Ивановић-Баришић, Милина

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0002-0084-2713
  • Ивановић-Баришић, Милина (14)
  • Ивановић Баришић, Милина (13)
  • Ивановић Баришић, Милина М. (3)
  • Ivanović-Barišić, Milina (2)
  • Ivanović Barišić, Milina (1)
Projects

Author's Bibliography

Социјалистички наратив и традиционална култура

Ивановић Баришић, Милина

(Нови Сад : Архив Војводине, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Ивановић Баришић, Милина
PY  - 2021
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/550/60fe6f9cebd57_zbornik.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12054
AB  - Период социјализма, односно историја друге половине 20. века, представља
време убрзаног друштвеног развоја, време иновација, време раскида с прошлошћу и њеном културом. Током периода социјалистичког развоја структуре власти су тежиле удаљавању од традиционалног наслеђа и преобликовању друштвене стварности. Друштвени процеси – пре свих модернизација,
индустријализација, урбанизација, еманципација жена, масовни медији,
промена свакодневице, могу се сматрати основом социјалистичког развоја,
односно социјалистичким наративима који су из корена променили, како
друштво у целини, тако и готово сваког становника појединачно. Социјализам и његови наративи имали су значајног утицаја на конституисање заједнице у духу социјалистичких идеја, што је утицало и на промену идентитета
традиционалних заједница. Како су социјалистички наративи утицали на
мењање традиционалне културе предмет је истраживања у овом раду.
AB  - The socialist period, that is, the history of the second half of the 20 th century
represents a time of the accelerated social development, a time of innovations,
and a time of a break with the past and its culture. During the period of socialist
development, government structures tended to move away from traditional heritage and reshape the social reality. Social processes-above all, modernization,
industrialization, urbanization, women`s emancipation, mass media, and everyday life changes, can be considered the base of the socialist development, that is
the socialist narratives that changed society as a whole as well as almost every
individual. Socialism and its narratives significantly influenced the way the community changed in the spirit of the socialist ideas which, consequently, caused the
traditional communities’ identity change. The way in which socialist narratives
influenced the change of traditional culture is the subject of this research.
PB  - Нови Сад : Архив Војводине
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers
T1  - Социјалистички наратив и традиционална култура
T1  - Socialist narrative and traditional culture
SP  - 219
EP  - 247
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12054
ER  - 
@inbook{
author = "Ивановић Баришић, Милина",
year = "2021",
abstract = "Период социјализма, односно историја друге половине 20. века, представља
време убрзаног друштвеног развоја, време иновација, време раскида с прошлошћу и њеном културом. Током периода социјалистичког развоја структуре власти су тежиле удаљавању од традиционалног наслеђа и преобликовању друштвене стварности. Друштвени процеси – пре свих модернизација,
индустријализација, урбанизација, еманципација жена, масовни медији,
промена свакодневице, могу се сматрати основом социјалистичког развоја,
односно социјалистичким наративима који су из корена променили, како
друштво у целини, тако и готово сваког становника појединачно. Социјализам и његови наративи имали су значајног утицаја на конституисање заједнице у духу социјалистичких идеја, што је утицало и на промену идентитета
традиционалних заједница. Како су социјалистички наративи утицали на
мењање традиционалне културе предмет је истраживања у овом раду., The socialist period, that is, the history of the second half of the 20 th century
represents a time of the accelerated social development, a time of innovations,
and a time of a break with the past and its culture. During the period of socialist
development, government structures tended to move away from traditional heritage and reshape the social reality. Social processes-above all, modernization,
industrialization, urbanization, women`s emancipation, mass media, and everyday life changes, can be considered the base of the socialist development, that is
the socialist narratives that changed society as a whole as well as almost every
individual. Socialism and its narratives significantly influenced the way the community changed in the spirit of the socialist ideas which, consequently, caused the
traditional communities’ identity change. The way in which socialist narratives
influenced the change of traditional culture is the subject of this research.",
publisher = "Нови Сад : Архив Војводине, Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers",
booktitle = "Социјалистички наратив и традиционална култура, Socialist narrative and traditional culture",
pages = "219-247",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12054"
}
Ивановић Баришић, М.. (2021). Социјалистички наратив и традиционална култура. in Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers
Нови Сад : Архив Војводине., 219-247.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12054
Ивановић Баришић М. Социјалистички наратив и традиционална култура. in Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers. 2021;:219-247.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12054 .
Ивановић Баришић, Милина, "Социјалистички наратив и традиционална култура" in Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : Collection of papers (2021):219-247,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12054 .

Теренска истраживања града у српској етнологији и антропологији

Ивановић Баришић, Милина М.

(Београд : Удружење фолклориста Србије, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Ивановић Баришић, Милина М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12044
AB  - У раду ће се указати на досадашња теренска истраживања
града у српској етнологији и антропологији. Теренски рад је
један од најстаријих начина проучавања и сагледавања живота
и организације рада становника који живе у сеоским и / или
градским насељима, а којим су се у досадашњем раду бавили
прво етнолози, а потом и антрополози у Србији. Деценијама су
теренска истраживања обављана готово искључиво у сеоским
заједницама, док су проучавања повезана са животом у градовима
углавном била спорадична и несистематска. У последњој
декади 20. века градови су етнолозима (антрополозима) постали
врло значајан извор сазнања, а врло често и примарно место
истраживања.
AB  - The paper points out the previous field research of the city in Serbian ethnology and
anthropology. Fieldwork is one of the oldest ways of studying and perceiving the
life and organization of work of residents in rural and/or urban settlements, which
has been dealt with so far in the work of ethnologists and, later, anthropologists in
Serbia. For decades, field research has been conducted almost exclusively in rural
communities, while studies related to urban life have been largely sporadic and
unsystematic. In the last decade of the 20th century, cities became a very important
source of knowledge for ethnologists (anthropologists), and very often the primary
place of research.
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије
PB  - Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”
PB  - Лозница : Центар за културу ,,Вук Караџић”
PB  - Тршић : Научно-образовно културни центар „Вук Караџић”
T2  - Савремена српска фолклористика 9 : зборник радовa
T1  - Теренска истраживања града у српској етнологији и антропологији
T1  - Research of the city in Serbian ethnology and anthropology
SP  - 213
EP  - 228
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12044
ER  - 
@inbook{
author = "Ивановић Баришић, Милина М.",
year = "2021",
abstract = "У раду ће се указати на досадашња теренска истраживања
града у српској етнологији и антропологији. Теренски рад је
један од најстаријих начина проучавања и сагледавања живота
и организације рада становника који живе у сеоским и / или
градским насељима, а којим су се у досадашњем раду бавили
прво етнолози, а потом и антрополози у Србији. Деценијама су
теренска истраживања обављана готово искључиво у сеоским
заједницама, док су проучавања повезана са животом у градовима
углавном била спорадична и несистематска. У последњој
декади 20. века градови су етнолозима (антрополозима) постали
врло значајан извор сазнања, а врло често и примарно место
истраживања., The paper points out the previous field research of the city in Serbian ethnology and
anthropology. Fieldwork is one of the oldest ways of studying and perceiving the
life and organization of work of residents in rural and/or urban settlements, which
has been dealt with so far in the work of ethnologists and, later, anthropologists in
Serbia. For decades, field research has been conducted almost exclusively in rural
communities, while studies related to urban life have been largely sporadic and
unsystematic. In the last decade of the 20th century, cities became a very important
source of knowledge for ethnologists (anthropologists), and very often the primary
place of research.",
publisher = "Београд : Удружење фолклориста Србије, Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Лозница : Центар за културу ,,Вук Караџић”, Тршић : Научно-образовно културни центар „Вук Караџић”",
journal = "Савремена српска фолклористика 9 : зборник радовa",
booktitle = "Теренска истраживања града у српској етнологији и антропологији, Research of the city in Serbian ethnology and anthropology",
pages = "213-228",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12044"
}
Ивановић Баришић, М. М.. (2021). Теренска истраживања града у српској етнологији и антропологији. in Савремена српска фолклористика 9 : зборник радовa
Београд : Удружење фолклориста Србије., 213-228.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12044
Ивановић Баришић ММ. Теренска истраживања града у српској етнологији и антропологији. in Савремена српска фолклористика 9 : зборник радовa. 2021;:213-228.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12044 .
Ивановић Баришић, Милина М., "Теренска истраживања града у српској етнологији и антропологији" in Савремена српска фолклористика 9 : зборник радовa (2021):213-228,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12044 .

Народна уметност: вид исказивања лепог у традиционалној култури

Ивановић Баришић, Милина

(Ниш : Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Ивановић Баришић, Милина
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12043
AB  - Једна од особина традиционалне културе јесте стварање употребних предмета који су у функцији задовољавања различитих потреба појединаца и колектива. У заједницама традиционалног типа готово да није било простора за предмете који би
служили само као украс, а да немају и неку другу намену. У народној култури употребни предмети имали су одређену функцију,
али су врло често представљали и место исказивања естетских
осећања својих стваралаца. Предмети намењени свакодневној и
повременој употреби, осим што су били функционални, по народним схватањима требалo је да буду и лепи. У ту сврху су њихови
ствараоци најчешће користили различите облике и врсте орнамената. У раду ће се указати на народну уметност као начин исказивања лепог у традиционалној култури.
AB  - One of the characteristics of the traditional culture is the
creation of useful objects which are in the function of gratification of
various needs of individuals and collectives. In traditional type
communities, there was almost no space for items that would serve only
as a decoration, without any other purpose. In folk culture, useful objects
had a certain function, but very often they represented a place for
expressing the aesthetic feelings of their creators. The items intended for
everyday occasional use were functional but, according to the folk
understanding, they also should have been beautiful. For that purpose,
their creators usually used different shapes and types of ornaments. The
paper will highlight folk art as a way of expressing the beautiful in
traditional culture.
PB  - Ниш : Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу, Факултет уметности
T2  - Лепо и ружно : зборник радова са научног симпозијума Традиционална естетска култура 11: лепо и ружно / Beautiful and ugly : Proceedings from the scientific symposium Traditional aesthetic culture 11: beautiful and ugly
T1  - Народна уметност: вид исказивања лепог у традиционалној култури
T1  - Folk art: a form of expression of the beautiful in traditional culture
SP  - 109
EP  - 119
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12043
ER  - 
@inbook{
author = "Ивановић Баришић, Милина",
year = "2021",
abstract = "Једна од особина традиционалне културе јесте стварање употребних предмета који су у функцији задовољавања различитих потреба појединаца и колектива. У заједницама традиционалног типа готово да није било простора за предмете који би
служили само као украс, а да немају и неку другу намену. У народној култури употребни предмети имали су одређену функцију,
али су врло често представљали и место исказивања естетских
осећања својих стваралаца. Предмети намењени свакодневној и
повременој употреби, осим што су били функционални, по народним схватањима требалo је да буду и лепи. У ту сврху су њихови
ствараоци најчешће користили различите облике и врсте орнамената. У раду ће се указати на народну уметност као начин исказивања лепог у традиционалној култури., One of the characteristics of the traditional culture is the
creation of useful objects which are in the function of gratification of
various needs of individuals and collectives. In traditional type
communities, there was almost no space for items that would serve only
as a decoration, without any other purpose. In folk culture, useful objects
had a certain function, but very often they represented a place for
expressing the aesthetic feelings of their creators. The items intended for
everyday occasional use were functional but, according to the folk
understanding, they also should have been beautiful. For that purpose,
their creators usually used different shapes and types of ornaments. The
paper will highlight folk art as a way of expressing the beautiful in
traditional culture.",
publisher = "Ниш : Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ, Ниш : Универзитет у Нишу, Факултет уметности",
journal = "Лепо и ружно : зборник радова са научног симпозијума Традиционална естетска култура 11: лепо и ружно / Beautiful and ugly : Proceedings from the scientific symposium Traditional aesthetic culture 11: beautiful and ugly",
booktitle = "Народна уметност: вид исказивања лепог у традиционалној култури, Folk art: a form of expression of the beautiful in traditional culture",
pages = "109-119",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12043"
}
Ивановић Баришић, М.. (2021). Народна уметност: вид исказивања лепог у традиционалној култури. in Лепо и ружно : зборник радова са научног симпозијума Традиционална естетска култура 11: лепо и ружно / Beautiful and ugly : Proceedings from the scientific symposium Traditional aesthetic culture 11: beautiful and ugly
Ниш : Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ., 109-119.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12043
Ивановић Баришић М. Народна уметност: вид исказивања лепог у традиционалној култури. in Лепо и ружно : зборник радова са научног симпозијума Традиционална естетска култура 11: лепо и ружно / Beautiful and ugly : Proceedings from the scientific symposium Traditional aesthetic culture 11: beautiful and ugly. 2021;:109-119.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12043 .
Ивановић Баришић, Милина, "Народна уметност: вид исказивања лепог у традиционалној култури" in Лепо и ружно : зборник радова са научног симпозијума Традиционална естетска култура 11: лепо и ружно / Beautiful and ugly : Proceedings from the scientific symposium Traditional aesthetic culture 11: beautiful and ugly (2021):109-119,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12043 .

Божић код Срба у Соколовцу у Румунији

Ивановић Баришић, Милина

(Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Ивановић Баришић, Милина
PY  - 2020
UR  - https://izdanja.filfak.ni.ac.rs/casopisi/2020/ishodista-6-2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10591
AB  - У јуну месецу 2019. године, екипа Етнографског института САНУ, обавила је
истраживања у три села у Румунији – Соколовац, Луговет и Златица. Разговор
је вођен са мештанима поменутих села на теме: Крсна слава, Божић и свад-
бени обичаји. У раду се представљају сазнања о обичајима током божићног
празновања код Срба у Соколовцу.
AB  - In June 2019, I stayed a few days in Romania – Poljadia, where I was doing
research on the topic of Patron Saint and Christmas, as a participant of the project:
The research of the history and culture of Serbs in Romania, organized by the
Science Centre at the Union of Serbs in Romania (Timisoara). On this occasion, I
visited three villages: Sokolovac, Lugovet and Zlatica. The statement will present
the initial findings of the preservation of the Christmas customs of the Serbs in
village Sokolovac.
PB  - Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу, Филозофски факултет
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији - Центар за научна истраживања културе Срба у Румунији
T2  - Исходишта / Originations
T1  - Божић код Срба у Соколовцу у Румунији
T1  - Christmas in Serbian tradition in Sokolovac - Romania
SP  - 93
EP  - 108
IS  - 6
DO  - 10.46630/ish.6.2020
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10591
ER  - 
@article{
author = "Ивановић Баришић, Милина",
year = "2020",
abstract = "У јуну месецу 2019. године, екипа Етнографског института САНУ, обавила је
истраживања у три села у Румунији – Соколовац, Луговет и Златица. Разговор
је вођен са мештанима поменутих села на теме: Крсна слава, Божић и свад-
бени обичаји. У раду се представљају сазнања о обичајима током божићног
празновања код Срба у Соколовцу., In June 2019, I stayed a few days in Romania – Poljadia, where I was doing
research on the topic of Patron Saint and Christmas, as a participant of the project:
The research of the history and culture of Serbs in Romania, organized by the
Science Centre at the Union of Serbs in Romania (Timisoara). On this occasion, I
visited three villages: Sokolovac, Lugovet and Zlatica. The statement will present
the initial findings of the preservation of the Christmas customs of the Serbs in
village Sokolovac.",
publisher = "Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару, Ниш : Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Темишвар : Савез Срба у Румунији - Центар за научна истраживања културе Срба у Румунији",
journal = "Исходишта / Originations",
title = "Божић код Срба у Соколовцу у Румунији, Christmas in Serbian tradition in Sokolovac - Romania",
pages = "93-108",
number = "6",
doi = "10.46630/ish.6.2020",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10591"
}
Ивановић Баришић, М.. (2020). Божић код Срба у Соколовцу у Румунији. in Исходишта / Originations
Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару.(6), 93-108.
https://doi.org/10.46630/ish.6.2020
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10591
Ивановић Баришић М. Божић код Срба у Соколовцу у Румунији. in Исходишта / Originations. 2020;(6):93-108.
doi:10.46630/ish.6.2020
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10591 .
Ивановић Баришић, Милина, "Божић код Срба у Соколовцу у Румунији" in Исходишта / Originations, no. 6 (2020):93-108,
https://doi.org/10.46630/ish.6.2020 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10591 .

Култура живљења у Ваљевској Подгорини

Ивановић Баришић, Милина

(Нови Сад : Матица српска, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Ивановић Баришић, Милина
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10579
AB  - Култура живљења одраз је економске моћи домаћинства, али и схватања како органозовати и опремити простор у којем се живи. У том смислу најпоузданији сведоци су претрајали објекти традиционалне сеоске архитектуре, као неми сведоци прошлог времена и свог коришћења у условима сеоског живота током друге половине 19. века, а у појединим сегментима и готово кроз цео 20. век. Протекло време обележили су догађаји и друштвени изазови који су утицали на структурне промене српског друштва. Мењао се не само начин живота на селу већ и схватања људи, па самим тим простор и услови становања. У раду ће се указати на најбитније карактеристике становања и промене које су га пратиле у протеклом времену на подручју Ваљевске Подгорине.
AB  - Housing Tradition in Valjevska Podgorina is an important aspect of life. It reflects the living standard if the household, personal  attitudes about living space and about the ways to furnish it. The paper analyses important aspects of the housing tradition and organization of life within households in Valjevska Podgorina.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Из лексике становања у Ваљевској Подгорини: етнолингвистички огледи
T1  - Култура живљења у Ваљевској Подгорини
T1  - Housing tradition in Valjevska Podgorina
SP  - 19
EP  - 43
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10579
ER  - 
@inbook{
author = "Ивановић Баришић, Милина",
year = "2020",
abstract = "Култура живљења одраз је економске моћи домаћинства, али и схватања како органозовати и опремити простор у којем се живи. У том смислу најпоузданији сведоци су претрајали објекти традиционалне сеоске архитектуре, као неми сведоци прошлог времена и свог коришћења у условима сеоског живота током друге половине 19. века, а у појединим сегментима и готово кроз цео 20. век. Протекло време обележили су догађаји и друштвени изазови који су утицали на структурне промене српског друштва. Мењао се не само начин живота на селу већ и схватања људи, па самим тим простор и услови становања. У раду ће се указати на најбитније карактеристике становања и промене које су га пратиле у протеклом времену на подручју Ваљевске Подгорине., Housing Tradition in Valjevska Podgorina is an important aspect of life. It reflects the living standard if the household, personal  attitudes about living space and about the ways to furnish it. The paper analyses important aspects of the housing tradition and organization of life within households in Valjevska Podgorina.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Из лексике становања у Ваљевској Подгорини: етнолингвистички огледи",
booktitle = "Култура живљења у Ваљевској Подгорини, Housing tradition in Valjevska Podgorina",
pages = "19-43",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10579"
}
Ивановић Баришић, М.. (2020). Култура живљења у Ваљевској Подгорини. in Из лексике становања у Ваљевској Подгорини: етнолингвистички огледи
Нови Сад : Матица српска., 19-43.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10579
Ивановић Баришић М. Култура живљења у Ваљевској Подгорини. in Из лексике становања у Ваљевској Подгорини: етнолингвистички огледи. 2020;:19-43.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10579 .
Ивановић Баришић, Милина, "Култура живљења у Ваљевској Подгорини" in Из лексике становања у Ваљевској Подгорини: етнолингвистички огледи (2020):19-43,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10579 .

О женским обредним поворкама

Ивановић Баришић, Милина

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Ивановић Баришић, Милина
PY  - 2020
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/issue/view/40
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10441
AB  - Mонографијa Ладарице – женске обредне поворке аутора Дражена Ножинића
резултат је његове истрајности и упорности да прикупи што више сведочанстава о
културној баштини становника у деловима Хрватске и Словеније. Обредне
поворке ладарица познате су у различитим назвањима: ладекарице, креснице,
красеваље, покресни-чарки, иванчице, тијокарице и др.  У опходу који је најчешће
део празновања Ивања (24. јун) учествовале су, идентично опремљене девојке или
девојчице које су, обилазећи селом, застајале у сваком дворишту пред кућним
вратима, играјући у колу или мирно стојећи у кругу и певајући дому и укућанима
посебне и за ту сврху намењене песме којима им се жели срећа, здравље, напредак
и свака врста благостања. Представљањем резултата свога рада јавности аутор је указао на значај овог сегмента народног наслеђа и показао да је теренски рад, и поред одређених
ограничења, неизоставан начин прикупљања емпиријске грађе као базе за даљу
надградњу научног и стручног рада.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - О женским обредним поворкама
SP  - 239
EP  - 242
VL  - 68
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10441
ER  - 
@article{
author = "Ивановић Баришић, Милина",
year = "2020",
abstract = "Mонографијa Ладарице – женске обредне поворке аутора Дражена Ножинића
резултат је његове истрајности и упорности да прикупи што више сведочанстава о
културној баштини становника у деловима Хрватске и Словеније. Обредне
поворке ладарица познате су у различитим назвањима: ладекарице, креснице,
красеваље, покресни-чарки, иванчице, тијокарице и др.  У опходу који је најчешће
део празновања Ивања (24. јун) учествовале су, идентично опремљене девојке или
девојчице које су, обилазећи селом, застајале у сваком дворишту пред кућним
вратима, играјући у колу или мирно стојећи у кругу и певајући дому и укућанима
посебне и за ту сврху намењене песме којима им се жели срећа, здравље, напредак
и свака врста благостања. Представљањем резултата свога рада јавности аутор је указао на значај овог сегмента народног наслеђа и показао да је теренски рад, и поред одређених
ограничења, неизоставан начин прикупљања емпиријске грађе као базе за даљу
надградњу научног и стручног рада.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "О женским обредним поворкама",
pages = "239-242",
volume = "68",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10441"
}
Ивановић Баришић, М.. (2020). О женским обредним поворкама. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 68(1), 239-242.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10441
Ивановић Баришић М. О женским обредним поворкама. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2020;68(1):239-242.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10441 .
Ивановић Баришић, Милина, "О женским обредним поворкама" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 68, no. 1 (2020):239-242,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10441 .

Тихомир Ђорђевић о народној ношњи

Ивановић Баришић, Милина

(Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Ивановић Баришић, Милина
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10420
AB  - Годишњице су прилика да се подсетимо живота и рада личности које су оставиле значајног трага у областима којима су се бавиле. Такав је случај са Тихомиром Ђорђевићем у етнологији (и антропологији). Његова истраживања су незаобилазна и у другим наукама (дисциплинама) попут фолклористике, социологије, музеологије и уопште културне историје. Проучавање материјалне културе је само једна од области људског стварања којој се велики научник посветио током своје научне каријере. Циљ рада је да се укаже на истраживања одеће (ношње) у опусу Т. Ђорђевића и сагледа употребљивост његових сазнања у садашњим околностима бављења стручно-научним радом.
AB  - Anniversaries are an opportunity to remind ourselves of the lives and work of individuals that have left their mark in the areas they have been working on. Such is the case with Tihomir Djordjević in ethnology. The study of material culture is just one of the fields of creation that a great scientist has devoted himself throughout his scientific career. Except for ethnology, research of T. Djordjević is also significant for folkloristics, sociology, cultural history, archivistics, etc. The paper points on the research of clothing (costumes) in Tihomir Djordjević’s opus, as a form of memory of two anniversaries. Namely, in 2018, it was one hundred and fifty years since the birth, and in 2019, seventy-five years since the death of the great of Serbian ethnology and the versatile researcher of folk culture – Tihomir Djordjević.
PB  - Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт
T2  - Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas
T1  - Тихомир Ђорђевић о народној ношњи
T1  - Tihomir Djordjević about folk costume
SP  - 183
EP  - 201
IS  - 23
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10420
ER  - 
@article{
author = "Ивановић Баришић, Милина",
year = "2020",
abstract = "Годишњице су прилика да се подсетимо живота и рада личности које су оставиле значајног трага у областима којима су се бавиле. Такав је случај са Тихомиром Ђорђевићем у етнологији (и антропологији). Његова истраживања су незаобилазна и у другим наукама (дисциплинама) попут фолклористике, социологије, музеологије и уопште културне историје. Проучавање материјалне културе је само једна од области људског стварања којој се велики научник посветио током своје научне каријере. Циљ рада је да се укаже на истраживања одеће (ношње) у опусу Т. Ђорђевића и сагледа употребљивост његових сазнања у садашњим околностима бављења стручно-научним радом., Anniversaries are an opportunity to remind ourselves of the lives and work of individuals that have left their mark in the areas they have been working on. Such is the case with Tihomir Djordjević in ethnology. The study of material culture is just one of the fields of creation that a great scientist has devoted himself throughout his scientific career. Except for ethnology, research of T. Djordjević is also significant for folkloristics, sociology, cultural history, archivistics, etc. The paper points on the research of clothing (costumes) in Tihomir Djordjević’s opus, as a form of memory of two anniversaries. Namely, in 2018, it was one hundred and fifty years since the birth, and in 2019, seventy-five years since the death of the great of Serbian ethnology and the versatile researcher of folk culture – Tihomir Djordjević.",
publisher = "Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт",
journal = "Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas",
title = "Тихомир Ђорђевић о народној ношњи, Tihomir Djordjević about folk costume",
pages = "183-201",
number = "23",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10420"
}
Ивановић Баришић, М.. (2020). Тихомир Ђорђевић о народној ношњи. in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas
Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт.(23), 183-201.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10420
Ивановић Баришић М. Тихомир Ђорђевић о народној ношњи. in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas. 2020;(23):183-201.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10420 .
Ивановић Баришић, Милина, "Тихомир Ђорђевић о народној ношњи" in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas, no. 23 (2020):183-201,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10420 .

Традиционална култура Срба у Румунији данас

Ивановић Баришић, Милина; Трубарац Матић, Ђорђина

(Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Ивановић Баришић, Милина
AU  - Трубарац Матић, Ђорђина
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10413
AB  - На  основу  резултата  ранијих,  али  и  сопствених  теренских истраживања  која  су  реализована  у  периоду од 2017. до 2019. године  у  организацији  Савеза  Срба  у Румунији,  указаје се  на  садашње  стање  културног  наслеђа  Срба  у  Румунији,  посматрано  из угла  етнолошко-антрополошке  струке.  Сагледавањем  традиционалне  културе  у  садашњим условима   предочиће   се   неки   од   њених   битних   елемената   као   показатеља   културног идентитета  код  српског  становништва  у  Румунији  (нпр.  становање,  одевање,  празници  и др.). У деценијама после Другог светског рата народна (традиционална) култура претрпела је  значајне  промене,  па  сагледавање  односа  на  релацији  традиција  –  идентитет  неопходно је  да  би  се  стекао  увид  у  идентитетску  слику  културе  Срба  који  данас  живе  на  простору Румуније.  На  конкретним  примерима  (Крсна  слава  и  Божић)  представиће  се  теренска сазнања о претрајалој обредно-обичајној пракси као индикатору очуваности / неочуваности празничног  /  културног  идентитета  српске  националне  мањине  у  Румунији  у  садашњим условима.
AB  - The  paper  presents  the  current  state  of  tangible  and  intangible  heritage  of  Serbs  in Romania, which is analyzed from the ethnological and anthropological perspective. An overview of the past research results is given and analyzed together with the new ethnographic material personally collected by the authors during the fieldwork carried out on four occasions, in the period 2016‒2019, which was logistically and financially supported by the Association of Serbs in Romania. By gaining a deeper perspective of traditional culture in circumstance of contemporary life some of the essential elements of folk culture are noticed (e.g. housing, clothing, holidays, etc.) as indicators of cultural identity among the Serbian population in Romania. Considering the fact that in the decades after the Second World War the folk culture underwent significant changes, the focus on the relations between tradition and identity is necessary in order to gain a proper understanding of the cultural identity of Serbs who live in Romania today. On the bases of the analysis of two concrete examples, krsna slava (the feast of the family patron saint) and Christmas, the fieldwork insight into the still existing ritual practices  (as  an  indicator  of  preservation  or  losing  of  the  holiday/cultural  identity  of  the  Serbian national minority in the present day Romania) is presented.
PB  - Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт
T2  - Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas
T1  - Традиционална култура Срба у Румунији данас
T1  - The traditional culture of Serbs in the present day Romania
SP  - 41
EP  - 59
VL  - 23
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10413
ER  - 
@inbook{
author = "Ивановић Баришић, Милина and Трубарац Матић, Ђорђина",
year = "2020",
abstract = "На  основу  резултата  ранијих,  али  и  сопствених  теренских истраживања  која  су  реализована  у  периоду од 2017. до 2019. године  у  организацији  Савеза  Срба  у Румунији,  указаје се  на  садашње  стање  културног  наслеђа  Срба  у  Румунији,  посматрано  из угла  етнолошко-антрополошке  струке.  Сагледавањем  традиционалне  културе  у  садашњим условима   предочиће   се   неки   од   њених   битних   елемената   као   показатеља   културног идентитета  код  српског  становништва  у  Румунији  (нпр.  становање,  одевање,  празници  и др.). У деценијама после Другог светског рата народна (традиционална) култура претрпела је  значајне  промене,  па  сагледавање  односа  на  релацији  традиција  –  идентитет  неопходно је  да  би  се  стекао  увид  у  идентитетску  слику  културе  Срба  који  данас  живе  на  простору Румуније.  На  конкретним  примерима  (Крсна  слава  и  Божић)  представиће  се  теренска сазнања о претрајалој обредно-обичајној пракси као индикатору очуваности / неочуваности празничног  /  културног  идентитета  српске  националне  мањине  у  Румунији  у  садашњим условима., The  paper  presents  the  current  state  of  tangible  and  intangible  heritage  of  Serbs  in Romania, which is analyzed from the ethnological and anthropological perspective. An overview of the past research results is given and analyzed together with the new ethnographic material personally collected by the authors during the fieldwork carried out on four occasions, in the period 2016‒2019, which was logistically and financially supported by the Association of Serbs in Romania. By gaining a deeper perspective of traditional culture in circumstance of contemporary life some of the essential elements of folk culture are noticed (e.g. housing, clothing, holidays, etc.) as indicators of cultural identity among the Serbian population in Romania. Considering the fact that in the decades after the Second World War the folk culture underwent significant changes, the focus on the relations between tradition and identity is necessary in order to gain a proper understanding of the cultural identity of Serbs who live in Romania today. On the bases of the analysis of two concrete examples, krsna slava (the feast of the family patron saint) and Christmas, the fieldwork insight into the still existing ritual practices  (as  an  indicator  of  preservation  or  losing  of  the  holiday/cultural  identity  of  the  Serbian national minority in the present day Romania) is presented.",
publisher = "Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт",
journal = "Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas",
booktitle = "Традиционална култура Срба у Румунији данас, The traditional culture of Serbs in the present day Romania",
pages = "41-59",
volume = "23",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10413"
}
Ивановић Баришић, М.,& Трубарац Матић, Ђ.. (2020). Традиционална култура Срба у Румунији данас. in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas
Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт., 23, 41-59.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10413
Ивановић Баришић М, Трубарац Матић Ђ. Традиционална култура Срба у Румунији данас. in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas. 2020;23:41-59.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10413 .
Ивановић Баришић, Милина, Трубарац Матић, Ђорђина, "Традиционална култура Срба у Румунији данас" in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas, 23 (2020):41-59,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10413 .

Божић код Срба у Румунији – Краљевац и Чанад

Ивановић Баришић, Милина

(Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Ивановић Баришић, Милина
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7390
AB  - In July 2018, I stayed a few days in Upper Banat where I was doing research on the
topic of Patron Saint and Christmas, as a participant of the project: The research of
the history and culture of Serbs in Romania, organized by the Science Centre at the
Union of Serbs in Romania (Timisoara). On this occasion, I visited three villages:
Kraljevac, Felnak and Canad. The statement will present the initial findings of
the preservation of the Christmas customs of the Serbs in this part of Romania. In
this paper will be presented the results from this year’s research in the mentioned
villages.
AB  - У јулу месецу 2018. године, екипа Етнографског института САНУ, обавила је теренска истраживања у Румунији, на тему Крсна слава, Божић и свадбени обичаји. Посећена су три села у овој области: Краљевац, Чанад и Фелнак. У сваком селу обављен је разговор са по неколико мештана. У раду се представљају делимична сазнања о божићном празновању код Срба у овом делу Румуније.
PB  - Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу, Филозофски факултет
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији - Центар за научна истраживања културе Срба у Румунији
T2  - Исходишта / Originations
T1  - Божић код Срба у Румунији – Краљевац и Чанад
T1  - Christmas in Serbian Tradition in Romania – Kraljevac and Canad
SP  - 129
EP  - 144
VL  - 5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7390
ER  - 
@article{
author = "Ивановић Баришић, Милина",
year = "2019",
abstract = "In July 2018, I stayed a few days in Upper Banat where I was doing research on the
topic of Patron Saint and Christmas, as a participant of the project: The research of
the history and culture of Serbs in Romania, organized by the Science Centre at the
Union of Serbs in Romania (Timisoara). On this occasion, I visited three villages:
Kraljevac, Felnak and Canad. The statement will present the initial findings of
the preservation of the Christmas customs of the Serbs in this part of Romania. In
this paper will be presented the results from this year’s research in the mentioned
villages., У јулу месецу 2018. године, екипа Етнографског института САНУ, обавила је теренска истраживања у Румунији, на тему Крсна слава, Божић и свадбени обичаји. Посећена су три села у овој области: Краљевац, Чанад и Фелнак. У сваком селу обављен је разговор са по неколико мештана. У раду се представљају делимична сазнања о божићном празновању код Срба у овом делу Румуније.",
publisher = "Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару, Ниш : Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Темишвар : Савез Срба у Румунији - Центар за научна истраживања културе Срба у Румунији",
journal = "Исходишта / Originations",
title = "Божић код Срба у Румунији – Краљевац и Чанад, Christmas in Serbian Tradition in Romania – Kraljevac and Canad",
pages = "129-144",
volume = "5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7390"
}
Ивановић Баришић, М.. (2019). Божић код Срба у Румунији – Краљевац и Чанад. in Исходишта / Originations
Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару., 5, 129-144.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7390
Ивановић Баришић М. Божић код Срба у Румунији – Краљевац и Чанад. in Исходишта / Originations. 2019;5:129-144.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7390 .
Ивановић Баришић, Милина, "Божић код Срба у Румунији – Краљевац и Чанад" in Исходишта / Originations, 5 (2019):129-144,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7390 .

Етнолошки и етнолингвистички аспект обуће у српској традиционалној култури

Ивановић Баришић, Милина М.; Радовановић, Драгана И.

(Косовска Митровица : Универзитет у Приштини, Филозофски факултет, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Ивановић Баришић, Милина М.
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7389
AB  - Аутори за предмет овог рада из области традиционалне културе узимају обућу као сегмент културе одевања. Обућа је неизоставан елеменат одевног комплета, којим се обезбеђује заштита од хладноће, влаге и топлоте, могућих озледа у простору у коме се људи крећу, као и лакше и стабилније кретање и обављање одређених послова у најразличитијим словима. Временом је, посебно скраћивањем женске кошуље и мушких гаћа, наравно и сусретом с другим културама, обућа попримала све важнију естетску, условно речено модну функцију. У овом сегменту традиционалне српске културе опанак је имао и одржавао централно место, што се види и из овог прилога. Простор истраживања своди се углавном на Републику Србију.
AB  - Foot wear complements the clothing outfit, while it makes a man “shaped”. As with other arments, foot wear, as a part of the traditional clothing style, has suffered transformation before completely disappearing. The disappearance of foot wear from the traditional clothing style, in addition to the quickened modernisation after the war, has influenced the system of terminology. The aim of the authors is to contextualise certain ethnographic and lexical facts in accordance with the previous cultural studies and research in the field of linguistic geography.
PB  - Косовска Митровица : Универзитет у Приштини, Филозофски факултет
T2  - Наука без граница II – међународни тематски зборник / Science Beyond Boundaries II – Thematic Collection of Papers of International Significance / Наука без границ II – Международный тематический сборник
T1  - Етнолошки и етнолингвистички аспект обуће у српској традиционалној култури
T1  - Ethnolinguistic Aspect of Foot Wear in Traditional Serbian Culture
SP  - 327
EP  - 345
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7389
ER  - 
@inbook{
author = "Ивановић Баришић, Милина М. and Радовановић, Драгана И.",
year = "2019",
abstract = "Аутори за предмет овог рада из области традиционалне културе узимају обућу као сегмент културе одевања. Обућа је неизоставан елеменат одевног комплета, којим се обезбеђује заштита од хладноће, влаге и топлоте, могућих озледа у простору у коме се људи крећу, као и лакше и стабилније кретање и обављање одређених послова у најразличитијим словима. Временом је, посебно скраћивањем женске кошуље и мушких гаћа, наравно и сусретом с другим културама, обућа попримала све важнију естетску, условно речено модну функцију. У овом сегменту традиционалне српске културе опанак је имао и одржавао централно место, што се види и из овог прилога. Простор истраживања своди се углавном на Републику Србију., Foot wear complements the clothing outfit, while it makes a man “shaped”. As with other arments, foot wear, as a part of the traditional clothing style, has suffered transformation before completely disappearing. The disappearance of foot wear from the traditional clothing style, in addition to the quickened modernisation after the war, has influenced the system of terminology. The aim of the authors is to contextualise certain ethnographic and lexical facts in accordance with the previous cultural studies and research in the field of linguistic geography.",
publisher = "Косовска Митровица : Универзитет у Приштини, Филозофски факултет",
journal = "Наука без граница II – међународни тематски зборник / Science Beyond Boundaries II – Thematic Collection of Papers of International Significance / Наука без границ II – Международный тематический сборник",
booktitle = "Етнолошки и етнолингвистички аспект обуће у српској традиционалној култури, Ethnolinguistic Aspect of Foot Wear in Traditional Serbian Culture",
pages = "327-345",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7389"
}
Ивановић Баришић, М. М.,& Радовановић, Д. И.. (2019). Етнолошки и етнолингвистички аспект обуће у српској традиционалној култури. in Наука без граница II – међународни тематски зборник / Science Beyond Boundaries II – Thematic Collection of Papers of International Significance / Наука без границ II – Международный тематический сборник
Косовска Митровица : Универзитет у Приштини, Филозофски факултет.(2), 327-345.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7389
Ивановић Баришић ММ, Радовановић ДИ. Етнолошки и етнолингвистички аспект обуће у српској традиционалној култури. in Наука без граница II – међународни тематски зборник / Science Beyond Boundaries II – Thematic Collection of Papers of International Significance / Наука без границ II – Международный тематический сборник. 2019;(2):327-345.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7389 .
Ивановић Баришић, Милина М., Радовановић, Драгана И., "Етнолошки и етнолингвистички аспект обуће у српској традиционалној култури" in Наука без граница II – међународни тематски зборник / Science Beyond Boundaries II – Thematic Collection of Papers of International Significance / Наука без границ II – Международный тематический сборник, no. 2 (2019):327-345,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7389 .

Становање у Ваљевској Подгорини: етнолошки и етнолингвистички аспект

Ивановић Баришић, Милина М.; Радовановић, Драгана И.

(Косовска Митровица : Универзитета у Приштини, Филозофски факултет, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Ивановић Баришић, Милина М.
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7388
AB  - Housing tradition is an important aspect of life in the country. It
reflects the living standard of the household, personal attitudes
towards the living space and the ways to furnish it. The paper analyses
important aspects of the housing tradition and organization of
life within the households in Valjevska Podgorina. The inventory of
lexemes, terms related to house and household, bears testimony to a
traditional culture that combines a variety of historical, ethnocultural,
and linguocultural elements and factors.
AB  - Култура становања је једна од битних одредница живота традиционалне сеоске заједнице. Одраз је имовног стања појединачног домаћинства, сопствених схватања како треба да изгледа простор у којем се живи, али и начина опремања истог. У раду ће се указати на неке од најбитнијих карактеристика традиционалне организације становања у Ваљевској Подгорини. Инвентар лексема, односно назива за кућу и окућницу добро сведочи о једном традиционалном типу културе у којем се сучељавају различити историјски, етнокултурни и лингвокултуролошки моменти.
PB  - Косовска Митровица : Универзитета у Приштини, Филозофски факултет
T2  - Зборник радова Филозофског факултета / Recueil de travauh de la Faculté de philosophie / Collection of papers of the Faculty of Philosophy
T1  - Становање у Ваљевској Подгорини: етнолошки и етнолингвистички аспект
T1  - Housing Tradition In Valjevska Podgorina:Ethnologic And Ethnolinguistic Aspects
SP  - 3
EP  - 14
VL  - 69
IS  - 2
DO  - 10.5937/ZRFFP49-22128
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7388
ER  - 
@article{
author = "Ивановић Баришић, Милина М. and Радовановић, Драгана И.",
year = "2019",
abstract = "Housing tradition is an important aspect of life in the country. It
reflects the living standard of the household, personal attitudes
towards the living space and the ways to furnish it. The paper analyses
important aspects of the housing tradition and organization of
life within the households in Valjevska Podgorina. The inventory of
lexemes, terms related to house and household, bears testimony to a
traditional culture that combines a variety of historical, ethnocultural,
and linguocultural elements and factors., Култура становања је једна од битних одредница живота традиционалне сеоске заједнице. Одраз је имовног стања појединачног домаћинства, сопствених схватања како треба да изгледа простор у којем се живи, али и начина опремања истог. У раду ће се указати на неке од најбитнијих карактеристика традиционалне организације становања у Ваљевској Подгорини. Инвентар лексема, односно назива за кућу и окућницу добро сведочи о једном традиционалном типу културе у којем се сучељавају различити историјски, етнокултурни и лингвокултуролошки моменти.",
publisher = "Косовска Митровица : Универзитета у Приштини, Филозофски факултет",
journal = "Зборник радова Филозофског факултета / Recueil de travauh de la Faculté de philosophie / Collection of papers of the Faculty of Philosophy",
title = "Становање у Ваљевској Подгорини: етнолошки и етнолингвистички аспект, Housing Tradition In Valjevska Podgorina:Ethnologic And Ethnolinguistic Aspects",
pages = "3-14",
volume = "69",
number = "2",
doi = "10.5937/ZRFFP49-22128",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7388"
}
Ивановић Баришић, М. М.,& Радовановић, Д. И.. (2019). Становање у Ваљевској Подгорини: етнолошки и етнолингвистички аспект. in Зборник радова Филозофског факултета / Recueil de travauh de la Faculté de philosophie / Collection of papers of the Faculty of Philosophy
Косовска Митровица : Универзитета у Приштини, Филозофски факултет., 69(2), 3-14.
https://doi.org/10.5937/ZRFFP49-22128
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7388
Ивановић Баришић ММ, Радовановић ДИ. Становање у Ваљевској Подгорини: етнолошки и етнолингвистички аспект. in Зборник радова Филозофског факултета / Recueil de travauh de la Faculté de philosophie / Collection of papers of the Faculty of Philosophy. 2019;69(2):3-14.
doi:10.5937/ZRFFP49-22128
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7388 .
Ивановић Баришић, Милина М., Радовановић, Драгана И., "Становање у Ваљевској Подгорини: етнолошки и етнолингвистички аспект" in Зборник радова Филозофског факултета / Recueil de travauh de la Faculté de philosophie / Collection of papers of the Faculty of Philosophy, 69, no. 2 (2019):3-14,
https://doi.org/10.5937/ZRFFP49-22128 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7388 .

Транспорт добара у сеоском друштву

Ивановић Баришић, Милина

(Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Ивановић Баришић, Милина
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7377
AB  - Пренос различитих врста товара до места за складиштење у сеоским заједницама обављан је на различите начине. Сопствено тело – леђа, глава, рамена, руке, често је коришћено за пренос различитих врста терета. У исту сврху коришћене су и поједине животиње из човековог ближег окружења – коњи, волови, краве, магарци и др. Кола са животињском вучом знатно су олакшала, али и убрзала пренос терета. У раду ће бити указано на начине преношења различитих сировина неопходних за нормално функционисање породичне и сеоске заједнице у Србији
AB  - Transmission of different types of cargo to the place of storage in rural communities is being done in different ways. Own body - the back, head, shoulders, arms, often used to transfer various types of cargo. For the same purpose were used or individual animals from the human immediate surroundings - horses, oxen, cows, donkeys et al. The work will be seen in the ways of transmission of various raw materials necessary for the normal functioning of the family and the village community in Serbia.
PB  - Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт
T2  - Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области : српски исток некад и данас : археологија, етнологија, историја и лингвистика / Ethno-cultural Annals for the Study of the Culture of Eastern Serbia and the Adjacent Areas
T1  - Транспорт добара у сеоском друштву
T1  - Transport of Goods In Rural Society
SP  - 173
EP  - 187
VL  - 22
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7377
ER  - 
@inbook{
author = "Ивановић Баришић, Милина",
year = "2019",
abstract = "Пренос различитих врста товара до места за складиштење у сеоским заједницама обављан је на различите начине. Сопствено тело – леђа, глава, рамена, руке, често је коришћено за пренос различитих врста терета. У исту сврху коришћене су и поједине животиње из човековог ближег окружења – коњи, волови, краве, магарци и др. Кола са животињском вучом знатно су олакшала, али и убрзала пренос терета. У раду ће бити указано на начине преношења различитих сировина неопходних за нормално функционисање породичне и сеоске заједнице у Србији, Transmission of different types of cargo to the place of storage in rural communities is being done in different ways. Own body - the back, head, shoulders, arms, often used to transfer various types of cargo. For the same purpose were used or individual animals from the human immediate surroundings - horses, oxen, cows, donkeys et al. The work will be seen in the ways of transmission of various raw materials necessary for the normal functioning of the family and the village community in Serbia.",
publisher = "Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт",
journal = "Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области : српски исток некад и данас : археологија, етнологија, историја и лингвистика / Ethno-cultural Annals for the Study of the Culture of Eastern Serbia and the Adjacent Areas",
booktitle = "Транспорт добара у сеоском друштву, Transport of Goods In Rural Society",
pages = "173-187",
volume = "22",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7377"
}
Ивановић Баришић, М.. (2019). Транспорт добара у сеоском друштву. in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области : српски исток некад и данас : археологија, етнологија, историја и лингвистика / Ethno-cultural Annals for the Study of the Culture of Eastern Serbia and the Adjacent Areas
Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт., 22, 173-187.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7377
Ивановић Баришић М. Транспорт добара у сеоском друштву. in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области : српски исток некад и данас : археологија, етнологија, историја и лингвистика / Ethno-cultural Annals for the Study of the Culture of Eastern Serbia and the Adjacent Areas. 2019;22:173-187.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7377 .
Ивановић Баришић, Милина, "Транспорт добара у сеоском друштву" in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области : српски исток некад и данас : археологија, етнологија, историја и лингвистика / Ethno-cultural Annals for the Study of the Culture of Eastern Serbia and the Adjacent Areas, 22 (2019):173-187,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7377 .

Значај теренског рада

Ивановић Баришић, Милина

(Темишвар : Западни универзитет : Филолошки, историјски и теолошки факултет – Колектив за српски и хрватски језик и књижевност, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Ивановић Баришић, Милина
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7368
AB  - Циљ рада је да се укаже на значај теренских истраживања у енологији и антропологији. Истраживања на терену су битан сегмент научног рада у друштвеним наукама и хуманистици. Дуго година је представљао основни метод прикупљања података о народном животу. Теренским радом су генерације истраживача стицале искуство и утемељивале своје знање. Рад је резултат и личних искустава стицаних у дугом низу година бављења етнолошким истраживањима и теренским радом.
AB  - The aim of this paper was to point out the importance of field research in ethnology andanthropology. Fieldwork is an important part of scientific work in social sciences and humanities. For researchers, fieldwork for many years was the basic method of data collection. Fieldwork, generations of researchers gained experience and based their knowledge. The paper is the result of personal experiences acquired for many years in dealing with ethnological research and fieldwork.
PB  - Темишвар : Западни универзитет : Филолошки, историјски и теолошки факултет – Колектив за српски и хрватски језик и књижевност
T2  - Живот посвећен трагању за етничким идентитетом : зборник радова у част универзитетском професору др Михају Миљи Радану поводом 65. рођендана / O viață dedicată cercetării identității etnice : volum omagial dedicate prof. univ. dr. Mihai Milja Radan la a 65-a aniversare
T1  - Значај теренског рада
T1  - The importance of fieldwork
SP  - 357
EP  - 371
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7368
ER  - 
@inbook{
author = "Ивановић Баришић, Милина",
year = "2019",
abstract = "Циљ рада је да се укаже на значај теренских истраживања у енологији и антропологији. Истраживања на терену су битан сегмент научног рада у друштвеним наукама и хуманистици. Дуго година је представљао основни метод прикупљања података о народном животу. Теренским радом су генерације истраживача стицале искуство и утемељивале своје знање. Рад је резултат и личних искустава стицаних у дугом низу година бављења етнолошким истраживањима и теренским радом., The aim of this paper was to point out the importance of field research in ethnology andanthropology. Fieldwork is an important part of scientific work in social sciences and humanities. For researchers, fieldwork for many years was the basic method of data collection. Fieldwork, generations of researchers gained experience and based their knowledge. The paper is the result of personal experiences acquired for many years in dealing with ethnological research and fieldwork.",
publisher = "Темишвар : Западни универзитет : Филолошки, историјски и теолошки факултет – Колектив за српски и хрватски језик и књижевност",
journal = "Живот посвећен трагању за етничким идентитетом : зборник радова у част универзитетском професору др Михају Миљи Радану поводом 65. рођендана / O viață dedicată cercetării identității etnice : volum omagial dedicate prof. univ. dr. Mihai Milja Radan la a 65-a aniversare",
booktitle = "Значај теренског рада, The importance of fieldwork",
pages = "357-371",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7368"
}
Ивановић Баришић, М.. (2019). Значај теренског рада. in Живот посвећен трагању за етничким идентитетом : зборник радова у част универзитетском професору др Михају Миљи Радану поводом 65. рођендана / O viață dedicată cercetării identității etnice : volum omagial dedicate prof. univ. dr. Mihai Milja Radan la a 65-a aniversare
Темишвар : Западни универзитет : Филолошки, историјски и теолошки факултет – Колектив за српски и хрватски језик и књижевност., 357-371.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7368
Ивановић Баришић М. Значај теренског рада. in Живот посвећен трагању за етничким идентитетом : зборник радова у част универзитетском професору др Михају Миљи Радану поводом 65. рођендана / O viață dedicată cercetării identității etnice : volum omagial dedicate prof. univ. dr. Mihai Milja Radan la a 65-a aniversare. 2019;:357-371.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7368 .
Ивановић Баришић, Милина, "Значај теренског рада" in Живот посвећен трагању за етничким идентитетом : зборник радова у част универзитетском професору др Михају Миљи Радану поводом 65. рођендана / O viață dedicată cercetării identității etnice : volum omagial dedicate prof. univ. dr. Mihai Milja Radan la a 65-a aniversare (2019):357-371,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7368 .

Традиционална култура и медији

Ивановић-Баришић, Милина

(Ниш : САНУ, Огранак САНУ у Нишу, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Ивановић-Баришић, Милина
PY  - 2019
UR  - https://www.ogranaknis.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2020/04/mediji2019final.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8944
AB  - Појава различитих медија и њихово уплитање у
готово све области човековог стварања представља једну од
битних одредница 20. века. Имајући у виду њихово брзо ширење,
протекли век се може посматрати и кроз призму медија – штампаних, електронских, дигиталних и њиховог утицаја на свакодневни живот. Са појавом штампе свет је постао појединцу
„ближи” и „другачији”, са појавом радија а, нарочито, телевизије
знатно опажљивији, а са дигиталним медијима комуникација
међу појединцима и групама достигла је у ранијим временима
незамисливу брзину и „блискост”. Њихово јачање значило је и веће
уплитање у духовну и материјалну сферу живота, обликујући
свакодневицу, па и самог човека. У времену повећаног коришћења
средстава масовног информисања готово на сваком месту и
времену отвара се простор за дискусију повезану с многим
питањима која изазивају недоумицу, а свакако да је једно од
битних питања – да ли и на који начин у „насталој гужви” претрајавају обрасци традиционалног понашања и културе и који су
начини њихове „употребе” у медијима.
AB  - Appearance of different media and their presence in all aspects
of life is one of the important characteristics of the second half of
the 20th and the beginning of 21st century. Regarding the fact that they
have spread quickly, this period may be analysed through the prism of
media (print, electronic, digital) and their influence on everyday life.
With the appearance of the print, world became “closer” to the individual,
and with the appearance of radio, and especially TV it became much
more perceivable. Finally, the development of digital media has given
communication between individuals and groups unimaginable speed
and “closeness”. The development and empowerment of media meant
more influence on spiritual and material spheres of life, shaping everyday
life and individuals. In the era of intensive usage of mass media information,
the window for discussion is opened regarding many questions
that provoke confusion. An important question is whether and in
which way the patterns of traditional behaviour and culture have
changed, and which are the ways of their “usage” in media.
PB  - Ниш : САНУ, Огранак САНУ у Нишу
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу, Факултет уметности
T2  - Традиционална естетска култура : медији / Traditional aestetic culture : media
T1  - Традиционална култура и медији
T1  - Traditional culture and media
SP  - 53
EP  - 65
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8944
ER  - 
@inbook{
author = "Ивановић-Баришић, Милина",
year = "2019",
abstract = "Појава различитих медија и њихово уплитање у
готово све области човековог стварања представља једну од
битних одредница 20. века. Имајући у виду њихово брзо ширење,
протекли век се може посматрати и кроз призму медија – штампаних, електронских, дигиталних и њиховог утицаја на свакодневни живот. Са појавом штампе свет је постао појединцу
„ближи” и „другачији”, са појавом радија а, нарочито, телевизије
знатно опажљивији, а са дигиталним медијима комуникација
међу појединцима и групама достигла је у ранијим временима
незамисливу брзину и „блискост”. Њихово јачање значило је и веће
уплитање у духовну и материјалну сферу живота, обликујући
свакодневицу, па и самог човека. У времену повећаног коришћења
средстава масовног информисања готово на сваком месту и
времену отвара се простор за дискусију повезану с многим
питањима која изазивају недоумицу, а свакако да је једно од
битних питања – да ли и на који начин у „насталој гужви” претрајавају обрасци традиционалног понашања и културе и који су
начини њихове „употребе” у медијима., Appearance of different media and their presence in all aspects
of life is one of the important characteristics of the second half of
the 20th and the beginning of 21st century. Regarding the fact that they
have spread quickly, this period may be analysed through the prism of
media (print, electronic, digital) and their influence on everyday life.
With the appearance of the print, world became “closer” to the individual,
and with the appearance of radio, and especially TV it became much
more perceivable. Finally, the development of digital media has given
communication between individuals and groups unimaginable speed
and “closeness”. The development and empowerment of media meant
more influence on spiritual and material spheres of life, shaping everyday
life and individuals. In the era of intensive usage of mass media information,
the window for discussion is opened regarding many questions
that provoke confusion. An important question is whether and in
which way the patterns of traditional behaviour and culture have
changed, and which are the ways of their “usage” in media.",
publisher = "Ниш : САНУ, Огранак САНУ у Нишу, Ниш : Универзитет у Нишу, Факултет уметности",
journal = "Традиционална естетска култура : медији / Traditional aestetic culture : media",
booktitle = "Традиционална култура и медији, Traditional culture and media",
pages = "53-65",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8944"
}
Ивановић-Баришић, М.. (2019). Традиционална култура и медији. in Традиционална естетска култура : медији / Traditional aestetic culture : media
Ниш : САНУ, Огранак САНУ у Нишу., 53-65.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8944
Ивановић-Баришић М. Традиционална култура и медији. in Традиционална естетска култура : медији / Traditional aestetic culture : media. 2019;:53-65.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8944 .
Ивановић-Баришић, Милина, "Традиционална култура и медији" in Традиционална естетска култура : медији / Traditional aestetic culture : media (2019):53-65,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8944 .

Београдска околина: етнолошко-антрополошка истраживања

Ивановић Баришић, Милина

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Ивановић Баришић, Милина
PY  - 2018
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/276/221
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7604
AB  - Околина Београда се све више издваја као засебна обласна целина – у
административном, етничком, привредном и културном погледу. За етнолошко-
антрополошка истраживања она је изузетно битан простор, ако се има у виду порекло,
начин живота, материјално и духовно наслеђе становништва које насељава овај
простор. Залеђе Београда још увек није свеобухватно истражено. Досадашња, по
обиму релативно скромна истраживања показала су оправданост усмеравања пажње
ка сазнавању традиционалних и савремених навика становника београдских села. У
раду ће се указати на досадашња истраживања сеоског живота сеоских насеља
београдске околине, на повезаност града и сеоског окружења и промене које су
последица повећаног утицаја урбане културе на сеоско становништво. У ту сврху
послужиће досадашња истраживања претежно сарадника Етнографског института
САНУ.
AB  - The Belgrade vicinity is becoming more and more distinguishable as a separate regional unit
 - in the administrative, ethnic, economic and cultural terms. It is an extremely important area
 for ethnological and anthropological research bearing in mind the origin, way of life,
 material and spiritual heritage of the inhabitants. However, the surroundings of Belgrade
 have not yet been comprehensively explored. Past, relatively modest research, have shown
 that it is justified to focus the attention to the knowledge of traditional and modern habits of
 the inhabitants of the villages around Belgrade. This paper will present the results of the
 research of rural life in the surroundings of Belgrade, the connection of the city with the
 rural environment, and the changes caused by the influence of urban culture on the rural 
population. For that purpose, the results of previous researches of associates of the Institute
of Ethnography SASA will be used.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Београдска околина: етнолошко-антрополошка истраживања
T1  - The Environs of Belgrade: Ethnological and Anthropological Research
SP  - 193
EP  - 205
VL  - 66
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1801193I
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7604
ER  - 
@article{
author = "Ивановић Баришић, Милина",
year = "2018",
abstract = "Околина Београда се све више издваја као засебна обласна целина – у
административном, етничком, привредном и културном погледу. За етнолошко-
антрополошка истраживања она је изузетно битан простор, ако се има у виду порекло,
начин живота, материјално и духовно наслеђе становништва које насељава овај
простор. Залеђе Београда још увек није свеобухватно истражено. Досадашња, по
обиму релативно скромна истраживања показала су оправданост усмеравања пажње
ка сазнавању традиционалних и савремених навика становника београдских села. У
раду ће се указати на досадашња истраживања сеоског живота сеоских насеља
београдске околине, на повезаност града и сеоског окружења и промене које су
последица повећаног утицаја урбане културе на сеоско становништво. У ту сврху
послужиће досадашња истраживања претежно сарадника Етнографског института
САНУ., The Belgrade vicinity is becoming more and more distinguishable as a separate regional unit
 - in the administrative, ethnic, economic and cultural terms. It is an extremely important area
 for ethnological and anthropological research bearing in mind the origin, way of life,
 material and spiritual heritage of the inhabitants. However, the surroundings of Belgrade
 have not yet been comprehensively explored. Past, relatively modest research, have shown
 that it is justified to focus the attention to the knowledge of traditional and modern habits of
 the inhabitants of the villages around Belgrade. This paper will present the results of the
 research of rural life in the surroundings of Belgrade, the connection of the city with the
 rural environment, and the changes caused by the influence of urban culture on the rural 
population. For that purpose, the results of previous researches of associates of the Institute
of Ethnography SASA will be used.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Београдска околина: етнолошко-антрополошка истраживања, The Environs of Belgrade: Ethnological and Anthropological Research",
pages = "193-205",
volume = "66",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1801193I",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7604"
}
Ивановић Баришић, М.. (2018). Београдска околина: етнолошко-антрополошка истраживања. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 66(1), 193-205.
https://doi.org/10.2298/GEI1801193I
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7604
Ивановић Баришић М. Београдска околина: етнолошко-антрополошка истраживања. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(1):193-205.
doi:10.2298/GEI1801193I
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7604 .
Ивановић Баришић, Милина, "Београдска околина: етнолошко-антрополошка истраживања" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 1 (2018):193-205,
https://doi.org/10.2298/GEI1801193I .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7604 .

Београдска околина: етнолошко- антрополошка истраживања

Ivanović Barišić, Milina

(Београд : Етнографски институт САНУ, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Ivanović Barišić, Milina
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7341
AB  - Околина Београда се све више издваја као засебна обласна целина – у
административном, етничком, привредном и културном погледу. За етнолошко-
антрополошка истраживања она је изузетно битан простор, ако се има у виду порекло,
начин живота, материјално и духовно наслеђе становништва које насељава овај
простор. Залеђе Београда још увек није свеобухватно истражено. Досадашња, по
обиму релативно скромна истраживања показала су оправданост усмеравања пажње
ка сазнавању традиционалних и савремених навика становника београдских села. У
раду ће се указати на досадашња истраживања сеоског живота сеоских насеља
београдске околине, на повезаност града и сеоског окружења и промене које су
последица повећаног утицаја урбане културе на сеоско становништво. У ту сврху
послужиће досадашња истраживања претежно сарадника Етнографског института
САНУ.
AB  - The Belgrade vicinity is becoming more and more distinguishable as a separate regional unit
- in the administrative, ethnic, economic and cultural terms. It is an extremely important area
for ethnological and anthropological research bearing in mind the origin, way of life,
material and spiritual heritage of the inhabitants. However, the surroundings of Belgrade
have not yet been comprehensively explored. Past, relatively modest research, have shown
that it is justified to focus the attention to the knowledge of traditional and modern habits of
the inhabitants of the villages around Belgrade. This paper will present the results of the
research of rural life in the surroundings of Belgrade, the connection of the city with the
rural environment, and the changes caused by the influence of urban culture on the rural population. For that purpose, the results of previous researches of associates of the Institute
of Ethnography SASA will be used.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Београдска околина: етнолошко- антрополошка истраживања
T1  - The Environs of Belgrade: Ethnological and Anthropological Research
SP  - 193
EP  - 205
VL  - 66
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1801193I
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7341
ER  - 
@article{
author = "Ivanović Barišić, Milina",
year = "2018",
abstract = "Околина Београда се све више издваја као засебна обласна целина – у
административном, етничком, привредном и културном погледу. За етнолошко-
антрополошка истраживања она је изузетно битан простор, ако се има у виду порекло,
начин живота, материјално и духовно наслеђе становништва које насељава овај
простор. Залеђе Београда још увек није свеобухватно истражено. Досадашња, по
обиму релативно скромна истраживања показала су оправданост усмеравања пажње
ка сазнавању традиционалних и савремених навика становника београдских села. У
раду ће се указати на досадашња истраживања сеоског живота сеоских насеља
београдске околине, на повезаност града и сеоског окружења и промене које су
последица повећаног утицаја урбане културе на сеоско становништво. У ту сврху
послужиће досадашња истраживања претежно сарадника Етнографског института
САНУ., The Belgrade vicinity is becoming more and more distinguishable as a separate regional unit
- in the administrative, ethnic, economic and cultural terms. It is an extremely important area
for ethnological and anthropological research bearing in mind the origin, way of life,
material and spiritual heritage of the inhabitants. However, the surroundings of Belgrade
have not yet been comprehensively explored. Past, relatively modest research, have shown
that it is justified to focus the attention to the knowledge of traditional and modern habits of
the inhabitants of the villages around Belgrade. This paper will present the results of the
research of rural life in the surroundings of Belgrade, the connection of the city with the
rural environment, and the changes caused by the influence of urban culture on the rural population. For that purpose, the results of previous researches of associates of the Institute
of Ethnography SASA will be used.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Београдска околина: етнолошко- антрополошка истраживања, The Environs of Belgrade: Ethnological and Anthropological Research",
pages = "193-205",
volume = "66",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1801193I",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7341"
}
Ivanović Barišić, M.. (2018). Београдска околина: етнолошко- антрополошка истраживања. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ., 66(1), 193-205.
https://doi.org/10.2298/GEI1801193I
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7341
Ivanović Barišić M. Београдска околина: етнолошко- антрополошка истраживања. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(1):193-205.
doi:10.2298/GEI1801193I
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7341 .
Ivanović Barišić, Milina, "Београдска околина: етнолошко- антрополошка истраживања" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 1 (2018):193-205,
https://doi.org/10.2298/GEI1801193I .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7341 .

Одевање у околини Београда : друга половина 19. и прва половина 20. века

Ивановић Баришић, Милина

(Београд : Етнографски институт САНУ, 2017)

TY  - BOOK
AU  - Ивановић Баришић, Милина
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7369
AB  - У студији Одевање у околини Београда: друга половина 19. и прва половина 20. века, разматра се традиционално одевање, односно одећа становника београдске околине до Другог светског рата. Циљ рада је да се из садашњег угла сагледа улога и значај који је одећа имала код становништва настањеног у београдској Посавини и Подунављу, у двема областима које су се издвојиле у засебну целину у погледу одевања иако оне у географском смислу представљају северни обод Шумадије. Бројне миграције су утицале на постојање значајних разлика у одевном изгледу становника, нарочито у 19. веку. Према променама које су настајале, као и према значају и улози који је она имала у животу сеоског становништва издваја се неколико периода: 1. Одећа до педесетих година 19. века; 2. Одећа од 50-тих до 80-тих година 19. века;  3. Одећа од 80-тих година 19. века до Првог светског рата; 4. Одећа после Првог светског рата. Oдевање у селима у околини Београда као део народног стварања „израсло“ је из народа – из његових основних потреба. Бројна су поколења уносила у креирање одеће своја стваралачка осећања и вештину, као и сопствене спознаје. Реалност постојања одеће у вези је с друштвено-економским и културним системом који је постојао у друштву 19. и дела 20. века, што је и време за које постоје валидни докази њеног изгледа и функције у сеоској заједници. Као одраз друштвених односа и прилика које су владале у београдском залеђу, у одевном комплету уочљиве су различите функције (свакодневна, празнична, естетска, регионална, добна, обредна и др.).
AB  - The study “Clothing in Belgrade vicinity in the second half of 19th and first half of 20th century” discusses traditional costume, that is, clothing worn by inhabitants of the vicinity of Belgrade until the Second World War. The goal of this study is to asses the role and importance of the clothing among the populations residing in the Posavina and Podunavlje regions, the two areas that have been allocated as a separate entity in terms of clothing, even though they are geographically located on the northern edge of Šumadija. Numerous migrations caused the significant differences in the clothing of diverse populations, especially in the 19th century. Clothing style can be divided into several periods, based on clothing changes, importance and role of clothing among the rural population: 1. Clothing worn until mid-19th century; 2. Clothing worn from the 50s to the 80s of the 19th century; 3. Clothing from the 80s of the 19th century until the First World War; 4. Clothing after World War II. Clothing worn in the villages around Belgrade, as part of the folk creation, originated from the people’s basic needs. Many generations had brought to the creation of clothing their feelings and creative skills as well as their own knowledge. The style and function of the clothing of the time was connected to the socio-economic and cultural system that existed in the society in the 19th and 20th century. As a reflection of social relations and conditions that had prevailed in the Belgrade's hinterland, the clothing conformed to noticeable different functions (daily, festive, aesthetic, regional, age appropriate, ritual, etc.).
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T1  - Одевање у околини Београда : друга половина 19. и прва половина 20. века
T1  - Clothing in Belgrade vicinity : in the second half of 19th and first half of 20th century
SP  - 5
EP  - 205
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7369
ER  - 
@book{
author = "Ивановић Баришић, Милина",
year = "2017",
abstract = "У студији Одевање у околини Београда: друга половина 19. и прва половина 20. века, разматра се традиционално одевање, односно одећа становника београдске околине до Другог светског рата. Циљ рада је да се из садашњег угла сагледа улога и значај који је одећа имала код становништва настањеног у београдској Посавини и Подунављу, у двема областима које су се издвојиле у засебну целину у погледу одевања иако оне у географском смислу представљају северни обод Шумадије. Бројне миграције су утицале на постојање значајних разлика у одевном изгледу становника, нарочито у 19. веку. Према променама које су настајале, као и према значају и улози који је она имала у животу сеоског становништва издваја се неколико периода: 1. Одећа до педесетих година 19. века; 2. Одећа од 50-тих до 80-тих година 19. века;  3. Одећа од 80-тих година 19. века до Првог светског рата; 4. Одећа после Првог светског рата. Oдевање у селима у околини Београда као део народног стварања „израсло“ је из народа – из његових основних потреба. Бројна су поколења уносила у креирање одеће своја стваралачка осећања и вештину, као и сопствене спознаје. Реалност постојања одеће у вези је с друштвено-економским и културним системом који је постојао у друштву 19. и дела 20. века, што је и време за које постоје валидни докази њеног изгледа и функције у сеоској заједници. Као одраз друштвених односа и прилика које су владале у београдском залеђу, у одевном комплету уочљиве су различите функције (свакодневна, празнична, естетска, регионална, добна, обредна и др.)., The study “Clothing in Belgrade vicinity in the second half of 19th and first half of 20th century” discusses traditional costume, that is, clothing worn by inhabitants of the vicinity of Belgrade until the Second World War. The goal of this study is to asses the role and importance of the clothing among the populations residing in the Posavina and Podunavlje regions, the two areas that have been allocated as a separate entity in terms of clothing, even though they are geographically located on the northern edge of Šumadija. Numerous migrations caused the significant differences in the clothing of diverse populations, especially in the 19th century. Clothing style can be divided into several periods, based on clothing changes, importance and role of clothing among the rural population: 1. Clothing worn until mid-19th century; 2. Clothing worn from the 50s to the 80s of the 19th century; 3. Clothing from the 80s of the 19th century until the First World War; 4. Clothing after World War II. Clothing worn in the villages around Belgrade, as part of the folk creation, originated from the people’s basic needs. Many generations had brought to the creation of clothing their feelings and creative skills as well as their own knowledge. The style and function of the clothing of the time was connected to the socio-economic and cultural system that existed in the society in the 19th and 20th century. As a reflection of social relations and conditions that had prevailed in the Belgrade's hinterland, the clothing conformed to noticeable different functions (daily, festive, aesthetic, regional, age appropriate, ritual, etc.).",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ",
title = "Одевање у околини Београда : друга половина 19. и прва половина 20. века, Clothing in Belgrade vicinity : in the second half of 19th and first half of 20th century",
pages = "5-205",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7369"
}
Ивановић Баришић, М.. (2017). Одевање у околини Београда : друга половина 19. и прва половина 20. века. 
Београд : Етнографски институт САНУ., 5-205.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7369
Ивановић Баришић М. Одевање у околини Београда : друга половина 19. и прва половина 20. века. 2017;:5-205.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7369 .
Ивановић Баришић, Милина, "Одевање у околини Београда : друга половина 19. и прва половина 20. века" (2017):5-205,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7369 .

Миграције село – град у другој половини 20. века у Србији

Ивановић Баришић, Милина

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Ивановић Баришић, Милина
PY  - 2015
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/235/183
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7858
AB  - Миграције на релацији село – град започињу у периоду
између два светска рата, као последица покретања привредног и културног преображаја тадашње југословенске државне заједнице. Кулминацију доживљавају у првим деценијама после Другог светског рата, подстицањем развоја индустријализације и урбанизације у друштву. Јачање
улоге градских центара у привредном, економском, културном и образовном погледу, почев од шесте деценије 20.
века, представљало је додатни подстицај омасовљавању
миграција на релацији село – град.
AB  - Migration from rural to urban areas begun in the pe-
riod between the two world wars, as a result of launching
economic and cultural transformation of the former Yugoslav
state. The culmination was reached in the first decades after
World War II due to development of industrialization and
urbanization within the society. An additional incentive for
mass migration from rural to urban areas was achieved by
strengthening the role of urban centers in the commercial, economic, cultural and
educational terms, starting in the sixth decade of the 20 th century.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Миграције село – град у другој половини 20. века у Србији
T1  - Rural – Urban Migration in the Second Half of the 20 th Century in Serbia
SP  - 595
EP  - 608
VL  - 63
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI1503595I
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7858
ER  - 
@article{
author = "Ивановић Баришић, Милина",
year = "2015",
abstract = "Миграције на релацији село – град започињу у периоду
између два светска рата, као последица покретања привредног и културног преображаја тадашње југословенске државне заједнице. Кулминацију доживљавају у првим деценијама после Другог светског рата, подстицањем развоја индустријализације и урбанизације у друштву. Јачање
улоге градских центара у привредном, економском, културном и образовном погледу, почев од шесте деценије 20.
века, представљало је додатни подстицај омасовљавању
миграција на релацији село – град., Migration from rural to urban areas begun in the pe-
riod between the two world wars, as a result of launching
economic and cultural transformation of the former Yugoslav
state. The culmination was reached in the first decades after
World War II due to development of industrialization and
urbanization within the society. An additional incentive for
mass migration from rural to urban areas was achieved by
strengthening the role of urban centers in the commercial, economic, cultural and
educational terms, starting in the sixth decade of the 20 th century.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Миграције село – град у другој половини 20. века у Србији, Rural – Urban Migration in the Second Half of the 20 th Century in Serbia",
pages = "595-608",
volume = "63",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI1503595I",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7858"
}
Ивановић Баришић, М.. (2015). Миграције село – град у другој половини 20. века у Србији. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 63(3), 595-608.
https://doi.org/10.2298/GEI1503595I
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7858
Ивановић Баришић М. Миграције село – град у другој половини 20. века у Србији. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2015;63(3):595-608.
doi:10.2298/GEI1503595I
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7858 .
Ивановић Баришић, Милина, "Миграције село – град у другој половини 20. века у Србији" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 63, no. 3 (2015):595-608,
https://doi.org/10.2298/GEI1503595I .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7858 .

Празнична сећања у Србији од средине 20. века до данас

Ивановић-Баришић, Милина

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Ивановић-Баришић, Милина
PY  - 2014
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/344/285
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8068
AB  - Празнична култура сећања у србији је од
средине 20. века до данас прошла кроз неколико
фаза. трансформације које су се догађале у друштву
одразиле су се и на државни празнични календар.
Празничним сећањима одржава се континуитет
друштва са прошлошћу и спречава њено ишчезавање
из сећања заједнице. у раду се указује на сећања
повезана са празновањем бивше југословенске и
садашње српске државе, у периоду од средине 20.
века до данас.
AB  - Holiday memories maintain the continuity of a
society with the past and help keep the past alive in the
memory of the community. The holiday calendar of the
Yugoslav and Serbian state in the second half of the 20 th
century changed with every regime change, which meant
that the contents of holiday memories changed along.
The culture of memory in Serbia during socialism
served the purpose of “socializing” the society, but also
imprinting the achievements of the people’s liberation
war into the consciousness of the people. In the holiday
culture of memory in Serbia after 2000 political holidays
are intertwined as symbols with the newly established
tradition of remembering events from the first half of the
19 th century, as well as religious holidays with roots in
the mythical past.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Празнична сећања у Србији од средине 20. века до данас
T1  - Remembering Holidays in Serbia, from the Mid-20 th Century until Today
SP  - 275
EP  - 287
VL  - 62
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1401273I
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8068
ER  - 
@article{
author = "Ивановић-Баришић, Милина",
year = "2014",
abstract = "Празнична култура сећања у србији је од
средине 20. века до данас прошла кроз неколико
фаза. трансформације које су се догађале у друштву
одразиле су се и на државни празнични календар.
Празничним сећањима одржава се континуитет
друштва са прошлошћу и спречава њено ишчезавање
из сећања заједнице. у раду се указује на сећања
повезана са празновањем бивше југословенске и
садашње српске државе, у периоду од средине 20.
века до данас., Holiday memories maintain the continuity of a
society with the past and help keep the past alive in the
memory of the community. The holiday calendar of the
Yugoslav and Serbian state in the second half of the 20 th
century changed with every regime change, which meant
that the contents of holiday memories changed along.
The culture of memory in Serbia during socialism
served the purpose of “socializing” the society, but also
imprinting the achievements of the people’s liberation
war into the consciousness of the people. In the holiday
culture of memory in Serbia after 2000 political holidays
are intertwined as symbols with the newly established
tradition of remembering events from the first half of the
19 th century, as well as religious holidays with roots in
the mythical past.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Празнична сећања у Србији од средине 20. века до данас, Remembering Holidays in Serbia, from the Mid-20 th Century until Today",
pages = "275-287",
volume = "62",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1401273I",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8068"
}
Ивановић-Баришић, М.. (2014). Празнична сећања у Србији од средине 20. века до данас. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 62(1), 275-287.
https://doi.org/10.2298/GEI1401273I
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8068
Ивановић-Баришић М. Празнична сећања у Србији од средине 20. века до данас. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2014;62(1):275-287.
doi:10.2298/GEI1401273I
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8068 .
Ивановић-Баришић, Милина, "Празнична сећања у Србији од средине 20. века до данас" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 62, no. 1 (2014):275-287,
https://doi.org/10.2298/GEI1401273I .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8068 .

Празнично честитање – oд религијског контекста до секуларног обичаја

Ивановић-Баришић, Милина

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2014)

TY  - CHAP
AU  - Ивановић-Баришић, Милина
PY  - 2014
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/219/5e5f8ddda6d9d_Zbornik-30-Religija-i-religioznost.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8617
AB  - Слање и примање честитки пре или током појединих
календарских празника јесте традиција која у различитим
облицима траје до нашег времена, а чији почеци су
највероватније у дубокој митској старини. Честитање
или благослов, у старијој традиоционалној форми, само
је један од начина исказивања добрих жеља појединцу
или заједници, али је и показатељ времена и ситуација у
којима се очекује честитка. У раду ће се показати у којим
периодима године су честитке неизоставне, на које начине
су „уграђене“ у обредно-обичајну праксу календарских
празника, и указаће се на промене које су се на овом плану
догодиле од средине 20. века до данас.
AB  - The holiday greeting cards that are sent to families
or individuals are not recent phenomena, since it is
dating back deep into the past of human society. Greeting
cards are probably as old as the holidays themselves,
and are one of their important features. Acknowledging
holidays, members of the same or different communities
manifest respect for each other, but also a desire for the
welfare and prosperity of the community and each of its individuals.
The Content of greetings and the way of the expressing holiday greetings
depends on holidays that are congratulated, and the standards which took place inside
of the life of the community. Custom greetings are adapted to the holiday, but also the
historical and cultural conditions of the society.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Религија, религиозност и савремена култура : од мистичног до (и)рационалног и vice versa / Religion, Religiosity and Contemporary Culture : From Mystical to (I)rational and vice versa
T1  - Празнично честитање – oд религијског контекста до секуларног обичаја
T1  - Holiday Greetings – From Religious Context to Secular Custom
SP  - 175
EP  - 185
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8617
ER  - 
@inbook{
author = "Ивановић-Баришић, Милина",
year = "2014",
abstract = "Слање и примање честитки пре или током појединих
календарских празника јесте традиција која у различитим
облицима траје до нашег времена, а чији почеци су
највероватније у дубокој митској старини. Честитање
или благослов, у старијој традиоционалној форми, само
је један од начина исказивања добрих жеља појединцу
или заједници, али је и показатељ времена и ситуација у
којима се очекује честитка. У раду ће се показати у којим
периодима године су честитке неизоставне, на које начине
су „уграђене“ у обредно-обичајну праксу календарских
празника, и указаће се на промене које су се на овом плану
догодиле од средине 20. века до данас., The holiday greeting cards that are sent to families
or individuals are not recent phenomena, since it is
dating back deep into the past of human society. Greeting
cards are probably as old as the holidays themselves,
and are one of their important features. Acknowledging
holidays, members of the same or different communities
manifest respect for each other, but also a desire for the
welfare and prosperity of the community and each of its individuals.
The Content of greetings and the way of the expressing holiday greetings
depends on holidays that are congratulated, and the standards which took place inside
of the life of the community. Custom greetings are adapted to the holiday, but also the
historical and cultural conditions of the society.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Религија, религиозност и савремена култура : од мистичног до (и)рационалног и vice versa / Religion, Religiosity and Contemporary Culture : From Mystical to (I)rational and vice versa",
booktitle = "Празнично честитање – oд религијског контекста до секуларног обичаја, Holiday Greetings – From Religious Context to Secular Custom",
pages = "175-185",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8617"
}
Ивановић-Баришић, М.. (2014). Празнично честитање – oд религијског контекста до секуларног обичаја. in Религија, религиозност и савремена култура : од мистичног до (и)рационалног и vice versa / Religion, Religiosity and Contemporary Culture : From Mystical to (I)rational and vice versa
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 175-185.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8617
Ивановић-Баришић М. Празнично честитање – oд религијског контекста до секуларног обичаја. in Религија, религиозност и савремена култура : од мистичног до (и)рационалног и vice versa / Religion, Religiosity and Contemporary Culture : From Mystical to (I)rational and vice versa. 2014;:175-185.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8617 .
Ивановић-Баришић, Милина, "Празнично честитање – oд религијског контекста до секуларног обичаја" in Религија, религиозност и савремена култура : од мистичног до (и)рационалног и vice versa / Religion, Religiosity and Contemporary Culture : From Mystical to (I)rational and vice versa (2014):175-185,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8617 .

Недеља – празник или радни дан

Ивановић-Баришић, Милина

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Ивановић-Баришић, Милина
PY  - 2013
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/387/326
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8227
AB  - У раду се кроз разматрање
недеље прати однос друштва и
појединца према недељи као
специфичном дану у седмичном
временском циклусу. Недељни дан
представља временску спону
(„прелазно време“) између две
седмице – одлазеће и долазеће. Кроз
осврт на недељу у садашњим условима и упоређивањем са ранијим
подацима предочавају се промене у друштвеном вредновању недељне
стварности.
AB  - The paper tackles the relationship of
society and individuals towards Sundays as
specific days in the week cycle. As in the past, so
also today, Sunday is the day which connects two
work-periods and represents “transitional time”
that binds them. The framework for the
deliberation of the topic is the social evaluation of
time – the loss of old habits (inherited from the past) and the adoption of new rules of
everyday life.
Up until a couple of decades ago in our country Sundays were treated as
holidays and days of rest. The content of Sundays in present-day conditions has been
greatly reduced as compared to the time when traditional culture was the norm. Traces
of the notion that Sunday is a holiday can still be found today.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Недеља – празник или радни дан
T1  - Sunday – Holiday or Workday
SP  - 161
EP  - 172
VL  - 61
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1301161I
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8227
ER  - 
@article{
author = "Ивановић-Баришић, Милина",
year = "2013",
abstract = "У раду се кроз разматрање
недеље прати однос друштва и
појединца према недељи као
специфичном дану у седмичном
временском циклусу. Недељни дан
представља временску спону
(„прелазно време“) између две
седмице – одлазеће и долазеће. Кроз
осврт на недељу у садашњим условима и упоређивањем са ранијим
подацима предочавају се промене у друштвеном вредновању недељне
стварности., The paper tackles the relationship of
society and individuals towards Sundays as
specific days in the week cycle. As in the past, so
also today, Sunday is the day which connects two
work-periods and represents “transitional time”
that binds them. The framework for the
deliberation of the topic is the social evaluation of
time – the loss of old habits (inherited from the past) and the adoption of new rules of
everyday life.
Up until a couple of decades ago in our country Sundays were treated as
holidays and days of rest. The content of Sundays in present-day conditions has been
greatly reduced as compared to the time when traditional culture was the norm. Traces
of the notion that Sunday is a holiday can still be found today.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Недеља – празник или радни дан, Sunday – Holiday or Workday",
pages = "161-172",
volume = "61",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1301161I",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8227"
}
Ивановић-Баришић, М.. (2013). Недеља – празник или радни дан. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 61(1), 161-172.
https://doi.org/10.2298/GEI1301161I
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8227
Ивановић-Баришић М. Недеља – празник или радни дан. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2013;61(1):161-172.
doi:10.2298/GEI1301161I
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8227 .
Ивановић-Баришић, Милина, "Недеља – празник или радни дан" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 61, no. 1 (2013):161-172,
https://doi.org/10.2298/GEI1301161I .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8227 .

Теренска истраживања – поетика сусрета

Ивановић-Баришић, Милина

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2012)

TY  - CHAP
AU  - Ивановић-Баришић, Милина
PY  - 2012
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/221/5e5f8f44b82e3_zbornik_27.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/7475
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8624
AB  - Радовима који су представљени у овој свесци Зборника, Теренска
истраживања – поетика сусрета испитивача са испитаницима,
проблематика теренских истраживања посматрана је са аспекта различитих
научних дисциплина, па самим тим – и из различитих методолошких углова.
Истовремено, иницирана су различита питања повезана са теренским радом,
као и одређене истраживачке недоумице које происходе из услова у којима се
у последњим деценијама обављају оваква истраживања. Ипак, и поред
одређених негативности које прате теренски рад, чини се да је сусрет са
стварношћу и боравак у „живој лабораторији“, односно – сусрет са
„говорном“ стварношћу, нешто непоновљиво у истраживачком раду, на шта
упућују и радови представљени у овом зборнику.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Теренска истраживања - поетика сусрета / Fieldwork - Poetics of Encounters
T1  - Теренска истраживања – поетика сусрета
SP  - 7
EP  - 14
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8624
ER  - 
@inbook{
author = "Ивановић-Баришић, Милина",
year = "2012",
abstract = "Радовима који су представљени у овој свесци Зборника, Теренска
истраживања – поетика сусрета испитивача са испитаницима,
проблематика теренских истраживања посматрана је са аспекта различитих
научних дисциплина, па самим тим – и из различитих методолошких углова.
Истовремено, иницирана су различита питања повезана са теренским радом,
као и одређене истраживачке недоумице које происходе из услова у којима се
у последњим деценијама обављају оваква истраживања. Ипак, и поред
одређених негативности које прате теренски рад, чини се да је сусрет са
стварношћу и боравак у „живој лабораторији“, односно – сусрет са
„говорном“ стварношћу, нешто непоновљиво у истраживачком раду, на шта
упућују и радови представљени у овом зборнику.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Теренска истраживања - поетика сусрета / Fieldwork - Poetics of Encounters",
booktitle = "Теренска истраживања – поетика сусрета",
pages = "7-14",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8624"
}
Ивановић-Баришић, М.. (2012). Теренска истраживања – поетика сусрета. in Теренска истраживања - поетика сусрета / Fieldwork - Poetics of Encounters
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 7-14.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8624
Ивановић-Баришић М. Теренска истраживања – поетика сусрета. in Теренска истраживања - поетика сусрета / Fieldwork - Poetics of Encounters. 2012;:7-14.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8624 .
Ивановић-Баришић, Милина, "Теренска истраживања – поетика сусрета" in Теренска истраживања - поетика сусрета / Fieldwork - Poetics of Encounters (2012):7-14,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8624 .

Сведочанство времена – афоризам

Ivanović-Barišić, Milina

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2011)

TY  - JOUR
AU  - Ivanović-Barišić, Milina
PY  - 2011
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/437/375
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8531
AB  - Kраткa књижевнa формa, препознатљива као афоризам
ослањала се у почецима свога развоја на пословицу. У
афоризму је сажето опште искуство, филозофија живота,
место човека у свету, друштвенополитички и историјски
парадокси, и сл. Афоризам се, осим као критика друштва,
може посматрати и као сведочанство времена у коме
настаје. У раду се указује на једно, у приличној мери
запостављено, поље у истраживању – на афоризам као вид
ауторског исказивања односа према друштву и друштвеној
реалности.
AB  - Short literary form known as aphorism in the beginning of its
development relied on saying. Aphorism concisely expresses
general experience, life philosophy, situation and position of a
man in this world, socio-political and historical paradoxes etc.
Although it is often taken as a criticism of society, it can also
be understood as a testimony of time. This paper reveals one
aspect of this phenomenon that was neglected by literary
theory – aphorism as a form of expressing author’s attitude
towards society and its reality.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Сведочанство времена – афоризам
T1  - Testemony of the Time – Aforism
SP  - 171
EP  - 188
VL  - 59
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1102173I
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8531
ER  - 
@article{
author = "Ivanović-Barišić, Milina",
year = "2011",
abstract = "Kраткa књижевнa формa, препознатљива као афоризам
ослањала се у почецима свога развоја на пословицу. У
афоризму је сажето опште искуство, филозофија живота,
место човека у свету, друштвенополитички и историјски
парадокси, и сл. Афоризам се, осим као критика друштва,
може посматрати и као сведочанство времена у коме
настаје. У раду се указује на једно, у приличној мери
запостављено, поље у истраживању – на афоризам као вид
ауторског исказивања односа према друштву и друштвеној
реалности., Short literary form known as aphorism in the beginning of its
development relied on saying. Aphorism concisely expresses
general experience, life philosophy, situation and position of a
man in this world, socio-political and historical paradoxes etc.
Although it is often taken as a criticism of society, it can also
be understood as a testimony of time. This paper reveals one
aspect of this phenomenon that was neglected by literary
theory – aphorism as a form of expressing author’s attitude
towards society and its reality.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Сведочанство времена – афоризам, Testemony of the Time – Aforism",
pages = "171-188",
volume = "59",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1102173I",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8531"
}
Ivanović-Barišić, M.. (2011). Сведочанство времена – афоризам. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 59(2), 171-188.
https://doi.org/10.2298/GEI1102173I
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8531
Ivanović-Barišić M. Сведочанство времена – афоризам. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2011;59(2):171-188.
doi:10.2298/GEI1102173I
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8531 .
Ivanović-Barišić, Milina, "Сведочанство времена – афоризам" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 59, no. 2 (2011):171-188,
https://doi.org/10.2298/GEI1102173I .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8531 .

Христијанизација народних обичаја : пример воловске богомоље

Ивановић-Баришић, Милина

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2009)

TY  - JOUR
AU  - Ивановић-Баришић, Милина
PY  - 2009
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/526/470
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8874
AB  - У раду се прати трансформација претхришћанског обичаја у једном
од подавалских села. Реч је о провлаци, која се до Другог светског
рата, сваке године – 29. августа, одржавала у атару села Зуца. Од
Другог светског рата се дан када је у прошлости одржаван поменути
народни обичај у селу празнује само као дан сеоске славе.
Изградњом цркве у селу и њеним освећењем 2002. године, 29. август
постаје, поред сеоске, и црквена слава.
AB  - This paper deals with the process of transformation of a pre-Christian custom in Zuce, a village near by Belgrade. The custom is called 'provlaka', held all until the WW II on August 29. This custom was established after the cattle pest in the village. Since WW II, however, this day is celebrated as the village St. patrons/slava day. After the village church has been built and blessed in 2002, the day became also celebrated as one of the church's slava days. Transformation of holidays assumes vanishing of some and appearance of some other segments of the given custom: 1. Until WW II the most important segment of the custom 'provlaka' was extracting wild fire and passage of people and cattle. This custom was maintained with an aim of preventive protection against epidemics. 2. A significant feature of annual celebration of calendar holidays included collective gatherings. On this day people visit relatives from other villages, attend lunch together, and gather at a particular village spot in the afternoon. 3. The beginning of the church building has allowed introduction of religious elements in celebration. In the morning, it is a time usually to attend a liturgy, while what follows represent some inherited customs like reception and eating together with relatives and friends. 4. After the village church has been built and blessed in 2002, the day became also celebrated as one of the church's slava days. This assumes presentation of the village cake maker and cake cutting in the church, accompanied by a local priest.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Христијанизација народних обичаја : пример воловске богомоље
T1  - Christianization of Folk Customs : an Example of Ox’ Church
SP  - 175
EP  - 188
VL  - 57
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI0901175I
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8874
ER  - 
@article{
author = "Ивановић-Баришић, Милина",
year = "2009",
abstract = "У раду се прати трансформација претхришћанског обичаја у једном
од подавалских села. Реч је о провлаци, која се до Другог светског
рата, сваке године – 29. августа, одржавала у атару села Зуца. Од
Другог светског рата се дан када је у прошлости одржаван поменути
народни обичај у селу празнује само као дан сеоске славе.
Изградњом цркве у селу и њеним освећењем 2002. године, 29. август
постаје, поред сеоске, и црквена слава., This paper deals with the process of transformation of a pre-Christian custom in Zuce, a village near by Belgrade. The custom is called 'provlaka', held all until the WW II on August 29. This custom was established after the cattle pest in the village. Since WW II, however, this day is celebrated as the village St. patrons/slava day. After the village church has been built and blessed in 2002, the day became also celebrated as one of the church's slava days. Transformation of holidays assumes vanishing of some and appearance of some other segments of the given custom: 1. Until WW II the most important segment of the custom 'provlaka' was extracting wild fire and passage of people and cattle. This custom was maintained with an aim of preventive protection against epidemics. 2. A significant feature of annual celebration of calendar holidays included collective gatherings. On this day people visit relatives from other villages, attend lunch together, and gather at a particular village spot in the afternoon. 3. The beginning of the church building has allowed introduction of religious elements in celebration. In the morning, it is a time usually to attend a liturgy, while what follows represent some inherited customs like reception and eating together with relatives and friends. 4. After the village church has been built and blessed in 2002, the day became also celebrated as one of the church's slava days. This assumes presentation of the village cake maker and cake cutting in the church, accompanied by a local priest.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Христијанизација народних обичаја : пример воловске богомоље, Christianization of Folk Customs : an Example of Ox’ Church",
pages = "175-188",
volume = "57",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI0901175I",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8874"
}
Ивановић-Баришић, М.. (2009). Христијанизација народних обичаја : пример воловске богомоље. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 57(1), 175-188.
https://doi.org/10.2298/GEI0901175I
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8874
Ивановић-Баришић М. Христијанизација народних обичаја : пример воловске богомоље. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2009;57(1):175-188.
doi:10.2298/GEI0901175I
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8874 .
Ивановић-Баришић, Милина, "Христијанизација народних обичаја : пример воловске богомоље" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 57, no. 1 (2009):175-188,
https://doi.org/10.2298/GEI0901175I .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8874 .

Наслеђе Авале

Ивановић-Баришић, Милина

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2009)

TY  - CHAP
AU  - Ивановић-Баришић, Милина
PY  - 2009
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8845
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8850
AB  - У раду је реч о Авали, планини у близини Београда. На овој
планини која заузима релативно мали простор налазе се
споменици материјалне баштине српског народа који су од
значаја за његову историју и традицију. Авала је значајна и
због нематеријалне баштине локалног становништва.
Донедавно се овде одржавао сабор.
AB  - This paper discusses a relatively small
location which could serve as a meeting spot with the
past. The Avala mountain, near by Belgrade, serves as
an example. This mountain is distinguished from
others by its rich material remains and recent
monuments. In addition, it is well known for its
spiritual heritage too. There was a regular assembly
held, which gathered villagers from the surrounding area and also some from
Belgrade.
Material and written sources testify on the past of this location-from
prehistory, Roman times, Serbian Middle Age state, Turkish rule, Kingdom of
Yugoslavia, SFR Yugoslavia, until the present Republic of Serbia. Taking all into
an account, it appears that almost all Serbian rulers were one way or the other
connected with this mountain, affecting so its appearance.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances
T1  - Наслеђе Авале
T1  - The Heritage of the Avala Mountain
SP  - 175
EP  - 184
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8850
ER  - 
@inbook{
author = "Ивановић-Баришић, Милина",
year = "2009",
abstract = "У раду је реч о Авали, планини у близини Београда. На овој
планини која заузима релативно мали простор налазе се
споменици материјалне баштине српског народа који су од
значаја за његову историју и традицију. Авала је значајна и
због нематеријалне баштине локалног становништва.
Донедавно се овде одржавао сабор., This paper discusses a relatively small
location which could serve as a meeting spot with the
past. The Avala mountain, near by Belgrade, serves as
an example. This mountain is distinguished from
others by its rich material remains and recent
monuments. In addition, it is well known for its
spiritual heritage too. There was a regular assembly
held, which gathered villagers from the surrounding area and also some from
Belgrade.
Material and written sources testify on the past of this location-from
prehistory, Roman times, Serbian Middle Age state, Turkish rule, Kingdom of
Yugoslavia, SFR Yugoslavia, until the present Republic of Serbia. Taking all into
an account, it appears that almost all Serbian rulers were one way or the other
connected with this mountain, affecting so its appearance.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances",
booktitle = "Наслеђе Авале, The Heritage of the Avala Mountain",
pages = "175-184",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8850"
}
Ивановић-Баришић, М.. (2009). Наслеђе Авале. in Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 175-184.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8850
Ивановић-Баришић М. Наслеђе Авале. in Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances. 2009;:175-184.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8850 .
Ивановић-Баришић, Милина, "Наслеђе Авале" in Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances (2009):175-184,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8850 .