@article{
author = "Крестић, Василије Ђ.",
year = "2019",
abstract = "Aутор објављује непознату прокламацију Андрије Торквата Брлића која је намењена „Браћи Хрватима и Славонцима” у цивилним пределима
Хрватске и Војне крајине. Прокламација је написана 1852. године у договору с
Лајошом Кошутом. Прожета је противаустријским духом и неприкривеном мржњом против Хабзбурга. Реч је о позиву на устанак против Аустрије. Брлић је
Прокламацију доставио Илији Гарашанину, па аутор претпоставља да је тиме
намеравао и Србију да увуче у неку међународну, свакако мађарско-италијанску
противаустријску акцију. Брлић се Прокламацијом препоручио Гарашанину као
сарадник у националнопилитичкој и ослободилачкој акцији Србије на подручју
Хрватске, Војне крајине и Босне., In the Archives of the Republic of Serbia, in the legacy of Ilija Garašanin,
the author of this paper has found a previously unknown text of Andrija
Torkvat Brlić. Th is is a proclamation aimed at Brothers Croats and Slavonians,
as it says in the title, and is mainly targeted at the people from the civilian
parts of Croatia and the Military Frontier. Th e proclamation was written by
hand by A. T. Brlić in German and translated into Serbian in Belgrade. It
was written in September of 1852, and its signatory was ein Croat, which
was translated as један Хорваћанин (a Croat). Th e proclamation is imbued
with anti-Austrian spirit and undisguised hatred for the Habsburg dynasty.
Brlić pointed out that he had written the proclamation in agreement with
Lajoš Košut, because he wanted the Croats and Slavonians, together with
Hungarians and Italians, to rise against their oppressors and fi ght for freedom,
independence and brotherhood of nations. With this proclamation Brlić came
across as an exceptional expert not only in national and political relations
in the civilian Croatia and the Military Frontier but also in their respective
social and economic circumstances. Th e call for the fi ght for freedom
against Austria and for bringing down the Habsburg rule was based on a
strikingly unfavourable position of all classes of population in the aft ermath
of the revolution and aft er the abolition of feudal relations, in the era of the
absolutist system, when new, too high, hitherto unknown, numerous and
cumbersome duties were imposed. Seeing that from the house of Habsburg
“it is only treachery, lies and oppression that one may expect”, Brlić called
for the fi ght, the insurrection for the sake of freedom and bringing down the
Habsburg rule.
According to the author, the very fact that Brlić’s proclamation lay among
the writings of Ilija Garašanin proves that their relation, established during
the revolution, was not broken, as it was assumed in certain scientifi c circles.
It is not known whether Brlić’s proclamation was printed and distributed
across Croatia, Slavonia, and the Military Frontier. And even more importantly,
why had Brlić sent the proclamation in manuscript form to Garašanin? Th e
author argues that Brlić had been very familiar with Garašanin’s views on
Austria and its ruling dynasty. Th ere is not a shadow of a doubt that he had
placed huge trust in the Serbian politician when he dared to send him a
piece of writing with seditious-revolutionary content. Everything considered,
it is highly likely that he intended to embroil Serbia as well in some sort
of an international, certainly Hungarian-Italian anti-Austrian action. With
his radical anti-Austrian views, made explicit in the proclamation, Brlić
recommended himself to Garašanin in the best possible way as a collaborator
in national-political and liberating action of Serbia in the territory of Croatia,
and particularly in the Military Frontier, but in Bosnia as well. Th us it comes
as no surprise that during the second reign of Prince Mihailo Brlić became
one of the best known collaborators of Garašanin, his most loyal followers,
admirers and helpers, and Slavonski Brod, the town in which he lived, one of
the main hubs of Serbian propaganda, spread by Andro Andrić, Brlić’s code
name used in the encrypted letters in his correspondence with Belgrade.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Зборник о Србима у Хрватској",
title = "Проглас А. Т. Брлића „Браћи Хрватима и Славонцима” из 1852. године, Proclamation of A. T. Brlić “To brothers Croats and Slavonians” of 1852",
pages = "91-103",
number = "12",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10084"
}