TY  - GEN
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2024
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16435
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Етимолошки одсек Института за српски језик САНУ – 40 година постојања
SP  - 222
EP  - 225
VL  - 12
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16435
ER  - 

@misc{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2024",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Етимолошки одсек Института за српски језик САНУ – 40 година постојања",
pages = "222-225",
volume = "12",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16435"
}

Бјелетић, М.. (2024). Етимолошки одсек Института за српски језик САНУ – 40 година постојања. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 12, 222-225.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16435

Бјелетић М. Етимолошки одсек Института за српски језик САНУ – 40 година постојања. in Трибина Библиотеке САНУ. 2024;12:222-225.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16435 .

Бјелетић, Марта, "Етимолошки одсек Института за српски језик САНУ – 40 година постојања" in Трибина Библиотеке САНУ, 12 (2024):222-225,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16435 .

TY  - GEN
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16433
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - In memoriam: Hanna Popowska-Taborska (22. III 1930 – 6. XII 2022)
SP  - 175
EP  - 178
VL  - 66
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16433
ER  - 

@misc{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2023",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "In memoriam: Hanna Popowska-Taborska (22. III 1930 – 6. XII 2022)",
pages = "175-178",
volume = "66",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16433"
}

Бјелетић, М.. (2023). In memoriam: Hanna Popowska-Taborska (22. III 1930 – 6. XII 2022). in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., 66(1), 175-178.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16433

Бјелетић М. In memoriam: Hanna Popowska-Taborska (22. III 1930 – 6. XII 2022). in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2023;66(1):175-178.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16433 .

Бјелетић, Марта, "In memoriam: Hanna Popowska-Taborska (22. III 1930 – 6. XII 2022)" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 66, no. 1 (2023):175-178,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16433 .

TY  - CHAP
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14374
AB  - Предмет овога рада је семантичка анализа континуаната псл. глагола
*kapati у говорима југоисточне Србије, која би могла допринети семантичкој
реконструкцији овог прасловенског глагола.
PB  - Москва : Индрик
T2  - СЛОВО и ЧЕЛОВЕК : к 100-летию со дня рождения академика Никиты Ильича Толстого
T1  - Семантичка анализа срп. дијал. глагола капе(м) као пут ка семантичкој реконструкцији псл. *kapati
SP  - 49
EP  - 62
DO  - 10.31168/91674-692-1.1.4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14374
ER  - 

@inbook{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2023",
abstract = "Предмет овога рада је семантичка анализа континуаната псл. глагола
*kapati у говорима југоисточне Србије, која би могла допринети семантичкој
реконструкцији овог прасловенског глагола.",
publisher = "Москва : Индрик",
journal = "СЛОВО и ЧЕЛОВЕК : к 100-летию со дня рождения академика Никиты Ильича Толстого",
booktitle = "Семантичка анализа срп. дијал. глагола капе(м) као пут ка семантичкој реконструкцији псл. *kapati",
pages = "49-62",
doi = "10.31168/91674-692-1.1.4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14374"
}

Бјелетић, М.. (2023). Семантичка анализа срп. дијал. глагола капе(м) као пут ка семантичкој реконструкцији псл. *kapati. in СЛОВО и ЧЕЛОВЕК : к 100-летию со дня рождения академика Никиты Ильича Толстого
Москва : Индрик., 49-62.
https://doi.org/10.31168/91674-692-1.1.4
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14374

Бјелетић М. Семантичка анализа срп. дијал. глагола капе(м) као пут ка семантичкој реконструкцији псл. *kapati. in СЛОВО и ЧЕЛОВЕК : к 100-летию со дня рождения академика Никиты Ильича Толстого. 2023;:49-62.
doi:10.31168/91674-692-1.1.4
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14374 .

Бјелетић, Марта, "Семантичка анализа срп. дијал. глагола капе(м) као пут ка семантичкој реконструкцији псл. *kapati" in СЛОВО и ЧЕЛОВЕК : к 100-летию со дня рождения академика Никиты Ильича Толстого (2023):49-62,
https://doi.org/10.31168/91674-692-1.1.4 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14374 .

TY  - JOUR
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14413
AB  - Чувени пољски етимолог Вјеслав Бориш преминуо је 29. новембра
прошле године у Кракову, у својој 83. години. Иза себе је оставио вредан стваралачки опус којим је трајно обогатио ризницу славистичке науке. Радио је предано и озбиљно током целог живота, све до самог краја.
Његов последњи рад посмртно је објављен у 100. броју Зборника Матице српске за славистику – иако болестан, одазвао се позиву Уредништва
да својим прилогом увелича јубиларни број часописа.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Wiesław Boryś (4. јануар 1939 – 29. новембар 2021)
SP  - 199
EP  - 202
VL  - 78
VL  - 1
DO  - 
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14413
ER  - 

@article{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2022",
abstract = "Чувени пољски етимолог Вјеслав Бориш преминуо је 29. новембра
прошле године у Кракову, у својој 83. години. Иза себе је оставио вредан стваралачки опус којим је трајно обогатио ризницу славистичке науке. Радио је предано и озбиљно током целог живота, све до самог краја.
Његов последњи рад посмртно је објављен у 100. броју Зборника Матице српске за славистику – иако болестан, одазвао се позиву Уредништва
да својим прилогом увелича јубиларни број часописа.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Wiesław Boryś (4. јануар 1939 – 29. новембар 2021)",
pages = "199-202",
volume = "78, 1",
doi = "",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14413"
}

Бјелетић, М.. (2022). Wiesław Boryś (4. јануар 1939 – 29. новембар 2021). in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 78, 199-202.
https://doi.org/
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14413

Бјелетић М. Wiesław Boryś (4. јануар 1939 – 29. новембар 2021). in Јужнословенски филолог. 2022;78:199-202.
doi:
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14413 .

Бјелетић, Марта, "Wiesław Boryś (4. јануар 1939 – 29. новембар 2021)" in Јужнословенски филолог, 78 (2022):199-202,
https://doi.org/ .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14413 .

TY  - GEN
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16432
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - In memoriam: Jerzy Bartmiński (19. IX 1939 – 7. II 2022)
SP  - 157
EP  - 160
VL  - 65
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16432
ER  - 

@misc{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2022",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "In memoriam: Jerzy Bartmiński (19. IX 1939 – 7. II 2022)",
pages = "157-160",
volume = "65",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16432"
}

Бјелетић, М.. (2022). In memoriam: Jerzy Bartmiński (19. IX 1939 – 7. II 2022). in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., 65(2), 157-160.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16432

Бјелетић М. In memoriam: Jerzy Bartmiński (19. IX 1939 – 7. II 2022). in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2022;65(2):157-160.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16432 .

Бјелетић, Марта, "In memoriam: Jerzy Bartmiński (19. IX 1939 – 7. II 2022)" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 65, no. 2 (2022):157-160,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16432 .

TY  - JOUR
AU  - Бјелетић, Марта Ж.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13888
AB  - Предмет рада су дијалекатске именице средњег рода на -ије које по
пореклу нису црквенословенске позајмљенице, већ домаће речи образоване
према црквенословенском творбеном моделу. У раду је дата њихова анализа – са формалног, семантичког и функционалног аспекта.
AB  - В статье анализируются диалектные существительные среднего рода, имеющие в своем составе суффикс -ије. Речь идет не о церковнославянских заимствованиях, но о сербских словах, образованных по церковнославянской словообразовательной модели. Рассматриваемые существительные образуются
от глаголов разного типа (совершенных и несовершенных, переходных и непереходных, возвратных и невозвратных) и в большинстве случаев не имеют
церковнославянских соответствий. Они распределены в несколько семантических групп: названия метеорологических явлений (огријаније, освитаније,
пометеније), названия действий (рктаније), названия предметов (склепаније).
Однако большинство рассматриваемых существительных обозначает абстрактные понятия, связанные с моральной, экзистенциальной и эмоциональной сферами (преображеније, скапаније, поćеченије). Данные существительные часто используются в выражениях (у огријаније сунчано, пукло му је скапаније)
и в специфических контекстах, таких как заклинания и проклятия (онога ми
огрејанија, на усјеченије му било). Они занимают особое место в речи, отведенное для выражения экспрессивности. Благодаря суффиксу -ије они воспринимаются как маркированные и используются в ситуации, которая требует усиления
значения, выраженного немаркированной лексемой.
AB  - This paper deals with Serbian dialectal neuter gender nouns with the suffi x -ije.
The focus is not on the Church Slavonic borrowings, but on the domestic nouns formed
according to a Church Slavonic word-formation model. They can be derived from
verbs of various types (perfect and imperfect, transitive and intransitive, refl exive
and non-refl exive), and in most cases they do not have Church Slavonic counterparts.
These nouns are classifi ed into several semantic groups: terms for meteorological
phaenomena (ogrijanije, osvitanije, pometenije), nomina actionis (rktanije), terms for
realia (sklepanije). However, most of them denote abstract concepts related to moral,
existential and emotional spheres (preobraženije, skapanije, pośečenije). The nouns
of this word-formation type are often used in collocations (u ogrijanije sunčano,
puklo mu je skapanije) and in specifi c contexts, such as oaths and curses (onoga mi
ogrejanija, na usječenije mu bilo). The special function of considered nouns is to
emphasize expressiveness. Thanks to the suffi x -ije, they are perceived as marked and
used when the meaning of their unmarked counterparts has to be intensifi ed.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Црквенословенски творбени елементи у српским народним говорима (суфикс -ије)
T1  - Церковнославянские словообразовательные элементы в сербских народных говорах (суффикс -ије)
T1  - Church Slavonic Word-Formation Elements in Serbian Vernaculars (the Suffi x -ije)
SP  - 241
EP  - 253
VL  - 78
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2202241B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13888
ER  - 

@article{
author = "Бјелетић, Марта Ж.",
year = "2022",
abstract = "Предмет рада су дијалекатске именице средњег рода на -ије које по
пореклу нису црквенословенске позајмљенице, већ домаће речи образоване
према црквенословенском творбеном моделу. У раду је дата њихова анализа – са формалног, семантичког и функционалног аспекта., В статье анализируются диалектные существительные среднего рода, имеющие в своем составе суффикс -ије. Речь идет не о церковнославянских заимствованиях, но о сербских словах, образованных по церковнославянской словообразовательной модели. Рассматриваемые существительные образуются
от глаголов разного типа (совершенных и несовершенных, переходных и непереходных, возвратных и невозвратных) и в большинстве случаев не имеют
церковнославянских соответствий. Они распределены в несколько семантических групп: названия метеорологических явлений (огријаније, освитаније,
пометеније), названия действий (рктаније), названия предметов (склепаније).
Однако большинство рассматриваемых существительных обозначает абстрактные понятия, связанные с моральной, экзистенциальной и эмоциональной сферами (преображеније, скапаније, поćеченије). Данные существительные часто используются в выражениях (у огријаније сунчано, пукло му је скапаније)
и в специфических контекстах, таких как заклинания и проклятия (онога ми
огрејанија, на усјеченије му било). Они занимают особое место в речи, отведенное для выражения экспрессивности. Благодаря суффиксу -ије они воспринимаются как маркированные и используются в ситуации, которая требует усиления
значения, выраженного немаркированной лексемой., This paper deals with Serbian dialectal neuter gender nouns with the suffi x -ije.
The focus is not on the Church Slavonic borrowings, but on the domestic nouns formed
according to a Church Slavonic word-formation model. They can be derived from
verbs of various types (perfect and imperfect, transitive and intransitive, refl exive
and non-refl exive), and in most cases they do not have Church Slavonic counterparts.
These nouns are classifi ed into several semantic groups: terms for meteorological
phaenomena (ogrijanije, osvitanije, pometenije), nomina actionis (rktanije), terms for
realia (sklepanije). However, most of them denote abstract concepts related to moral,
existential and emotional spheres (preobraženije, skapanije, pośečenije). The nouns
of this word-formation type are often used in collocations (u ogrijanije sunčano,
puklo mu je skapanije) and in specifi c contexts, such as oaths and curses (onoga mi
ogrejanija, na usječenije mu bilo). The special function of considered nouns is to
emphasize expressiveness. Thanks to the suffi x -ije, they are perceived as marked and
used when the meaning of their unmarked counterparts has to be intensifi ed.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Црквенословенски творбени елементи у српским народним говорима (суфикс -ије), Церковнославянские словообразовательные элементы в сербских народных говорах (суффикс -ије), Church Slavonic Word-Formation Elements in Serbian Vernaculars (the Suffi x -ije)",
pages = "241-253",
volume = "78",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2202241B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13888"
}

Бјелетић, М. Ж.. (2022). Црквенословенски творбени елементи у српским народним говорима (суфикс -ије). in Јужнословенски филолог
Београд : Српска академија наука и уметности., 78(2), 241-253.
https://doi.org/10.2298/JFI2202241B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13888

Бјелетић МЖ. Црквенословенски творбени елементи у српским народним говорима (суфикс -ије). in Јужнословенски филолог. 2022;78(2):241-253.
doi:10.2298/JFI2202241B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13888 .

Бјелетић, Марта Ж., "Црквенословенски творбени елементи у српским народним говорима (суфикс -ије)" in Јужнословенски филолог, 78, no. 2 (2022):241-253,
https://doi.org/10.2298/JFI2202241B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13888 .

TY  - JOUR
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13346
AB  - Сродство је систем друштвене организације заснован на стварним или фиктивним
породичним везама. Терминологија сродства је систем именовања сродничких односа. Терминологија
сродства у словенским језицима припада најстаријем општесловенском, а њено језгро – индоевропском
лексичком слоју. По старини свог настанка и дуготрајности развоја. терминологија сродства представља
један од најважнијих сегмената основног лексичког фонда српског језика. У овоме прилогу анализирана
је специфична група термина, карактеристичних само за српски језик – називи за далеке претке и
потомке.
AB  - Kinship is the system of social organization based on real or putative family ties. Kinship terminology is the
system of terms used to represent the realms of genetic and social relations. Slavic kinship terminology belongs
to the oldest lexical layers of Common Slavic. and the core of it is Indo-European. With regard to the antiquity
of its origins and the length of its development. kinship terminology is one of the most important segments of
the basic lexicon of the Serbian language. In this article the specific group of kinship terms is analysed — the
terms for distant ancestors and descendants. typical of the Serbian language only.
PB  - Нови Сад : Огранак САНУ у Новом Саду
T2  - Анали Огранка САНУ у Новом Саду
T1  - Од белог орла до белих пчела (називи за далеке претке и потомке)
T1  - From the White Eagle to the White Bees : Terms for Distant Ancestors and Descendants
SP  - 81
EP  - 89
VL  - 17
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13346
ER  - 

@article{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2022",
abstract = "Сродство је систем друштвене организације заснован на стварним или фиктивним
породичним везама. Терминологија сродства је систем именовања сродничких односа. Терминологија
сродства у словенским језицима припада најстаријем општесловенском, а њено језгро – индоевропском
лексичком слоју. По старини свог настанка и дуготрајности развоја. терминологија сродства представља
један од најважнијих сегмената основног лексичког фонда српског језика. У овоме прилогу анализирана
је специфична група термина, карактеристичних само за српски језик – називи за далеке претке и
потомке., Kinship is the system of social organization based on real or putative family ties. Kinship terminology is the
system of terms used to represent the realms of genetic and social relations. Slavic kinship terminology belongs
to the oldest lexical layers of Common Slavic. and the core of it is Indo-European. With regard to the antiquity
of its origins and the length of its development. kinship terminology is one of the most important segments of
the basic lexicon of the Serbian language. In this article the specific group of kinship terms is analysed — the
terms for distant ancestors and descendants. typical of the Serbian language only.",
publisher = "Нови Сад : Огранак САНУ у Новом Саду",
journal = "Анали Огранка САНУ у Новом Саду",
title = "Од белог орла до белих пчела (називи за далеке претке и потомке), From the White Eagle to the White Bees : Terms for Distant Ancestors and Descendants",
pages = "81-89",
volume = "17",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13346"
}

Бјелетић, М.. (2022). Од белог орла до белих пчела (називи за далеке претке и потомке). in Анали Огранка САНУ у Новом Саду
Нови Сад : Огранак САНУ у Новом Саду., 17, 81-89.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13346

Бјелетић М. Од белог орла до белих пчела (називи за далеке претке и потомке). in Анали Огранка САНУ у Новом Саду. 2022;17:81-89.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13346 .

Бјелетић, Марта, "Од белог орла до белих пчела (називи за далеке претке и потомке)" in Анали Огранка САНУ у Новом Саду, 17 (2022):81-89,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13346 .

TY  - CHAP
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12690
AB  - У раду се указује на чињеницу да у словенској етимолошкој лексикографији нема јасног концепта старосрпског језика као посебног ентитета, као ни његовог доследног раздвајања од српскословенског. Затим се осветљава значај историјске лексичке грађе српског језика за етимолошку лексикографију, што се илуструје на примеру 40-ак одредница Приручног етимолошког речника српског језика, где та грађа служи за документовање формалног и семантичког развоја разматраних речи и/или за аргументовање етимолошког суда о њима.
AB  - This paper first points to the fact that in the Slavic etymological lexicography there is neither a clear concept of the Old Serbian language as a separate entity, nor a consistent distinction between it and the Serbian recension of Old Church Slavonic (which causes the problem of identifying the attested forms). It then focuses on the principal goal of supporting the project for compiling the Dictionary of the Serbian Language from the 12th to the 18th Century within the framework provided by the Serbian etymological lexicography. The ongoing work on the Concise Etymological Dictionary of the Serbian Language (Priručni etimološki rečnik srpskog jezika = PERSJ) relies heavily on the Old Serbian lexicon, not only for documenting the first attestations of words, but also for tracing their formal (phonetic, morphological, derivational) and semantic developments, and even some grammatical changes. Most importantly, the Old Serbian forms can provide noteworthy arguments in favor of certain etymological interpretations (or against them, which is discussed in the paper), thus helping reach final judgments on the origin of respective words. This is illustrated by examples of more or less ample excerpts from some 40 lemmata from PERSJ.
AB  - В работе указывается на то, что в славянской этимологической лексикографии нет ни ясного понимания старосербского языка как особого образования, ни последовательного разграничения старосербского и сербскославянского языков (что создает проблему идентификации выявленных подтверждений). Затем внимание сосредоточивается на основной цели работы – поддержке проекта создания Словаря сербского языка XII–XVIII вв. – на основании аргументов, предоставляемых сербской этимологической лексикографией. Продолжающаяся работа над Справочным этимологическим словарем сербского языка (Приручни етимолошки речник српског језика = ПЕРСЈ) в значительной мере опирается на старосербскую лексику не только в целях документирования первых подтверждений слов, но и для наблюдения их формального (фонетического, морфологического, словообразовательного) и семантического развития, в том числе и некоторых грамматических изменений. Но наиболее важно, что старосербские подтверждения могут предоставить очень ценные аргументы в пользу отдельных этимологических решений (или против них, что дискутируется в работе) и таким образом внести вклад в принятие окончательных решений о происхождении рассматриваемых слов. Это иллюстрируется примерами более или менее исчерпывающих цитат из порядка 40 словарных статей ПЕРСЈ.
PB  - Нови Сад : Српска академија наука и уметности, Огранак
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Историјска лексикографија српског језика
T1  - Историјске потврде у етимолошким речницима српског језика
T1  - Historical Attestations in Serbian Etymological Dictionaries
T1  - Исторические подтверждения в этимологических словарях сербского языка
SP  - 41
EP  - 58
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12690
ER  - 

@inbook{
author = "Влајић-Поповић, Јасна and Бјелетић, Марта",
year = "2021",
abstract = "У раду се указује на чињеницу да у словенској етимолошкој лексикографији нема јасног концепта старосрпског језика као посебног ентитета, као ни његовог доследног раздвајања од српскословенског. Затим се осветљава значај историјске лексичке грађе српског језика за етимолошку лексикографију, што се илуструје на примеру 40-ак одредница Приручног етимолошког речника српског језика, где та грађа служи за документовање формалног и семантичког развоја разматраних речи и/или за аргументовање етимолошког суда о њима., This paper first points to the fact that in the Slavic etymological lexicography there is neither a clear concept of the Old Serbian language as a separate entity, nor a consistent distinction between it and the Serbian recension of Old Church Slavonic (which causes the problem of identifying the attested forms). It then focuses on the principal goal of supporting the project for compiling the Dictionary of the Serbian Language from the 12th to the 18th Century within the framework provided by the Serbian etymological lexicography. The ongoing work on the Concise Etymological Dictionary of the Serbian Language (Priručni etimološki rečnik srpskog jezika = PERSJ) relies heavily on the Old Serbian lexicon, not only for documenting the first attestations of words, but also for tracing their formal (phonetic, morphological, derivational) and semantic developments, and even some grammatical changes. Most importantly, the Old Serbian forms can provide noteworthy arguments in favor of certain etymological interpretations (or against them, which is discussed in the paper), thus helping reach final judgments on the origin of respective words. This is illustrated by examples of more or less ample excerpts from some 40 lemmata from PERSJ., В работе указывается на то, что в славянской этимологической лексикографии нет ни ясного понимания старосербского языка как особого образования, ни последовательного разграничения старосербского и сербскославянского языков (что создает проблему идентификации выявленных подтверждений). Затем внимание сосредоточивается на основной цели работы – поддержке проекта создания Словаря сербского языка XII–XVIII вв. – на основании аргументов, предоставляемых сербской этимологической лексикографией. Продолжающаяся работа над Справочным этимологическим словарем сербского языка (Приручни етимолошки речник српског језика = ПЕРСЈ) в значительной мере опирается на старосербскую лексику не только в целях документирования первых подтверждений слов, но и для наблюдения их формального (фонетического, морфологического, словообразовательного) и семантического развития, в том числе и некоторых грамматических изменений. Но наиболее важно, что старосербские подтверждения могут предоставить очень ценные аргументы в пользу отдельных этимологических решений (или против них, что дискутируется в работе) и таким образом внести вклад в принятие окончательных решений о происхождении рассматриваемых слов. Это иллюстрируется примерами более или менее исчерпывающих цитат из порядка 40 словарных статей ПЕРСЈ.",
publisher = "Нови Сад : Српска академија наука и уметности, Огранак, Нови Сад : Матица српска",
journal = "Историјска лексикографија српског језика",
booktitle = "Историјске потврде у етимолошким речницима српског језика, Historical Attestations in Serbian Etymological Dictionaries, Исторические подтверждения в этимологических словарях сербского языка",
pages = "41-58",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12690"
}

Влајић-Поповић, Ј.,& Бјелетић, М.. (2021). Историјске потврде у етимолошким речницима српског језика. in Историјска лексикографија српског језика
Нови Сад : Српска академија наука и уметности, Огранак., 41-58.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12690

Влајић-Поповић Ј, Бјелетић М. Историјске потврде у етимолошким речницима српског језика. in Историјска лексикографија српског језика. 2021;:41-58.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12690 .

Влајић-Поповић, Јасна, Бјелетић, Марта, "Историјске потврде у етимолошким речницима српског језика" in Историјска лексикографија српског језика (2021):41-58,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12690 .

TY  - CHAP
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11683
AB  - The Church Slavonic heritage in Serbian dialects: the neuter gender nouns with the
suffix -ije. This paper deals with Church Slavonic (i.e., Serbian-Slavonic or Russian-Slavon-
ic) neuter gender nouns with the suffix -ije which are attested in Serbian dialects. They are
often phonetically adapted to the characteristics of a given speech (Usjecenije, Sekovanije,
Avedenije, vandelije) and sometimes they have female counterparts with the suffix -ija (di-
janija, spasenija, stradanija). Most of these words preserve the original meanings of their
Church Slavonic etyma (mucenije, pogibenije, prikazanije, stradanije, sagresenije), while some
have undergone a shift or even a complete change of the original semantics (zdanije, dijanije,
mréenije, nakazanije, napadenije). These nouns mainly indicate expressiveness and are often
used in collocations (bozje nakazanije, skoncanije sveta), toasts (na spasenije duse), curses (na
usjecenije mu bilo), etc.
PB  - Praha : Nakladatelství Lidové noviny
T2  - Old Church Slavonic Heritage in Slavonic and Other Languages
T1  - Церковнославянское наследие в сербских диалектах : существительные среднего рода на -ије
T1  - The Church Slavonic Heritage in Serbian Dialects : The Neuter Gender Nouns with the Suffi x -ije
SP  - 293
EP  - 305
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11683
ER  - 

@inbook{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2021",
abstract = "The Church Slavonic heritage in Serbian dialects: the neuter gender nouns with the
suffix -ije. This paper deals with Church Slavonic (i.e., Serbian-Slavonic or Russian-Slavon-
ic) neuter gender nouns with the suffix -ije which are attested in Serbian dialects. They are
often phonetically adapted to the characteristics of a given speech (Usjecenije, Sekovanije,
Avedenije, vandelije) and sometimes they have female counterparts with the suffix -ija (di-
janija, spasenija, stradanija). Most of these words preserve the original meanings of their
Church Slavonic etyma (mucenije, pogibenije, prikazanije, stradanije, sagresenije), while some
have undergone a shift or even a complete change of the original semantics (zdanije, dijanije,
mréenije, nakazanije, napadenije). These nouns mainly indicate expressiveness and are often
used in collocations (bozje nakazanije, skoncanije sveta), toasts (na spasenije duse), curses (na
usjecenije mu bilo), etc.",
publisher = "Praha : Nakladatelství Lidové noviny",
journal = "Old Church Slavonic Heritage in Slavonic and Other Languages",
booktitle = "Церковнославянское наследие в сербских диалектах : существительные среднего рода на -ије, The Church Slavonic Heritage in Serbian Dialects : The Neuter Gender Nouns with the Suffi x -ije",
pages = "293-305",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11683"
}

Бјелетић, М.. (2021). Церковнославянское наследие в сербских диалектах : существительные среднего рода на -ије. in Old Church Slavonic Heritage in Slavonic and Other Languages
Praha : Nakladatelství Lidové noviny., 293-305.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11683

Бјелетић М. Церковнославянское наследие в сербских диалектах : существительные среднего рода на -ије. in Old Church Slavonic Heritage in Slavonic and Other Languages. 2021;:293-305.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11683 .

Бјелетић, Марта, "Церковнославянское наследие в сербских диалектах : существительные среднего рода на -ије" in Old Church Slavonic Heritage in Slavonic and Other Languages (2021):293-305,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11683 .

TY  - JOUR
AU  - Бјелетић, Марта Ж.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9255
AB  - Цель настоящей работы – рекапитуляция и анализ существующих
этимологических толкований праслав. *kovylъ / *kovylь ‘Stipa pennata’,
с особым вниманием к его возможной связи с глаголом *kovyľati (sę)
‘ковылять(ся)’, которая проливает новый свет на происхождение этого загадочного фитонима.
AB  - Contemporary etymological research is largely aimed at rethinking hitherto
offered etymological solutions, especially for words that do not have a generally
accepted interpretation. One of those words is PSl *kovylъ / *kovylь ‘feather-grass,
Stipa pennata’, whose continuants are attested mainly in Eastern and Southern Slavic
languages: Ru. kovyľ, kovyl, Ukr. koviľ, kovila, Bel. kavyľ, Bulg. kovil, koil, kofi l,
Mac. kovil, kofi l, SCr. kovilje, Sln. kovilje.
The etymological literature has drawn attention to the potential connection of
PSl *kovylъ / *kovylь with the verb *kovyľati (sę) ‘to swing, wobble, stagger’, even
though this verb does not have a unanimously accepted interpretation either.
This paper departs from the assumption that the phytonym and verb under
consideration have a common origin, and that the prefi x *ko- is distinguished in both
forms. The verb is related to PSl *vьlati, vьlajǫ ‘to swing, swing on waves’, related
to PSl *vьlna ‘wave’, *valiti (sę) ‘to roll’, and ultimately boils down to the IE root
*ṷelH- ‘to roll’.
As among the continuants and derivatives of the PSl verb *vьlati there is a
variation of the reduced vowels (-ь- : -ъ-) at the root (cf. OCS vъlajati sę ‘to oscillate
(about waves)’, etc.), forms with the vocalism -ъ- could serve as a basis for the
occurrence of the secondary ablaut *vъl- / *vyl-. Thus, from the unconfi rmed prefi xed
form *ko-vъlati sę (a form without the prefi x *vъlati sę is reconstructed!), an intense
/ iterative *kovyl(j)ati sę could be created in the same meaning. The variance of -ati
/ -jati can be explained from the original *kovylati, koviljǫ (sę), with the subsequent
spread of the palatal ľ from the present tense stem to the infi nitive stem. This also
explains the variation of the palatal and non-palatal l at the end of the stem of the
deverbal noun *kovylъ / *kovylь.
AB  - Савремена етимолошка истраживања у великој мери су усмерена ка
преиспитивању досад понуђених етимолошких решења, нарочито за оне речи
које немају општеприхваћено тумачење. Једна од тих речи је псл. *kovylъ /
*kovylь ‘ковиље, Stipa pennata’, чије су континуанте посведочене углавном у ис-
точно- и јужнословенским језицима: рус. ковыль, ковыл, укр. ковиль, ковила, блр.
кавыль, буг. ковил, коил, кофил, мак. ковил, кофил, с.-х. ковиље, слн. kovilje.
У етимолошкој литератури скренута је пажња на потенцијалну везу псл.
*kovylъ / *kovylь са глаголом *kovyľati (sę) ‘љуљати се, њихати се, клатити се,
тетурати се’, иако ни тај глагол нема јединствено тумачење.
У овом раду се полази од претпоставке да разматрани фитоним и глагол
имају заједничко порекло, и да се у оба облика издваја префикс *ko-. Глагол се
доводи у везу са псл. *vьlati, vьlajǫ ‘љуљати се, њихати се (на таласима)’, срод-
ним са псл. *vьlna ‘талас’, *valiti (sę) ‘ваљати (се)’, и у крајњој линији своди на
и.-е. корен *ṷelH- ‘котрљати (се), ваљати (се)’.
Како међу континуантама и изведеницама псл. глагола *vьlati долази до
варирања полугласа (-ь- : -ъ-) у корену (уп. стсл. vъlajati sę ‘њихати се (о тала-
сима)’ итд.), облици са вокализмом -ъ- могли су послужити као основа за појаву
секундарног аблаута *vъl- / *vyl-. Тако је из непосведоченог префигираног об-
лика *ko-vъlati sę (облик без префикса *vъlati sę се реконструише!) могао на-
стати интензив / итератив *kovyl(j)ati sę у истом значењу. Варијантност -ati / -jati
може се објаснити полазећи од првобитног *kovylati, koviljǫ (sę), са накнадним
ширењем меког ľ из основе садашњег времена у инфинитивну основу. Тиме се
тумачи и варирање меког и тврдог l на крају основе девербалне именице *kovylъ
/ *kovylь.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - К вопросу о происхождении праслав. *kovylъ / *kovylь ‘stipa pennata’
T1  - Прилог проучавању порекла псл. *kovylъ / *kovylь ‘stipa pennata’
T1  - A Contribution to the Study of the psl *kovylъ / *kovylь ‘stipa pennata’
SP  - 41
EP  - 55
VL  - 76
IS  - 1
DO  - 10.2298/JFI2001041B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9255
ER  - 

@article{
author = "Бјелетић, Марта Ж.",
year = "2020",
abstract = "Цель настоящей работы – рекапитуляция и анализ существующих
этимологических толкований праслав. *kovylъ / *kovylь ‘Stipa pennata’,
с особым вниманием к его возможной связи с глаголом *kovyľati (sę)
‘ковылять(ся)’, которая проливает новый свет на происхождение этого загадочного фитонима., Contemporary etymological research is largely aimed at rethinking hitherto
offered etymological solutions, especially for words that do not have a generally
accepted interpretation. One of those words is PSl *kovylъ / *kovylь ‘feather-grass,
Stipa pennata’, whose continuants are attested mainly in Eastern and Southern Slavic
languages: Ru. kovyľ, kovyl, Ukr. koviľ, kovila, Bel. kavyľ, Bulg. kovil, koil, kofi l,
Mac. kovil, kofi l, SCr. kovilje, Sln. kovilje.
The etymological literature has drawn attention to the potential connection of
PSl *kovylъ / *kovylь with the verb *kovyľati (sę) ‘to swing, wobble, stagger’, even
though this verb does not have a unanimously accepted interpretation either.
This paper departs from the assumption that the phytonym and verb under
consideration have a common origin, and that the prefi x *ko- is distinguished in both
forms. The verb is related to PSl *vьlati, vьlajǫ ‘to swing, swing on waves’, related
to PSl *vьlna ‘wave’, *valiti (sę) ‘to roll’, and ultimately boils down to the IE root
*ṷelH- ‘to roll’.
As among the continuants and derivatives of the PSl verb *vьlati there is a
variation of the reduced vowels (-ь- : -ъ-) at the root (cf. OCS vъlajati sę ‘to oscillate
(about waves)’, etc.), forms with the vocalism -ъ- could serve as a basis for the
occurrence of the secondary ablaut *vъl- / *vyl-. Thus, from the unconfi rmed prefi xed
form *ko-vъlati sę (a form without the prefi x *vъlati sę is reconstructed!), an intense
/ iterative *kovyl(j)ati sę could be created in the same meaning. The variance of -ati
/ -jati can be explained from the original *kovylati, koviljǫ (sę), with the subsequent
spread of the palatal ľ from the present tense stem to the infi nitive stem. This also
explains the variation of the palatal and non-palatal l at the end of the stem of the
deverbal noun *kovylъ / *kovylь., Савремена етимолошка истраживања у великој мери су усмерена ка
преиспитивању досад понуђених етимолошких решења, нарочито за оне речи
које немају општеприхваћено тумачење. Једна од тих речи је псл. *kovylъ /
*kovylь ‘ковиље, Stipa pennata’, чије су континуанте посведочене углавном у ис-
точно- и јужнословенским језицима: рус. ковыль, ковыл, укр. ковиль, ковила, блр.
кавыль, буг. ковил, коил, кофил, мак. ковил, кофил, с.-х. ковиље, слн. kovilje.
У етимолошкој литератури скренута је пажња на потенцијалну везу псл.
*kovylъ / *kovylь са глаголом *kovyľati (sę) ‘љуљати се, њихати се, клатити се,
тетурати се’, иако ни тај глагол нема јединствено тумачење.
У овом раду се полази од претпоставке да разматрани фитоним и глагол
имају заједничко порекло, и да се у оба облика издваја префикс *ko-. Глагол се
доводи у везу са псл. *vьlati, vьlajǫ ‘љуљати се, њихати се (на таласима)’, срод-
ним са псл. *vьlna ‘талас’, *valiti (sę) ‘ваљати (се)’, и у крајњој линији своди на
и.-е. корен *ṷelH- ‘котрљати (се), ваљати (се)’.
Како међу континуантама и изведеницама псл. глагола *vьlati долази до
варирања полугласа (-ь- : -ъ-) у корену (уп. стсл. vъlajati sę ‘њихати се (о тала-
сима)’ итд.), облици са вокализмом -ъ- могли су послужити као основа за појаву
секундарног аблаута *vъl- / *vyl-. Тако је из непосведоченог префигираног об-
лика *ko-vъlati sę (облик без префикса *vъlati sę се реконструише!) могао на-
стати интензив / итератив *kovyl(j)ati sę у истом значењу. Варијантност -ati / -jati
може се објаснити полазећи од првобитног *kovylati, koviljǫ (sę), са накнадним
ширењем меког ľ из основе садашњег времена у инфинитивну основу. Тиме се
тумачи и варирање меког и тврдог l на крају основе девербалне именице *kovylъ
/ *kovylь.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "К вопросу о происхождении праслав. *kovylъ / *kovylь ‘stipa pennata’, Прилог проучавању порекла псл. *kovylъ / *kovylь ‘stipa pennata’, A Contribution to the Study of the psl *kovylъ / *kovylь ‘stipa pennata’",
pages = "41-55",
volume = "76",
number = "1",
doi = "10.2298/JFI2001041B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9255"
}

Бјелетић, М. Ж.. (2020). К вопросу о происхождении праслав. *kovylъ / *kovylь ‘stipa pennata’. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 76(1), 41-55.
https://doi.org/10.2298/JFI2001041B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9255

Бјелетић МЖ. К вопросу о происхождении праслав. *kovylъ / *kovylь ‘stipa pennata’. in Јужнословенски филолог. 2020;76(1):41-55.
doi:10.2298/JFI2001041B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9255 .

Бјелетић, Марта Ж., "К вопросу о происхождении праслав. *kovylъ / *kovylь ‘stipa pennata’" in Јужнословенски филолог, 76, no. 1 (2020):41-55,
https://doi.org/10.2298/JFI2001041B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9255 .

TY  - CHAP
AU  - Бјелетић, Марта Ж.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16410
AB  - У прилогу
се разматрају
лексеме
које
у свом гласовном
лику
чувају
трагове
црквенословенског
порекла
– именице
средњег
рода
на ‑ије.
Пореде
се примери
које
је Вук Караџић
навео
у првом
издању
Српског
рјечника
(1818) са речима
забележеним
у говорима
његове
постојбине
(Дробњак
и Пива).
Анализа
показује
да је поређеним
низовима
лексема
заједничка
само
једна
реч, те да низови
припадају
различитим
лексичко-
семантичким
групама.
Већина
лексема
из Рјечника
означава
појмове
везане
за религију
и црквени
живот,
док су оне из говора
Дробњака
и
Пиве
резервисане
за апстрактне
појмове
који
се односе
на егзистенцијалну,
емоционалну
и моралну
сферу.
Износи
се претпоставка
да Вук
намерно
није
унео речи
из своје
постојбине
у Српски
рјечник,
а истовремено
се поставља
и питање
њиховог
крајњег
порекла.
AB  - The paper deals with the lexemes that have preserved in the pronunciation
the traces of their Old Church Slavonic origin – neuter nouns ending in -ije. The
examples provided by Vuk Karadžić in the first edition of the “Serbian Dictionary”
(1818) are compared with the words found in the speeches of his ancestral region
(Drobnjak and Piva). The analysis shows that the compared strings of lexemes
have only one word in common (prikazanije) and that the strings belong to different
lexical and semantic groups. Most lexemes from the Dictionary denote
terms related to religion and ecclesiastical life, such as the names of Christian
feasts (Bogojaljenije, Vavedenije, Vaskrsenije, Obretenije, Preobraženije, Sretenije,
Us(j)ekovanije, Cv(j)etonosije) or the names of religious rituals and liturgical objects
((b)denije, čatanije, molenije, poučenije, evanđelije, etc.). In the speeches of
Drobnjak and Piva, the nouns ending in -ije are generally reserved for abstract
concepts associated with the existential, emotional and moral spheres (zgibenije,
kastiženije, nagrđenije, patenije, samaštenije, skoptenije, čudevenije, etc.). The hypothesis
is put forward that Vuk, for whom the creation of the Serbian literary
language implied its separation from Old Church Slavonic, intentionally omitted
from the Serbian Dictionary the lexemes with such a conspicuous feature of the
church language as the -ije ending. At the same time, the issue of their ultimate
origin is raised, as the aforementioned formations could also be a result of an
indigenous phonetic development.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наслеђе и стварање : Свети Ћирило. Свети Сава (869–1219–2019) II
T1  - Од светог Ћирила преко светог Саве до Вука (именице средњег рода на -ије у Вуковом речнику и у вуковој постојбини)
T1  - From Saint Cyril, through Saint Sava, to Vuk (Neuter Nouns Ending in -ije in Vuk Karadžić’s Dictionary and in his Ancestral Region)
SP  - 899
EP  - 915
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16410
ER  - 

@inbook{
author = "Бјелетић, Марта Ж.",
year = "2019",
abstract = "У прилогу
се разматрају
лексеме
које
у свом гласовном
лику
чувају
трагове
црквенословенског
порекла
– именице
средњег
рода
на ‑ије.
Пореде
се примери
које
је Вук Караџић
навео
у првом
издању
Српског
рјечника
(1818) са речима
забележеним
у говорима
његове
постојбине
(Дробњак
и Пива).
Анализа
показује
да је поређеним
низовима
лексема
заједничка
само
једна
реч, те да низови
припадају
различитим
лексичко-
семантичким
групама.
Већина
лексема
из Рјечника
означава
појмове
везане
за религију
и црквени
живот,
док су оне из говора
Дробњака
и
Пиве
резервисане
за апстрактне
појмове
који
се односе
на егзистенцијалну,
емоционалну
и моралну
сферу.
Износи
се претпоставка
да Вук
намерно
није
унео речи
из своје
постојбине
у Српски
рјечник,
а истовремено
се поставља
и питање
њиховог
крајњег
порекла., The paper deals with the lexemes that have preserved in the pronunciation
the traces of their Old Church Slavonic origin – neuter nouns ending in -ije. The
examples provided by Vuk Karadžić in the first edition of the “Serbian Dictionary”
(1818) are compared with the words found in the speeches of his ancestral region
(Drobnjak and Piva). The analysis shows that the compared strings of lexemes
have only one word in common (prikazanije) and that the strings belong to different
lexical and semantic groups. Most lexemes from the Dictionary denote
terms related to religion and ecclesiastical life, such as the names of Christian
feasts (Bogojaljenije, Vavedenije, Vaskrsenije, Obretenije, Preobraženije, Sretenije,
Us(j)ekovanije, Cv(j)etonosije) or the names of religious rituals and liturgical objects
((b)denije, čatanije, molenije, poučenije, evanđelije, etc.). In the speeches of
Drobnjak and Piva, the nouns ending in -ije are generally reserved for abstract
concepts associated with the existential, emotional and moral spheres (zgibenije,
kastiženije, nagrđenije, patenije, samaštenije, skoptenije, čudevenije, etc.). The hypothesis
is put forward that Vuk, for whom the creation of the Serbian literary
language implied its separation from Old Church Slavonic, intentionally omitted
from the Serbian Dictionary the lexemes with such a conspicuous feature of the
church language as the -ije ending. At the same time, the issue of their ultimate
origin is raised, as the aforementioned formations could also be a result of an
indigenous phonetic development.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наслеђе и стварање : Свети Ћирило. Свети Сава (869–1219–2019) II",
booktitle = "Од светог Ћирила преко светог Саве до Вука (именице средњег рода на -ије у Вуковом речнику и у вуковој постојбини), From Saint Cyril, through Saint Sava, to Vuk (Neuter Nouns Ending in -ije in Vuk Karadžić’s Dictionary and in his Ancestral Region)",
pages = "899-915",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16410"
}

Бјелетић, М. Ж.. (2019). Од светог Ћирила преко светог Саве до Вука (именице средњег рода на -ије у Вуковом речнику и у вуковој постојбини). in Наслеђе и стварање : Свети Ћирило. Свети Сава (869–1219–2019) II
Београд : Институт за српски језик САНУ., 899-915.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16410

Бјелетић МЖ. Од светог Ћирила преко светог Саве до Вука (именице средњег рода на -ије у Вуковом речнику и у вуковој постојбини). in Наслеђе и стварање : Свети Ћирило. Свети Сава (869–1219–2019) II. 2019;:899-915.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16410 .

Бјелетић, Марта Ж., "Од светог Ћирила преко светог Саве до Вука (именице средњег рода на -ије у Вуковом речнику и у вуковој постојбини)" in Наслеђе и стварање : Свети Ћирило. Свети Сава (869–1219–2019) II (2019):899-915,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16410 .

TY  - JOUR
AU  - Бјелетић, Марта Ж.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10243
AB  - This paper deals with the problem of treatment of polysemy and homonymy
using the example of the verb S-Cr. kapati, as recorded in six dialectal
dictionaries from South-East Serbia. The conclusion is reached that
this problem has been solved in various fashions, unsystematically and arbitrarily
– mostly according to the language feeling of the authors of respective
dictionaries. Since establishing two basic criteria for discriminating between
polysemy and homonymy (presence or absence of common semantic
elements and common origin) remains uncertain, it becomes apparent that
dialectal lexicography necessitates thorough theoretical research into lexical
polysemy, based predominantly on dialectal material. Etymology should
also contribute to solving this problem.
AB  - У раду је приказано како је – са становишта раздвајања полисемије
и хомонимије – обрађен глагол капати у шест дијалекатских речника са
грађом из југоисточне Србије. Закључено је да се овом проблему приступа
произвољно и неуједначено, а да су конкретна решења заснована углавном
на језичком осећању аутора речника.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Третман полисемије и хомонимије у дијалекатским речницима
T1  - The Treatment of Polysemy and Homonymy in Dialectal Dictionaries
SP  - 577
EP  - 585
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10243
ER  - 

@article{
author = "Бјелетић, Марта Ж.",
year = "2019",
abstract = "This paper deals with the problem of treatment of polysemy and homonymy
using the example of the verb S-Cr. kapati, as recorded in six dialectal
dictionaries from South-East Serbia. The conclusion is reached that
this problem has been solved in various fashions, unsystematically and arbitrarily
– mostly according to the language feeling of the authors of respective
dictionaries. Since establishing two basic criteria for discriminating between
polysemy and homonymy (presence or absence of common semantic
elements and common origin) remains uncertain, it becomes apparent that
dialectal lexicography necessitates thorough theoretical research into lexical
polysemy, based predominantly on dialectal material. Etymology should
also contribute to solving this problem., У раду је приказано како је – са становишта раздвајања полисемије
и хомонимије – обрађен глагол капати у шест дијалекатских речника са
грађом из југоисточне Србије. Закључено је да се овом проблему приступа
произвољно и неуједначено, а да су конкретна решења заснована углавном
на језичком осећању аутора речника.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Третман полисемије и хомонимије у дијалекатским речницима, The Treatment of Polysemy and Homonymy in Dialectal Dictionaries",
pages = "577-585",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10243"
}

Бјелетић, М. Ж.. (2019). Третман полисемије и хомонимије у дијалекатским речницима. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 577-585.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10243

Бјелетић МЖ. Третман полисемије и хомонимије у дијалекатским речницима. in Наш језик. 2019;50(2):577-585.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10243 .

Бјелетић, Марта Ж., "Третман полисемије и хомонимије у дијалекатским речницима" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):577-585,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10243 .

TY  - CHAP
AU  - Бјелетић, Марта
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4693
AB  - У раду је систематски представљен допринос Вуковог Српског рјечника, као и целокупног
Вуковог корпуса, Приручном етимолошком речнику српског језика (ПЕРСЈ). Тај допринос се огледа у сва три сегмента одреднице новог речника, а пре свега у првом, документационом, и у трећем, аргументативном, јер за многе речи из основног лексичког фонда српског језика обрађене у ПЕРСЈ у Српском рјечнику и другим Вуковим списима налазимо прве потврде и/ли примере употребе илустративне за њихово изворно значење и културноисторијски контекст у којем су настале. Посебно су истакнути случајеви када Вук пружа податке значајне за доношење етимолошког суда, који се даје у другом делу одреднице ПЕРСЈ.
AB  - This paper presents a systematic overview of what the Concise etymological dictionary of the Serbian
language (CEDSL) owes to the magnificent opus of Vuk Karadžić (Vuk). This contribution is directly or
indirectly reflected in all three segments of this dictionary’s lemma. What this looks like is illustrated by examples
of particular lemmata.
The first part of the CEDSL lemma typically refers to Vuk’s Srpski rječnik (The Serbian dictionary, in
some of its editions) as a source of the first fixation of words hitherto unattested (s.vv. нокшир, швалер). The
first edition of that dictionary is also the single source of obscene lexicon, which is also treated in CEDSL.In the first, but also in the third part of the lemma, excerpts from folklore (lines of epic poems, proverbs,
etc.) collected by Vuk are used as illustrations of the use of the words analysed (e.g. бисер, бора, брада;
алат).
The third part of the lemma, reserved for various comments and discussion, abounds with data from Vuk’s
Rječnik and from his wider corpus. Various formal aspects (phonetic, morphological and word-formation ones)
are quoted and interpreted or else those related to semantics (original meaning, obsolete and regional meanings,
semantic developements) of the words analyzed (e.g. макнути, опна; ваљати; камен; брдо; ганути, ној;
поклон; кашика, новац). This part of the lemma can include facts related to the cultural history of words (e.g.
задужбина).
Etymological judgement is provided in the second part of the CEDSL lemma. It happens frequently that
exactly Vuk’s data contribute to establishing the ultimate etymology, or at the very least point the pursuit of the
final etymon in a certain direction. At times the very fact of presence or absence of a word in the Rječnik is indicative
of its chronology and/or its status within the Serbian language (e.g. завет; одличан), and occasionally
the origin of a word is implicated by Vuk’s information about its geographic distribution (e.g. кафа, но). But of
the greatest consequence are instances when Vuk’s examples, by the way of their form or meaning, most directly
influence the formulation of etymological judgement (e.g. кликнути, орити се).
Vuk’s entire corpus, and especially his Srpski rječnik, enters into a specific symbiosis with CEDSL: to
a large extent, and in many aspects, Vuk’s material enriches CEDSL which, in its turn, sheds new light onto
deeper layers of lexical and cultural riches hidden in Vuk’s Srpski rječnik.
Keywords: Serbian language, etymology, lexicography, Srpski rječnik, Vuk Karadžić.
PB  - Београд : Савез славистичких друштава Србије
T2  - Српска славистика : колективна монографија : [радови српске делегације на XVI међународном конгресу слависта]. Том 2, Књижевност, култура, фолклор питања славистике
T1  - Lupus in etymologia : Vuk Karadžić’s opus in the pages of the Concise etymological dictionary of the Serbian language
T1  - Lupus in etymologia : Вуково дело на страницама Приручног етимолошког речника српског језика
SP  - 375
EP  - 387
DO  - 10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.2.ch31
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4693
ER  - 

@inbook{
author = "Бјелетић, Марта and Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2018",
abstract = "У раду је систематски представљен допринос Вуковог Српског рјечника, као и целокупног
Вуковог корпуса, Приручном етимолошком речнику српског језика (ПЕРСЈ). Тај допринос се огледа у сва три сегмента одреднице новог речника, а пре свега у првом, документационом, и у трећем, аргументативном, јер за многе речи из основног лексичког фонда српског језика обрађене у ПЕРСЈ у Српском рјечнику и другим Вуковим списима налазимо прве потврде и/ли примере употребе илустративне за њихово изворно значење и културноисторијски контекст у којем су настале. Посебно су истакнути случајеви када Вук пружа податке значајне за доношење етимолошког суда, који се даје у другом делу одреднице ПЕРСЈ., This paper presents a systematic overview of what the Concise etymological dictionary of the Serbian
language (CEDSL) owes to the magnificent opus of Vuk Karadžić (Vuk). This contribution is directly or
indirectly reflected in all three segments of this dictionary’s lemma. What this looks like is illustrated by examples
of particular lemmata.
The first part of the CEDSL lemma typically refers to Vuk’s Srpski rječnik (The Serbian dictionary, in
some of its editions) as a source of the first fixation of words hitherto unattested (s.vv. нокшир, швалер). The
first edition of that dictionary is also the single source of obscene lexicon, which is also treated in CEDSL.In the first, but also in the third part of the lemma, excerpts from folklore (lines of epic poems, proverbs,
etc.) collected by Vuk are used as illustrations of the use of the words analysed (e.g. бисер, бора, брада;
алат).
The third part of the lemma, reserved for various comments and discussion, abounds with data from Vuk’s
Rječnik and from his wider corpus. Various formal aspects (phonetic, morphological and word-formation ones)
are quoted and interpreted or else those related to semantics (original meaning, obsolete and regional meanings,
semantic developements) of the words analyzed (e.g. макнути, опна; ваљати; камен; брдо; ганути, ној;
поклон; кашика, новац). This part of the lemma can include facts related to the cultural history of words (e.g.
задужбина).
Etymological judgement is provided in the second part of the CEDSL lemma. It happens frequently that
exactly Vuk’s data contribute to establishing the ultimate etymology, or at the very least point the pursuit of the
final etymon in a certain direction. At times the very fact of presence or absence of a word in the Rječnik is indicative
of its chronology and/or its status within the Serbian language (e.g. завет; одличан), and occasionally
the origin of a word is implicated by Vuk’s information about its geographic distribution (e.g. кафа, но). But of
the greatest consequence are instances when Vuk’s examples, by the way of their form or meaning, most directly
influence the formulation of etymological judgement (e.g. кликнути, орити се).
Vuk’s entire corpus, and especially his Srpski rječnik, enters into a specific symbiosis with CEDSL: to
a large extent, and in many aspects, Vuk’s material enriches CEDSL which, in its turn, sheds new light onto
deeper layers of lexical and cultural riches hidden in Vuk’s Srpski rječnik.
Keywords: Serbian language, etymology, lexicography, Srpski rječnik, Vuk Karadžić.",
publisher = "Београд : Савез славистичких друштава Србије",
journal = "Српска славистика : колективна монографија : [радови српске делегације на XVI међународном конгресу слависта]. Том 2, Књижевност, култура, фолклор питања славистике",
booktitle = "Lupus in etymologia : Vuk Karadžić’s opus in the pages of the Concise etymological dictionary of the Serbian language, Lupus in etymologia : Вуково дело на страницама Приручног етимолошког речника српског језика",
pages = "375-387",
doi = "10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.2.ch31",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4693"
}

Бјелетић, М.,& Влајић-Поповић, Ј.. (2018). Lupus in etymologia : Vuk Karadžić’s opus in the pages of the Concise etymological dictionary of the Serbian language. in Српска славистика : колективна монографија : [радови српске делегације на XVI међународном конгресу слависта]. Том 2, Књижевност, култура, фолклор питања славистике
Београд : Савез славистичких друштава Србије., 375-387.
https://doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.2.ch31
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4693

Бјелетић М, Влајић-Поповић Ј. Lupus in etymologia : Vuk Karadžić’s opus in the pages of the Concise etymological dictionary of the Serbian language. in Српска славистика : колективна монографија : [радови српске делегације на XVI међународном конгресу слависта]. Том 2, Књижевност, култура, фолклор питања славистике. 2018;:375-387.
doi:10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.2.ch31
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4693 .

Бјелетић, Марта, Влајић-Поповић, Јасна, "Lupus in etymologia : Vuk Karadžić’s opus in the pages of the Concise etymological dictionary of the Serbian language" in Српска славистика : колективна монографија : [радови српске делегације на XVI међународном конгресу слависта]. Том 2, Књижевност, култура, фолклор питања славистике (2018):375-387,
https://doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.2.ch31 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4693 .

TY  - JOUR
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2283
AB  - A contribution to the study of Cz. dial. verb *kapati ‘to go’. Departing from Czech dial.
verb kapati ‘to drag oneself ’, ‘to be ruined, die’ this paper off ers an analysis of the Slavic
continuants of Proto-Slavic *kapati which are etymologically related to Lithuanian kópti ‘to
climb, scale’ and Latvian kâ pt ‘to climb’. The results of the analysis coveyed show that the
primary meaning of Proto-Slavic *kapati could have been ‘to go, move (slowly, crawling; to
climb slowly)’ > ‘to go down slowly, step by step, to fall’. The secondary meaning ‘to be ruined,
die’ might have developed from either of the two primary meanings.
AB  - Прилог проучавању чеш. дијал. kapati ‘ићи’. Полазећи од чеш. дијал. глагола kapati
‘вући се, једва ићи’, ‘пропадати, умирати’, у раду се спроводи анализа оних контину-
аната псл. глагола *kapati, које се у етимолошкој литератури доводе у везу са лит. kópti
‘вући се, пети се, верати се’. Оне указују на то да је првобитно значење псл. *kapati могло
бити ‘ићи, кретати се (полако, милећи; ићи споро увис, узбрдо)’, одакле се могло раз-
вити значење ‘полако, корак по корак ићи надоле, падати’, при чему је секундарно
значење ‘пропадати, умирати’ као своје исходиште могло имати оба поменута значења.
PB  - Praha : Lidové noviny
T2  - Etymological Research into Czech
T1  - К изучению чешского диалектного глагола kapati ‘лезть’
SP  - 27
EP  - 36
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2283
ER  - 

@article{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2017",
abstract = "A contribution to the study of Cz. dial. verb *kapati ‘to go’. Departing from Czech dial.
verb kapati ‘to drag oneself ’, ‘to be ruined, die’ this paper off ers an analysis of the Slavic
continuants of Proto-Slavic *kapati which are etymologically related to Lithuanian kópti ‘to
climb, scale’ and Latvian kâ pt ‘to climb’. The results of the analysis coveyed show that the
primary meaning of Proto-Slavic *kapati could have been ‘to go, move (slowly, crawling; to
climb slowly)’ > ‘to go down slowly, step by step, to fall’. The secondary meaning ‘to be ruined,
die’ might have developed from either of the two primary meanings., Прилог проучавању чеш. дијал. kapati ‘ићи’. Полазећи од чеш. дијал. глагола kapati
‘вући се, једва ићи’, ‘пропадати, умирати’, у раду се спроводи анализа оних контину-
аната псл. глагола *kapati, које се у етимолошкој литератури доводе у везу са лит. kópti
‘вући се, пети се, верати се’. Оне указују на то да је првобитно значење псл. *kapati могло
бити ‘ићи, кретати се (полако, милећи; ићи споро увис, узбрдо)’, одакле се могло раз-
вити значење ‘полако, корак по корак ићи надоле, падати’, при чему је секундарно
значење ‘пропадати, умирати’ као своје исходиште могло имати оба поменута значења.",
publisher = "Praha : Lidové noviny",
journal = "Etymological Research into Czech",
title = "К изучению чешского диалектного глагола kapati ‘лезть’",
pages = "27-36",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2283"
}

Бјелетић, М.. (2017). К изучению чешского диалектного глагола kapati ‘лезть’. in Etymological Research into Czech
Praha : Lidové noviny., 27-36.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2283

Бјелетић М. К изучению чешского диалектного глагола kapati ‘лезть’. in Etymological Research into Czech. 2017;:27-36.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2283 .

Бјелетић, Марта, "К изучению чешского диалектного глагола kapati ‘лезть’" in Etymological Research into Czech (2017):27-36,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2283 .

TY  - JOUR
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2112
AB  - V delu se semantično analizirajo slovanski (predvsem srbskohrvaški) kontinuanti psl.
glagola *kapati, in to tistih, ki se etimološko povezujejo z lit. kãpanoti ‘ubijati, klati’,
nusikãpanoti ‘umirati, crkavati’. Rezultati analize krepijo mnenje prvotne istovetnosti s
psl. *kapati in *kopati.
AB  - This article offers a semantic analysis of Slavic (mostly Serbo-Croatian) derivatives of the
Proto-Slavic verb *kapati, especially those etymologically connected with Lith. kãpanoti
‘to kill’, nusikãpanoti ‘to die’. The results of this analysis support the supposition of the
common origin of Proto-Slavic *kapati and *kopati.
PB  - Ljubljana : Inštitut za slovenski jezik Frana Ramovša ZRC SAZU
T2  - Jezikoslovni zapiski : Ob jubileju Ljubov Viktorovne Kurkine
T1  - Прилог проучавању псл. глагола *kapati
SP  - 83
EP  - 94
VL  - 23
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2112
ER  - 

@article{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2017",
abstract = "V delu se semantično analizirajo slovanski (predvsem srbskohrvaški) kontinuanti psl.
glagola *kapati, in to tistih, ki se etimološko povezujejo z lit. kãpanoti ‘ubijati, klati’,
nusikãpanoti ‘umirati, crkavati’. Rezultati analize krepijo mnenje prvotne istovetnosti s
psl. *kapati in *kopati., This article offers a semantic analysis of Slavic (mostly Serbo-Croatian) derivatives of the
Proto-Slavic verb *kapati, especially those etymologically connected with Lith. kãpanoti
‘to kill’, nusikãpanoti ‘to die’. The results of this analysis support the supposition of the
common origin of Proto-Slavic *kapati and *kopati.",
publisher = "Ljubljana : Inštitut za slovenski jezik Frana Ramovša ZRC SAZU",
journal = "Jezikoslovni zapiski : Ob jubileju Ljubov Viktorovne Kurkine",
title = "Прилог проучавању псл. глагола *kapati",
pages = "83-94",
volume = "23",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2112"
}

Бјелетић, М.. (2017). Прилог проучавању псл. глагола *kapati. in Jezikoslovni zapiski : Ob jubileju Ljubov Viktorovne Kurkine
Ljubljana : Inštitut za slovenski jezik Frana Ramovša ZRC SAZU., 23(2), 83-94.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2112

Бјелетић М. Прилог проучавању псл. глагола *kapati. in Jezikoslovni zapiski : Ob jubileju Ljubov Viktorovne Kurkine. 2017;23(2):83-94.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2112 .

Бјелетић, Марта, "Прилог проучавању псл. глагола *kapati" in Jezikoslovni zapiski : Ob jubileju Ljubov Viktorovne Kurkine, 23, no. 2 (2017):83-94,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2112 .

TY  - JOUR
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6808
AB  - У раду је анализирана лексикографска обрада с.-х. глагола капати у

два описна речника српско-хрватског језика, КЈА и РСА. Установљено

је да оба речника дефинишу исто основно значење ('капати кап по

кап"), али да се дијапазон секундарних значења не поклапа у потпу
ности. То је условљено, с једне стране, концепцијским разликама двају
речника, а с друге – различитим бројем расположивих дијалекатских
извора из којих су црпена значења разматраног глагола. Са станови
шта раздвајања полисемије и хомонимије, глагол капати (са својим

префигираним облицима) у РСА није доследно обрађен. Најчешће се

третира као полисемантичан, осим у случају облика са префиксом од-,

где су издвојена два хомонима: дткапати 'капљући исцурити, отећи,

оцедити се' и откапати "јако озепсти, смрзнути се". Рад представља

увод у шире проучавање семантике континуаната псл. *kapati, које

би могло допринети утврђивању коначног порекла овог етимолошки

проблематичног прасловенског глагола.
AB  - This paper offers an analysis of the lexicographic treatment of the S.-Cr. verb kapati ’stillare’ in two descriptive dictionaries of the Serbo-Croatian language — RJA (Ryeénik hrvatskoga
ili srpskoga jezika) and RSA (Recénik srpskohrvatskog knjizevnog i narodnog jezika). In both
dictionaries one the same meaning (’to drop’) is defined as basic, while the registers of secondary meanings do not completely coincide. This is due, on the one hand, to different concepts
of the two dictionaries, and on the other, to unequal corpora of available dialectal sources from
which the meanings of a given verb were excerpted. From the standpoint of distinction between
polysemy and homonymy, the verb kapati (with its prefixed forms) has no consistent treatment
in RSA. It is usually considered a polysemantic verb, except in the case of the form prefixed by
od-, where two homonyms are distinguished: otkapati' ’to leak out, drain out’ and otkapati* ’to
catch cold, get frozen’. This paper is an introduction to a more complex investigation of semantics of the continuants of PSI. *kapati, which might contribute to establishing the final origin of
this etymologically problematic Proto-Slavic verb.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк
T1  - Лексикографска обрада с.-х. глагола кȁпати ‘stillare’ (хомонимија или полисемија?)
T1  - Lexicographic Treatment of the s.-cr. Verb kapati ’stillare’ (Polysemy or Homonymy’?)
SP  - 537
EP  - 548
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6808
ER  - 

@article{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2017",
abstract = "У раду је анализирана лексикографска обрада с.-х. глагола капати у

два описна речника српско-хрватског језика, КЈА и РСА. Установљено

је да оба речника дефинишу исто основно значење ('капати кап по

кап"), али да се дијапазон секундарних значења не поклапа у потпу
ности. То је условљено, с једне стране, концепцијским разликама двају
речника, а с друге – различитим бројем расположивих дијалекатских
извора из којих су црпена значења разматраног глагола. Са станови
шта раздвајања полисемије и хомонимије, глагол капати (са својим

префигираним облицима) у РСА није доследно обрађен. Најчешће се

третира као полисемантичан, осим у случају облика са префиксом од-,

где су издвојена два хомонима: дткапати 'капљући исцурити, отећи,

оцедити се' и откапати "јако озепсти, смрзнути се". Рад представља

увод у шире проучавање семантике континуаната псл. *kapati, које

би могло допринети утврђивању коначног порекла овог етимолошки

проблематичног прасловенског глагола., This paper offers an analysis of the lexicographic treatment of the S.-Cr. verb kapati ’stillare’ in two descriptive dictionaries of the Serbo-Croatian language — RJA (Ryeénik hrvatskoga
ili srpskoga jezika) and RSA (Recénik srpskohrvatskog knjizevnog i narodnog jezika). In both
dictionaries one the same meaning (’to drop’) is defined as basic, while the registers of secondary meanings do not completely coincide. This is due, on the one hand, to different concepts
of the two dictionaries, and on the other, to unequal corpora of available dialectal sources from
which the meanings of a given verb were excerpted. From the standpoint of distinction between
polysemy and homonymy, the verb kapati (with its prefixed forms) has no consistent treatment
in RSA. It is usually considered a polysemantic verb, except in the case of the form prefixed by
od-, where two homonyms are distinguished: otkapati' ’to leak out, drain out’ and otkapati* ’to
catch cold, get frozen’. This paper is an introduction to a more complex investigation of semantics of the continuants of PSI. *kapati, which might contribute to establishing the final origin of
this etymologically problematic Proto-Slavic verb.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк",
title = "Лексикографска обрада с.-х. глагола кȁпати ‘stillare’ (хомонимија или полисемија?), Lexicographic Treatment of the s.-cr. Verb kapati ’stillare’ (Polysemy or Homonymy’?)",
pages = "537-548",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6808"
}

Бјелетић, М.. (2017). Лексикографска обрада с.-х. глагола кȁпати ‘stillare’ (хомонимија или полисемија?). in Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк
Београд : Филолошки факултет., 537-548.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6808

Бјелетић М. Лексикографска обрада с.-х. глагола кȁпати ‘stillare’ (хомонимија или полисемија?). in Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк. 2017;:537-548.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6808 .

Бјелетић, Марта, "Лексикографска обрада с.-х. глагола кȁпати ‘stillare’ (хомонимија или полисемија?)" in Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк (2017):537-548,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6808 .

TY  - JOUR
AU  - Бјелетић, Марта Ж.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6787
AB  - У раду се анализира лексика коју доноси Речник говора Бањана,

Грахова и Онушних Рудина Ј. К. Копривице. Предмет интересовања су

глаголи који садрже експресивне префиксе – творбене елементе непре
познатљиве у структури речи, до чијег се издвајања долази искључиво
творбено-етимолошком анализом. Разматрани говор обилује експресивно префигираним глаголима и њиховим дериватима, чиме се потврђује констатација да су експресивни преверби „продуктивна“ творбена

категорија у српском језику.
AB  - Экспрессивные префиксы представляют собой специфическую словообразовательную категорию, неизвестную в синхронной дериватологии. Речь идет о словообразовательных элементах, которые по сути дела являются префиксами, но на синхронном уровне не обнаруживаются в структуре слова. Они выделяются только в результате словообразовательно-этимологического анализа. В настоящей работе данная категория исследуется на диалектном материа- ле, содержанном в Словаре говора областей Баняни, Грахово и Опутне Рудине Й. К. Копривицы. Прихотится к выводу, что рассматриваемый говор содержит большое число глаголов, расширенных экспрессивными префиксами. Многие из них имеют разветвленные лексические семьи (на пример, ковријежити се ’злиться, гневаться’, коврљати ’катат, кувыркать’, копрчити се ’упрямиться, сопротивляться’, темезгати делать что-нибудь медлительно, вяло’, тотрчити се ’важничать’, чепрљати ’ковырять, царапать’, чомргити се ’хмуриться’), свидетельствующие об их полной интеграции в лексическую систему языка и большой частотности употребления. Анализированный материал подтверждает мнение, что экспрессивные префиксы являются „продуктивной“ словообразовательной категорией в сербском языке.
AB  - Expressive prefixes are a specific word-formation category, unknown in synchronic derivatology. It is about word-formation elements which are essentially prefixes,
but which are not recognised as such in the structure of the word. They can be isolated only by word-formation and etymological analysis. In the present paper, this category is studied within the context of dialectal material provided by J. K. Koprivica’s
Dictionary of the Banjani, Grahovo and Oputne Rudine Speech. It is concluded that the
examined speech contains a considerable number of expressively prefixed forms. Many
of them have developed word families (e.g. Ceprljati ‘to dig, scratch’, Comrgiti se ‘to
frown’, kovrijeziti se ‘to be angry’, kovrijati ‘to roll’, koprciti se ‘to show off, boast’,
temezgati ‘to be slow, sluggish’, totrciti se ‘to swagger’), which testifies to their full
integration into the lexical system of language and high frequency of use. The analysed
material corroborates the statement that the expressive preverbs are a “productive
word-formation category in the Serbian language.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Из експресивне префиксације – на материјалу говора Бањана, Грахова и Опутних Рудина
T1  - К экспрессивной префиксации – на материале говора областей Баняни, Грахово и Опутне Рудине
T1  - Examples of Expressive Prefixation – in the Dialectal Material of the Banjani, Grahovo and Oputne Rudine Speech
VL  - 72
IS  - 1-2
IS  - 85
DO  - 10.2298/JFI1602085B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6787
ER  - 

@article{
author = "Бјелетић, Марта Ж.",
year = "2016",
abstract = "У раду се анализира лексика коју доноси Речник говора Бањана,

Грахова и Онушних Рудина Ј. К. Копривице. Предмет интересовања су

глаголи који садрже експресивне префиксе – творбене елементе непре
познатљиве у структури речи, до чијег се издвајања долази искључиво
творбено-етимолошком анализом. Разматрани говор обилује експресивно префигираним глаголима и њиховим дериватима, чиме се потврђује констатација да су експресивни преверби „продуктивна“ творбена

категорија у српском језику., Экспрессивные префиксы представляют собой специфическую словообразовательную категорию, неизвестную в синхронной дериватологии. Речь идет о словообразовательных элементах, которые по сути дела являются префиксами, но на синхронном уровне не обнаруживаются в структуре слова. Они выделяются только в результате словообразовательно-этимологического анализа. В настоящей работе данная категория исследуется на диалектном материа- ле, содержанном в Словаре говора областей Баняни, Грахово и Опутне Рудине Й. К. Копривицы. Прихотится к выводу, что рассматриваемый говор содержит большое число глаголов, расширенных экспрессивными префиксами. Многие из них имеют разветвленные лексические семьи (на пример, ковријежити се ’злиться, гневаться’, коврљати ’катат, кувыркать’, копрчити се ’упрямиться, сопротивляться’, темезгати делать что-нибудь медлительно, вяло’, тотрчити се ’важничать’, чепрљати ’ковырять, царапать’, чомргити се ’хмуриться’), свидетельствующие об их полной интеграции в лексическую систему языка и большой частотности употребления. Анализированный материал подтверждает мнение, что экспрессивные префиксы являются „продуктивной“ словообразовательной категорией в сербском языке., Expressive prefixes are a specific word-formation category, unknown in synchronic derivatology. It is about word-formation elements which are essentially prefixes,
but which are not recognised as such in the structure of the word. They can be isolated only by word-formation and etymological analysis. In the present paper, this category is studied within the context of dialectal material provided by J. K. Koprivica’s
Dictionary of the Banjani, Grahovo and Oputne Rudine Speech. It is concluded that the
examined speech contains a considerable number of expressively prefixed forms. Many
of them have developed word families (e.g. Ceprljati ‘to dig, scratch’, Comrgiti se ‘to
frown’, kovrijeziti se ‘to be angry’, kovrijati ‘to roll’, koprciti se ‘to show off, boast’,
temezgati ‘to be slow, sluggish’, totrciti se ‘to swagger’), which testifies to their full
integration into the lexical system of language and high frequency of use. The analysed
material corroborates the statement that the expressive preverbs are a “productive
word-formation category in the Serbian language.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Из експресивне префиксације – на материјалу говора Бањана, Грахова и Опутних Рудина, К экспрессивной префиксации – на материале говора областей Баняни, Грахово и Опутне Рудине, Examples of Expressive Prefixation – in the Dialectal Material of the Banjani, Grahovo and Oputne Rudine Speech",
volume = "72",
number = "1-2, 85",
doi = "10.2298/JFI1602085B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6787"
}

Бјелетић, М. Ж.. (2016). Из експресивне префиксације – на материјалу говора Бањана, Грахова и Опутних Рудина. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 72(1-2).
https://doi.org/10.2298/JFI1602085B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6787

Бјелетић МЖ. Из експресивне префиксације – на материјалу говора Бањана, Грахова и Опутних Рудина. in Јужнословенски филолог. 2016;72(1-2).
doi:10.2298/JFI1602085B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6787 .

Бјелетић, Марта Ж., "Из експресивне префиксације – на материјалу говора Бањана, Грахова и Опутних Рудина" in Јужнословенски филолог, 72, no. 1-2 (2016),
https://doi.org/10.2298/JFI1602085B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6787 .

TY  - JOUR
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1710
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа
T1  - Приручни етимолошки речник српског језика – допринос савременој етимологији
SP  - 197
EP  - 210
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1710
ER  - 

@article{
author = "Влајић-Поповић, Јасна and Бјелетић, Марта",
year = "2016",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа",
title = "Приручни етимолошки речник српског језика – допринос савременој етимологији",
pages = "197-210",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1710"
}

Влајић-Поповић, Ј.,& Бјелетић, М.. (2016). Приручни етимолошки речник српског језика – допринос савременој етимологији. in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа
Београд : Институт за српски језик САНУ., 197-210.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1710

Влајић-Поповић Ј, Бјелетић М. Приручни етимолошки речник српског језика – допринос савременој етимологији. in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа. 2016;:197-210.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1710 .

Влајић-Поповић, Јасна, Бјелетић, Марта, "Приручни етимолошки речник српског језика – допринос савременој етимологији" in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа (2016):197-210,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1710 .

TY  - JOUR
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/915
AB  - У раду се спроводи етимолошка анализа српских придева са значењем ‘коврџав’, забележених у грађи за Опште словенски лингвистички атлас.
AB  - This paper draws on etymological analysis of Serbian adjectives meaning ‘curly’, registered in the material of the Common Slavic Linguistic Atlas (the Personal Characteristics of Man volume). Those that can be traced back to Pro to-Slavic prototypes (kokorav, kudrav, kuštrav) have no clear and/or in disputable etymology. The same is true of the adjectives of uncertain Pro to-Slavic antiquity (čečerav, grguljav). The se forms are evidently expressive, which is indicated by their variants (čečurav, čičurav; gregurav, grgurav), and the expressive lexicon is a language domain where no single etymological solution is absolutely reliable. Some of the adjectives analysed result from formal and semantic contaminations, which obscures their original structures (čečverast, čkogrtljav, kekerast, kovrdžav, kvrčav). The most transparent among them are deverbals (čupav, frckan, grčkav, vrtkav), although not all of the respective verbs have generally accepted interpretations at the Proto-Slavic level. The concepts lying at the basis of motivation models, realised by adjectives meaning ‘curly’, include the following: ‘to tear, pull apart’ (čupav, kudrav), ‘to bend’ (kuštrav), ‘something bent, knotty’ (grguljav), ‘to turn, shake’ (frckav, kovrčav, vrtkav), ‘to contract’ (grčkav, kvrčav), ‘something raised, sticking out’ (čečerav, čečverast, kekerast, kokorav). However, the final conclusions about the antiquity and distribution of the particular lexemes, onomasiological tendencies and potential lexical isoglosses can be reached only through an analysis of the complete Slavic material, which will be available after the publication of the mentioned volume of the CSLA.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Придеви са значењем ‘коврџав’ у српском језику (на грађи за Општесловенски лингвистички атлас)
T1  - Adjectives meaning ‘curly’ in the Serbian language: On the material of the common Slavic linguistic atlas
SP  - 93
EP  - 110
VL  - 72
IS  - 3-4
DO  - 10.2298/JFI1604093B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_915
ER  - 

@article{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2016",
abstract = "У раду се спроводи етимолошка анализа српских придева са значењем ‘коврџав’, забележених у грађи за Опште словенски лингвистички атлас., This paper draws on etymological analysis of Serbian adjectives meaning ‘curly’, registered in the material of the Common Slavic Linguistic Atlas (the Personal Characteristics of Man volume). Those that can be traced back to Pro to-Slavic prototypes (kokorav, kudrav, kuštrav) have no clear and/or in disputable etymology. The same is true of the adjectives of uncertain Pro to-Slavic antiquity (čečerav, grguljav). The se forms are evidently expressive, which is indicated by their variants (čečurav, čičurav; gregurav, grgurav), and the expressive lexicon is a language domain where no single etymological solution is absolutely reliable. Some of the adjectives analysed result from formal and semantic contaminations, which obscures their original structures (čečverast, čkogrtljav, kekerast, kovrdžav, kvrčav). The most transparent among them are deverbals (čupav, frckan, grčkav, vrtkav), although not all of the respective verbs have generally accepted interpretations at the Proto-Slavic level. The concepts lying at the basis of motivation models, realised by adjectives meaning ‘curly’, include the following: ‘to tear, pull apart’ (čupav, kudrav), ‘to bend’ (kuštrav), ‘something bent, knotty’ (grguljav), ‘to turn, shake’ (frckav, kovrčav, vrtkav), ‘to contract’ (grčkav, kvrčav), ‘something raised, sticking out’ (čečerav, čečverast, kekerast, kokorav). However, the final conclusions about the antiquity and distribution of the particular lexemes, onomasiological tendencies and potential lexical isoglosses can be reached only through an analysis of the complete Slavic material, which will be available after the publication of the mentioned volume of the CSLA.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Придеви са значењем ‘коврџав’ у српском језику (на грађи за Општесловенски лингвистички атлас), Adjectives meaning ‘curly’ in the Serbian language: On the material of the common Slavic linguistic atlas",
pages = "93-110",
volume = "72",
number = "3-4",
doi = "10.2298/JFI1604093B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_915"
}

Бјелетић, М.. (2016). Придеви са значењем ‘коврџав’ у српском језику (на грађи за Општесловенски лингвистички атлас). in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 72(3-4), 93-110.
https://doi.org/10.2298/JFI1604093B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_915

Бјелетић М. Придеви са значењем ‘коврџав’ у српском језику (на грађи за Општесловенски лингвистички атлас). in Јужнословенски филолог. 2016;72(3-4):93-110.
doi:10.2298/JFI1604093B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_915 .

Бјелетић, Марта, "Придеви са значењем ‘коврџав’ у српском језику (на грађи за Општесловенски лингвистички атлас)" in Јужнословенски филолог, 72, no. 3-4 (2016):93-110,
https://doi.org/10.2298/JFI1604093B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_915 .

TY  - JOUR
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6796
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Језик данас
T1  - Срдобоља
SP  - 12
EP  - 15
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6796
ER  - 

@article{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2015",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Језик данас",
title = "Срдобоља",
pages = "12-15",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6796"
}

Бјелетић, М.. (2015). Срдобоља. in Језик данас
Нови Сад : Матица српска., 12-15.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6796

Бјелетић М. Срдобоља. in Језик данас. 2015;:12-15.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6796 .

Бјелетић, Марта, "Срдобоља" in Језик данас (2015):12-15,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6796 .

TY  - JOUR
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6794
PB  - Екатеринбург : Издательство Уральского университета
T2  - Этнолингвистика. Ономастика. Этимология
T1  - Прилагательные со значением ‘кудрявый’ в сербском языке
SP  - 28
EP  - 30
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6794
ER  - 

@article{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2015",
publisher = "Екатеринбург : Издательство Уральского университета",
journal = "Этнолингвистика. Ономастика. Этимология",
title = "Прилагательные со значением ‘кудрявый’ в сербском языке",
pages = "28-30",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6794"
}

Бјелетић, М.. (2015). Прилагательные со значением ‘кудрявый’ в сербском языке. in Этнолингвистика. Ономастика. Этимология
Екатеринбург : Издательство Уральского университета., 28-30.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6794

Бјелетић М. Прилагательные со значением ‘кудрявый’ в сербском языке. in Этнолингвистика. Ономастика. Этимология. 2015;:28-30.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6794 .

Бјелетић, Марта, "Прилагательные со значением ‘кудрявый’ в сербском языке" in Этнолингвистика. Ономастика. Этимология (2015):28-30,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6794 .

TY  - CHAP
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4703
AB  - The present paper deals with the
problem of chronological and genealogical stratifi cation of Slavic words in the Serbian
language. There are several chronological and genealogical strata: Proto-Slavic and Common
Slavic (until the 9th century A.D.), Old Church Slavonic (9th–11th centuries), Church
Slavonic / Serbian Slavonic / Old Serbian (from the end of the 12th century until the
mid-18th century), Russian Slavonic (from the third decade of the 18th century until the
mid-19th century), Slaveno-Serbian (from the mid-18th century until early 19th century),
modern Serbian language (from the mid-19th century). The problem is illustrated with
nominal compounds in the single-volume etymological dictionary of the Serbian language.
AB  - У раду се разматра проблем хронолошко-генеалошке стратификације
речи словенског порекла у српском језику, у којем је могуће издвојити неколико
хронолошко-генеалошких слојева: прасловенски и општесловенски (до ix в.), старо-
словенски (ix–xi в.), црквенословенски/српскословенски/старосрпски (од краја xii до
половине xviii в.), рускословенски (од треће деценије xviii до половине xix в.), славено-
српски (од друге половине xviii до прве половине xix в.), савремени српски (од друге
половине xix в. до данас). Проблем се илуструје на примеру именских сложеница које
су ушле у једнотомни етимолошки речник српског језика.
PB  - Praha : Lidové noviny
T2  - Etymological Research into Old Church Slavonic
T1  - Проблема хронологическо-генеалогической стратификации слов славянского происхождения в однотомном этимологическом словаре сербского языка (на примере номинальных сложений)
T1  - Проблем хронолошко-генеалошке стратификације речи словенског порекла у једнотомном етимолошком речнику српског језика (на примеру номиналних сложеница).
T1  - The problem of chronological and genealogical stratification of the words of Slavic origin in an etymological dictionary of Serbian.
SP  - 43
EP  - 55
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4703
ER  - 

@inbook{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2015",
abstract = "The present paper deals with the
problem of chronological and genealogical stratifi cation of Slavic words in the Serbian
language. There are several chronological and genealogical strata: Proto-Slavic and Common
Slavic (until the 9th century A.D.), Old Church Slavonic (9th–11th centuries), Church
Slavonic / Serbian Slavonic / Old Serbian (from the end of the 12th century until the
mid-18th century), Russian Slavonic (from the third decade of the 18th century until the
mid-19th century), Slaveno-Serbian (from the mid-18th century until early 19th century),
modern Serbian language (from the mid-19th century). The problem is illustrated with
nominal compounds in the single-volume etymological dictionary of the Serbian language., У раду се разматра проблем хронолошко-генеалошке стратификације
речи словенског порекла у српском језику, у којем је могуће издвојити неколико
хронолошко-генеалошких слојева: прасловенски и општесловенски (до ix в.), старо-
словенски (ix–xi в.), црквенословенски/српскословенски/старосрпски (од краја xii до
половине xviii в.), рускословенски (од треће деценије xviii до половине xix в.), славено-
српски (од друге половине xviii до прве половине xix в.), савремени српски (од друге
половине xix в. до данас). Проблем се илуструје на примеру именских сложеница које
су ушле у једнотомни етимолошки речник српског језика.",
publisher = "Praha : Lidové noviny",
journal = "Etymological Research into Old Church Slavonic",
booktitle = "Проблема хронологическо-генеалогической стратификации слов славянского происхождения в однотомном этимологическом словаре сербского языка (на примере номинальных сложений), Проблем хронолошко-генеалошке стратификације речи словенског порекла у једнотомном етимолошком речнику српског језика (на примеру номиналних сложеница)., The problem of chronological and genealogical stratification of the words of Slavic origin in an etymological dictionary of Serbian.",
pages = "43-55",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4703"
}

Бјелетић, М.. (2015). Проблема хронологическо-генеалогической стратификации слов славянского происхождения в однотомном этимологическом словаре сербского языка (на примере номинальных сложений). in Etymological Research into Old Church Slavonic
Praha : Lidové noviny., 43-55.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4703

Бјелетић М. Проблема хронологическо-генеалогической стратификации слов славянского происхождения в однотомном этимологическом словаре сербского языка (на примере номинальных сложений). in Etymological Research into Old Church Slavonic. 2015;:43-55.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4703 .

Бјелетић, Марта, "Проблема хронологическо-генеалогической стратификации слов славянского происхождения в однотомном этимологическом словаре сербского языка (на примере номинальных сложений)" in Etymological Research into Old Church Slavonic (2015):43-55,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4703 .

TY  - CHAP
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6656
AB  - he paper deals with SCr verb klonuti ‘to lean, bend; become weak, exhausted; despair, be-
come discouraged’ from the standpoints of semantics, word-formation and etymology. The en-
tire relevant dialectal material is presented as an argument in favor of the already existing
etymological solution deriving SCr klonuti (also S| kloniti, OCz klonuti) from PSI *klopneti.
Two possible interpretations are proposed: either *klopnoti < **klopéti ‘to hang’, meaning ‘to
start hanging’ (cf. kysnoti < kyséti) or *klopneti < **klop» adj. ‘hanging’ (cf. *giъxnoti < *gluxъ).
PB  - Warszawa : Instytut Slawistyki PAN, Fundacja Slawistyczna
T2  - Studia Borysiana. Etymologica – diachronica – slavica. W 75. rocznicę urodzin Profesora Wiesława Borysia
T1  - Из рада на једнотомнoм етимолошком речнику српског језика : клòнути ‘нагнути се, погнути се; ослабити, малаксати; изгубити наду’
T1  - Compiling a Single Volume Etymological Dictionary of the Serbian Language : klonuti ‘to lean, bend; become weak, exhausted; despair, become discouraged’
SP  - 173
EP  - 188
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6656
ER  - 

@inbook{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2014",
abstract = "he paper deals with SCr verb klonuti ‘to lean, bend; become weak, exhausted; despair, be-
come discouraged’ from the standpoints of semantics, word-formation and etymology. The en-
tire relevant dialectal material is presented as an argument in favor of the already existing
etymological solution deriving SCr klonuti (also S| kloniti, OCz klonuti) from PSI *klopneti.
Two possible interpretations are proposed: either *klopnoti < **klopéti ‘to hang’, meaning ‘to
start hanging’ (cf. kysnoti < kyséti) or *klopneti < **klop» adj. ‘hanging’ (cf. *giъxnoti < *gluxъ).",
publisher = "Warszawa : Instytut Slawistyki PAN, Fundacja Slawistyczna",
journal = "Studia Borysiana. Etymologica – diachronica – slavica. W 75. rocznicę urodzin Profesora Wiesława Borysia",
booktitle = "Из рада на једнотомнoм етимолошком речнику српског језика : клòнути ‘нагнути се, погнути се; ослабити, малаксати; изгубити наду’, Compiling a Single Volume Etymological Dictionary of the Serbian Language : klonuti ‘to lean, bend; become weak, exhausted; despair, become discouraged’",
pages = "173-188",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6656"
}

Бјелетић, М.. (2014). Из рада на једнотомнoм етимолошком речнику српског језика : клòнути ‘нагнути се, погнути се; ослабити, малаксати; изгубити наду’. in Studia Borysiana. Etymologica – diachronica – slavica. W 75. rocznicę urodzin Profesora Wiesława Borysia
Warszawa : Instytut Slawistyki PAN, Fundacja Slawistyczna., 173-188.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6656

Бјелетић М. Из рада на једнотомнoм етимолошком речнику српског језика : клòнути ‘нагнути се, погнути се; ослабити, малаксати; изгубити наду’. in Studia Borysiana. Etymologica – diachronica – slavica. W 75. rocznicę urodzin Profesora Wiesława Borysia. 2014;:173-188.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6656 .

Бјелетић, Марта, "Из рада на једнотомнoм етимолошком речнику српског језика : клòнути ‘нагнути се, погнути се; ослабити, малаксати; изгубити наду’" in Studia Borysiana. Etymologica – diachronica – slavica. W 75. rocznicę urodzin Profesora Wiesława Borysia (2014):173-188,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6656 .

TY  - JOUR
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4697
AB  - With a special focus on prefixed verbs, contrasted in this paper is the lexicon contained in two dialectal dictionaries (I. Tominec, Črnovrški dialekt . Kratka monografija in slovar , Ljubljana 1964 and J. K. Koprivica, Rečnik govora Banjana, Grahova i Oputnih Rudina , Podgorica 2006). It is noticed that, due to exhaustive recording of (multi)prefixed forms, both dialectal sources reflect the word-formation potentials of the language to a greater extent than standard dictionaries do. Also, a new Slovenian-Serbian isogloss (directive/ablative prefixation of non-motion verbs) is found and the activisation of the archaic word-formation model of expressive prefixation (prefixes ko  , sko  , če  , pa  , sǫ  , še  , etc.) is detected. The importance of dialectal lexicography for both synchronic and diachronic linguistic research (i.e. for word-formation and etymology respectively) is pointed out, as well as the advantages and prospectives of the comparative method itself.
AB  - У раду се, на примеру префигираних глаголских облика, пореди лексика двају дијалекатских речника: I. Tominec, Črnovrški dialekt . Kratka monogrафиja in slovar , Ljubljana 1964 и Ј. K. Копривицa, Речник говорa Бaњaнa, Грaховa и Опутних Рудинa , Подгорицa 2006. Запажа се да (разматрани) дијалекатски извори, исцрпно нотирајући (поли)префигиране облике, потпуније одража - вају творбени потенцијал језика од стандардних речника. Установљава се нова словеначко-српска творбена изоглоса (директивна/аблативна префикса - ција немоционих глагола) и констатује да је у оба језика присутна активиза - ција архаичног творбеног модела експресивне префиксације (префикси ko  , sko  , če  , pa  , s ǫ   , še  итд.). Указује се на значај дијалекатске лексикографије за синхронијска (творба) и дијахронијска (етимологија) лингвистичка истражи - вања, као и на предности и перспективе компаративног поступка.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Годишњак за српски језик
T1  - Руковети завичајне лексике (Чрни врх : Бањани)
T1  - Handfuls of native words (Črni vrh : Banjani)
SP  - 79
EP  - 94
VL  - 13
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4697
ER  - 

@article{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2014",
abstract = "With a special focus on prefixed verbs, contrasted in this paper is the lexicon contained in two dialectal dictionaries (I. Tominec, Črnovrški dialekt . Kratka monografija in slovar , Ljubljana 1964 and J. K. Koprivica, Rečnik govora Banjana, Grahova i Oputnih Rudina , Podgorica 2006). It is noticed that, due to exhaustive recording of (multi)prefixed forms, both dialectal sources reflect the word-formation potentials of the language to a greater extent than standard dictionaries do. Also, a new Slovenian-Serbian isogloss (directive/ablative prefixation of non-motion verbs) is found and the activisation of the archaic word-formation model of expressive prefixation (prefixes ko  , sko  , če  , pa  , sǫ  , še  , etc.) is detected. The importance of dialectal lexicography for both synchronic and diachronic linguistic research (i.e. for word-formation and etymology respectively) is pointed out, as well as the advantages and prospectives of the comparative method itself., У раду се, на примеру префигираних глаголских облика, пореди лексика двају дијалекатских речника: I. Tominec, Črnovrški dialekt . Kratka monogrафиja in slovar , Ljubljana 1964 и Ј. K. Копривицa, Речник говорa Бaњaнa, Грaховa и Опутних Рудинa , Подгорицa 2006. Запажа се да (разматрани) дијалекатски извори, исцрпно нотирајући (поли)префигиране облике, потпуније одража - вају творбени потенцијал језика од стандардних речника. Установљава се нова словеначко-српска творбена изоглоса (директивна/аблативна префикса - ција немоционих глагола) и констатује да је у оба језика присутна активиза - ција архаичног творбеног модела експресивне префиксације (префикси ko  , sko  , če  , pa  , s ǫ   , še  итд.). Указује се на значај дијалекатске лексикографије за синхронијска (творба) и дијахронијска (етимологија) лингвистичка истражи - вања, као и на предности и перспективе компаративног поступка.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Годишњак за српски језик",
title = "Руковети завичајне лексике (Чрни врх : Бањани), Handfuls of native words (Črni vrh : Banjani)",
pages = "79-94",
volume = "13",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4697"
}

Бјелетић, М.. (2014). Руковети завичајне лексике (Чрни врх : Бањани). in Годишњак за српски језик
Ниш : Филозофски факултет., 13, 79-94.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4697

Бјелетић М. Руковети завичајне лексике (Чрни врх : Бањани). in Годишњак за српски језик. 2014;13:79-94.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4697 .

Бјелетић, Марта, "Руковети завичајне лексике (Чрни врх : Бањани)" in Годишњак за српски језик, 13 (2014):79-94,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4697 .

TY  - CHAP
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4702
AB  - У раду се прати судбина лексичке породице придева милосрдан, почев од савременог стандардног језика па уназад, све до старословенског. Полазећи од Гусманијевог тумачења стсл. милосръдъ као хибридног калка према ствнем. miltherzi, придев милосрдан смешта се у контекст сличних образовања (тј. придевских  сложеница са првом компонентом мило и оних са другом компонентом - срд(ан)) на свим хронолошким нивоима, чиме се пружају додатни аргументи којима се оспорава његова прасловенска старина.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе : 863-2013
T1  - O pridevima tipa milosrdan (prilog proučavanju složenica u srpskom jeziku)
T1  - The adjectives of the type milosrdan (a contribution to the study of compounds in the Serbian language)
SP  - 217
EP  - 236
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4702
ER  - 

@inbook{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2014",
abstract = "У раду се прати судбина лексичке породице придева милосрдан, почев од савременог стандардног језика па уназад, све до старословенског. Полазећи од Гусманијевог тумачења стсл. милосръдъ као хибридног калка према ствнем. miltherzi, придев милосрдан смешта се у контекст сличних образовања (тј. придевских  сложеница са првом компонентом мило и оних са другом компонентом - срд(ан)) на свим хронолошким нивоима, чиме се пружају додатни аргументи којима се оспорава његова прасловенска старина.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе : 863-2013",
booktitle = "O pridevima tipa milosrdan (prilog proučavanju složenica u srpskom jeziku), The adjectives of the type milosrdan (a contribution to the study of compounds in the Serbian language)",
pages = "217-236",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4702"
}

Бјелетић, М.. (2014). O pridevima tipa milosrdan (prilog proučavanju složenica u srpskom jeziku). in Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе : 863-2013
Београд : Институт за српски језик САНУ., 217-236.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4702

Бјелетић М. O pridevima tipa milosrdan (prilog proučavanju složenica u srpskom jeziku). in Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе : 863-2013. 2014;:217-236.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4702 .

Бјелетић, Марта, "O pridevima tipa milosrdan (prilog proučavanju složenica u srpskom jeziku)" in Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе : 863-2013 (2014):217-236,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4702 .