TY  - BOOK
AU  - Оташевић, Ђорђе
AU  - Николић, Марина
AU  - Ђорђевић, Весна
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15894
AB  - Изради Речника нових речи у српском језику приступљено је са циљем да се региструју нове речи у савременом српском језику, а употребна вредност специјализованог речника овог типа је вишеструка: пописивањем нових речи омогућава се увид у промене у лексичком (и творбеном) систему српског језика, пружа се могућност да се прати степен узуализације нових речи, обезбеђује се грађа за различита лингвистичка истраживања, прате се промене које доводе до обогаћивања, неретко и до банализације језичког израза и др. Речник је отуд намењен језичким стручњацима, али и свим заинтересованима за језичка питања, односно за учвршћивање знања о новим речима и њиховој употреби.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - РЕЧНИК НОВИХ РЕЧИ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15894
ER  - 

@book{
author = "Оташевић, Ђорђе and Николић, Марина and Ђорђевић, Весна",
year = "2022",
abstract = "Изради Речника нових речи у српском језику приступљено је са циљем да се региструју нове речи у савременом српском језику, а употребна вредност специјализованог речника овог типа је вишеструка: пописивањем нових речи омогућава се увид у промене у лексичком (и творбеном) систему српског језика, пружа се могућност да се прати степен узуализације нових речи, обезбеђује се грађа за различита лингвистичка истраживања, прате се промене које доводе до обогаћивања, неретко и до банализације језичког израза и др. Речник је отуд намењен језичким стручњацима, али и свим заинтересованима за језичка питања, односно за учвршћивање знања о новим речима и њиховој употреби.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "РЕЧНИК НОВИХ РЕЧИ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ 1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15894"
}

Оташевић, Ђ., Николић, М.,& Ђорђевић, В.. (2022). РЕЧНИК НОВИХ РЕЧИ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ 1. 
Београд : Институт за српски језик САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15894

Оташевић Ђ, Николић М, Ђорђевић В. РЕЧНИК НОВИХ РЕЧИ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ 1. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15894 .

Оташевић, Ђорђе, Николић, Марина, Ђорђевић, Весна, "РЕЧНИК НОВИХ РЕЧИ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ 1" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15894 .

TY  - JOUR
AU  - Оташевић, Ђорђе Р.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14034
AB  - Анотације информативних текстова на интернету омогућују кориснику да се укратко упозна са садржајем текста, али истовремено служе и
као средство за привлачење пажње. Главна лексичка средства коришћена у
анализираним анотацијама су: лексика у вези с катастрофама, атрибути у
функцији интензификатора, хипербола, узвици, антропоними, упозорења,
инвективна лексика, разговорна лексика, жаргонизми, вулгаризми, оказионализми, страна лексика.
AB  - Аннотации информативных текстов в Интернете позволяют пользователю кратко представить содержание текста, но
одновременно служат средством для привлечения внимания. Основные лексические средства, используемые в анализируемых
аннотациях: катастрофическая лексика (драма, трагедија, катастрофа, несрећа, ужас, страхота, хорор, страшан, стравичан,
ужасан, смрт, туга...), атрибуты в функции интенсификаторов
(страшна несрећа, језива драма, стравична несрећа...), гипербола (туга до неба, ледено доба...), междометия (ау, аууу, лелеее,
опа, упс...), антропонимы (личные имена, фамилии, прозвища,
гипокористическая форма личного имени, гипокористическая
форма фамилии, псевдонимы), предостережения (опрез, опрезно,
пажња...), инвективная лексика (кољач, монструм, убица, кловн,
лудак, манијак...), вульгаризмы (говно, срање...), окказиональные слова (баракоманија, бисерко...) и слова иностранных языков
(бонжур, хелоу, гудбај).
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Лексичка средства за привлачење пажње у анотацијама информативних текстова на интернету
SP  - 67
EP  - 82
VL  - 53
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14034
ER  - 

@article{
author = "Оташевић, Ђорђе Р.",
year = "2022",
abstract = "Анотације информативних текстова на интернету омогућују кориснику да се укратко упозна са садржајем текста, али истовремено служе и
као средство за привлачење пажње. Главна лексичка средства коришћена у
анализираним анотацијама су: лексика у вези с катастрофама, атрибути у
функцији интензификатора, хипербола, узвици, антропоними, упозорења,
инвективна лексика, разговорна лексика, жаргонизми, вулгаризми, оказионализми, страна лексика., Аннотации информативных текстов в Интернете позволяют пользователю кратко представить содержание текста, но
одновременно служат средством для привлечения внимания. Основные лексические средства, используемые в анализируемых
аннотациях: катастрофическая лексика (драма, трагедија, катастрофа, несрећа, ужас, страхота, хорор, страшан, стравичан,
ужасан, смрт, туга...), атрибуты в функции интенсификаторов
(страшна несрећа, језива драма, стравична несрећа...), гипербола (туга до неба, ледено доба...), междометия (ау, аууу, лелеее,
опа, упс...), антропонимы (личные имена, фамилии, прозвища,
гипокористическая форма личного имени, гипокористическая
форма фамилии, псевдонимы), предостережения (опрез, опрезно,
пажња...), инвективная лексика (кољач, монструм, убица, кловн,
лудак, манијак...), вульгаризмы (говно, срање...), окказиональные слова (баракоманија, бисерко...) и слова иностранных языков
(бонжур, хелоу, гудбај).",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Лексичка средства за привлачење пажње у анотацијама информативних текстова на интернету",
pages = "67-82",
volume = "53",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14034"
}

Оташевић, Ђ. Р.. (2022). Лексичка средства за привлачење пажње у анотацијама информативних текстова на интернету. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 53(2), 67-82.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14034

Оташевић ЂР. Лексичка средства за привлачење пажње у анотацијама информативних текстова на интернету. in Наш језик. 2022;53(2):67-82.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14034 .

Оташевић, Ђорђе Р., "Лексичка средства за привлачење пажње у анотацијама информативних текстова на интернету" in Наш језик, 53, no. 2 (2022):67-82,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14034 .

TY  - JOUR
AU  - Оташевић, Ђорђе Р.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10307
AB  - В работе анализируется новая лексика в области туризма, возникшая в сербском языке после 2000-го года.
Неологизмы подразделяются на четыре группы: вид туризма,
способ путешествия, развлечение, лечебные процедуры в туристических объектах.
Многие неологизмы имеют развитые словообразовательные
гнезда: кајтинг – кајт (сущ.), кајт (прил.), кајташ, кајташица,
кајтер, кајтерка, кајтерски, -а, -о, кајтинг (прил. нескл.), кајтовање,
кајтовати. Фемининумы многочисленны.Эксцерпированный материал показывает значительные языковые перемены в течение последних шести-семи лет – оба члена моционной пары в большом количестве случаев встречаются одновременно: скајболаш – скајболашица,
скајболер – скајболерка, геокешер – геокешерка.
Большинство лексем составляют заимствования. Несомненно самые многочисленные англицизмы Между неологизмами туристического дискурса преобладают
существительные и именные словосочетания – 145 (78,8%). Прилагательных гораздо меньше – 34 (18,47%). Глаголы и наречия редки– 4
(2,17 %) и 1 (0,54 %).
В эксцерпированных источниках, наряду с большим количеством
неологизмов, встречаются металингвистические параметры, которые
показывают, что эти лексемы все еще не приспособились в стандарт-
ном сербском языке.
AB  - У раду се анализира нова лексика у области туризма која се у српском
језику појавила после 2000. године. Неологизми су подељени у четири
групе: видови туризма, начини путовања, забава и разонода, медицински
третмани који се спроводе у туристичким објектима. Многи неологизми
имају развијена творбена гнезда. Фемининуми су бројни. Већина лексема
су позајмљенице, а највише је англицизама. У ексцерпираним изворима уз
велики број неологизама срећу се металингвистички маркери, што показује
да ове лексеме још увек нису одомаћене у стандардном српском језику.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Нова лексика у области туризма у савременом српском језику
T1  - Новая лексика в области туризма в современном сербском языке
SP  - 387
EP  - 397
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10307
ER  - 

@article{
author = "Оташевић, Ђорђе Р.",
year = "2019",
abstract = "В работе анализируется новая лексика в области туризма, возникшая в сербском языке после 2000-го года.
Неологизмы подразделяются на четыре группы: вид туризма,
способ путешествия, развлечение, лечебные процедуры в туристических объектах.
Многие неологизмы имеют развитые словообразовательные
гнезда: кајтинг – кајт (сущ.), кајт (прил.), кајташ, кајташица,
кајтер, кајтерка, кајтерски, -а, -о, кајтинг (прил. нескл.), кајтовање,
кајтовати. Фемининумы многочисленны.Эксцерпированный материал показывает значительные языковые перемены в течение последних шести-семи лет – оба члена моционной пары в большом количестве случаев встречаются одновременно: скајболаш – скајболашица,
скајболер – скајболерка, геокешер – геокешерка.
Большинство лексем составляют заимствования. Несомненно самые многочисленные англицизмы Между неологизмами туристического дискурса преобладают
существительные и именные словосочетания – 145 (78,8%). Прилагательных гораздо меньше – 34 (18,47%). Глаголы и наречия редки– 4
(2,17 %) и 1 (0,54 %).
В эксцерпированных источниках, наряду с большим количеством
неологизмов, встречаются металингвистические параметры, которые
показывают, что эти лексемы все еще не приспособились в стандарт-
ном сербском языке., У раду се анализира нова лексика у области туризма која се у српском
језику појавила после 2000. године. Неологизми су подељени у четири
групе: видови туризма, начини путовања, забава и разонода, медицински
третмани који се спроводе у туристичким објектима. Многи неологизми
имају развијена творбена гнезда. Фемининуми су бројни. Већина лексема
су позајмљенице, а највише је англицизама. У ексцерпираним изворима уз
велики број неологизама срећу се металингвистички маркери, што показује
да ове лексеме још увек нису одомаћене у стандардном српском језику.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Нова лексика у области туризма у савременом српском језику, Новая лексика в области туризма в современном сербском языке",
pages = "387-397",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10307"
}

Оташевић, Ђ. Р.. (2019). Нова лексика у области туризма у савременом српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 387-397.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10307

Оташевић ЂР. Нова лексика у области туризма у савременом српском језику. in Наш језик. 2019;50(2):387-397.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10307 .

Оташевић, Ђорђе Р., "Нова лексика у области туризма у савременом српском језику" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):387-397,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10307 .

TY  - CHAP
AU  - Оташевић, Ђорђе Р.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12469
AB  - Школски речници се класификују на основу различитих параметара: језик корисника, узраст, семантизација, начин представљања
материјала, општост, серијност, самосталност, медијум, формат, тип
културе, ниво лингвистичког знања корисника, општеобразовни ниво
итд. Наведена класификација школских речника српског језика показала је да нам још увек недостају различити школски речници, како
једнојезични, тако и вишејезични.
AB  - Школьные словари класификуются на основании различных параметров: языка
пользователя, возраста, семантизации, способа представления материяла, всеобщности,
серийности, самостоятельности, формата, культуры, уровня лингвистического образования, уровня общего образования и др. Данная класификация школьных словарей сербского языка показала что нам всё ещё не хватает различных школьных словарей, как
одноязычных, так и многоязычных.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк
T1  - Класификација школских речника српског језика
T1  - Класификация школьных словарей сербского языка
SP  - 313
EP  - 324
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12469
ER  - 

@inbook{
author = "Оташевић, Ђорђе Р.",
year = "2017",
abstract = "Школски речници се класификују на основу различитих параметара: језик корисника, узраст, семантизација, начин представљања
материјала, општост, серијност, самосталност, медијум, формат, тип
културе, ниво лингвистичког знања корисника, општеобразовни ниво
итд. Наведена класификација школских речника српског језика показала је да нам још увек недостају различити школски речници, како
једнојезични, тако и вишејезични., Школьные словари класификуются на основании различных параметров: языка
пользователя, возраста, семантизации, способа представления материяла, всеобщности,
серийности, самостоятельности, формата, культуры, уровня лингвистического образования, уровня общего образования и др. Данная класификация школьных словарей сербского языка показала что нам всё ещё не хватает различных школьных словарей, как
одноязычных, так и многоязычных.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк",
booktitle = "Класификација школских речника српског језика, Класификация школьных словарей сербского языка",
pages = "313-324",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12469"
}

Оташевић, Ђ. Р.. (2017). Класификација школских речника српског језика. in Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк
Београд : Филолошки факултет., 313-324.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12469

Оташевић ЂР. Класификација школских речника српског језика. in Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк. 2017;:313-324.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12469 .

Оташевић, Ђорђе Р., "Класификација школских речника српског језика" in Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк (2017):313-324,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12469 .

TY  - CHAP
AU  - Оташевић, Ђорђе Р.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4543
AB  - У чланку се говори о досадашњем раду на српској слободнозидарској терминологији, о пословима који су у току те о ономе што тек треба урадити. До сада је урађено мало тога. Појединим терминима посвећено је неколико мањихв чланака, а у неколико чланака се, мање или више узгредно, говори о неком термину, обично у пар реченица. Најзначајнији посао је превођење два речника на српски језик. Један је Речник масона, езотеризма, херметизма, религија, митова и симбола Луиђија Троизија (1998), а други Речник слободног зидарства Данијела Лигуа (2001). У току је рад на два речника: Грађи за речник слободног зидарства и Малом речнику слободнозидарских термина. До сада као засебна публикација није објављен ниједан двојезични речник српских слободнозидарских термина. Пошто српска слободнозидарска терминологија до сада, колико нам је познато, није била предмет лингвистичких изучавања, нема сврхе наводити шта је још остало да се уради већ чему би требало дати предност. Сматра мо да се издвајају две теме: синонимија и амбисемија. Лингвистичких радова о српској слободнозидарској терминологији вероватно до сада није било. Предност би требало дати изучавању синонимије и амбисемије.
AB  - В статье речь идет о работе в области масонской терминологии – как той, которая уже проделана до настоящего времени, так и той работе, которая идет сейчас и которую еще предстоит сделать. На данный момент сделано немного. Некоторым терминам посвящено несколько небольших статей, а также в небольшом числе статей мимоходом говорится о каком-либо термине, обычно в нескольких предложениях. Наиболее важной работой можно считать перевод двух словарей на сербский язык. Один из них – Словарь масонов, эзотеризмa, герметизмa, религии, мифов и символов Луиджи Троизи (1998), а второй – Словарь масоноства Даниела Лигуа (2001). Сейчас идет работа над двумя словарями: Грађа за речник слободног зидарства и Мали речник слободнозидарских термина. До сих пор не опубликован ни один двуязычный словарь сербских масонских терминов. Так как сербская масонская терминология, как нам известно, не была предметом лингвистических исследований, необходимо говорить не о том, что еще предстоит сделать, а о том, чему надо уделить приоритетное внимание. Мы считаем, что здесь выделяются две темы: синонимия и амбисемия.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Словенска терминологија данас
T1  - Рад на српској слободнозидарској терминологији
T1  - Работа над сербской масонской терминологией
SP  - 461
EP  - 467
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4543
ER  - 

@inbook{
author = "Оташевић, Ђорђе Р.",
year = "2017",
abstract = "У чланку се говори о досадашњем раду на српској слободнозидарској терминологији, о пословима који су у току те о ономе што тек треба урадити. До сада је урађено мало тога. Појединим терминима посвећено је неколико мањихв чланака, а у неколико чланака се, мање или више узгредно, говори о неком термину, обично у пар реченица. Најзначајнији посао је превођење два речника на српски језик. Један је Речник масона, езотеризма, херметизма, религија, митова и симбола Луиђија Троизија (1998), а други Речник слободног зидарства Данијела Лигуа (2001). У току је рад на два речника: Грађи за речник слободног зидарства и Малом речнику слободнозидарских термина. До сада као засебна публикација није објављен ниједан двојезични речник српских слободнозидарских термина. Пошто српска слободнозидарска терминологија до сада, колико нам је познато, није била предмет лингвистичких изучавања, нема сврхе наводити шта је још остало да се уради већ чему би требало дати предност. Сматра мо да се издвајају две теме: синонимија и амбисемија. Лингвистичких радова о српској слободнозидарској терминологији вероватно до сада није било. Предност би требало дати изучавању синонимије и амбисемије., В статье речь идет о работе в области масонской терминологии – как той, которая уже проделана до настоящего времени, так и той работе, которая идет сейчас и которую еще предстоит сделать. На данный момент сделано немного. Некоторым терминам посвящено несколько небольших статей, а также в небольшом числе статей мимоходом говорится о каком-либо термине, обычно в нескольких предложениях. Наиболее важной работой можно считать перевод двух словарей на сербский язык. Один из них – Словарь масонов, эзотеризмa, герметизмa, религии, мифов и символов Луиджи Троизи (1998), а второй – Словарь масоноства Даниела Лигуа (2001). Сейчас идет работа над двумя словарями: Грађа за речник слободног зидарства и Мали речник слободнозидарских термина. До сих пор не опубликован ни один двуязычный словарь сербских масонских терминов. Так как сербская масонская терминология, как нам известно, не была предметом лингвистических исследований, необходимо говорить не о том, что еще предстоит сделать, а о том, чему надо уделить приоритетное внимание. Мы считаем, что здесь выделяются две темы: синонимия и амбисемия.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Словенска терминологија данас",
booktitle = "Рад на српској слободнозидарској терминологији, Работа над сербской масонской терминологией",
pages = "461-467",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4543"
}

Оташевић, Ђ. Р.. (2017). Рад на српској слободнозидарској терминологији. in Словенска терминологија данас
Београд : Српска академија наука и уметности., 461-467.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4543

Оташевић ЂР. Рад на српској слободнозидарској терминологији. in Словенска терминологија данас. 2017;:461-467.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4543 .

Оташевић, Ђорђе Р., "Рад на српској слободнозидарској терминологији" in Словенска терминологија данас (2017):461-467,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4543 .

TY  - JOUR
AU  - Оташевић, Ђорђе Р.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12624
AB  - So-called political correctness is theoretically impossible in any larger linguistic
community. The fact that it does exist in practice, doesn’t deny he claim presented, but
denies the determination of ”political correctness” given by its proponents.
The purpose of the implementation of oppressive measures against those who have
used the word which is currently politically incorrect is to develop selfensure. Inertia and
conformism also help falling under the dictate of so-called political correctness.
AB  - У раду се аргументује тврдња да је тзв. политичка коректност, у значењу
које наводе њени поборници, теоријски немогућа. Важан циљ „политичке коректности” је гушење критичког мишљења.
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - „Политичка коректност” као језичко и национално питање
T1  - ”Political Correctness”as a Linguistic and National Issue
SP  - 291
EP  - 310
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12624
ER  - 

@article{
author = "Оташевић, Ђорђе Р.",
year = "2016",
abstract = "So-called political correctness is theoretically impossible in any larger linguistic
community. The fact that it does exist in practice, doesn’t deny he claim presented, but
denies the determination of ”political correctness” given by its proponents.
The purpose of the implementation of oppressive measures against those who have
used the word which is currently politically incorrect is to develop selfensure. Inertia and
conformism also help falling under the dictate of so-called political correctness., У раду се аргументује тврдња да је тзв. политичка коректност, у значењу
које наводе њени поборници, теоријски немогућа. Важан циљ „политичке коректности” је гушење критичког мишљења.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "„Политичка коректност” као језичко и национално питање, ”Political Correctness”as a Linguistic and National Issue",
pages = "291-310",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12624"
}

Оташевић, Ђ. Р.. (2016). „Политичка коректност” као језичко и национално питање. in Српски језик
Београд : Филолошки факултет., 291-310.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12624

Оташевић ЂР. „Политичка коректност” као језичко и национално питање. in Српски језик. 2016;:291-310.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12624 .

Оташевић, Ђорђе Р., "„Политичка коректност” као језичко и национално питање" in Српски језик (2016):291-310,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12624 .

TY  - JOUR
AU  - Оташевић, Ђорђе Р.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7477
AB  - У раду се истиче да само један школски речник не може да задовољи потребе свих ученика, а и немогуће је саставити речник који би
био примерен свим узрастима, због чега је неопходно урадити серију
од три или четири речника, базирану на принципима поступности и
концентричности. Описује се структура ових речника, а она је у великој мери одређена узрастом корисника. Укратко се говори о одабиру
одредница, структури речничког чланка, типовима семантичких дефиниција, илустрацијама и електронској верзији речника.
AB  - Поскольку один словарь не может удовлетворить потребности
всех учеников, неободимо сделать серию из трех или четырех общих
одноязычных школьных словарей сербского языка как родного, базируемую на принципах постепенности и концентричности.
Структура этих словарей в высокой степени зависит от возраста пользователей. В состав школьных словарей для старшего возраста входило бы несколько приложений (иллюстрированные указатели, список этников и ктетиков, список нестандартных форм слов, перечень самых частотных префиксоидов, небольшие словари синони-
мов, антонимов, омонимов, гиперонимов и гипонимов, паронимов).
Словарная статья должна быть ясной, систематичной и привле-
кательной, в словарях для младшего возраста она должна быть и бо-
лее простой.
Самое большое количество иллюстраций предназначается сло-
варям для младшего возраста, но они необходимы и в других школь-
ных словарях.
Существование электонной версии школьного словаря наряду
с печатной версией является обязательным на данный момент.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Концепција и структура општих једнојезичних школских речника српског као матерњег језика
T1  - Концепция и структура общих одноязычных школьных словарей сербского языка как родного
SP  - 45
EP  - 57
VL  - 47
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7477
ER  - 

@article{
author = "Оташевић, Ђорђе Р.",
year = "2016",
abstract = "У раду се истиче да само један школски речник не може да задовољи потребе свих ученика, а и немогуће је саставити речник који би
био примерен свим узрастима, због чега је неопходно урадити серију
од три или четири речника, базирану на принципима поступности и
концентричности. Описује се структура ових речника, а она је у великој мери одређена узрастом корисника. Укратко се говори о одабиру
одредница, структури речничког чланка, типовима семантичких дефиниција, илустрацијама и електронској верзији речника., Поскольку один словарь не может удовлетворить потребности
всех учеников, неободимо сделать серию из трех или четырех общих
одноязычных школьных словарей сербского языка как родного, базируемую на принципах постепенности и концентричности.
Структура этих словарей в высокой степени зависит от возраста пользователей. В состав школьных словарей для старшего возраста входило бы несколько приложений (иллюстрированные указатели, список этников и ктетиков, список нестандартных форм слов, перечень самых частотных префиксоидов, небольшие словари синони-
мов, антонимов, омонимов, гиперонимов и гипонимов, паронимов).
Словарная статья должна быть ясной, систематичной и привле-
кательной, в словарях для младшего возраста она должна быть и бо-
лее простой.
Самое большое количество иллюстраций предназначается сло-
варям для младшего возраста, но они необходимы и в других школь-
ных словарях.
Существование электонной версии школьного словаря наряду
с печатной версией является обязательным на данный момент.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Концепција и структура општих једнојезичних школских речника српског као матерњег језика, Концепция и структура общих одноязычных школьных словарей сербского языка как родного",
pages = "45-57",
volume = "47",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7477"
}

Оташевић, Ђ. Р.. (2016). Концепција и структура општих једнојезичних школских речника српског као матерњег језика. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 47(1-2), 45-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7477

Оташевић ЂР. Концепција и структура општих једнојезичних школских речника српског као матерњег језика. in Наш језик. 2016;47(1-2):45-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7477 .

Оташевић, Ђорђе Р., "Концепција и структура општих једнојезичних школских речника српског као матерњег језика" in Наш језик, 47, no. 1-2 (2016):45-57,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7477 .

TY  - CHAP
AU  - Оташевић, Ђорђе Р.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1726
AB  - У раду се описују основни типови школских речника српског језика и њихове особине. Наводи се који нам школски речници недостају и којим би врстама школских речника требало дати предност у планирању лексикографског рада.
AB  - The term školski rečnik includes several diff erent types of dictionaries. The Serbian term školski rečnik covers the meaning of two Russian terms – школьный словарь and учебный словарь, as well as at least two еnglish terms – school dictionary and learner’s dictionary.
The number of school dictionaries of Serbian language published so far is relatively small. Most of them are bilingual dictionaries of Serbian combined with Russian, English, German and French language. Among the monolingual school dictionaries, far most signifi cant, most ambitious and of highest quality is The School Dictionary of the Standard Serbo-Croatian – Croatian-Serbian Language written by Mirjana Jocić and Vera Vasić. The dictionaries of literary and language terms make the majority of monolingual school terminological dictionaries.
The largest defi ciency is notable among the monolingual school dictionaries, both universal and specialized. Considering the current available lexicographical strength and fi nancial possibilities, it is most probable that creating of the universal monolingual school dictionary of Serbian as a mother tongue would be the most expedient solution.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа
T1  - Школски речници српског језика
T1  - The school dictionaries of Serbian language
SP  - 289
EP  - 304
DO  - 10.5281/zenodo.437435
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1726
ER  - 

@inbook{
author = "Оташевић, Ђорђе Р.",
year = "2016",
abstract = "У раду се описују основни типови школских речника српског језика и њихове особине. Наводи се који нам школски речници недостају и којим би врстама школских речника требало дати предност у планирању лексикографског рада., The term školski rečnik includes several diff erent types of dictionaries. The Serbian term školski rečnik covers the meaning of two Russian terms – школьный словарь and учебный словарь, as well as at least two еnglish terms – school dictionary and learner’s dictionary.
The number of school dictionaries of Serbian language published so far is relatively small. Most of them are bilingual dictionaries of Serbian combined with Russian, English, German and French language. Among the monolingual school dictionaries, far most signifi cant, most ambitious and of highest quality is The School Dictionary of the Standard Serbo-Croatian – Croatian-Serbian Language written by Mirjana Jocić and Vera Vasić. The dictionaries of literary and language terms make the majority of monolingual school terminological dictionaries.
The largest defi ciency is notable among the monolingual school dictionaries, both universal and specialized. Considering the current available lexicographical strength and fi nancial possibilities, it is most probable that creating of the universal monolingual school dictionary of Serbian as a mother tongue would be the most expedient solution.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа",
booktitle = "Школски речници српског језика, The school dictionaries of Serbian language",
pages = "289-304",
doi = "10.5281/zenodo.437435",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1726"
}

Оташевић, Ђ. Р.. (2016). Школски речници српског језика. in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа
Београд : Институт за српски језик САНУ., 289-304.
https://doi.org/10.5281/zenodo.437435
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1726

Оташевић ЂР. Школски речници српског језика. in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа. 2016;:289-304.
doi:10.5281/zenodo.437435
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1726 .

Оташевић, Ђорђе Р., "Школски речници српског језика" in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа (2016):289-304,
https://doi.org/10.5281/zenodo.437435 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1726 .

TY  - JOUR
AU  - Оташевић, Ђорђе Р.
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7506
AB  - У раду су наведени неки од ванлингвистичких параметара како би
се стекла потпунија слика о постојећим речницима српског језика
(медијум, број аутора, финансирање, тираж, број издања, број боја).
AB  - В данной работе приводятся некоторые из внелингвистических
параметров для того, чтобы дать более полное представление об имеющихся словарях сербского языка (форма издания, число авторов,
финансирование, тираж, число изданий, количество цветов).
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Типологија речника српског језика III
T1  - Типология словарей сербского языка III (Внелингвистические параметры)
SP  - 11
EP  - 22
VL  - 46
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7506
ER  - 

@article{
author = "Оташевић, Ђорђе Р.",
year = "2015",
abstract = "У раду су наведени неки од ванлингвистичких параметара како би
се стекла потпунија слика о постојећим речницима српског језика
(медијум, број аутора, финансирање, тираж, број издања, број боја)., В данной работе приводятся некоторые из внелингвистических
параметров для того, чтобы дать более полное представление об имеющихся словарях сербского языка (форма издания, число авторов,
финансирование, тираж, число изданий, количество цветов).",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Типологија речника српског језика III, Типология словарей сербского языка III (Внелингвистические параметры)",
pages = "11-22",
volume = "46",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7506"
}

Оташевић, Ђ. Р.. (2015). Типологија речника српског језика III. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 46(3-4), 11-22.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7506

Оташевић ЂР. Типологија речника српског језика III. in Наш језик. 2015;46(3-4):11-22.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7506 .

Оташевић, Ђорђе Р., "Типологија речника српског језика III" in Наш језик, 46, no. 3-4 (2015):11-22,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7506 .

TY  - JOUR
AU  - Оташевић, Ђорђе Р.
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7499
AB  - Главни циљ овога рада јесте инвентаризација различитих типова
речника српског језика који у овом тренутку постоје. Наведено је
осам лингвистичких параметара: број језика, временска димензија,
порекло лексике, редослед представљања лексичког материјала, обим
речника, исцрпност речничког чланка, извори, професионалност. Наведени лингвистички параметри нису хијерархизовани. Списак речника наведен у овом раду показује да је српска лексикографија веома
развијена, богата и озбиљна. Ипак, пред њом је још много посла.
AB  - Главной целью данной работы является инвентаризация разнообразных типов словарей сербского языка, существующих в настоящий момент. В работе приведено восемь параметров: число языков,
временное измерение, происхождение лексики, порядок изложения
лексического материала, объем словарей, подробность словарной
статьи, источники, профессионализм. Лингвистические параметры не
приведены в иерархическом порядке. Приведенный список словарей
в настоящей работе показывает, что сербская лексикография очень
развита, богата и серьезна. Все-таки, перед сербской лексикографией
еще много работы.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Типологија речника српског језика II
T1  - Типология словарей сербского языка II (Лингвистические параметры)
SP  - 17
EP  - 33
VL  - 46
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7499
ER  - 

@article{
author = "Оташевић, Ђорђе Р.",
year = "2015",
abstract = "Главни циљ овога рада јесте инвентаризација различитих типова
речника српског језика који у овом тренутку постоје. Наведено је
осам лингвистичких параметара: број језика, временска димензија,
порекло лексике, редослед представљања лексичког материјала, обим
речника, исцрпност речничког чланка, извори, професионалност. Наведени лингвистички параметри нису хијерархизовани. Списак речника наведен у овом раду показује да је српска лексикографија веома
развијена, богата и озбиљна. Ипак, пред њом је још много посла., Главной целью данной работы является инвентаризация разнообразных типов словарей сербского языка, существующих в настоящий момент. В работе приведено восемь параметров: число языков,
временное измерение, происхождение лексики, порядок изложения
лексического материала, объем словарей, подробность словарной
статьи, источники, профессионализм. Лингвистические параметры не
приведены в иерархическом порядке. Приведенный список словарей
в настоящей работе показывает, что сербская лексикография очень
развита, богата и серьезна. Все-таки, перед сербской лексикографией
еще много работы.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Типологија речника српског језика II, Типология словарей сербского языка II (Лингвистические параметры)",
pages = "17-33",
volume = "46",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7499"
}

Оташевић, Ђ. Р.. (2015). Типологија речника српског језика II. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 46(1-2), 17-33.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7499

Оташевић ЂР. Типологија речника српског језика II. in Наш језик. 2015;46(1-2):17-33.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7499 .

Оташевић, Ђорђе Р., "Типологија речника српског језика II" in Наш језик, 46, no. 1-2 (2015):17-33,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7499 .

TY  - JOUR
AU  - Оташевић, Ђорђе Р.
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7522
AB  - У раду се указује на значај типологизације речника. Даје се кратак преглед досадашњих истраживања.
Типологија речника српског језика није хијерархијска и не претендује
на универзалност. Параметри су подељени у две групе: лингвистички параметри и ванлингвистички параметри. Један од циљева овога рада јесте
инвентаризација различитих типова речника српског језика који у овом
тренутку постоје.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Типологија речника српског језика I (теоријски оквир)
T1  - Типология словарей сербского языка I (теоретические рамки)
SP  - 29
EP  - 48
VL  - 45
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7522
ER  - 

@article{
author = "Оташевић, Ђорђе Р.",
year = "2014",
abstract = "У раду се указује на значај типологизације речника. Даје се кратак преглед досадашњих истраживања.
Типологија речника српског језика није хијерархијска и не претендује
на универзалност. Параметри су подељени у две групе: лингвистички параметри и ванлингвистички параметри. Један од циљева овога рада јесте
инвентаризација различитих типова речника српског језика који у овом
тренутку постоје.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Типологија речника српског језика I (теоријски оквир), Типология словарей сербского языка I (теоретические рамки)",
pages = "29-48",
volume = "45",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7522"
}

Оташевић, Ђ. Р.. (2014). Типологија речника српског језика I (теоријски оквир). in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 45(1-2), 29-48.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7522

Оташевић ЂР. Типологија речника српског језика I (теоријски оквир). in Наш језик. 2014;45(1-2):29-48.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7522 .

Оташевић, Ђорђе Р., "Типологија речника српског језика I (теоријски оквир)" in Наш језик, 45, no. 1-2 (2014):29-48,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7522 .

TY  - JOUR
AU  - Оташевић, Ђорђе
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7537
AB  - У раду се анализирају граматичке, лексичке и текстуалне карактеристике именице криза. Ова именица се одређује као „кључна реч актуелног тренутка“.
AB  - The noun crisis, not only in Serbian language, now days belongs to
the ‘key words of the current moment.’ The characteristics that one word
must have in order to be defined as a key word are the three aspects of the
word existence – textual, lexical and grammatical. The textual aspect is
manifested trough the frequency of word usage, especially in the newspaper
headlines, as the central spot of the mass communication texts. The
status of the key word raises the activation of the derivative potential – the
new derivates appear, the sphere of their usage and semantics expand.
The number of derivates today is pretty large: postkrizni, poslekrizni, pretkrizni, prekrizni, nakonkrizni, međukrizni, unutarkrizni, dokrizni, megakriza,
megakrizni, superkriza, velekriza, protivkrizni, krizologija etc. The
noun crisis, as the ’key word of the current moment’ is also characterized
by its abillity to produce a great number of texts. The word crisis itself has
become the subject of meny reflections. The combinatorial posibillities of
this noun have been significantly increesed during the last few decades.
The number of the phrases containing the noun crisis is huge, and meny of
them are very frequent.
The examples listed show unequivocally that the noun crisis is a
key word of the current moment. Considering the state of things in the
world and in our country as well, it is most likely that it will maintain that
status for a long period of time.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Именица криза у савременом српском језику
SP  - 13
EP  - 27
VL  - 44
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7537
ER  - 

@article{
author = "Оташевић, Ђорђе",
year = "2013",
abstract = "У раду се анализирају граматичке, лексичке и текстуалне карактеристике именице криза. Ова именица се одређује као „кључна реч актуелног тренутка“., The noun crisis, not only in Serbian language, now days belongs to
the ‘key words of the current moment.’ The characteristics that one word
must have in order to be defined as a key word are the three aspects of the
word existence – textual, lexical and grammatical. The textual aspect is
manifested trough the frequency of word usage, especially in the newspaper
headlines, as the central spot of the mass communication texts. The
status of the key word raises the activation of the derivative potential – the
new derivates appear, the sphere of their usage and semantics expand.
The number of derivates today is pretty large: postkrizni, poslekrizni, pretkrizni, prekrizni, nakonkrizni, međukrizni, unutarkrizni, dokrizni, megakriza,
megakrizni, superkriza, velekriza, protivkrizni, krizologija etc. The
noun crisis, as the ’key word of the current moment’ is also characterized
by its abillity to produce a great number of texts. The word crisis itself has
become the subject of meny reflections. The combinatorial posibillities of
this noun have been significantly increesed during the last few decades.
The number of the phrases containing the noun crisis is huge, and meny of
them are very frequent.
The examples listed show unequivocally that the noun crisis is a
key word of the current moment. Considering the state of things in the
world and in our country as well, it is most likely that it will maintain that
status for a long period of time.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Именица криза у савременом српском језику",
pages = "13-27",
volume = "44",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7537"
}

Оташевић, Ђ.. (2013). Именица криза у савременом српском језику. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 44(1-2), 13-27.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7537

Оташевић Ђ. Именица криза у савременом српском језику. in Наш језик. 2013;44(1-2):13-27.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7537 .

Оташевић, Ђорђе, "Именица криза у савременом српском језику" in Наш језик, 44, no. 1-2 (2013):13-27,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7537 .

TY  - JOUR
AU  - Оташевић, Ђорђе
PY  - 2009
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7639
AB  - Синонимичные приставки ин- и и- происходят от латинской приставки in-.
В современном языке приставки ин- и и- появляются только в словах ино
странного присхождения, точнее, почти все слова с этой приставкой являются за
имствованными словами, которые из других языков взяты в «готовой форме». Поэ
тому можно считать эту приставку в сербском языке непродуктивной.
AB  - У раду се говори о пореклу, лексикографској регистрацији, творби, значе њу, продуктивности, фреквентности и акценту придева и прилога с префиксима ин- и и-.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Придеви и прилози с префиксима ин- и и-
T1  - Прилагательные и наречия с приставками ирн- и и-
SP  - 33
EP  - 41
VL  - 40
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7639
ER  - 

@article{
author = "Оташевић, Ђорђе",
year = "2009",
abstract = "Синонимичные приставки ин- и и- происходят от латинской приставки in-.
В современном языке приставки ин- и и- появляются только в словах ино
странного присхождения, точнее, почти все слова с этой приставкой являются за
имствованными словами, которые из других языков взяты в «готовой форме». Поэ
тому можно считать эту приставку в сербском языке непродуктивной., У раду се говори о пореклу, лексикографској регистрацији, творби, значе њу, продуктивности, фреквентности и акценту придева и прилога с префиксима ин- и и-.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Придеви и прилози с префиксима ин- и и-, Прилагательные и наречия с приставками ирн- и и-",
pages = "33-41",
volume = "40",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7639"
}

Оташевић, Ђ.. (2009). Придеви и прилози с префиксима ин- и и-. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 40, 33-41.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7639

Оташевић Ђ. Придеви и прилози с префиксима ин- и и-. in Наш језик. 2009;40:33-41.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7639 .

Оташевић, Ђорђе, "Придеви и прилози с префиксима ин- и и-" in Наш језик, 40 (2009):33-41,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7639 .

TY  - JOUR
AU  - Оташевић, Ђорђе
PY  - 2004
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7720
AB  - Приставка без- (алломорфы беза-, беш-, бес-, бе-) словянского происхождения.
В Словаре Матицы сербской находится около 340 прилагательных и наречий с этой приставкой, а в Словаре Сербской академии наук и исскуств около 650. У большинства имён прилагательных (около 370) суффикс -ан/-ни. Их
словообразовательная структура обычно: без + имя существительное в род.
пад. + -ан/-ни: (бездоман, бездрван). Иногда к прилагательным с суффиксом

-ан/-ни добавляется приставка без- (безимуйан, безизражадан). У около тридца
ти прилагательных нет суффикса. С суффиксом -ски — около двадцати прила
гательных, с суффиксом -ен — восемнадцать. Осталные суффиксы редки. У

большинства наречий окончание -о. Наречия с суффиксом -ски редки.
Прилагательные с приставкой без- означают что у кого-то или чего-то

нет того что означает главное слово. У прилагательных и наречии с приставУ раду се говори о пореклу овог префикса, заступљености придева и при-
лога с овим префиксом у постојећим речницима, значењима које ове речи има-
ју, продуктивности и фреквентности придева и прилога с овим префиксом у са-
временом стандардном српском језику, те месту овог префикса међу другим
префиксима с негативним значењем.
AB  - У раду се говори о пореклу овог префикса, заступљености придева и прилога с овим префиксом у постојећим речницима, значењима које ове речи имају, продуктивности и фреквентности придева и прилога с овим префиксом у савременом стандардном српском језику, те месту овог префикса међу другим
префиксима с негативним значењем.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Придеви и прилози с префиксом без-
T1  - Имя прилагательные и наречия с приставкой без-
SP  - 46
EP  - 53
VL  - 35
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7720
ER  - 

@article{
author = "Оташевић, Ђорђе",
year = "2004",
abstract = "Приставка без- (алломорфы беза-, беш-, бес-, бе-) словянского происхождения.
В Словаре Матицы сербской находится около 340 прилагательных и наречий с этой приставкой, а в Словаре Сербской академии наук и исскуств около 650. У большинства имён прилагательных (около 370) суффикс -ан/-ни. Их
словообразовательная структура обычно: без + имя существительное в род.
пад. + -ан/-ни: (бездоман, бездрван). Иногда к прилагательным с суффиксом

-ан/-ни добавляется приставка без- (безимуйан, безизражадан). У около тридца
ти прилагательных нет суффикса. С суффиксом -ски — около двадцати прила
гательных, с суффиксом -ен — восемнадцать. Осталные суффиксы редки. У

большинства наречий окончание -о. Наречия с суффиксом -ски редки.
Прилагательные с приставкой без- означают что у кого-то или чего-то

нет того что означает главное слово. У прилагательных и наречии с приставУ раду се говори о пореклу овог префикса, заступљености придева и при-
лога с овим префиксом у постојећим речницима, значењима које ове речи има-
ју, продуктивности и фреквентности придева и прилога с овим префиксом у са-
временом стандардном српском језику, те месту овог префикса међу другим
префиксима с негативним значењем., У раду се говори о пореклу овог префикса, заступљености придева и прилога с овим префиксом у постојећим речницима, значењима које ове речи имају, продуктивности и фреквентности придева и прилога с овим префиксом у савременом стандардном српском језику, те месту овог префикса међу другим
префиксима с негативним значењем.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Придеви и прилози с префиксом без-, Имя прилагательные и наречия с приставкой без-",
pages = "46-53",
volume = "35",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7720"
}

Оташевић, Ђ.. (2004). Придеви и прилози с префиксом без-. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 35, 46-53.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7720

Оташевић Ђ. Придеви и прилози с префиксом без-. in Наш језик. 2004;35:46-53.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7720 .

Оташевић, Ђорђе, "Придеви и прилози с префиксом без-" in Наш језик, 35 (2004):46-53,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7720 .

TY  - JOUR
AU  - Оташевић, Ђорђе
PY  - 2000
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7761
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Нове и незабележене речи - грађа (II)
SP  - 387
EP  - 401
VL  - 33
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7761
ER  - 

@article{
author = "Оташевић, Ђорђе",
year = "2000",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Нове и незабележене речи - грађа (II)",
pages = "387-401",
volume = "33",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7761"
}

Оташевић, Ђ.. (2000). Нове и незабележене речи - грађа (II). in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 33(3-4), 387-401.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7761

Оташевић Ђ. Нове и незабележене речи - грађа (II). in Наш језик. 2000;33(3-4):387-401.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7761 .

Оташевић, Ђорђе, "Нове и незабележене речи - грађа (II)" in Наш језик, 33, no. 3-4 (2000):387-401,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7761 .

TY  - JOUR
AU  - Оташевић, Ђорђе
PY  - 2000
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2852
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Префикс не- са значењем искључивања
SP  - 751
EP  - 754
VL  - 56
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2852
ER  - 

@article{
author = "Оташевић, Ђорђе",
year = "2000",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Префикс не- са значењем искључивања",
pages = "751-754",
volume = "56",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2852"
}

Оташевић, Ђ.. (2000). Префикс не- са значењем искључивања. in Јужнословенски филолог, 56(3-4), 751-754.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2852

Оташевић Ђ. Префикс не- са значењем искључивања. in Јужнословенски филолог. 2000;56(3-4):751-754.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2852 .

Оташевић, Ђорђе, "Префикс не- са значењем искључивања" in Јужнословенски филолог, 56, no. 3-4 (2000):751-754,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2852 .

TY  - JOUR
AU  - Оташевић, Ђорђе
PY  - 2000
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10193
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Неколико напомена о двострукој негацији
SP  - 395
VL  - 43
VL  - 400
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10193
ER  - 

@article{
author = "Оташевић, Ђорђе",
year = "2000",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Неколико напомена о двострукој негацији",
pages = "395",
volume = "43, 400",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10193"
}

Оташевић, Ђ.. (2000). Неколико напомена о двострукој негацији. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица Српска., 43, 395.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10193

Оташевић Ђ. Неколико напомена о двострукој негацији. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2000;43:395.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10193 .

Оташевић, Ђорђе, "Неколико напомена о двострукој негацији" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 43 (2000):395,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10193 .

TY  - JOUR
AU  - Оташевић, Ђорђе
PY  - 1999
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7746
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Нове и незабележене речи (I)
SP  - 173
EP  - 184
VL  - 33
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7746
ER  - 

@article{
author = "Оташевић, Ђорђе",
year = "1999",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Нове и незабележене речи (I)",
pages = "173-184",
volume = "33",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7746"
}

Оташевић, Ђ.. (1999). Нове и незабележене речи (I). in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 33(1-2), 173-184.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7746

Оташевић Ђ. Нове и незабележене речи (I). in Наш језик. 1999;33(1-2):173-184.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7746 .

Оташевић, Ђорђе, "Нове и незабележене речи (I)" in Наш језик, 33, no. 1-2 (1999):173-184,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7746 .

TY  - JOUR
AU  - Оташевић, Ђорђе
PY  - 1997
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7775
AB  - Le terme univerbation a dans la littérature linguistique un sens restraint,
mais aussi un sens extensif. Le point de départ fut marqué par la définition la
plus restrainte, qui ne comprends comme le produit duniverbation (univerbat) que
les mots motivés, qui possèdent simultanément une syntagme synonymique (construite avec un mot dont la fonction est de motiver) caractérisee par une stable
nomination linguistique. En transformant la syntagme attributive en mot suffixal
la partie identifique de la syntagme est ommis, tandis que sa fonction est prise
de la part de suffixe ajouté au membre differentiel de la syntagme.
Ces dernières années, notre langue littéraire a de plus en plus duniverbats
parmi les mots neufs. Les plus nombreuх sont ceux avec des suffixes -ac, -ak,
-jak (daljinac, digitalac, nuklearka, plastičnjak).
AB  - У раду се наводе различите дефиниције универбације и универбата. Полазећи од најуже дефиниције, наводе се универбати забележени у постојећим
описним речницима српскохрватског језика, као и примери нађени у новијим
књигама и периодици.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Универбација
SP  - 52
EP  - 63
VL  - 32
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7775
ER  - 

@article{
author = "Оташевић, Ђорђе",
year = "1997",
abstract = "Le terme univerbation a dans la littérature linguistique un sens restraint,
mais aussi un sens extensif. Le point de départ fut marqué par la définition la
plus restrainte, qui ne comprends comme le produit duniverbation (univerbat) que
les mots motivés, qui possèdent simultanément une syntagme synonymique (construite avec un mot dont la fonction est de motiver) caractérisee par une stable
nomination linguistique. En transformant la syntagme attributive en mot suffixal
la partie identifique de la syntagme est ommis, tandis que sa fonction est prise
de la part de suffixe ajouté au membre differentiel de la syntagme.
Ces dernières années, notre langue littéraire a de plus en plus duniverbats
parmi les mots neufs. Les plus nombreuх sont ceux avec des suffixes -ac, -ak,
-jak (daljinac, digitalac, nuklearka, plastičnjak)., У раду се наводе различите дефиниције универбације и универбата. Полазећи од најуже дефиниције, наводе се универбати забележени у постојећим
описним речницима српскохрватског језика, као и примери нађени у новијим
књигама и периодици.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Универбација",
pages = "52-63",
volume = "32",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7775"
}

Оташевић, Ђ.. (1997). Универбација. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 32, 52-63.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7775

Оташевић Ђ. Универбација. in Наш језик. 1997;32:52-63.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7775 .

Оташевић, Ђорђе, "Универбација" in Наш језик, 32 (1997):52-63,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7775 .

TY  - JOUR
AU  - Оташевић, Ђорђе
PY  - 1996
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7834
AB  - Formationwise adjectives with the prefix ne- fall into two groups: prefixed
and prefixed-suffixed ones. In most adjectives with this prefix there is a direct
connection between the adjective and the prefix. In few instances this connection
is indirect — adjectives are formed by the means of suffixation from nouns which
already contain this prefix.
The majority of adjectives with the prefix ne- have the suffix -an/-ni (nekoristan). Numerous are also adjectives with suffixes -iv/-ljiv, -ski and -en (nedokaziv, nedemokratski, nedruštven). Other suffixes occur more seldom. Adjectives
which originate from adjectivized present participle, scarcely found in hermeneutic
dictionaries of the Serbo-Croatian, presently occur more frequently than in the past
(nevladajući, neushićujući, nesvetleći).
There are adjectives that are never, or quite rarely, combined with the
prefix ne-. In that number there are:
a) adjectives with the meaning of intensification or mitigation of the degree
of qualificative marcation, including adjectives of subjective evaluation (ogroman,
ogavan, bledunjav);
b) adjectives that, due to their meaning, cannot be opposed to other adjectives (srednji, osrednji, apsolutan);
c) adjectives used only when they are included in firm phraseologisms (trešten pijan),
d) adjectives that cannot be opposed because of their intensive presence in
the same word class (crn, zelen).
AB  - У раду се даје подела придева са префиксом не- према начину творбе.
Наводе се ограничења у комбиновању придева са овим префиксом.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Творба придева са префиксом не-
T1  - Adjectives Formed with the Prefix ne-
SP  - 163
EP  - 170
VL  - 31
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7834
ER  - 

@article{
author = "Оташевић, Ђорђе",
year = "1996",
abstract = "Formationwise adjectives with the prefix ne- fall into two groups: prefixed
and prefixed-suffixed ones. In most adjectives with this prefix there is a direct
connection between the adjective and the prefix. In few instances this connection
is indirect — adjectives are formed by the means of suffixation from nouns which
already contain this prefix.
The majority of adjectives with the prefix ne- have the suffix -an/-ni (nekoristan). Numerous are also adjectives with suffixes -iv/-ljiv, -ski and -en (nedokaziv, nedemokratski, nedruštven). Other suffixes occur more seldom. Adjectives
which originate from adjectivized present participle, scarcely found in hermeneutic
dictionaries of the Serbo-Croatian, presently occur more frequently than in the past
(nevladajući, neushićujući, nesvetleći).
There are adjectives that are never, or quite rarely, combined with the
prefix ne-. In that number there are:
a) adjectives with the meaning of intensification or mitigation of the degree
of qualificative marcation, including adjectives of subjective evaluation (ogroman,
ogavan, bledunjav);
b) adjectives that, due to their meaning, cannot be opposed to other adjectives (srednji, osrednji, apsolutan);
c) adjectives used only when they are included in firm phraseologisms (trešten pijan),
d) adjectives that cannot be opposed because of their intensive presence in
the same word class (crn, zelen)., У раду се даје подела придева са префиксом не- према начину творбе.
Наводе се ограничења у комбиновању придева са овим префиксом.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Творба придева са префиксом не-, Adjectives Formed with the Prefix ne-",
pages = "163-170",
volume = "31",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7834"
}

Оташевић, Ђ.. (1996). Творба придева са префиксом не-. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 31, 163-170.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7834

Оташевић Ђ. Творба придева са префиксом не-. in Наш језик. 1996;31:163-170.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7834 .

Оташевић, Ђорђе, "Творба придева са префиксом не-" in Наш језик, 31 (1996):163-170,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7834 .

TY  - JOUR
AU  - Оташевић, Ђорђе
PY  - 1996
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7820
AB  - У раду се наводе значења придева са префиксом не-. Указује се на
разлике међу лингвистима при одређивању значења придевских сложеница
са овим префиксом.
AB  - The paper brings a review of meanings which the prefix me- gives to adjectives:
a) the negation of the meaning inherent to the unprefixed word, the absence
of the characteristics described by the basic word (neharmoničan, nebračan);
b) the meaning of opposition (nezreo, neispravan);
c) the negative-affirmative meaning (nedobar, negladak),
d) the meaning of alleviating, moderating, limiting a characteristics (neširok,
nevelik);
e) the meaning of excluding the characteristics declared by the basic word
(nesrpski, nefilozofski);
f) a negative nuance, unfavourable meaning (nesrećan, nečovečan).
The author is on the stand that in all of these cases, regardless of the differences of meaning, the adjectives with ne- prefix have a negative connotation.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Значење придева са префиксом не-
T1  - The Meaning of Adjectives with ne- Prefix
SP  - 88
EP  - 95
VL  - 30
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7820
ER  - 

@article{
author = "Оташевић, Ђорђе",
year = "1996",
abstract = "У раду се наводе значења придева са префиксом не-. Указује се на
разлике међу лингвистима при одређивању значења придевских сложеница
са овим префиксом., The paper brings a review of meanings which the prefix me- gives to adjectives:
a) the negation of the meaning inherent to the unprefixed word, the absence
of the characteristics described by the basic word (neharmoničan, nebračan);
b) the meaning of opposition (nezreo, neispravan);
c) the negative-affirmative meaning (nedobar, negladak),
d) the meaning of alleviating, moderating, limiting a characteristics (neširok,
nevelik);
e) the meaning of excluding the characteristics declared by the basic word
(nesrpski, nefilozofski);
f) a negative nuance, unfavourable meaning (nesrećan, nečovečan).
The author is on the stand that in all of these cases, regardless of the differences of meaning, the adjectives with ne- prefix have a negative connotation.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Значење придева са префиксом не-, The Meaning of Adjectives with ne- Prefix",
pages = "88-95",
volume = "30",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7820"
}

Оташевић, Ђ.. (1996). Значење придева са префиксом не-. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 30, 88-95.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7820

Оташевић Ђ. Значење придева са префиксом не-. in Наш језик. 1996;30:88-95.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7820 .

Оташевић, Ђорђе, "Значење придева са префиксом не-" in Наш језик, 30 (1996):88-95,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7820 .

TY  - JOUR
AU  - Оташевић, Ђорђе
PY  - 1994
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7883
AB  - The author provides arguments pro et contra for including into a dictionary of new
words semantically transparent lexemes formed after highly productive models.
AB  - Аутор износи аргументе у прилог и против уврштавања речи са
прозирном семантиком образованих по високопродуктивним моделима у
речнике неологизама. Разматра домаћу језичку грађу, али се позива и на
иностране лексикографе, јер су методолошка питања слична и у другим
језицима.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Садржај речника неологизама
T1  - Contents of a Dictionary of new Words
SP  - 306
EP  - 317
VL  - 29
IS  - 5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7883
ER  - 

@article{
author = "Оташевић, Ђорђе",
year = "1994",
abstract = "The author provides arguments pro et contra for including into a dictionary of new
words semantically transparent lexemes formed after highly productive models., Аутор износи аргументе у прилог и против уврштавања речи са
прозирном семантиком образованих по високопродуктивним моделима у
речнике неологизама. Разматра домаћу језичку грађу, али се позива и на
иностране лексикографе, јер су методолошка питања слична и у другим
језицима.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Садржај речника неологизама, Contents of a Dictionary of new Words",
pages = "306-317",
volume = "29",
number = "5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7883"
}

Оташевић, Ђ.. (1994). Садржај речника неологизама. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 29(5), 306-317.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7883

Оташевић Ђ. Садржај речника неологизама. in Наш језик. 1994;29(5):306-317.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7883 .

Оташевић, Ђорђе, "Садржај речника неологизама" in Наш језик, 29, no. 5 (1994):306-317,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7883 .

TY  - JOUR
AU  - Оташевић, Ђорђе
AU  - Сикимић, Биљана
PY  - 1991
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7870
AB  - The authors deal with occasionalisms in synchronic and diachronic perspective and point at some of their hitherto not recognized characteristics.
AB  - Аутори у раду указују на неке недовољно уочене моменте у тумачењу
оказионализама, посебно у њиховој синхроничној и дијахроничној вредности.
PB  - Београд : Иститут за српскохрватски језик
T2  - Наш језик
T1  - Однос оказионализама према времену
T1  - Оссasionalisms in Time
SP  - 77
EP  - 81
VL  - 29
VL  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7870
ER  - 

@article{
author = "Оташевић, Ђорђе and Сикимић, Биљана",
year = "1991",
abstract = "The authors deal with occasionalisms in synchronic and diachronic perspective and point at some of their hitherto not recognized characteristics., Аутори у раду указују на неке недовољно уочене моменте у тумачењу
оказионализама, посебно у њиховој синхроничној и дијахроничној вредности.",
publisher = "Београд : Иститут за српскохрватски језик",
journal = "Наш језик",
title = "Однос оказионализама према времену, Оссasionalisms in Time",
pages = "77-81",
volume = "29, 1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7870"
}

Оташевић, Ђ.,& Сикимић, Б.. (1991). Однос оказионализама према времену. in Наш језик
Београд : Иститут за српскохрватски језик., 29, 77-81.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7870

Оташевић Ђ, Сикимић Б. Однос оказионализама према времену. in Наш језик. 1991;29:77-81.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7870 .

Оташевић, Ђорђе, Сикимић, Биљана, "Однос оказионализама према времену" in Наш језик, 29 (1991):77-81,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7870 .