашњење теоријско-методолошког оквира истраживања које има за циљ да сагледа место и улогу обичајно-правних начела у оквиру савременог државно-правног система.
AB  - As may be seen from its title, the subject of this paper is the institution of inheritence. In their research of phenomena within the sphere of common law, our ethnologists have not devoted enough attention, or at least not as much as was devoted to some other topics, to the regulatory aspects of succession-property relations. It may therefore be inferred that the institution of inheritence has not been carefully studied in our science, particularly as concerns to contemporary society. Such observation gives impetus to a scholar to apply his efforts to the above subject. However, it is not the only, nor the most essential, reason why I have tumed my attention to the institution ofinheritence. The choice and treatment of the subject has largely been influenced by the fact that the common law norms are most pronounced and best preserved in the institution of inheritence. Another stimulus for the scholar to engage in research of this institution is provided by the fact that the duality of common law and official legislature is articulated to the greatest possible extent exactly in this institution. The very fact that there exists a duality between the two legal systems would not be particularly interesting had the two principles not been simultaneously applied down to this very date. And it is exactly this kind of incompatibility and parallelism between the common law principles and legal principles that has determined the concept of my research. The plan was to observe the two legal systems concurrently so as to fathom their mutual impact and the changes produced thereby in each one of them.
The research work focused on the town of Vranje and its neighboring villages. The location was chosen, inter alia, because the town of Vranje with its surroundings had for a certain period of time been treated by the authorities as an underdeveloped area. Due to this qualification, but also due to its natural-geographic position (southern Serbia), the region of Vranje was regarded as “backward”, both in socio-economic and in cultural terms. Such attitude produced a mechanic conclusion that traditional forms of life there had a bigger share than in the other “more advanced” parts of Serbia. This would imply that the region of Vranje is particularly suitable and interesting for research of succession-property relations. However, this conclusion could be deemed corrrect only if the scholar takes the said assumptions for granted and determines his research framework accordingly. Otherwise, the above may amount only to an additional stimulus to investigate this environment which may be, but does necessarly have to be, diferent from the other regions of Serbia. The time frame in which the problem is observed is the second half of the 20th century. In the course of 60-odd years, Serbia experienced radical socio-political and economic changes. Within a relatively short period od time there unfolded essentially different processes in the society, which certainly had an impact in the sphere of inheritence. Thus, it may be concluded that this paper explores a contemporary common-law view in the specific cultural environment.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Традиционално и савремено у култури Срба / The Traditional and the Contemporary in the Culture of the Serbs
T1  - Прилог проучавању наследно-својинских односа у другој половини XX века : на примеру Врања и околине
T1  - A contribution to research of succesion-property relations in the second half of the 20th century : as exemplified by Vranje and its surroundings
SP  - 259
EP  - 268
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8729
ER  - 
@inbook{
author = "Ђорђевић, Јадранка",
year = "2003",
abstract = "Прилог представља елаборат израђен поводом истраживања институције наслеђивања у врањском крају у другој половини двадесетог века. Укратко речено у раду је дато објашњење теоријско-методолошког оквира истраживања које има за циљ да сагледа место и улогу обичајно-правних начела у оквиру савременог државно-правног система., As may be seen from its title, the subject of this paper is the institution of inheritence. In their research of phenomena within the sphere of common law, our ethnologists have not devoted enough attention, or at least not as much as was devoted to some other topics, to the regulatory aspects of succession-property relations. It may therefore be inferred that the institution of inheritence has not been carefully studied in our science, particularly as concerns to contemporary society. Such observation gives impetus to a scholar to apply his efforts to the above subject. However, it is not the only, nor the most essential, reason why I have tumed my attention to the institution ofinheritence. The choice and treatment of the subject has largely been influenced by the fact that the common law norms are most pronounced and best preserved in the institution of inheritence. Another stimulus for the scholar to engage in research of this institution is provided by the fact that the duality of common law and official legislature is articulated to the greatest possible extent exactly in this institution. The very fact that there exists a duality between the two legal systems would not be particularly interesting had the two principles not been simultaneously applied down to this very date. And it is exactly this kind of incompatibility and parallelism between the common law principles and legal principles that has determined the concept of my research. The plan was to observe the two legal systems concurrently so as to fathom their mutual impact and the changes produced thereby in each one of them.
The research work focused on the town of Vranje and its neighboring villages. The location was chosen, inter alia, because the town of Vranje with its surroundings had for a certain period of time been treated by the authorities as an underdeveloped area. Due to this qualification, but also due to its natural-geographic position (southern Serbia), the region of Vranje was regarded as “backward”, both in socio-economic and in cultural terms. Such attitude produced a mechanic conclusion that traditional forms of life there had a bigger share than in the other “more advanced” parts of Serbia. This would imply that the region of Vranje is particularly suitable and interesting for research of succession-property relations. However, this conclusion could be deemed corrrect only if the scholar takes the said assumptions for granted and determines his research framework accordingly. Otherwise, the above may amount only to an additional stimulus to investigate this environment which may be, but does necessarly have to be, diferent from the other regions of Serbia. The time frame in which the problem is observed is the second half of the 20th century. In the course of 60-odd years, Serbia experienced radical socio-political and economic changes. Within a relatively short period od time there unfolded essentially different processes in the society, which certainly had an impact in the sphere of inheritence. Thus, it may be concluded that this paper explores a contemporary common-law view in the specific cultural environment.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Традиционално и савремено у култури Срба / The Traditional and the Contemporary in the Culture of the Serbs",
booktitle = "Прилог проучавању наследно-својинских односа у другој половини XX века : на примеру Врања и околине, A contribution to research of succesion-property relations in the second half of the 20th century : as exemplified by Vranje and its surroundings",
pages = "259-268",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8729"
}
Ђорђевић, Ј.. (2003). Прилог проучавању наследно-својинских односа у другој половини XX века : на примеру Врања и околине. in Традиционално и савремено у култури Срба / The Traditional and the Contemporary in the Culture of the Serbs
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 259-268.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8729
Ђорђевић Ј. Прилог проучавању наследно-својинских односа у другој половини XX века : на примеру Врања и околине. in Традиционално и савремено у култури Срба / The Traditional and the Contemporary in the Culture of the Serbs. 2003;:259-268.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8729 .
Ђорђевић, Јадранка, "Прилог проучавању наследно-својинских односа у другој половини XX века : на примеру Врања и околине" in Традиционално и савремено у култури Срба / The Traditional and the Contemporary in the Culture of the Serbs (2003):259-268,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8729 .

Промене у односима сродника услед смрти члана породице

Ђорђевић, Јадранка

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2002)

TY  - CHAP
AU  - Ђорђевић, Јадранка
PY  - 2002
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/97/5e5ab09e6ea03_48.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8703
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8706
AB  - У раду се указује на узрочно-последичну везу између
смрти, наслеђивања и сродничких односа. Деоба наследства након смрти појединца који је за живота био формални
власник једног или већег дела породичне имовине, има за
последицу реорганизацију "снага и моћи" у сродничкој
структури.
Град Врање с непосредном околином представља просторни, а период последње деценије двадесетог века временски оквир у којег је постављен предмет истраживања.
AB  - The causal-consenquential link between the death, the inheritance and the
kinship relations is indicated in the paper. The death of the individual who
was the owner of the one part or of the major part of family property during
his/her life is a cause for heritage partitioning, while reorganization of "forces
and powers" within the kinship structure is the consequence of this partitioning.
The city of Vranje with its near area spatialy frames the subject of issue, while
the 20 th century last decade does it temporaly.
AB  - В работата е показана причинно-следствената връзка между смъртта,
наследяването и родствените отношения. Делбата на наследството след
смъртта на индивида, който приживе е бил формален собственик на помалък или по-голям дял от семейното имущество, има като последица
реорганизацията на "силата и мощта" в родствената структура. Пространствената рамка на изследването включва град Враня и околностите му, а
времево е ситуирано през последните десетилетия на ХХ век.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Обичаји животног циклуса у градској средини / Customs of Life-Cycle in Urban Surrounding / Обичаите от жизнения цикъл в градска среда
T1  - Промене у односима сродника услед смрти члана породице
T1  - Changes in Relatives Relations Due to Death of Family Member
T1  - Промени в отношенията между родствениците след смъртта на член от семейството
SP  - 363
EP  - 374
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8706
ER  - 
@inbook{
author = "Ђорђевић, Јадранка",
year = "2002",
abstract = "У раду се указује на узрочно-последичну везу између
смрти, наслеђивања и сродничких односа. Деоба наследства након смрти појединца који је за живота био формални
власник једног или већег дела породичне имовине, има за
последицу реорганизацију "снага и моћи" у сродничкој
структури.
Град Врање с непосредном околином представља просторни, а период последње деценије двадесетог века временски оквир у којег је постављен предмет истраживања., The causal-consenquential link between the death, the inheritance and the
kinship relations is indicated in the paper. The death of the individual who
was the owner of the one part or of the major part of family property during
his/her life is a cause for heritage partitioning, while reorganization of "forces
and powers" within the kinship structure is the consequence of this partitioning.
The city of Vranje with its near area spatialy frames the subject of issue, while
the 20 th century last decade does it temporaly., В работата е показана причинно-следствената връзка между смъртта,
наследяването и родствените отношения. Делбата на наследството след
смъртта на индивида, който приживе е бил формален собственик на помалък или по-голям дял от семейното имущество, има като последица
реорганизацията на "силата и мощта" в родствената структура. Пространствената рамка на изследването включва град Враня и околностите му, а
времево е ситуирано през последните десетилетия на ХХ век.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Обичаји животног циклуса у градској средини / Customs of Life-Cycle in Urban Surrounding / Обичаите от жизнения цикъл в градска среда",
booktitle = "Промене у односима сродника услед смрти члана породице, Changes in Relatives Relations Due to Death of Family Member, Промени в отношенията между родствениците след смъртта на член от семейството",
pages = "363-374",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8706"
}
Ђорђевић, Ј.. (2002). Промене у односима сродника услед смрти члана породице. in Обичаји животног циклуса у градској средини / Customs of Life-Cycle in Urban Surrounding / Обичаите от жизнения цикъл в градска среда
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 363-374.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8706
Ђорђевић Ј. Промене у односима сродника услед смрти члана породице. in Обичаји животног циклуса у градској средини / Customs of Life-Cycle in Urban Surrounding / Обичаите от жизнения цикъл в градска среда. 2002;:363-374.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8706 .
Ђорђевић, Јадранка, "Промене у односима сродника услед смрти члана породице" in Обичаји животног циклуса у градској средини / Customs of Life-Cycle in Urban Surrounding / Обичаите от жизнения цикъл в градска среда (2002):363-374,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8706 .