TY  - JOUR
AU  - Ilić, Tamara
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16453
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta Union
T2  - Pravni zapisi
T1  - Long-Awaited New History of Medieval Serbian Law: Srđan Šarkić, A History of Serbian Mediaeval Law, Leiden–Boston, Brill, 2023, 616 pp.
SP  - 495
EP  - 497
VL  - 14
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16453
ER  - 

@article{
author = "Ilić, Tamara",
year = "2023",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta Union",
journal = "Pravni zapisi",
title = "Long-Awaited New History of Medieval Serbian Law: Srđan Šarkić, A History of Serbian Mediaeval Law, Leiden–Boston, Brill, 2023, 616 pp.",
pages = "495-497",
volume = "14",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16453"
}

Ilić, T.. (2023). Long-Awaited New History of Medieval Serbian Law: Srđan Šarkić, A History of Serbian Mediaeval Law, Leiden–Boston, Brill, 2023, 616 pp.. in Pravni zapisi
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta Union., 14(2), 495-497.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16453

Ilić T. Long-Awaited New History of Medieval Serbian Law: Srđan Šarkić, A History of Serbian Mediaeval Law, Leiden–Boston, Brill, 2023, 616 pp.. in Pravni zapisi. 2023;14(2):495-497.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16453 .

Ilić, Tamara, "Long-Awaited New History of Medieval Serbian Law: Srđan Šarkić, A History of Serbian Mediaeval Law, Leiden–Boston, Brill, 2023, 616 pp." in Pravni zapisi, 14, no. 2 (2023):495-497,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16453 .

TY  - JOUR
AU  - Илић, Тамара
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16414
AB  - Као и у бројним другим случајевима, функција претора у Византији је заснована на старини, коју је цар Јустинијан I оживео у току средњих година владавине. У раду је хронолошки изложена историја функције и анализирана улога претора у судском и управном систему. Најпре се испитује делокруг преторових послова до X века, што је период у којем су изворни подаци малобројни. Током X века претором се назива тематски судија, највиши цивилни чиновник у провинцији, чија власт јача како он надилази стратега, дотадашњег тематског управника. Током XI и XII века расте број функционера преторa, добро заступљених у сигилиографској, документарној и епистолографској грађи. На основу појединачних случајева испитују се преторове компетенције правосудног органа. Истовремено, у престоничком правосуђу такође делује претор, чије ингеренције можда обухватају и поље приватног права. Последњи подаци о претору, на крају постојања Царства, приказују дворског званичника задуженог за контакте са латинским светом.
AB  - Emperor Justinian I appointed new heads of civil and military command in the provinces, named after yet another Roman magistrate, a vestige of classical antiquity. The Praetor Justinianus is the subject of Justinian’s Novellae 24, 25, 26, 29, and 74 (104). His judicial competencies included jurisdiction in criminal and civil proceedings and appellate jurisdiction in lower-value litigations (up to 500 solidi) on behalf of the Emperor. The main duties of this functionary also included crime control and maintining law and order. However, the broad judicial authority of Justinian’s praetores was obviously limited, as the central government appointed and controlled them through the capital’s appellate bodies of quaesitor and prefect. Justinian’s office of praetor appears to have been short-lived: such a conclusion is based not only on the fact that there are just two surviving seals from the 6th and 7th centuries but also on a few reports from Thrace, which testify that, in the mid-6th century, vicarii, the functionaries abolished by the appointment of the praetor, were selected again. It is unclear whether other provinces appointed the praetor Justinianus: Paphlagonia, Pisidia, Lykaonia and Sicily. However, some studies that drew on Latin and Greek sources understood the first strategoi in these regions as direct successors to the praetores. Concurrently with appointing praetores throughout the Empire, Emperor Justinian I created a new function of the same name in the capital, also engaged in the judiciary and punishment. This office also seems to have become obsolete after the 6th century.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института
T1  - Правноисторијски прилог истраживању функције претора у Византији
T1  - A Legal-Historical Contribution to the Research of the Office of Praetor in Byzantium
SP  - 695
EP  - 720
VL  - 60/2
DO  - 10.2298/ZRVI2360695I
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16414
ER  - 

@article{
author = "Илић, Тамара",
year = "2023",
abstract = "Као и у бројним другим случајевима, функција претора у Византији је заснована на старини, коју је цар Јустинијан I оживео у току средњих година владавине. У раду је хронолошки изложена историја функције и анализирана улога претора у судском и управном систему. Најпре се испитује делокруг преторових послова до X века, што је период у којем су изворни подаци малобројни. Током X века претором се назива тематски судија, највиши цивилни чиновник у провинцији, чија власт јача како он надилази стратега, дотадашњег тематског управника. Током XI и XII века расте број функционера преторa, добро заступљених у сигилиографској, документарној и епистолографској грађи. На основу појединачних случајева испитују се преторове компетенције правосудног органа. Истовремено, у престоничком правосуђу такође делује претор, чије ингеренције можда обухватају и поље приватног права. Последњи подаци о претору, на крају постојања Царства, приказују дворског званичника задуженог за контакте са латинским светом., Emperor Justinian I appointed new heads of civil and military command in the provinces, named after yet another Roman magistrate, a vestige of classical antiquity. The Praetor Justinianus is the subject of Justinian’s Novellae 24, 25, 26, 29, and 74 (104). His judicial competencies included jurisdiction in criminal and civil proceedings and appellate jurisdiction in lower-value litigations (up to 500 solidi) on behalf of the Emperor. The main duties of this functionary also included crime control and maintining law and order. However, the broad judicial authority of Justinian’s praetores was obviously limited, as the central government appointed and controlled them through the capital’s appellate bodies of quaesitor and prefect. Justinian’s office of praetor appears to have been short-lived: such a conclusion is based not only on the fact that there are just two surviving seals from the 6th and 7th centuries but also on a few reports from Thrace, which testify that, in the mid-6th century, vicarii, the functionaries abolished by the appointment of the praetor, were selected again. It is unclear whether other provinces appointed the praetor Justinianus: Paphlagonia, Pisidia, Lykaonia and Sicily. However, some studies that drew on Latin and Greek sources understood the first strategoi in these regions as direct successors to the praetores. Concurrently with appointing praetores throughout the Empire, Emperor Justinian I created a new function of the same name in the capital, also engaged in the judiciary and punishment. This office also seems to have become obsolete after the 6th century.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института",
title = "Правноисторијски прилог истраживању функције претора у Византији, A Legal-Historical Contribution to the Research of the Office of Praetor in Byzantium",
pages = "695-720",
volume = "60/2",
doi = "10.2298/ZRVI2360695I",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16414"
}

Илић, Т.. (2023). Правноисторијски прилог истраживању функције претора у Византији. in Зборник радова Византолошког института
Београд : Византолошки институт САНУ., 60/2, 695-720.
https://doi.org/10.2298/ZRVI2360695I
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16414

Илић Т. Правноисторијски прилог истраживању функције претора у Византији. in Зборник радова Византолошког института. 2023;60/2:695-720.
doi:10.2298/ZRVI2360695I
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16414 .

Илић, Тамара, "Правноисторијски прилог истраживању функције претора у Византији" in Зборник радова Византолошког института, 60/2 (2023):695-720,
https://doi.org/10.2298/ZRVI2360695I .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16414 .

TY  - JOUR
AU  - Илић, Тамара
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13836
AB  - Рад садржи анализу функције квестора на основу извора различитог карактера. Почетно обликовање царског квестората односи се на стварање функције квестора sacri palatii и њено потоње практиковање у току периода домината. У законодавству цара Јустинијана I квестор постаје квезитор (quaesitorος) и добија нове улоге. Познији законодавци нису увидели дистинкцију између квестора и квезитора, па стога описују мешовиту установу насталу на темељу римског и Јустинијановог права. Правни извори, а посебно сачувана документарна и сигилиографска грађа, дају простора за анализу дужности квестора, који се у изворима након X века најчешће ословљава кјестором (κοιαίστωρ). Након прегледа релевантних извора и досадашње литературе, у раду је изложено почетно обликовање функције (I); затим је истраживачки приступљено законима цара Јустинијана I (II); најмање је истражено место квестора/кјестора у средњовизантијском и позновизантијском раздобљу, чему је посвећена анализа у одељцима III и IV. Последње поглавље рада (V) ослања се на приложену листу познатих квестора/кјестора почев од VII века.
AB  - The paper offers an analysis of the office based on different types of sources. The first stage in the shaping of the imperial quaestorate was the creation of the function of quaestor sacri palatii and its subsequent use in the Dominate period. In the legislation issued by Emperor Justinian I, the quaestor became the quaesitor (quaesitorος) and acquired new roles. Later legislators did not distinguish between the quaestor and the quaesitor and hence describe a hybrid institution rooted in both Roman and Justinian’s laws. The legal sources, particularly the surviving documentary and sigillographic material, leave plenty of room for an analysis of the duties performed by the quaestor, most commonly referred to in post-tenth century sources as the κοιαίστωρ. In line with this explanation, after an overview of the relevant sources and the existing literature on the subject, the paper describes the first stage in the shaping of this office (I); offers a scholarly exploration of the laws promulgated by Justinian I (II); analyzes the office of the quaestor/quaesitor in the most under-researched periods in the evolution of this function, the Middle and Late Byzantine periods (III and IV); finally, the last chapter (V) brings a list of the known holders of the quaestor/quaesitor office (and dignity) starting from the 7th century, which is included as an appendix.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института
T1  - Квестор – квезитор – кјестор
T1  - Quaestor (κυαιστωρ) – Quaesitor-οσ – κοιαιστωρ
SP  - 89
EP  - 132
VL  - 59
DO  - 10.2298/ZRVI2259089I
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13836
ER  - 

@article{
author = "Илић, Тамара",
year = "2022",
abstract = "Рад садржи анализу функције квестора на основу извора различитог карактера. Почетно обликовање царског квестората односи се на стварање функције квестора sacri palatii и њено потоње практиковање у току периода домината. У законодавству цара Јустинијана I квестор постаје квезитор (quaesitorος) и добија нове улоге. Познији законодавци нису увидели дистинкцију између квестора и квезитора, па стога описују мешовиту установу насталу на темељу римског и Јустинијановог права. Правни извори, а посебно сачувана документарна и сигилиографска грађа, дају простора за анализу дужности квестора, који се у изворима након X века најчешће ословљава кјестором (κοιαίστωρ). Након прегледа релевантних извора и досадашње литературе, у раду је изложено почетно обликовање функције (I); затим је истраживачки приступљено законима цара Јустинијана I (II); најмање је истражено место квестора/кјестора у средњовизантијском и позновизантијском раздобљу, чему је посвећена анализа у одељцима III и IV. Последње поглавље рада (V) ослања се на приложену листу познатих квестора/кјестора почев од VII века., The paper offers an analysis of the office based on different types of sources. The first stage in the shaping of the imperial quaestorate was the creation of the function of quaestor sacri palatii and its subsequent use in the Dominate period. In the legislation issued by Emperor Justinian I, the quaestor became the quaesitor (quaesitorος) and acquired new roles. Later legislators did not distinguish between the quaestor and the quaesitor and hence describe a hybrid institution rooted in both Roman and Justinian’s laws. The legal sources, particularly the surviving documentary and sigillographic material, leave plenty of room for an analysis of the duties performed by the quaestor, most commonly referred to in post-tenth century sources as the κοιαίστωρ. In line with this explanation, after an overview of the relevant sources and the existing literature on the subject, the paper describes the first stage in the shaping of this office (I); offers a scholarly exploration of the laws promulgated by Justinian I (II); analyzes the office of the quaestor/quaesitor in the most under-researched periods in the evolution of this function, the Middle and Late Byzantine periods (III and IV); finally, the last chapter (V) brings a list of the known holders of the quaestor/quaesitor office (and dignity) starting from the 7th century, which is included as an appendix.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института",
title = "Квестор – квезитор – кјестор, Quaestor (κυαιστωρ) – Quaesitor-οσ – κοιαιστωρ",
pages = "89-132",
volume = "59",
doi = "10.2298/ZRVI2259089I",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13836"
}

Илић, Т.. (2022). Квестор – квезитор – кјестор. in Зборник радова Византолошког института
Београд : Византолошки институт САНУ., 59, 89-132.
https://doi.org/10.2298/ZRVI2259089I
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13836

Илић Т. Квестор – квезитор – кјестор. in Зборник радова Византолошког института. 2022;59:89-132.
doi:10.2298/ZRVI2259089I
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13836 .

Илић, Тамара, "Квестор – квезитор – кјестор" in Зборник радова Византолошког института, 59 (2022):89-132,
https://doi.org/10.2298/ZRVI2259089I .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13836 .

TY  - JOUR
AU  - Ilić, Tamara
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14146
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta Union
T2  - Pravni zapisi
T1  - Prof. dr Marko Petrak (1972-2022)
SP  - 338
EP  - 339
VL  - 13
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14146
ER  - 

@article{
author = "Ilić, Tamara",
year = "2022",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta Union",
journal = "Pravni zapisi",
title = "Prof. dr Marko Petrak (1972-2022)",
pages = "338-339",
volume = "13",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14146"
}

Ilić, T.. (2022). Prof. dr Marko Petrak (1972-2022). in Pravni zapisi
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta Union., 13(1), 338-339.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14146

Ilić T. Prof. dr Marko Petrak (1972-2022). in Pravni zapisi. 2022;13(1):338-339.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14146 .

Ilić, Tamara, "Prof. dr Marko Petrak (1972-2022)" in Pravni zapisi, 13, no. 1 (2022):338-339,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14146 .

TY  - JOUR
AU  - Ilić, Tamara
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13258
AB  - The purchase contract, often referred to as sale and purchase (πρᾶσις καὶ ἀγορασία) as an illustration of its twofold nature derived from the Roman legal tradition, or simply as sale (πρᾶσις), is suitable for analyzing different legal issues. In light of typical Byzantine document named πρατήριον ἔγγραφον, we aim to define the nature of purchase contract in this medieval legal system. Diplomatic formulae contain data about consensus of contractual parties, as well as the fact that a document was drafted “for security”, which raises the question of solemnity of this contract. The role the deed has is also discussed in the paper, as in some cases it is uncertain whether the composition and delivery of the document also implied the passing of title. Applied methodological approach takes into account the linguistic interpretation of documentary clauses and legal provisions in codes, and relies on comparative-historical method.
AB  - Kupoprodajni ugovor, u grčkim dokumentima nazvan πρᾶσις καὶ ἀγορασία, prema svojoj dvostrukoj prirodi, ili samo πρᾶσις, prigodan je za analizu različitih pravnih pitanja. Istražujući vizantijski tipski dokument πρατήριον ἔγγραφον u radu želimo da istražimo prirodu kupoprodajnog ugovora u tom pravnom sistemu. Diplomatičke formule sadrže podatke o saglasnosti volja ugovornih strana, kao i frazu da je dokument sastavljen „radi sigurnosti”, što dovodi u pitanje formalnost tog pravnog posla. U radu je takođe razmatrana uloga dokumenta u sticanju, odnosno prenosu stvarnog prava, s obzirom na to da je sporno da li sastavljanje i predaja dokumenta impliciraju i te radnje. Metodološki pristup podrazumeva jezičko tumačenje klauzula i tipiziranih diplomatičkih formula u dokumentima, kao i odredaba u pravnim zbirkama, koje dopunjuje komparativno-istorijski metod.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta Union
T2  - Pravni zapisi
T1  - Document Serving the Conclusion of a Contract and Conveyance of a Right: Interweaving of the Roman and Greek Legal Traditions in Byzantine Private Law
T1  - Dokument u službi zaključenja ugovora i prenosa prava: preplitanje rimske i grčke pravne tradicije u vizantijskom privatnom pravu
SP  - 113
EP  - 128
VL  - 13
IS  - 1
DO  - 10.5937/pravzap0-37349
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13258
ER  - 

@article{
author = "Ilić, Tamara",
year = "2022",
abstract = "The purchase contract, often referred to as sale and purchase (πρᾶσις καὶ ἀγορασία) as an illustration of its twofold nature derived from the Roman legal tradition, or simply as sale (πρᾶσις), is suitable for analyzing different legal issues. In light of typical Byzantine document named πρατήριον ἔγγραφον, we aim to define the nature of purchase contract in this medieval legal system. Diplomatic formulae contain data about consensus of contractual parties, as well as the fact that a document was drafted “for security”, which raises the question of solemnity of this contract. The role the deed has is also discussed in the paper, as in some cases it is uncertain whether the composition and delivery of the document also implied the passing of title. Applied methodological approach takes into account the linguistic interpretation of documentary clauses and legal provisions in codes, and relies on comparative-historical method., Kupoprodajni ugovor, u grčkim dokumentima nazvan πρᾶσις καὶ ἀγορασία, prema svojoj dvostrukoj prirodi, ili samo πρᾶσις, prigodan je za analizu različitih pravnih pitanja. Istražujući vizantijski tipski dokument πρατήριον ἔγγραφον u radu želimo da istražimo prirodu kupoprodajnog ugovora u tom pravnom sistemu. Diplomatičke formule sadrže podatke o saglasnosti volja ugovornih strana, kao i frazu da je dokument sastavljen „radi sigurnosti”, što dovodi u pitanje formalnost tog pravnog posla. U radu je takođe razmatrana uloga dokumenta u sticanju, odnosno prenosu stvarnog prava, s obzirom na to da je sporno da li sastavljanje i predaja dokumenta impliciraju i te radnje. Metodološki pristup podrazumeva jezičko tumačenje klauzula i tipiziranih diplomatičkih formula u dokumentima, kao i odredaba u pravnim zbirkama, koje dopunjuje komparativno-istorijski metod.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta Union",
journal = "Pravni zapisi",
title = "Document Serving the Conclusion of a Contract and Conveyance of a Right: Interweaving of the Roman and Greek Legal Traditions in Byzantine Private Law, Dokument u službi zaključenja ugovora i prenosa prava: preplitanje rimske i grčke pravne tradicije u vizantijskom privatnom pravu",
pages = "113-128",
volume = "13",
number = "1",
doi = "10.5937/pravzap0-37349",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13258"
}

Ilić, T.. (2022). Document Serving the Conclusion of a Contract and Conveyance of a Right: Interweaving of the Roman and Greek Legal Traditions in Byzantine Private Law. in Pravni zapisi
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta Union., 13(1), 113-128.
https://doi.org/10.5937/pravzap0-37349
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13258

Ilić T. Document Serving the Conclusion of a Contract and Conveyance of a Right: Interweaving of the Roman and Greek Legal Traditions in Byzantine Private Law. in Pravni zapisi. 2022;13(1):113-128.
doi:10.5937/pravzap0-37349
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13258 .

Ilić, Tamara, "Document Serving the Conclusion of a Contract and Conveyance of a Right: Interweaving of the Roman and Greek Legal Traditions in Byzantine Private Law" in Pravni zapisi, 13, no. 1 (2022):113-128,
https://doi.org/10.5937/pravzap0-37349 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13258 .

TY  - JOUR
AU  - Илић, Тамара
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11882
AB  - Током V и VI века мењају се надлежности дефенсора цивитатиса (грч. синдик, екдик), сходно друштвено-политичком контексту. Након владавине цара Јустинијана I улога дефенсора се смањује, а утицај епископа у правним питањима јача. Вероватна последица тог процеса је
нестанак екдика – дефенсора са подручја управе и судства, који се до годио, како се традиционално сматра, током VI и VII века.
Закључци до којих се у раду дошло сведоче у прилог тези да су се екди ци у Источном римском царству задржали све до VIII, а могуће и IX века.  У неким крајевима Царства тај процес је био продужен и до X века, што је доказано ранијим проналасцима печата Херсона.
У раду су коришћени метод језичког тумачења средњовизантијских правних збирки и историјско-компаративни метод, којим су се препо знавале грчке позајмице старијских римских одредаба.
AB  - During the 5th and 6th centuries a significant change occurred in the  
nature of defensor civitatis, in line with the social and political context. 
After the reign of Emperor Justinian I, the competences of the defensor 
decreased. In cities, bishops took over tasks previously carried out by the 
defensores, a probable consequence being the disappearance of ekdikoi 
from administration and civil law, believed to have occurred in the 6th and 
7th centuries.
The conclusions of this study support the thesis that the ekdikoi functioned 
in the Eastern Roman Empire as late as in the 8th century, and in some forms 
until the 9th century. In some parts of the Empire the ekdikoi acted until the 
early 10th century, which was proven by the discovery of the Cherson seals.
The methods used are linguistic interpretation of middle-Byzantine 
legal codes and comparative-historical method based on identification of 
Byzantine adoptions of Roman provisions
PB  - Београд : Правни факултет Универзитета у Београду
T2  - Анали Правног факултета у Београду / Annals FLB Belgrade Law Review
T1  - Еkdikos (Defensor Civitatis) in Roman Empire and Byzantium / Екдик (дефенсор цивитатис) у Римском царству и Византији
SP  - 601
EP  - 622
VL  - 63
IS  - 3
DO  - 10.51204/Anali_PFBU_21304A
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11882
ER  - 

@article{
author = "Илић, Тамара",
year = "2021",
abstract = "Током V и VI века мењају се надлежности дефенсора цивитатиса (грч. синдик, екдик), сходно друштвено-политичком контексту. Након владавине цара Јустинијана I улога дефенсора се смањује, а утицај епископа у правним питањима јача. Вероватна последица тог процеса је
нестанак екдика – дефенсора са подручја управе и судства, који се до годио, како се традиционално сматра, током VI и VII века.
Закључци до којих се у раду дошло сведоче у прилог тези да су се екди ци у Источном римском царству задржали све до VIII, а могуће и IX века.  У неким крајевима Царства тај процес је био продужен и до X века, што је доказано ранијим проналасцима печата Херсона.
У раду су коришћени метод језичког тумачења средњовизантијских правних збирки и историјско-компаративни метод, којим су се препо знавале грчке позајмице старијских римских одредаба., During the 5th and 6th centuries a significant change occurred in the  
nature of defensor civitatis, in line with the social and political context. 
After the reign of Emperor Justinian I, the competences of the defensor 
decreased. In cities, bishops took over tasks previously carried out by the 
defensores, a probable consequence being the disappearance of ekdikoi 
from administration and civil law, believed to have occurred in the 6th and 
7th centuries.
The conclusions of this study support the thesis that the ekdikoi functioned 
in the Eastern Roman Empire as late as in the 8th century, and in some forms 
until the 9th century. In some parts of the Empire the ekdikoi acted until the 
early 10th century, which was proven by the discovery of the Cherson seals.
The methods used are linguistic interpretation of middle-Byzantine 
legal codes and comparative-historical method based on identification of 
Byzantine adoptions of Roman provisions",
publisher = "Београд : Правни факултет Универзитета у Београду",
journal = "Анали Правног факултета у Београду / Annals FLB Belgrade Law Review",
title = "Еkdikos (Defensor Civitatis) in Roman Empire and Byzantium / Екдик (дефенсор цивитатис) у Римском царству и Византији",
pages = "601-622",
volume = "63",
number = "3",
doi = "10.51204/Anali_PFBU_21304A",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11882"
}

Илић, Т.. (2021). Еkdikos (Defensor Civitatis) in Roman Empire and Byzantium / Екдик (дефенсор цивитатис) у Римском царству и Византији. in Анали Правног факултета у Београду / Annals FLB Belgrade Law Review
Београд : Правни факултет Универзитета у Београду., 63(3), 601-622.
https://doi.org/10.51204/Anali_PFBU_21304A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11882

Илић Т. Еkdikos (Defensor Civitatis) in Roman Empire and Byzantium / Екдик (дефенсор цивитатис) у Римском царству и Византији. in Анали Правног факултета у Београду / Annals FLB Belgrade Law Review. 2021;63(3):601-622.
doi:10.51204/Anali_PFBU_21304A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11882 .

Илић, Тамара, "Еkdikos (Defensor Civitatis) in Roman Empire and Byzantium / Екдик (дефенсор цивитатис) у Римском царству и Византији" in Анали Правног факултета у Београду / Annals FLB Belgrade Law Review, 63, no. 3 (2021):601-622,
https://doi.org/10.51204/Anali_PFBU_21304A .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11882 .

TY  - CHAP
AU  - Илић, Тамара
AU  - Шијаковић, Јована
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10048
AB  - У раду је најпре представљена (1) садржина писма и сродна разматрања старијих
утицајних писаца на тему ропства, која су блиска Евстатијевoм излагању. Затим
је дат приказ (2) општег правно-историјског контекста ослобађања робова.
Расветљава се и (3) улога и историјат екдикиона, као тела коме је упућено писмо.
Напослетку се разматрају (4) дипломатичке особине и општи карактер документа.
Анализа узима у обзир својства епистолографског корпуса коме је писмо придружено,
сачувана сродна правна документа и ауторову правну писменост у светлу његовог
искуства у обављању писарских послова при црквеној судској администрацији.
PB  - Београд : Правни факултет Универзитета Унион у Београду
PB  - Београд : ЈП „Службени гласник“
T2  - ΝΟΜΟΦΥΛΑΞ Зборник радова у част Срђана Шаркића / NOMOPHYLAX Collection of papers in honor of Srđan Šarkić
T1  - Писмо Св. Евстатија Солунског о ослобађању робова / The Letter of St. Eustathios of Thessalonike concerning Manumission of Slaves
SP  - 128
SP  - 165
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10048
ER  - 

@inbook{
author = "Илић, Тамара and Шијаковић, Јована",
year = "2020",
abstract = "У раду је најпре представљена (1) садржина писма и сродна разматрања старијих
утицајних писаца на тему ропства, која су блиска Евстатијевoм излагању. Затим
је дат приказ (2) општег правно-историјског контекста ослобађања робова.
Расветљава се и (3) улога и историјат екдикиона, као тела коме је упућено писмо.
Напослетку се разматрају (4) дипломатичке особине и општи карактер документа.
Анализа узима у обзир својства епистолографског корпуса коме је писмо придружено,
сачувана сродна правна документа и ауторову правну писменост у светлу његовог
искуства у обављању писарских послова при црквеној судској администрацији.",
publisher = "Београд : Правни факултет Универзитета Унион у Београду, Београд : ЈП „Службени гласник“",
journal = "ΝΟΜΟΦΥΛΑΞ Зборник радова у част Срђана Шаркића / NOMOPHYLAX Collection of papers in honor of Srđan Šarkić",
booktitle = "Писмо Св. Евстатија Солунског о ослобађању робова / The Letter of St. Eustathios of Thessalonike concerning Manumission of Slaves",
pages = "128-165",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10048"
}

Илић, Т.,& Шијаковић, Ј.. (2020). Писмо Св. Евстатија Солунског о ослобађању робова / The Letter of St. Eustathios of Thessalonike concerning Manumission of Slaves. in ΝΟΜΟΦΥΛΑΞ Зборник радова у част Срђана Шаркића / NOMOPHYLAX Collection of papers in honor of Srđan Šarkić
Београд : Правни факултет Универзитета Унион у Београду., 128.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10048

Илић Т, Шијаковић Ј. Писмо Св. Евстатија Солунског о ослобађању робова / The Letter of St. Eustathios of Thessalonike concerning Manumission of Slaves. in ΝΟΜΟΦΥΛΑΞ Зборник радова у част Срђана Шаркића / NOMOPHYLAX Collection of papers in honor of Srđan Šarkić. 2020;:128.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10048 .

Илић, Тамара, Шијаковић, Јована, "Писмо Св. Евстатија Солунског о ослобађању робова / The Letter of St. Eustathios of Thessalonike concerning Manumission of Slaves" in ΝΟΜΟΦΥΛΑΞ Зборник радова у част Срђана Шаркића / NOMOPHYLAX Collection of papers in honor of Srđan Šarkić (2020):128,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10048 .

TY  - CHAP
AU  - Илић, Тамара
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10055
AB  - Acts of bequeathing, well-documented in Byzantine law, likewise other Medieval legal systems, provide a handful of information for researchers. One specific archive which beside public acts encompasses a multitude of private document, a multitude of private documents, was connected to the Monastery of Saint John the Forerunner, located at the Mt Menoikio, outside the city of Serres. Legal historians perusing those documents look for legal institutes rooted in classical Roman law, only to find that their purpose has been drastically changed throughout the time. Testamentum (will) and, especially, the other deeds of bequeathing show specific nature, whose main aspects are religious life and piety. In these terms, by reading about testator’s life and his aims for the future time, we also encounter an important personal message, addressed not only to his legal heirs, but also to a wider audience.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Гласови и слике : облици комуникације на средњевековном Балкану (IV-XVI век) / Voices and Images : modes of communication in the medieval Balkans (IVth-XVIth centuries)
T1  - Завештања из архивa Манастира Светог Јована Продрома на Меникејској гори, код Сера (од краја XIII до средине XIV века)
T1  - Bequests of the Archive of the Saint John Prodromos Monastery on Mount Menoikeion, near Serres (from the late 13th to mid–14th century)
SP  - 223
EP  - 242
VL  - 48
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10055
ER  - 

@inbook{
author = "Илић, Тамара",
year = "2020",
abstract = "Acts of bequeathing, well-documented in Byzantine law, likewise other Medieval legal systems, provide a handful of information for researchers. One specific archive which beside public acts encompasses a multitude of private document, a multitude of private documents, was connected to the Monastery of Saint John the Forerunner, located at the Mt Menoikio, outside the city of Serres. Legal historians perusing those documents look for legal institutes rooted in classical Roman law, only to find that their purpose has been drastically changed throughout the time. Testamentum (will) and, especially, the other deeds of bequeathing show specific nature, whose main aspects are religious life and piety. In these terms, by reading about testator’s life and his aims for the future time, we also encounter an important personal message, addressed not only to his legal heirs, but also to a wider audience.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Гласови и слике : облици комуникације на средњевековном Балкану (IV-XVI век) / Voices and Images : modes of communication in the medieval Balkans (IVth-XVIth centuries)",
booktitle = "Завештања из архивa Манастира Светог Јована Продрома на Меникејској гори, код Сера (од краја XIII до средине XIV века), Bequests of the Archive of the Saint John Prodromos Monastery on Mount Menoikeion, near Serres (from the late 13th to mid–14th century)",
pages = "223-242",
volume = "48",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10055"
}

Илић, Т.. (2020). Завештања из архивa Манастира Светог Јована Продрома на Меникејској гори, код Сера (од краја XIII до средине XIV века). in Гласови и слике : облици комуникације на средњевековном Балкану (IV-XVI век) / Voices and Images : modes of communication in the medieval Balkans (IVth-XVIth centuries)
Београд : Византолошки институт САНУ., 48, 223-242.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10055

Илић Т. Завештања из архивa Манастира Светог Јована Продрома на Меникејској гори, код Сера (од краја XIII до средине XIV века). in Гласови и слике : облици комуникације на средњевековном Балкану (IV-XVI век) / Voices and Images : modes of communication in the medieval Balkans (IVth-XVIth centuries). 2020;48:223-242.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10055 .

Илић, Тамара, "Завештања из архивa Манастира Светог Јована Продрома на Меникејској гори, код Сера (од краја XIII до средине XIV века)" in Гласови и слике : облици комуникације на средњевековном Балкану (IV-XVI век) / Voices and Images : modes of communication in the medieval Balkans (IVth-XVIth centuries), 48 (2020):223-242,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10055 .

TY  - CHAP
AU  - Матовић, Тамара
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12707
AB  - У средишту пажње су завештања из светогорских архива из временског распона од четири века. Најстарији документ потиче из 1036, а најмлађи из 1445. године.
AB  - The focus is on bequests from the Mount Athos archives from a time span of four centuries. The earliest document dates from 1036 and the latest from 1445.
PB  - Београд : Друштво пријатеља Свете Горе Атонске
PB  - Београд : Задужбина Светог манастира Хиландара
T2  - Десета казивања о Светој гори
T1  - Значај завештања сачуваних у светoгорским архивама за историју права
SP  - 41
EP  - 59
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12707
ER  - 

@inbook{
author = "Матовић, Тамара",
year = "2019",
abstract = "У средишту пажње су завештања из светогорских архива из временског распона од четири века. Најстарији документ потиче из 1036, а најмлађи из 1445. године., The focus is on bequests from the Mount Athos archives from a time span of four centuries. The earliest document dates from 1036 and the latest from 1445.",
publisher = "Београд : Друштво пријатеља Свете Горе Атонске, Београд : Задужбина Светог манастира Хиландара",
journal = "Десета казивања о Светој гори",
booktitle = "Значај завештања сачуваних у светoгорским архивама за историју права",
pages = "41-59",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12707"
}

Матовић, Т.. (2019). Значај завештања сачуваних у светoгорским архивама за историју права. in Десета казивања о Светој гори
Београд : Друштво пријатеља Свете Горе Атонске., 41-59.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12707

Матовић Т. Значај завештања сачуваних у светoгорским архивама за историју права. in Десета казивања о Светој гори. 2019;:41-59.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12707 .

Матовић, Тамара, "Значај завештања сачуваних у светoгорским архивама за историју права" in Десета казивања о Светој гори (2019):41-59,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12707 .

TY  - CHAP
AU  - Matović, Tamara
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12705
AB  - The sources on Serbian medieval law show a lack of wills. Some information on testamentary inheriting is found in the Nomocanon of St. Sava, which systematically replicates the legal provisions of the Procheiros nomos from the Middle Byzantine period. Two unusual features are noteworthy. The first concerns the fact that Dušan’s Code fails to regulate the institution of testament, while the accompanying sources give it no more than a passing mention. On the other hand, the few surviving testaments written in the Cyrillic script and the Serbian recension of Old Church Slavonic date precisely from the period of Emperor Dušan, i.e. from the first half of the fourteenth century. From the end of the twelfth century the influence of Byzantine written law began to spread in medieval Serbia, supplementing and transforming the previous system of customary law. The legal regulations that the old Serbs inherited from the Byzantines reveal that they were sometimes outdated and dichotomous. Old Serbian laws on testamentary bequeathal of property were shaped in the interplay of current Slavic customary law and largely obsolete Byzantine written law.
PB  - Leuven / Paris / Bristol : Peeters
T2  - Ius commune graeco-romanum: Essays in Honour of Prof. Dr. Laurent Waelkens
T1  - Bequeathing in Medieval Serbian Law
SP  - 129
EP  - 137
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12705
ER  - 

@inbook{
author = "Matović, Tamara",
year = "2019",
abstract = "The sources on Serbian medieval law show a lack of wills. Some information on testamentary inheriting is found in the Nomocanon of St. Sava, which systematically replicates the legal provisions of the Procheiros nomos from the Middle Byzantine period. Two unusual features are noteworthy. The first concerns the fact that Dušan’s Code fails to regulate the institution of testament, while the accompanying sources give it no more than a passing mention. On the other hand, the few surviving testaments written in the Cyrillic script and the Serbian recension of Old Church Slavonic date precisely from the period of Emperor Dušan, i.e. from the first half of the fourteenth century. From the end of the twelfth century the influence of Byzantine written law began to spread in medieval Serbia, supplementing and transforming the previous system of customary law. The legal regulations that the old Serbs inherited from the Byzantines reveal that they were sometimes outdated and dichotomous. Old Serbian laws on testamentary bequeathal of property were shaped in the interplay of current Slavic customary law and largely obsolete Byzantine written law.",
publisher = "Leuven / Paris / Bristol : Peeters",
journal = "Ius commune graeco-romanum: Essays in Honour of Prof. Dr. Laurent Waelkens",
booktitle = "Bequeathing in Medieval Serbian Law",
pages = "129-137",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12705"
}

Matović, T.. (2019). Bequeathing in Medieval Serbian Law. in Ius commune graeco-romanum: Essays in Honour of Prof. Dr. Laurent Waelkens
Leuven / Paris / Bristol : Peeters., 129-137.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12705

Matović T. Bequeathing in Medieval Serbian Law. in Ius commune graeco-romanum: Essays in Honour of Prof. Dr. Laurent Waelkens. 2019;:129-137.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12705 .

Matović, Tamara, "Bequeathing in Medieval Serbian Law" in Ius commune graeco-romanum: Essays in Honour of Prof. Dr. Laurent Waelkens (2019):129-137,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12705 .

TY  - CHAP
AU  - Шаркић, Срђан
AU  - Матовић, Тамара
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13834
AB  - Scholars assume that the formation of the judicial system in the Serbian medieval state was the result of the same sources in the formal sense - the same events and circumstances - that were experienced in other legal systems but recorded much earlier in their cases than in Serbian law. The main outlines of the earliest situation in the realms of the Serbian župans and later kings are mostly inferred from historical interpretations of the clauses contained in Dušan's Code, which mentions practices such as „samosud” and „odboj.” The practice of powerful ar­med lords dispensing justice on their own accord was already strictly forbidden at the time that Serbian legal sources were written. Following the model of the more developed neighbor - the Byzantine Empire, the state began to interfere in the payment of sanctions shaped in cu­stomary law, and as early as King Milutin's time the sanction of „vraida” for the crime of homi­cide/murder was already paid to the state. At the time of the promulgation of Dušan's Code, legal actions had already acquired the features of public law, with some remnants of old customary procedures. The charter of the Serbian king to the citizens of Ragusa (Dubrovnik), issued a century earlier, shows that the execution of rulings lay firmly in the hands of public authorities, and was determined based on the personal principle - the individual's place of origin, in line with the peculiar character of these documents. Combining information contained in Dušan's Code and charters issued by the nobility, we were able to shed some light on the nature of what seems to have been the regular court pro­cedure, as well as the direct punishment enacted by bypassing this procedure, which has been dubbed the 'abbreviated (fast-track) procedure' in medieval Serbian law. The execution of court rulings is directly evidenced in procedural institutes stipulated in Dušan's Code. An official called „pristav” had multiple procedural roles, including his promi­nent involvement in the action of „izdava” or, in modern terms, the form of execution (of both the contract and the ruling). The private aspect of justice and the court procedure in general is also apparent in the engagement of groups called 'sokalnici' (servants) and 'otroci' (serfs) in the execution of judgments.
AB  - Извори који доносе вести о извршењу пресуда у српском средњовековном праву подложни су правноисторијској анализи. Њихова природа, ипак, не пружа увид у сваки појединачни чинилац извршног поступка, већ у поједине сегменте и учеснике. Циљ овог рада је издвајање тема које су у средишту извршног поступка у средњовековној Србији или блиско повезане са извршењем. У односу на модерно право, ту се проналазе и неки неуобичајени феномени.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta Union
PB  - Beograd : Javno preduzeće Službeni glasnik
T2  - Četrdeset godina izvršnog zakonodavstva u građanskim postupcima
T1  - О извршењу пресуда у средњовековном српском праву
T1  - On the Execution of Rulings in Serbian Medieval Law
SP  - 7
EP  - 18
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13834
ER  - 

@inbook{
author = "Шаркић, Срђан and Матовић, Тамара",
year = "2018",
abstract = "Scholars assume that the formation of the judicial system in the Serbian medieval state was the result of the same sources in the formal sense - the same events and circumstances - that were experienced in other legal systems but recorded much earlier in their cases than in Serbian law. The main outlines of the earliest situation in the realms of the Serbian župans and later kings are mostly inferred from historical interpretations of the clauses contained in Dušan's Code, which mentions practices such as „samosud” and „odboj.” The practice of powerful ar­med lords dispensing justice on their own accord was already strictly forbidden at the time that Serbian legal sources were written. Following the model of the more developed neighbor - the Byzantine Empire, the state began to interfere in the payment of sanctions shaped in cu­stomary law, and as early as King Milutin's time the sanction of „vraida” for the crime of homi­cide/murder was already paid to the state. At the time of the promulgation of Dušan's Code, legal actions had already acquired the features of public law, with some remnants of old customary procedures. The charter of the Serbian king to the citizens of Ragusa (Dubrovnik), issued a century earlier, shows that the execution of rulings lay firmly in the hands of public authorities, and was determined based on the personal principle - the individual's place of origin, in line with the peculiar character of these documents. Combining information contained in Dušan's Code and charters issued by the nobility, we were able to shed some light on the nature of what seems to have been the regular court pro­cedure, as well as the direct punishment enacted by bypassing this procedure, which has been dubbed the 'abbreviated (fast-track) procedure' in medieval Serbian law. The execution of court rulings is directly evidenced in procedural institutes stipulated in Dušan's Code. An official called „pristav” had multiple procedural roles, including his promi­nent involvement in the action of „izdava” or, in modern terms, the form of execution (of both the contract and the ruling). The private aspect of justice and the court procedure in general is also apparent in the engagement of groups called 'sokalnici' (servants) and 'otroci' (serfs) in the execution of judgments., Извори који доносе вести о извршењу пресуда у српском средњовековном праву подложни су правноисторијској анализи. Њихова природа, ипак, не пружа увид у сваки појединачни чинилац извршног поступка, већ у поједине сегменте и учеснике. Циљ овог рада је издвајање тема које су у средишту извршног поступка у средњовековној Србији или блиско повезане са извршењем. У односу на модерно право, ту се проналазе и неки неуобичајени феномени.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd : Javno preduzeće Službeni glasnik",
journal = "Četrdeset godina izvršnog zakonodavstva u građanskim postupcima",
booktitle = "О извршењу пресуда у средњовековном српском праву, On the Execution of Rulings in Serbian Medieval Law",
pages = "7-18",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13834"
}

Шаркић, С.,& Матовић, Т.. (2018). О извршењу пресуда у средњовековном српском праву. in Četrdeset godina izvršnog zakonodavstva u građanskim postupcima
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta Union., 7-18.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13834

Шаркић С, Матовић Т. О извршењу пресуда у средњовековном српском праву. in Četrdeset godina izvršnog zakonodavstva u građanskim postupcima. 2018;:7-18.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13834 .

Шаркић, Срђан, Матовић, Тамара, "О извршењу пресуда у средњовековном српском праву" in Četrdeset godina izvršnog zakonodavstva u građanskim postupcima (2018):7-18,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13834 .

TY  - JOUR
AU  - Матовић, Тамара
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11567
AB  - У раду се истражују тестаментарне супституције, чији се описи појављују у ви-
зантијским правним изворима, у потпуности према традицији римског права. Осим
што није често предмет научног интересовања, разјашњaвање тестаментарних суп-
ституција може да допринесе бољем разумевању одређених одредаба византијских
правних збирки, како државних тако и приватних, али и српских средњовековних
правних споменика – тзв. Закона градског и старосрпског превода Синтагме Матије
Властара, у којима се оне појављују.
AB  - Testamentary substitutions are the subject of this article. The issue has not been fairly
highlighted in the field of Byzantine studies. Definitions of this legal institute are frequent
in the Byzantine legal sources, and are based on the Roman legal tradition; yet, they are
sporadic, particularly in the younger codes. Researching on them could lead to better understanding of different legal stipulations, the ones found in the official and private legal codes.
From there, definitions of various testametary substitutions were translated and adopted in
medieval Serbian sources – “Zakon gradski“, translation of Byzantine legal code Prochiron
Nomos within the Nomocanon of Saint Sava, and the Old Serbian translation of Syntagma
of Matthew Blastares.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института 55
T1  - Одређивање наследниковог наследника и породични фидеикомис у византијским изворима / Appointing the heir’s heir and family trust (fideicommissum) in Byzantine legal sources
SP  - 201
EP  - 214
VL  - 55
DO  - 10.2298/ZRVI1855201M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11567
ER  - 

@article{
author = "Матовић, Тамара",
year = "2018",
abstract = "У раду се истражују тестаментарне супституције, чији се описи појављују у ви-
зантијским правним изворима, у потпуности према традицији римског права. Осим
што није често предмет научног интересовања, разјашњaвање тестаментарних суп-
ституција може да допринесе бољем разумевању одређених одредаба византијских
правних збирки, како државних тако и приватних, али и српских средњовековних
правних споменика – тзв. Закона градског и старосрпског превода Синтагме Матије
Властара, у којима се оне појављују., Testamentary substitutions are the subject of this article. The issue has not been fairly
highlighted in the field of Byzantine studies. Definitions of this legal institute are frequent
in the Byzantine legal sources, and are based on the Roman legal tradition; yet, they are
sporadic, particularly in the younger codes. Researching on them could lead to better understanding of different legal stipulations, the ones found in the official and private legal codes.
From there, definitions of various testametary substitutions were translated and adopted in
medieval Serbian sources – “Zakon gradski“, translation of Byzantine legal code Prochiron
Nomos within the Nomocanon of Saint Sava, and the Old Serbian translation of Syntagma
of Matthew Blastares.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института 55",
title = "Одређивање наследниковог наследника и породични фидеикомис у византијским изворима / Appointing the heir’s heir and family trust (fideicommissum) in Byzantine legal sources",
pages = "201-214",
volume = "55",
doi = "10.2298/ZRVI1855201M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11567"
}

Матовић, Т.. (2018). Одређивање наследниковог наследника и породични фидеикомис у византијским изворима / Appointing the heir’s heir and family trust (fideicommissum) in Byzantine legal sources. in Зборник радова Византолошког института 55
Београд : Византолошки институт САНУ., 55, 201-214.
https://doi.org/10.2298/ZRVI1855201M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11567

Матовић Т. Одређивање наследниковог наследника и породични фидеикомис у византијским изворима / Appointing the heir’s heir and family trust (fideicommissum) in Byzantine legal sources. in Зборник радова Византолошког института 55. 2018;55:201-214.
doi:10.2298/ZRVI1855201M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11567 .

Матовић, Тамара, "Одређивање наследниковог наследника и породични фидеикомис у византијским изворима / Appointing the heir’s heir and family trust (fideicommissum) in Byzantine legal sources" in Зборник радова Византолошког института 55, 55 (2018):201-214,
https://doi.org/10.2298/ZRVI1855201M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11567 .

TY  - CHAP
AU  - Матовић, Тамара
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12313
AB  - У раду се истражују појава црквених достојанственика у неколико приватноправних докумената. Реч је о уговорима и тестаментима који су настали у систему који се у литератури наjчешће наводи као „црквени нотаријат”. 
У приватноправним актима појављује се неколико уобичајених достојантвеника, посвећених познатом кругу послова, које је А. Соловјев представио у истраживању „Судије и суд по градовима Душанове државе” (Гласник Скопског научног друштва 7–8/1930), истражујући на основу тада доступних извора и научног апарата. Тај напор значајно је допунила М. Живојиновић („Судство у грчким областима српског царства”, ЗРВИ 10/1967) радом заснованим претежно на изворној грађи серске митрополије.
У овој студији прати се вишеструко деловање црквених достојанственика у пословима приватног права у XIV веку, у црквеним средиштима организованим за време византијске власти. У настанку документа, али могуће и сâмог правног посла, чланови клира имају разноврсне улоге. Изворни подаци, пак, допуштају расправу о неколико конкретних и повезаних питања: покре тање поступка састављања документа, тумачење правних установа, прове ра текста и правописа, јемчење о садржини и другим релевантним чињеницама. Посебна радња обухвата „потврду” једног приватноправног документа и његову „објаву” црквеним архонтима. Правна природа те две радње је загонетна, али подсећа на неке познате процедуре.
AB  - The article deals with Greek church officers, archontes and klērιkoi, whо somehow 
participated in contracts and wills of Byzantine private law. The system referred to as 
the ecclesiastic notary, well-known in the Middle ages, had its own characteristics in 
Byzantium. In scope of many great studies of A. Solovjev in connection to this subject, 
we have chosen to highlight one, published in 1936, in which the author presents 
definitions of church dignities and offices, researching on the acts conserved in the 
Mount Athos monasteries. Those documents, of course, were published at the time 
Solovjev perused them. Today, however, by virtue of the Parisian series Archives de 
l’Athos, great number of those private documents have been published with corrections 
and explanations, and also with the indices, which makes them more approachable.
PB  - Београд : Правни факултет Универзитета  у Београду
T2  - 125 година од рођења Александра Васиљевича Соловјева
T1  - Грчки црквени достојанственици у пословима приватног права (XIV век) / Greek Clergymen and Their Tasks in Various  Legal Deeds
SP  - 121
EP  - 137
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12313
ER  - 

@inbook{
author = "Матовић, Тамара",
year = "2017",
abstract = "У раду се истражују појава црквених достојанственика у неколико приватноправних докумената. Реч је о уговорима и тестаментима који су настали у систему који се у литератури наjчешће наводи као „црквени нотаријат”. 
У приватноправним актима појављује се неколико уобичајених достојантвеника, посвећених познатом кругу послова, које је А. Соловјев представио у истраживању „Судије и суд по градовима Душанове државе” (Гласник Скопског научног друштва 7–8/1930), истражујући на основу тада доступних извора и научног апарата. Тај напор значајно је допунила М. Живојиновић („Судство у грчким областима српског царства”, ЗРВИ 10/1967) радом заснованим претежно на изворној грађи серске митрополије.
У овој студији прати се вишеструко деловање црквених достојанственика у пословима приватног права у XIV веку, у црквеним средиштима организованим за време византијске власти. У настанку документа, али могуће и сâмог правног посла, чланови клира имају разноврсне улоге. Изворни подаци, пак, допуштају расправу о неколико конкретних и повезаних питања: покре тање поступка састављања документа, тумачење правних установа, прове ра текста и правописа, јемчење о садржини и другим релевантним чињеницама. Посебна радња обухвата „потврду” једног приватноправног документа и његову „објаву” црквеним архонтима. Правна природа те две радње је загонетна, али подсећа на неке познате процедуре., The article deals with Greek church officers, archontes and klērιkoi, whо somehow 
participated in contracts and wills of Byzantine private law. The system referred to as 
the ecclesiastic notary, well-known in the Middle ages, had its own characteristics in 
Byzantium. In scope of many great studies of A. Solovjev in connection to this subject, 
we have chosen to highlight one, published in 1936, in which the author presents 
definitions of church dignities and offices, researching on the acts conserved in the 
Mount Athos monasteries. Those documents, of course, were published at the time 
Solovjev perused them. Today, however, by virtue of the Parisian series Archives de 
l’Athos, great number of those private documents have been published with corrections 
and explanations, and also with the indices, which makes them more approachable.",
publisher = "Београд : Правни факултет Универзитета  у Београду",
journal = "125 година од рођења Александра Васиљевича Соловјева",
booktitle = "Грчки црквени достојанственици у пословима приватног права (XIV век) / Greek Clergymen and Their Tasks in Various  Legal Deeds",
pages = "121-137",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12313"
}

Матовић, Т.. (2017). Грчки црквени достојанственици у пословима приватног права (XIV век) / Greek Clergymen and Their Tasks in Various  Legal Deeds. in 125 година од рођења Александра Васиљевича Соловјева
Београд : Правни факултет Универзитета  у Београду., 121-137.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12313

Матовић Т. Грчки црквени достојанственици у пословима приватног права (XIV век) / Greek Clergymen and Their Tasks in Various  Legal Deeds. in 125 година од рођења Александра Васиљевича Соловјева. 2017;:121-137.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12313 .

Матовић, Тамара, "Грчки црквени достојанственици у пословима приватног права (XIV век) / Greek Clergymen and Their Tasks in Various  Legal Deeds" in 125 година од рођења Александра Васиљевича Соловјева (2017):121-137,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12313 .

TY  - JOUR
AU  - Matović, Tamara
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12364
AB  - Byzantine, Graeco-Roman, law is the organic continuation of Roman law. However, the legal system
itself, and many legal institutions in it, had gone through certain evolution. In this article, by researching Greek acts
conserved in various monastic arhives, and confronting them with stipulations in the Byzantine law codes, we
question the issues of consensuality of a contract, form of a legal deed, and acquisation of a real right in Byzantine
private law. The nature of contracts in Byzantine law has not been sufficiently studied. Richful theoretical studies
had been written in regards to the contract of purchase in Roman and Justinians law, however various and sometimes
confronting information from the later Greek codes did not give definite answers to this question. Byzantine
codices on this theme encompass already familiar stipulations and legal institutes. The attention of the lawgiver
was on the notary system, on the mechanism which produced a written instrument. We believe that the issue of
the παρÜδοσις διE dγγρÜφου was not sufficiently highlighted in the field of Byzantine studies mostly due to the lack
of information in the sources. However, when regarding the Athonite documents, it can be seen that the formulae
describing the act of law transfer could be concidered as a relevant material to comment on this legal institute.
AB  - Византийское право фактически является продолжением римского права. Тем не менее,
правовая система, а также отдельные юридические институты в ее рамках, прошли определенный путь раз вития. В настоящей работе в центре внимания находятся вопросы о консенсуальности договора, о форме
правового дела, а также о приобретении вещного права в византийском праве. К исследованию привлекают ся документы, сохранившиеся в монастырских архивах, а также на другие правовые памятники. Природа
договора в византийском праве редко являлась предметом научного изучения. Несмотря на многочислен ные исследования о договоре купли-продажи в римском праве и в праве Юстиниана, вопрос остается открытым вследствие противоречивых сведений более поздних византийских правовых сводов. Они содержат изве стные правовые положения и сведения о юридических институтах. Внимание законодателя было уделено
нотариальной системе, механизму создания документа. Проблема παρÜδοσις δéÒ dγγρÜφου также недостаточ но изучена в восточно-римском праве, вероятно ввиду недостатка подлинных сведений. Между тем, афонс кие документы содержат дипломатические формулы, описывающие акт переноса права, который можно
считать релевантным при рассмотрении этого вопроса.
PB  - Volgograd State University
T2  - Science Journal of Volgograd State University. History. Area Studies. International Relations / Вестник Волгоградского государственного университета. Серия 4, История. Регионоведение. Международные отношения
T1  - Diverse Legal Significance of a Document in Byzantine Private Law / К вопросу о разнице правового значения документа в византийском частном праве
VL  - 22
IS  - 5
DO  - 10.15688/jvolsu4.2017.5.12
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12364
ER  - 

@article{
author = "Matović, Tamara",
year = "2017",
abstract = "Byzantine, Graeco-Roman, law is the organic continuation of Roman law. However, the legal system
itself, and many legal institutions in it, had gone through certain evolution. In this article, by researching Greek acts
conserved in various monastic arhives, and confronting them with stipulations in the Byzantine law codes, we
question the issues of consensuality of a contract, form of a legal deed, and acquisation of a real right in Byzantine
private law. The nature of contracts in Byzantine law has not been sufficiently studied. Richful theoretical studies
had been written in regards to the contract of purchase in Roman and Justinians law, however various and sometimes
confronting information from the later Greek codes did not give definite answers to this question. Byzantine
codices on this theme encompass already familiar stipulations and legal institutes. The attention of the lawgiver
was on the notary system, on the mechanism which produced a written instrument. We believe that the issue of
the παρÜδοσις διE dγγρÜφου was not sufficiently highlighted in the field of Byzantine studies mostly due to the lack
of information in the sources. However, when regarding the Athonite documents, it can be seen that the formulae
describing the act of law transfer could be concidered as a relevant material to comment on this legal institute., Византийское право фактически является продолжением римского права. Тем не менее,
правовая система, а также отдельные юридические институты в ее рамках, прошли определенный путь раз вития. В настоящей работе в центре внимания находятся вопросы о консенсуальности договора, о форме
правового дела, а также о приобретении вещного права в византийском праве. К исследованию привлекают ся документы, сохранившиеся в монастырских архивах, а также на другие правовые памятники. Природа
договора в византийском праве редко являлась предметом научного изучения. Несмотря на многочислен ные исследования о договоре купли-продажи в римском праве и в праве Юстиниана, вопрос остается открытым вследствие противоречивых сведений более поздних византийских правовых сводов. Они содержат изве стные правовые положения и сведения о юридических институтах. Внимание законодателя было уделено
нотариальной системе, механизму создания документа. Проблема παρÜδοσις δéÒ dγγρÜφου также недостаточ но изучена в восточно-римском праве, вероятно ввиду недостатка подлинных сведений. Между тем, афонс кие документы содержат дипломатические формулы, описывающие акт переноса права, который можно
считать релевантным при рассмотрении этого вопроса.",
publisher = "Volgograd State University",
journal = "Science Journal of Volgograd State University. History. Area Studies. International Relations / Вестник Волгоградского государственного университета. Серия 4, История. Регионоведение. Международные отношения",
title = "Diverse Legal Significance of a Document in Byzantine Private Law / К вопросу о разнице правового значения документа в византийском частном праве",
volume = "22",
number = "5",
doi = "10.15688/jvolsu4.2017.5.12",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12364"
}

Matović, T.. (2017). Diverse Legal Significance of a Document in Byzantine Private Law / К вопросу о разнице правового значения документа в византийском частном праве. in Science Journal of Volgograd State University. History. Area Studies. International Relations / Вестник Волгоградского государственного университета. Серия 4, История. Регионоведение. Международные отношения
Volgograd State University., 22(5).
https://doi.org/10.15688/jvolsu4.2017.5.12
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12364

Matović T. Diverse Legal Significance of a Document in Byzantine Private Law / К вопросу о разнице правового значения документа в византийском частном праве. in Science Journal of Volgograd State University. History. Area Studies. International Relations / Вестник Волгоградского государственного университета. Серия 4, История. Регионоведение. Международные отношения. 2017;22(5).
doi:10.15688/jvolsu4.2017.5.12
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12364 .

Matović, Tamara, "Diverse Legal Significance of a Document in Byzantine Private Law / К вопросу о разнице правового значения документа в византийском частном праве" in Science Journal of Volgograd State University. History. Area Studies. International Relations / Вестник Волгоградского государственного университета. Серия 4, История. Регионоведение. Международные отношения, 22, no. 5 (2017),
https://doi.org/10.15688/jvolsu4.2017.5.12 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12364 .

TY  - THES
AU  - Matović, Tamara M.
PY  - 2017
UR  - http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=6080
UR  - https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:18473/bdef:Content/download
UR  - http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=514709169
UR  - http://nardus.mpn.gov.rs/123456789/10084
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4532
AB  - У раду анализирамо 18 аката сачуваних у архивама светогорских манастира Ватопеда, Ксиропотама, Дохијара, Велике Лавре, Хиландара, Кутлумуша и Пантократора, написаних на грчком језику. Изворни документи, као и њихове оверовљене копије и доцнији преписи, садрже податке о располагањима учињеним mortis causa, измеёу година 1216. и 1445.Документи који садрже карактеристичну реч δηαζήθε само су делимичан доказ о располагањима мотивисаним смрћу, у позној Византији. Уз таква завештања, која су на различите начине прецизирана и одреёена, тако да су у појединим чињеницама у потпуности одвојена од традиције римског права, улогу завештања испуњавају и разноврсни поклони настали у вези са смрћу поклонодавца, попут посмртног поклона и поклона учињеног у очекивању смрти.На уреёивање правних послова mortis causa наилази се упозновизантијскимзбиркама законских прописа, које супретежно казуистичног карактера и неактуелизиране. Из тихразлога, потрага за објашњењима института византијског права у таквим збиркама може довести до тога да они остану до краја неразјашњени и неразумљиви. Са друге стране, подаци из докумената допуњују та сазнања, и на реалистичан начин пружају увид у завештавање. Упореёењем два извора, законских прописа и докумената насталих у правној пракси, постиже се и додатни добитак, па се открива позадина појединих дипломатичких формула, које су, вероватно једном, имале истински правни смисао.Правне установе, већином су наслеёене из римског права, меёутим, мењају своју природу врло рано, под различитим утицајима. Само један од уплива, односи се на утицај канонског права. Са друге стране, римска правна традиција била је непоколебљива, те сеиспољавала, ако не у позитивном законодавству, онда у сазнању које су о њој носили учени људи свог времена – судије, црквени великодостојници и клирици, нотари. Тако2сена посредан начин, у времену када су античка решења неколико пута мењана и напуштана, наилази на подсетнике о некадашњим правилима и процедурама.
AB  - This thesis consists of four parts. In the first part, we have presented sources upon which the analysis rely, subject andaim of research. The second part is dedicated to the roots of the late Byzantine bequests – wills, legacies and endowments, as well as the legal capacity of the endower or testator. Endowers are presented in the next chapter, listed by the time their bequests were given, which is followed by analysis of the each bequestper se. The final, forth part deals with formal and diplomatic characteristics of documents which contain endowments as the express of the last will. Index of the legal terms is enclosed with the thesis.In researching the late Byzantine law, one can find much data about bequests. That is attestedthrough documents which tell about alienation of property done by the cause of death of donor. This was done through various legal instruments, among which legacies certainly are frequent, but also through different contracts, andendowments, especially where the endower is an individual, and the endowed partya monastery.Therefore, sources relevant to our work contain the characteristic term diatheke, diatypōsis or diataxeis, which usually serve to mark a will, and also different types of aphierōtērion gramma, documents that follow endowments. Bequests that we have regarded, described in both types of those documents, were given in the time range of1216 to 1445 A.D., and written in Medieval Greek language. They areconserved in one of the following Athonite monasteries: Vatopedi monastery, Helandariou monastery, Pantokratoros monastery, Koutloumousiou monastery, Great Lavra monastery, Docheiariou monastery and Xēropotamou monastery.Many legal institutes in this subject were inherited directly from Roman law, and we can find regulations concerning them in the Byzantine legal codes. However, the late codes are not the most credible source to look for the actual legal institutes and their function, taking into account their compilatory nature. In that sense, documents are the perfect source to evaluate the4reception of one legal institute, especially when it comes to testamentum, and also legatum, codicilli, fideicommissum, etc.
PB  - Београд : Универзитет у Београду, Правни факултет
T2  - Универзитет у Београду
T1  - Завештања у архивама светогорских манастира (XIII-XV век)
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4532
ER  - 

@phdthesis{
author = "Matović, Tamara M.",
year = "2017",
abstract = "У раду анализирамо 18 аката сачуваних у архивама светогорских манастира Ватопеда, Ксиропотама, Дохијара, Велике Лавре, Хиландара, Кутлумуша и Пантократора, написаних на грчком језику. Изворни документи, као и њихове оверовљене копије и доцнији преписи, садрже податке о располагањима учињеним mortis causa, измеёу година 1216. и 1445.Документи који садрже карактеристичну реч δηαζήθε само су делимичан доказ о располагањима мотивисаним смрћу, у позној Византији. Уз таква завештања, која су на различите начине прецизирана и одреёена, тако да су у појединим чињеницама у потпуности одвојена од традиције римског права, улогу завештања испуњавају и разноврсни поклони настали у вези са смрћу поклонодавца, попут посмртног поклона и поклона учињеног у очекивању смрти.На уреёивање правних послова mortis causa наилази се упозновизантијскимзбиркама законских прописа, које супретежно казуистичног карактера и неактуелизиране. Из тихразлога, потрага за објашњењима института византијског права у таквим збиркама може довести до тога да они остану до краја неразјашњени и неразумљиви. Са друге стране, подаци из докумената допуњују та сазнања, и на реалистичан начин пружају увид у завештавање. Упореёењем два извора, законских прописа и докумената насталих у правној пракси, постиже се и додатни добитак, па се открива позадина појединих дипломатичких формула, које су, вероватно једном, имале истински правни смисао.Правне установе, већином су наслеёене из римског права, меёутим, мењају своју природу врло рано, под различитим утицајима. Само један од уплива, односи се на утицај канонског права. Са друге стране, римска правна традиција била је непоколебљива, те сеиспољавала, ако не у позитивном законодавству, онда у сазнању које су о њој носили учени људи свог времена – судије, црквени великодостојници и клирици, нотари. Тако2сена посредан начин, у времену када су античка решења неколико пута мењана и напуштана, наилази на подсетнике о некадашњим правилима и процедурама., This thesis consists of four parts. In the first part, we have presented sources upon which the analysis rely, subject andaim of research. The second part is dedicated to the roots of the late Byzantine bequests – wills, legacies and endowments, as well as the legal capacity of the endower or testator. Endowers are presented in the next chapter, listed by the time their bequests were given, which is followed by analysis of the each bequestper se. The final, forth part deals with formal and diplomatic characteristics of documents which contain endowments as the express of the last will. Index of the legal terms is enclosed with the thesis.In researching the late Byzantine law, one can find much data about bequests. That is attestedthrough documents which tell about alienation of property done by the cause of death of donor. This was done through various legal instruments, among which legacies certainly are frequent, but also through different contracts, andendowments, especially where the endower is an individual, and the endowed partya monastery.Therefore, sources relevant to our work contain the characteristic term diatheke, diatypōsis or diataxeis, which usually serve to mark a will, and also different types of aphierōtērion gramma, documents that follow endowments. Bequests that we have regarded, described in both types of those documents, were given in the time range of1216 to 1445 A.D., and written in Medieval Greek language. They areconserved in one of the following Athonite monasteries: Vatopedi monastery, Helandariou monastery, Pantokratoros monastery, Koutloumousiou monastery, Great Lavra monastery, Docheiariou monastery and Xēropotamou monastery.Many legal institutes in this subject were inherited directly from Roman law, and we can find regulations concerning them in the Byzantine legal codes. However, the late codes are not the most credible source to look for the actual legal institutes and their function, taking into account their compilatory nature. In that sense, documents are the perfect source to evaluate the4reception of one legal institute, especially when it comes to testamentum, and also legatum, codicilli, fideicommissum, etc.",
publisher = "Београд : Универзитет у Београду, Правни факултет",
journal = "Универзитет у Београду",
title = "Завештања у архивама светогорских манастира (XIII-XV век)",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4532"
}

Matović, T. M.. (2017). Завештања у архивама светогорских манастира (XIII-XV век). in Универзитет у Београду
Београд : Универзитет у Београду, Правни факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4532

Matović TM. Завештања у архивама светогорских манастира (XIII-XV век). in Универзитет у Београду. 2017;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4532 .

Matović, Tamara M., "Завештања у архивама светогорских манастира (XIII-XV век)" in Универзитет у Београду (2017),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4532 .

TY  - JOUR
AU  - Matović, Tamara
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11505
PB  - Београд : Правни факултет Универзитета у Београду
T2  - Анали Правног факултета у Београду / Annals of the Faculty of Law in Belgrade - Belgrade Law Review
T1  - Legal History at the 23rd International Congress of Byzantine Studies
SP  - 313
EP  - 322
VL  - 64
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11505
ER  - 

@article{
author = "Matović, Tamara",
year = "2016",
publisher = "Београд : Правни факултет Универзитета у Београду",
journal = "Анали Правног факултета у Београду / Annals of the Faculty of Law in Belgrade - Belgrade Law Review",
title = "Legal History at the 23rd International Congress of Byzantine Studies",
pages = "313-322",
volume = "64",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11505"
}

Matović, T.. (2016). Legal History at the 23rd International Congress of Byzantine Studies. in Анали Правног факултета у Београду / Annals of the Faculty of Law in Belgrade - Belgrade Law Review
Београд : Правни факултет Универзитета у Београду., 64(3), 313-322.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11505

Matović T. Legal History at the 23rd International Congress of Byzantine Studies. in Анали Правног факултета у Београду / Annals of the Faculty of Law in Belgrade - Belgrade Law Review. 2016;64(3):313-322.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11505 .

Matović, Tamara, "Legal History at the 23rd International Congress of Byzantine Studies" in Анали Правног факултета у Београду / Annals of the Faculty of Law in Belgrade - Belgrade Law Review, 64, no. 3 (2016):313-322,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11505 .

TY  - CHAP
AU  - Матовић, Тамара
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9090
AB  - Предмет рада су уговори о поклону чије су исправе похрањене у светогорским архивама. Аутор истражује да ли се међу њима налази специфични облик уговора о поклону – посмртни поклон, код којег је пренос власништва над предметом уговора одложен до тренутка смрти поклонодавца. Taкав уговор има различит утицај на стварноправне и наследноправне односе, а у центру пажње овог рада су његове карактеристике у византијском праву.
AB  - Le contrat de donation qui se conclut à l’occasion du décès d’une personne garde certains traits des dispositions unilatérales mortis causa même s’il s’agit d’un acte bilatéral. Le droit romain classique a nommé ce contrat donatio mortis causa et il avait deux formes qui se concluaient par rapport au but juridique que le donateur voulait réaliser. La seconde forme de ce contrat comprenait la transmission de propriété différée ce qui reportait l’acquisition de la propriété par le donataire jusqu’à la mort du donateur. Bien évidemment ce contrat n’était pas réel vu que, par son apparition, un droit personnel était née entre le donateur et le donataire si bien que le donateur pouvait en profiter en différé – dès le moment de délation. Cette particularité relie la
seconde forme de la donation romaine en cas de mort ainsi que de disposition testamentaires
(par legs), dont les conséquences juridiques seront visibles aussi dans le droit byzantin des périodes tardives.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
PB  - Београд : Задужбина светог манастира Хиландара
T2  - ΠΕΡΙΒΟΛΟΣ
T1  - Μετὰ θάνατον δῶρον у светогорским актима
T1  - Μετὰ θάνατον δῶρον dans les actes des monastères de l’Athos
SP  - 427
EP  - 441
VL  - 44
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9090
ER  - 

@inbook{
author = "Матовић, Тамара",
year = "2015",
abstract = "Предмет рада су уговори о поклону чије су исправе похрањене у светогорским архивама. Аутор истражује да ли се међу њима налази специфични облик уговора о поклону – посмртни поклон, код којег је пренос власништва над предметом уговора одложен до тренутка смрти поклонодавца. Taкав уговор има различит утицај на стварноправне и наследноправне односе, а у центру пажње овог рада су његове карактеристике у византијском праву., Le contrat de donation qui se conclut à l’occasion du décès d’une personne garde certains traits des dispositions unilatérales mortis causa même s’il s’agit d’un acte bilatéral. Le droit romain classique a nommé ce contrat donatio mortis causa et il avait deux formes qui se concluaient par rapport au but juridique que le donateur voulait réaliser. La seconde forme de ce contrat comprenait la transmission de propriété différée ce qui reportait l’acquisition de la propriété par le donataire jusqu’à la mort du donateur. Bien évidemment ce contrat n’était pas réel vu que, par son apparition, un droit personnel était née entre le donateur et le donataire si bien que le donateur pouvait en profiter en différé – dès le moment de délation. Cette particularité relie la
seconde forme de la donation romaine en cas de mort ainsi que de disposition testamentaires
(par legs), dont les conséquences juridiques seront visibles aussi dans le droit byzantin des périodes tardives.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ, Београд : Задужбина светог манастира Хиландара",
journal = "ΠΕΡΙΒΟΛΟΣ",
booktitle = "Μετὰ θάνατον δῶρον у светогорским актима, Μετὰ θάνατον δῶρον dans les actes des monastères de l’Athos",
pages = "427-441",
volume = "44",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9090"
}

Матовић, Т.. (2015). Μετὰ θάνατον δῶρον у светогорским актима. in ΠΕΡΙΒΟΛΟΣ
Београд : Византолошки институт САНУ., 44(2), 427-441.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9090

Матовић Т. Μετὰ θάνατον δῶρον у светогорским актима. in ΠΕΡΙΒΟΛΟΣ. 2015;44(2):427-441.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9090 .

Матовић, Тамара, "Μετὰ θάνατον δῶρον у светогорским актима" in ΠΕΡΙΒΟΛΟΣ, 44, no. 2 (2015):427-441,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9090 .

TY  - JOUR
AU  - Матовић, Тамара
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7137
AB  - Аутор жели, првенствено на подлози изворне грађе сачуване у светогорским манастирима, да истражи установу извршиоца тестамента, која се почетком средњег века јавља у различитим правним системима у Европи. У чему је значај ове установе у тестаменту покушаћемо да закључимо из расположивих извора – зборника права и приватноправних докумената. У овом раду анализираће се и терминолошки и појмовно блиски институти.
AB  - Our intention is to analyze the legal institution of testamentary executor, which appears in various legal systems in Europe, at the beginning of the Middle Ages. What is the main significance of this institution in the will, we will try to answer exploring the private and public sources. Also, as a part of research, we will draw attention to the similar legal institutions.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института САНУ
T1  - Епитроп (ἐπίτροπος) – извршилац тестамента
T1  - L’ἐπίτροπος – un exécuter testamentaire
SP  - 187
EP  - 214
VL  - 51
DO  - 10.2298/ZRVI1451187M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7137
ER  - 

@article{
author = "Матовић, Тамара",
year = "2014",
abstract = "Аутор жели, првенствено на подлози изворне грађе сачуване у светогорским манастирима, да истражи установу извршиоца тестамента, која се почетком средњег века јавља у различитим правним системима у Европи. У чему је значај ове установе у тестаменту покушаћемо да закључимо из расположивих извора – зборника права и приватноправних докумената. У овом раду анализираће се и терминолошки и појмовно блиски институти., Our intention is to analyze the legal institution of testamentary executor, which appears in various legal systems in Europe, at the beginning of the Middle Ages. What is the main significance of this institution in the will, we will try to answer exploring the private and public sources. Also, as a part of research, we will draw attention to the similar legal institutions.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института САНУ",
title = "Епитроп (ἐπίτροπος) – извршилац тестамента, L’ἐπίτροπος – un exécuter testamentaire",
pages = "187-214",
volume = "51",
doi = "10.2298/ZRVI1451187M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7137"
}

Матовић, Т.. (2014). Епитроп (ἐπίτροπος) – извршилац тестамента. in Зборник радова Византолошког института САНУ
Београд : Византолошки институт САНУ., 51, 187-214.
https://doi.org/10.2298/ZRVI1451187M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7137

Матовић Т. Епитроп (ἐπίτροπος) – извршилац тестамента. in Зборник радова Византолошког института САНУ. 2014;51:187-214.
doi:10.2298/ZRVI1451187M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7137 .

Матовић, Тамара, "Епитроп (ἐπίτροπος) – извршилац тестамента" in Зборник радова Византолошког института САНУ, 51 (2014):187-214,
https://doi.org/10.2298/ZRVI1451187M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7137 .

TY  - JOUR
AU  - Матовић, Тамара
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7210
AB  - Циљ рада је да расветли шта је законодавство Лава VI, с краја IX века, подразумевало под μανία, као и колико широко се може схватати душевна болест озакоњена као основ за развод брака у Новелама CXI и CXII, која је у преводима и критикама Новела често изражавана непрецизним термином – лудило. Тема се заокружује праћењем начина на који се у брачној заједници мења правни положај лица окарактерисаног као душевно болесно, као и начина на који то утиче на правну судбину његове имовине по престанку брака.
AB  - In this work, I shell try to make clear what the term μανία stands for in Leo’s Novella CXI and in Novella CXII. Another important question is change in legal status of mentally ill wife or husband, and its consequences when it comes to division of property during and after divorce.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института САНУ
T1  - Μανία као основ за развод брака у Новелама CXI и CXII Лава VI Мудрог
T1  - Μανία as a ground for divorce in Novellae CXI and CXII of Leo the Wise
SP  - 269
EP  - 282
VL  - 50
IS  - 1
DO  - 10.2298/ZRVI1350269M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7210
ER  - 

@article{
author = "Матовић, Тамара",
year = "2013",
abstract = "Циљ рада је да расветли шта је законодавство Лава VI, с краја IX века, подразумевало под μανία, као и колико широко се може схватати душевна болест озакоњена као основ за развод брака у Новелама CXI и CXII, која је у преводима и критикама Новела често изражавана непрецизним термином – лудило. Тема се заокружује праћењем начина на који се у брачној заједници мења правни положај лица окарактерисаног као душевно болесно, као и начина на који то утиче на правну судбину његове имовине по престанку брака., In this work, I shell try to make clear what the term μανία stands for in Leo’s Novella CXI and in Novella CXII. Another important question is change in legal status of mentally ill wife or husband, and its consequences when it comes to division of property during and after divorce.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института САНУ",
title = "Μανία као основ за развод брака у Новелама CXI и CXII Лава VI Мудрог, Μανία as a ground for divorce in Novellae CXI and CXII of Leo the Wise",
pages = "269-282",
volume = "50",
number = "1",
doi = "10.2298/ZRVI1350269M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7210"
}

Матовић, Т.. (2013). Μανία као основ за развод брака у Новелама CXI и CXII Лава VI Мудрог. in Зборник радова Византолошког института САНУ
Београд : Византолошки институт САНУ., 50(1), 269-282.
https://doi.org/10.2298/ZRVI1350269M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7210

Матовић Т. Μανία као основ за развод брака у Новелама CXI и CXII Лава VI Мудрог. in Зборник радова Византолошког института САНУ. 2013;50(1):269-282.
doi:10.2298/ZRVI1350269M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7210 .

Матовић, Тамара, "Μανία као основ за развод брака у Новелама CXI и CXII Лава VI Мудрог" in Зборник радова Византолошког института САНУ, 50, no. 1 (2013):269-282,
https://doi.org/10.2298/ZRVI1350269M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7210 .

TY  - CHAP
AU  - Матовић, Тамара
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12332
AB  - L‘avortement et l‘infanticide sont deux actes criminels très similaires à l‘assassinat.
En Byzance, il y avait beaucoup d’ évidence juridique еt spirituel pour égalisation de ces
deux comportements. C‘est pourquoi nous allons faire une comparaison spécifique entre eux
dans notre travail.
La question la plus importante est de découvrir ratio legis de specific regulation. C’est
une chose le legislateur a voulu protéger dans la legislation. Pendent XI siècles de la histoire
du droit byzantin, il y avait quelques facteures qui ont influé en le droit criminel. Le premier
était le droit romain, avec sa séparation de crimina de la delicta privata. L’assessin, comme
une action très dangereux, a representé une act criminelle avec la peine la plus lourde. Ce
pourquoi l‘examination de droit penal, peut montrer opinion du legislateur et de la societe
sur un problème criminel.
L‘avortement gestatif est l’act criminel qui pouvait être commis par la femme. La
question importante que nous allons aborder était l‘état matrimonial de la femme. Également,
il y avait quelques solutions légales parmi lesquelles le législateur pouvait prédire un autre act criminel lié à l’avortement commis par la femme. C’est la participation des tiers en
processus de l’avortement. Le droit byzantin connaît une infraction pénale dans laquelle la
victime est la femme, et le sujet de l’infraction est la personne qui s‘engage dans la production des abortifs.
Concernant la question de l’infanticide, le droit byzantin n’a pas établi une différence
entre l’assassinat de l’enfant commis par les parents et l’assassinat de l’enfant commis par
quelqu’un d’autre. Un aspect de cette solution est l‘ignorance du fait sur un état spécifique
dans qu‘elle est la femme après la livraison.
Interprétation de la législation criminelle et sa connexion avec la législation civile,
peuvent montrer un véritable objet que le législateur voudrait protéger. Dans notre cas, à travers la recherche de la législation et aussi de la conservé pratique juridique, on s’apris qu‘est
ce que c‘etait le legislateur a réussi protéger.
PB  - Ниш : Град Ниш : Универзитет : Православна епархија нишка : Нишки културни центар
T2  - Ниш и Византија
T1  - Намерни побачај и чедоморство у византијском кривичном праву
T1  - L‘avortement et l‘infanticide dans le droit criminel byzantin
SP  - 661
EP  - 672
VL  - 12
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12332
ER  - 

@inbook{
author = "Матовић, Тамара",
year = "2013",
abstract = "L‘avortement et l‘infanticide sont deux actes criminels très similaires à l‘assassinat.
En Byzance, il y avait beaucoup d’ évidence juridique еt spirituel pour égalisation de ces
deux comportements. C‘est pourquoi nous allons faire une comparaison spécifique entre eux
dans notre travail.
La question la plus importante est de découvrir ratio legis de specific regulation. C’est
une chose le legislateur a voulu protéger dans la legislation. Pendent XI siècles de la histoire
du droit byzantin, il y avait quelques facteures qui ont influé en le droit criminel. Le premier
était le droit romain, avec sa séparation de crimina de la delicta privata. L’assessin, comme
une action très dangereux, a representé une act criminelle avec la peine la plus lourde. Ce
pourquoi l‘examination de droit penal, peut montrer opinion du legislateur et de la societe
sur un problème criminel.
L‘avortement gestatif est l’act criminel qui pouvait être commis par la femme. La
question importante que nous allons aborder était l‘état matrimonial de la femme. Également,
il y avait quelques solutions légales parmi lesquelles le législateur pouvait prédire un autre act criminel lié à l’avortement commis par la femme. C’est la participation des tiers en
processus de l’avortement. Le droit byzantin connaît une infraction pénale dans laquelle la
victime est la femme, et le sujet de l’infraction est la personne qui s‘engage dans la production des abortifs.
Concernant la question de l’infanticide, le droit byzantin n’a pas établi une différence
entre l’assassinat de l’enfant commis par les parents et l’assassinat de l’enfant commis par
quelqu’un d’autre. Un aspect de cette solution est l‘ignorance du fait sur un état spécifique
dans qu‘elle est la femme après la livraison.
Interprétation de la législation criminelle et sa connexion avec la législation civile,
peuvent montrer un véritable objet que le législateur voudrait protéger. Dans notre cas, à travers la recherche de la législation et aussi de la conservé pratique juridique, on s’apris qu‘est
ce que c‘etait le legislateur a réussi protéger.",
publisher = "Ниш : Град Ниш : Универзитет : Православна епархија нишка : Нишки културни центар",
journal = "Ниш и Византија",
booktitle = "Намерни побачај и чедоморство у византијском кривичном праву, L‘avortement et l‘infanticide dans le droit criminel byzantin",
pages = "661-672",
volume = "12",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12332"
}

Матовић, Т.. (2013). Намерни побачај и чедоморство у византијском кривичном праву. in Ниш и Византија
Ниш : Град Ниш : Универзитет : Православна епархија нишка : Нишки културни центар., 12, 661-672.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12332

Матовић Т. Намерни побачај и чедоморство у византијском кривичном праву. in Ниш и Византија. 2013;12:661-672.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12332 .

Матовић, Тамара, "Намерни побачај и чедоморство у византијском кривичном праву" in Ниш и Византија, 12 (2013):661-672,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12332 .