TY  - JOUR
AU  - Божић Синчук, Милица
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16483
AB  - Приказ монографије Владана Јовановића, Језик и речник светог владике Николаја Велимировића (диференцијално приступ) (2022).
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Језик данас
T1  - Владан Јовановић, Језик и речник светог владике Николаја Велимировића (диференцијални приступ)
SP  - 28
EP  - 35
VL  - 19
IS  - 21
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16483
ER  - 

@article{
author = "Божић Синчук, Милица",
year = "2023",
abstract = "Приказ монографије Владана Јовановића, Језик и речник светог владике Николаја Велимировића (диференцијално приступ) (2022).",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Језик данас",
title = "Владан Јовановић, Језик и речник светог владике Николаја Велимировића (диференцијални приступ)",
pages = "28-35",
volume = "19",
number = "21",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16483"
}

Божић Синчук, М.. (2023). Владан Јовановић, Језик и речник светог владике Николаја Велимировића (диференцијални приступ). in Језик данас
Нови Сад : Матица српска., 19(21), 28-35.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16483

Божић Синчук М. Владан Јовановић, Језик и речник светог владике Николаја Велимировића (диференцијални приступ). in Језик данас. 2023;19(21):28-35.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16483 .

Божић Синчук, Милица, "Владан Јовановић, Језик и речник светог владике Николаја Велимировића (диференцијални приступ)" in Језик данас, 19, no. 21 (2023):28-35,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16483 .

TY  - CHAP
AU  - Божић Синчук, Милица
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15912
AB  - У раду ће бити анализирани персонификовани фитоними у песми НOЋ (1918) Иве Андрића из циклуса ШТА САЊАМ И ШТА МИ СЕ ДОГАЂА. Пажња је усмерена на разматрање стилског поступка персонификације. Проучавање имена цвећа као специфичног лексичког фонда посматране песме у прози има за циљ да допринесе разумевању стила и језика писца.
AB  - The paper will observe a specific onomastic layer – personified proper names in the poem NIGHT (1918) by Ivo Andrić (from the cycle WHAT I DREAM AND WHAT HAPPENS TO ME). It deals with general names for flowers which, according to the rule, are written with a lowercase letter in the Serbian language, but with a capital one in the poetic text and are personified (e.g. Sunflower – tall and tough cavalier; Red carnation – proud and fertile; Mignonettes – caring young housewives, etc.). The aim of the paper is to examine the stylistic process of personification. The theme and atmosphere of a distinctive dreaming-vision of the poem NIGHT (1918) is like in the cycle WHAT I DREAM AND WHAT HAPPENS TO ME: in the poem, the motif of the sun with its symbolism takes a significant position – flowers in the garden longing for the sun, the source of life, and cannot wait for the dawn (The day is only a memory, and the sun is a dream.). Examining the onomastic layer as the specific lexical fund of the observed poem in prose aims at contributing to the understanding of the writer's style and language.
PB  - Грац : Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität
PB  - Бањалука : Народна и универзитетска библиотека Републике Српске
PB  - Београд : Свет књиге : Nmlibris
PB  - Сокобања : Народна библиотека „Стеван Сремац“, 2023 (Ниш : Nais print).
T2  - Андрићева поезија 16
T1  - Стилске одлике персонификованих имена у песми Ноћ (1918) Иве Андрића
T1  - Stylistic characteristics of the personified names  in the poem NIGHT (1918) by Ivo Andrić
SP  - 561
EP  - 577
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15912
ER  - 

@inbook{
author = "Божић Синчук, Милица",
year = "2023",
abstract = "У раду ће бити анализирани персонификовани фитоними у песми НOЋ (1918) Иве Андрића из циклуса ШТА САЊАМ И ШТА МИ СЕ ДОГАЂА. Пажња је усмерена на разматрање стилског поступка персонификације. Проучавање имена цвећа као специфичног лексичког фонда посматране песме у прози има за циљ да допринесе разумевању стила и језика писца., The paper will observe a specific onomastic layer – personified proper names in the poem NIGHT (1918) by Ivo Andrić (from the cycle WHAT I DREAM AND WHAT HAPPENS TO ME). It deals with general names for flowers which, according to the rule, are written with a lowercase letter in the Serbian language, but with a capital one in the poetic text and are personified (e.g. Sunflower – tall and tough cavalier; Red carnation – proud and fertile; Mignonettes – caring young housewives, etc.). The aim of the paper is to examine the stylistic process of personification. The theme and atmosphere of a distinctive dreaming-vision of the poem NIGHT (1918) is like in the cycle WHAT I DREAM AND WHAT HAPPENS TO ME: in the poem, the motif of the sun with its symbolism takes a significant position – flowers in the garden longing for the sun, the source of life, and cannot wait for the dawn (The day is only a memory, and the sun is a dream.). Examining the onomastic layer as the specific lexical fund of the observed poem in prose aims at contributing to the understanding of the writer's style and language.",
publisher = "Грац : Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität, Бањалука : Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Београд : Свет књиге : Nmlibris, Сокобања : Народна библиотека „Стеван Сремац“, 2023 (Ниш : Nais print).",
journal = "Андрићева поезија 16",
booktitle = "Стилске одлике персонификованих имена у песми Ноћ (1918) Иве Андрића, Stylistic characteristics of the personified names  in the poem NIGHT (1918) by Ivo Andrić",
pages = "561-577",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15912"
}

Божић Синчук, М.. (2023). Стилске одлике персонификованих имена у песми Ноћ (1918) Иве Андрића. in Андрићева поезија 16
Грац : Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität., 561-577.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15912

Божић Синчук М. Стилске одлике персонификованих имена у песми Ноћ (1918) Иве Андрића. in Андрићева поезија 16. 2023;:561-577.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15912 .

Божић Синчук, Милица, "Стилске одлике персонификованих имена у песми Ноћ (1918) Иве Андрића" in Андрићева поезија 16 (2023):561-577,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15912 .

TY  - JOUR
AU  - Божић Синчук, Милица
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15214
AB  - У раду се испитују случајеви употребе лексеме владика као властите именице (Владика), која се иначе, према важећој правописној норми, пише малим словом. На основу грађе сакупљене из Речника САНУ и Корпуса савременог српског језика, у књижевним и публицистичким текстовима, уочени су случајеви писања посматране титуле великим почетним словом уз свештено име, као стални део имена (Владика Николај, Владика Раде, Владика Његош) или као замена за лично име, и тада се увек односи на добро познату, значајну и угледну личност у свештенству, али и друштву уопште. Иде се ка закључку да се процес антропонимизације лексеме владика у српском језику није остварио, али да је присутна тенденција онимизације у неким контекстима.
AB  - The paper discusses the contexts in which the lexeme vladika (bishop) is
written with a capital letter in the language of print and some literary works. The goal of the research is to establish in which cases it appears as a proper noun, that is, in which there is an anthroponymization phenomenon. The research was conducted on the material collected from the SASA Dictionary and from the Corpus of the Modern Serbian Language.
PB  - Београд : Филолошко друштво Речи
PB  - Београд : Универзитетска библиотека Светозар Марковић
PB  - Београд : Алма
T2  - Новоречје
T1  - О употреби лексеме владика у савременом српском језику (случај антропонимизације)
T1  - ON THE USE OF THE LEXEME VLADIKA (BISHOP) IN THE MODERN SERBIAN LANGUAGE (ANTHROPONYMIZATION CASE)
SP  - 159
EP  - 168
VL  - 5
IS  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15214
ER  - 

@article{
author = "Божић Синчук, Милица",
year = "2023",
abstract = "У раду се испитују случајеви употребе лексеме владика као властите именице (Владика), која се иначе, према важећој правописној норми, пише малим словом. На основу грађе сакупљене из Речника САНУ и Корпуса савременог српског језика, у књижевним и публицистичким текстовима, уочени су случајеви писања посматране титуле великим почетним словом уз свештено име, као стални део имена (Владика Николај, Владика Раде, Владика Његош) или као замена за лично име, и тада се увек односи на добро познату, значајну и угледну личност у свештенству, али и друштву уопште. Иде се ка закључку да се процес антропонимизације лексеме владика у српском језику није остварио, али да је присутна тенденција онимизације у неким контекстима., The paper discusses the contexts in which the lexeme vladika (bishop) is
written with a capital letter in the language of print and some literary works. The goal of the research is to establish in which cases it appears as a proper noun, that is, in which there is an anthroponymization phenomenon. The research was conducted on the material collected from the SASA Dictionary and from the Corpus of the Modern Serbian Language.",
publisher = "Београд : Филолошко друштво Речи, Београд : Универзитетска библиотека Светозар Марковић, Београд : Алма",
journal = "Новоречје",
title = "О употреби лексеме владика у савременом српском језику (случај антропонимизације), ON THE USE OF THE LEXEME VLADIKA (BISHOP) IN THE MODERN SERBIAN LANGUAGE (ANTHROPONYMIZATION CASE)",
pages = "159-168",
volume = "5",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15214"
}

Божић Синчук, М.. (2023). О употреби лексеме владика у савременом српском језику (случај антропонимизације). in Новоречје
Београд : Филолошко друштво Речи., 5(8), 159-168.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15214

Божић Синчук М. О употреби лексеме владика у савременом српском језику (случај антропонимизације). in Новоречје. 2023;5(8):159-168.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15214 .

Божић Синчук, Милица, "О употреби лексеме владика у савременом српском језику (случај антропонимизације)" in Новоречје, 5, no. 8 (2023):159-168,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15214 .

TY  - JOUR
AU  - Божић Синчук, Милица
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15028
AB  - У раду су размотрени антропоними (лична имена људи, презимена, надимци) у приповеци ЦРВЕН ЦВЕТ Иве Андрића. Први циљ рада јесте испитивање творбено-семантичких, фонолошких, морфолошких и семантичких карактеристика тог специфичног лексичког слоја. Други циљ рада односи се на уочавање стилске функције личних имена и компоненте експресивности. Пишчеви коментари у књижевном тексту указују на то да антропоними одражавају нарочити избор који има стилски ефекат.
AB  - В статье рассматриваются антропонимы (личные имена людей, фамилии, про- звища) в рассказе КРАСНЫЙ ЦВЕТОК Ивo Андрича. Первая цель статьи – (а) изучить выбранный корпус на основе словообразовательно-семантической классификации, и (б) рассмотреть фонологические, морфологические и семантические характеристики этого специфического лексического пласта. Вторая цель – исследовать стилистическую функцию личных имен и компонент экспрессивности. Комментарии писателя в тексте указывают на то, что антропонимы отражают особый выбор, имеющий стилистический характер.
AB  - The paper discusses anthroponyms (personal names of people, their surnames, nicknames) in the short story THE RED FLOWER by Ivo Andrić. Although the focus of the research is put on the anthroponyms nature, the paper also presents other proper names singled out in the material. The corpus was examined according to the formation- semantic classification, and the stylistic function of personal names was also taken into consideration. In the category of anthroponyms in the short story THE RED FLOWER, we recorded six units that all refer to one, central character of the story. The crisis of the identity of a Latin language teacher is conditioned by personal dissatisfaction, family circumstances, but also by a change in society, and in the literary work it is reflected in onomastics as a change of surname. The most outstanding anthroponym in the material is the nickname Durchzug, which in German means draft – given to the character according to the unusual fear he possesses. Expressiveness is achieved in an interesting process of cognomen formation: precise selection of the feature that the character manifested, determination of the concept of the draft in the Serbian language and the special selection of the lexeme. Other onomastic categories are deprived of expressiveness and stylization on the linguistic level, because they represent the geographical (toponym), historical (The Labour Day) and realistic framework in which the action takes place and, as such, are represented in the story without any special emotional load.
PB  - Graz : Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität
PB  - Banjaluka : Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske
PB  - Beograd : Svet knjige
PB  - Beograd : Nmlibris
PB  - Sokobanja : Narodna biblioteka „Stevan Sremac“
T2  - Andrićeva pripovijetka : knjiga 14
T1  - Антропоними у приповеци Црвен цвет Иве Андрића
T1  - Антропонимы в рассказе КРАСНЫЙ ЦВЕТОК Ивo Андрича
T1  - The anthroponyms in the short story THE RED FLOWER by Ivo Andric
SP  - 567
EP  - 583
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15028
ER  - 

@article{
author = "Божић Синчук, Милица",
year = "2022",
abstract = "У раду су размотрени антропоними (лична имена људи, презимена, надимци) у приповеци ЦРВЕН ЦВЕТ Иве Андрића. Први циљ рада јесте испитивање творбено-семантичких, фонолошких, морфолошких и семантичких карактеристика тог специфичног лексичког слоја. Други циљ рада односи се на уочавање стилске функције личних имена и компоненте експресивности. Пишчеви коментари у књижевном тексту указују на то да антропоними одражавају нарочити избор који има стилски ефекат., В статье рассматриваются антропонимы (личные имена людей, фамилии, про- звища) в рассказе КРАСНЫЙ ЦВЕТОК Ивo Андрича. Первая цель статьи – (а) изучить выбранный корпус на основе словообразовательно-семантической классификации, и (б) рассмотреть фонологические, морфологические и семантические характеристики этого специфического лексического пласта. Вторая цель – исследовать стилистическую функцию личных имен и компонент экспрессивности. Комментарии писателя в тексте указывают на то, что антропонимы отражают особый выбор, имеющий стилистический характер., The paper discusses anthroponyms (personal names of people, their surnames, nicknames) in the short story THE RED FLOWER by Ivo Andrić. Although the focus of the research is put on the anthroponyms nature, the paper also presents other proper names singled out in the material. The corpus was examined according to the formation- semantic classification, and the stylistic function of personal names was also taken into consideration. In the category of anthroponyms in the short story THE RED FLOWER, we recorded six units that all refer to one, central character of the story. The crisis of the identity of a Latin language teacher is conditioned by personal dissatisfaction, family circumstances, but also by a change in society, and in the literary work it is reflected in onomastics as a change of surname. The most outstanding anthroponym in the material is the nickname Durchzug, which in German means draft – given to the character according to the unusual fear he possesses. Expressiveness is achieved in an interesting process of cognomen formation: precise selection of the feature that the character manifested, determination of the concept of the draft in the Serbian language and the special selection of the lexeme. Other onomastic categories are deprived of expressiveness and stylization on the linguistic level, because they represent the geographical (toponym), historical (The Labour Day) and realistic framework in which the action takes place and, as such, are represented in the story without any special emotional load.",
publisher = "Graz : Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität, Banjaluka : Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske, Beograd : Svet knjige, Beograd : Nmlibris, Sokobanja : Narodna biblioteka „Stevan Sremac“",
journal = "Andrićeva pripovijetka : knjiga 14",
title = "Антропоними у приповеци Црвен цвет Иве Андрића, Антропонимы в рассказе КРАСНЫЙ ЦВЕТОК Ивo Андрича, The anthroponyms in the short story THE RED FLOWER by Ivo Andric",
pages = "567-583",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15028"
}

Божић Синчук, М.. (2022). Антропоними у приповеци Црвен цвет Иве Андрића. in Andrićeva pripovijetka : knjiga 14
Graz : Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität., 567-583.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15028

Божић Синчук М. Антропоними у приповеци Црвен цвет Иве Андрића. in Andrićeva pripovijetka : knjiga 14. 2022;:567-583.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15028 .

Божић Синчук, Милица, "Антропоними у приповеци Црвен цвет Иве Андрића" in Andrićeva pripovijetka : knjiga 14 (2022):567-583,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15028 .

TY  - CHAP
AU  - Божић Синчук, Милица С.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11216
AB  - The paper observes the adoption of system of cases at the basic level of learning Serbian as a foreign language in the group of students from Turkey. The learning of the system of cases was observed in the first semester of the basic level (A1). The linguistic background of a group of students is presented. The main specificity of the classes is the absence of the intermediary language - students do not speak any world language, and the teacher does not know the Turkish language. The challenge for teachers is the difficulty in communicating in the first weeks because Turkish and Serbian languages are different in type. There are two objectives of the observation: 1. pointing to the important role of the intermediary language in the teaching process of a foreign language; 2. Presentation of functional exercises when there is no common context in the teaching process.
AB  - У раду се разматра усвајање падежног система на почетном нивоу учења српског као страног језика на примеру једне групе студената из Турске. Усвајање падежног система праћено је у првом семестру наставе на почетном нивоу (А1). Износи се језичко искуство и лингвистичка слика групе студената. Главна специфичност наставе јесте одсуство језика посредника – студенти не говоре ниједан светски језик, a наставник не познаје турски језик. Изазов за наставника јесте отежана комуникација у првим недељама наставе и због тога што су турски и српски језици различити по типу. Два су циља испитивања: 1. указивање на важну улогу језика посредника у настави страног језика; 2. представљање функционалних вежби када у настави не постоји заједнички контекст.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Српски као страни језик у теорији и пракси
T1  - Питање језика посредника и усвајање падежног система на почетном нивоу учења српског као страног језика
T1  - The Intermediary Language and Adoption of System of Cases at the Basic Level of Learning Serbian as a Foreign Language
SP  - 33
EP  - 46
VL  - 4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11216
ER  - 

@inbook{
author = "Божић Синчук, Милица С.",
year = "2020",
abstract = "The paper observes the adoption of system of cases at the basic level of learning Serbian as a foreign language in the group of students from Turkey. The learning of the system of cases was observed in the first semester of the basic level (A1). The linguistic background of a group of students is presented. The main specificity of the classes is the absence of the intermediary language - students do not speak any world language, and the teacher does not know the Turkish language. The challenge for teachers is the difficulty in communicating in the first weeks because Turkish and Serbian languages are different in type. There are two objectives of the observation: 1. pointing to the important role of the intermediary language in the teaching process of a foreign language; 2. Presentation of functional exercises when there is no common context in the teaching process., У раду се разматра усвајање падежног система на почетном нивоу учења српског као страног језика на примеру једне групе студената из Турске. Усвајање падежног система праћено је у првом семестру наставе на почетном нивоу (А1). Износи се језичко искуство и лингвистичка слика групе студената. Главна специфичност наставе јесте одсуство језика посредника – студенти не говоре ниједан светски језик, a наставник не познаје турски језик. Изазов за наставника јесте отежана комуникација у првим недељама наставе и због тога што су турски и српски језици различити по типу. Два су циља испитивања: 1. указивање на важну улогу језика посредника у настави страног језика; 2. представљање функционалних вежби када у настави не постоји заједнички контекст.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Српски као страни језик у теорији и пракси",
booktitle = "Питање језика посредника и усвајање падежног система на почетном нивоу учења српског као страног језика, The Intermediary Language and Adoption of System of Cases at the Basic Level of Learning Serbian as a Foreign Language",
pages = "33-46",
volume = "4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11216"
}

Божић Синчук, М. С.. (2020). Питање језика посредника и усвајање падежног система на почетном нивоу учења српског као страног језика. in Српски као страни језик у теорији и пракси
Београд : Филолошки факултет., 4, 33-46.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11216

Божић Синчук МС. Питање језика посредника и усвајање падежног система на почетном нивоу учења српског као страног језика. in Српски као страни језик у теорији и пракси. 2020;4:33-46.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11216 .

Божић Синчук, Милица С., "Питање језика посредника и усвајање падежног система на почетном нивоу учења српског као страног језика" in Српски као страни језик у теорији и пракси, 4 (2020):33-46,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11216 .

TY  - JOUR
AU  - Божић Синчук, Милица С.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9471
AB  - Предмет рада представља акценатски систем у говору места Лапова код Крагујевца. Циљ рада јесте испитивање особина акцентуације у говору информатора, и то у односу на косовско-ресавску зону, којој он припада, али и територијално блиске говоре шумадијско-војвођанског типа. У раду ће бити испитиване и неке новоштокавске појаве у овим говорима, као што су: краткоузлазни акценат, преношење акцената у метатонијском духу, као и јављање кановачког дуљења. Резултати испитивања говора информатора биће представљени кроз табеларне приказе, а биће приложено и неколико дијалекатских текстова из Лапова. Истраживање иде у смеру ка закључку да је главна црта овог говора управо његов прелазни карактер о коме сведочи двојак изговор истих облика речи у говору информатора.
AB  - The subject of the paper is an accent system in the speech of the town of Lapovo near Kragujevac. The aim of the paper is to examine the accentuation characteristics of the informеr’s speech, in relation to the Kosovo-Resava area, to which it belongs, but also territorially close to the Shumadia-Vojvodina zone. The paper will also examine some of the new-stokavian phenomena in this speech, such as the transmission of accents in the metatonic spirit and the „kanovacki” accent. The results of the interviewer’s speech will be pre-sented through tabular displays and several dialect texts.The research goes towards the conclusion that the main trait of this speech is actually its transitional character, which is testified by the two pronouncements of the same forms of words in the informer’s speech.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу
T2  - Савремена проучавања језика и књижевности
T1  - Систем акцентуације у говору Лапова код Крагујевца
T1  - Accent System in the City of Lapovo Speech near Kragujevac
SP  - 15
EP  - 23
VL  - 10
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9471
ER  - 

@article{
author = "Божић Синчук, Милица С.",
year = "2019",
abstract = "Предмет рада представља акценатски систем у говору места Лапова код Крагујевца. Циљ рада јесте испитивање особина акцентуације у говору информатора, и то у односу на косовско-ресавску зону, којој он припада, али и територијално блиске говоре шумадијско-војвођанског типа. У раду ће бити испитиване и неке новоштокавске појаве у овим говорима, као што су: краткоузлазни акценат, преношење акцената у метатонијском духу, као и јављање кановачког дуљења. Резултати испитивања говора информатора биће представљени кроз табеларне приказе, а биће приложено и неколико дијалекатских текстова из Лапова. Истраживање иде у смеру ка закључку да је главна црта овог говора управо његов прелазни карактер о коме сведочи двојак изговор истих облика речи у говору информатора., The subject of the paper is an accent system in the speech of the town of Lapovo near Kragujevac. The aim of the paper is to examine the accentuation characteristics of the informеr’s speech, in relation to the Kosovo-Resava area, to which it belongs, but also territorially close to the Shumadia-Vojvodina zone. The paper will also examine some of the new-stokavian phenomena in this speech, such as the transmission of accents in the metatonic spirit and the „kanovacki” accent. The results of the interviewer’s speech will be pre-sented through tabular displays and several dialect texts.The research goes towards the conclusion that the main trait of this speech is actually its transitional character, which is testified by the two pronouncements of the same forms of words in the informer’s speech.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу",
journal = "Савремена проучавања језика и књижевности",
title = "Систем акцентуације у говору Лапова код Крагујевца, Accent System in the City of Lapovo Speech near Kragujevac",
pages = "15-23",
volume = "10",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9471"
}

Божић Синчук, М. С.. (2019). Систем акцентуације у говору Лапова код Крагујевца. in Савремена проучавања језика и књижевности
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу., 10(1), 15-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9471

Божић Синчук МС. Систем акцентуације у говору Лапова код Крагујевца. in Савремена проучавања језика и књижевности. 2019;10(1):15-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9471 .

Божић Синчук, Милица С., "Систем акцентуације у говору Лапова код Крагујевца" in Савремена проучавања језика и књижевности, 10, no. 1 (2019):15-23,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9471 .

TY  - JOUR
AU  - Божић, Милица
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12017
AB  - Популарни текст о иновацијама у језику младих са фокусом на придеве и прилоге.
PB  - Београд : Друштво за српски језик и књижевност
T2  - Свет речи
T1  - Граматичке иновације у употреби придева и прилога у језику младих
SP  - 51
EP  - 53
IS  - 45-46
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12017
ER  - 

@article{
author = "Божић, Милица",
year = "2018",
abstract = "Популарни текст о иновацијама у језику младих са фокусом на придеве и прилоге.",
publisher = "Београд : Друштво за српски језик и књижевност",
journal = "Свет речи",
title = "Граматичке иновације у употреби придева и прилога у језику младих",
pages = "51-53",
number = "45-46",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12017"
}

Божић, М.. (2018). Граматичке иновације у употреби придева и прилога у језику младих. in Свет речи
Београд : Друштво за српски језик и књижевност.(45-46), 51-53.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12017

Божић М. Граматичке иновације у употреби придева и прилога у језику младих. in Свет речи. 2018;(45-46):51-53.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12017 .

Божић, Милица, "Граматичке иновације у употреби придева и прилога у језику младих" in Свет речи, no. 45-46 (2018):51-53,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12017 .

TY  - CHAP
AU  - Божић, Милица
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12016
AB  - У овом раду посматрају се статус и употреба системског и суплетивних множинских облика именице дугме. Предмет рада су облици дугмèта/дугмад/дугмићи, а основни задатак је да се увиди да ли се ови облици употребљавају једнако фреквентно, затим да ли се диференцирају, и, ако је одговор позитиван, да се уочи на који начин. Полазна премиса за утврђивање статуса посматраних форми у употреби и њихов међусобни однос јесте семантички критеријум (сва три облика имају значење множине), a који смо упоредили са резултатима подробнијег истраживања: прикупивши системске податке (преглед речника, граматика и студија посвећених питању суплетивизма множинских облика), испитивањем аналитичког корпуса, као и прикупљањем резултата анкете. Испитујући употребу датих облика у различитим контекстима, примећено је колебање у избору одређене форме.
AB  - This paper observes the status and use of the systemic and complicated plural forms of the noun dugme in Serbian language. The object of the research are forms dugmeta, dugmad, dugmići. The main objective of the paper is to see if these forms are used equally frequently. The second objective is to establish whether they are differentiated, and, if the answer is positive, to see in what way. The starting premise for determining the status of the observed forms in use and their interrelation was our linguistic feeling, which we combined with the results of more detailed research: collecting systematic data (overview of dictionaries, grammars and studies dedicated to the issue of suppletion of plural forms), by examining the analytical corpus, as well as by collecting results of the survey. This research shows that the use of observed forms in different contexts fluctuates in the choice of a particular form.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
T2  - Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са IX научног скупа младих филолога Србије, одржаног 8. априла 2017. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Књ. 1
T1  - Статус множинских облика именице дугме у савременом српском језику
T1  - Савремена проучавања језика и књижевности
T1  - The Status of Plural Forms of the Noun dugme in the Modern Serbian Language
SP  - 57
EP  - 68
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12016
ER  - 

@inbook{
author = "Божић, Милица",
year = "2018",
abstract = "У овом раду посматрају се статус и употреба системског и суплетивних множинских облика именице дугме. Предмет рада су облици дугмèта/дугмад/дугмићи, а основни задатак је да се увиди да ли се ови облици употребљавају једнако фреквентно, затим да ли се диференцирају, и, ако је одговор позитиван, да се уочи на који начин. Полазна премиса за утврђивање статуса посматраних форми у употреби и њихов међусобни однос јесте семантички критеријум (сва три облика имају значење множине), a који смо упоредили са резултатима подробнијег истраживања: прикупивши системске податке (преглед речника, граматика и студија посвећених питању суплетивизма множинских облика), испитивањем аналитичког корпуса, као и прикупљањем резултата анкете. Испитујући употребу датих облика у различитим контекстима, примећено је колебање у избору одређене форме., This paper observes the status and use of the systemic and complicated plural forms of the noun dugme in Serbian language. The object of the research are forms dugmeta, dugmad, dugmići. The main objective of the paper is to see if these forms are used equally frequently. The second objective is to establish whether they are differentiated, and, if the answer is positive, to see in what way. The starting premise for determining the status of the observed forms in use and their interrelation was our linguistic feeling, which we combined with the results of more detailed research: collecting systematic data (overview of dictionaries, grammars and studies dedicated to the issue of suppletion of plural forms), by examining the analytical corpus, as well as by collecting results of the survey. This research shows that the use of observed forms in different contexts fluctuates in the choice of a particular form.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са IX научног скупа младих филолога Србије, одржаног 8. априла 2017. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Књ. 1",
booktitle = "Статус множинских облика именице дугме у савременом српском језику, Савремена проучавања језика и књижевности, The Status of Plural Forms of the Noun dugme in the Modern Serbian Language",
pages = "57-68",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12016"
}

Божић, М.. (2018). Статус множинских облика именице дугме у савременом српском језику. in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са IX научног скупа младих филолога Србије, одржаног 8. априла 2017. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Књ. 1
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 57-68.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12016

Божић М. Статус множинских облика именице дугме у савременом српском језику. in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са IX научног скупа младих филолога Србије, одржаног 8. априла 2017. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Књ. 1. 2018;:57-68.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12016 .

Божић, Милица, "Статус множинских облика именице дугме у савременом српском језику" in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са IX научног скупа младих филолога Србије, одржаног 8. априла 2017. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Књ. 1 (2018):57-68,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12016 .

TY  - JOUR
AU  - Божић Синчук, Милица
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12020
AB  - У раду се посматрају примењени лексикографски поступци у обради глагола бежати у речницима савременог српског језика (у Речнику САНУ, у шестотомном Речнику МС, и једнотомном Речнику СЈ) са фокусом на решењима у Речнику српскога језика. Предмет рада представља одредница полисемичног глагола бежати: структура и организација речничког чланка, идентификација и распоред значења. Компаративном
методом подробније су посматрани: граматичка идентификација лексеме, дефиниције примарног значења у сва три речника као и диференцијација значења. Пошто је Речник српскога језика првобитно замишљен
као скраћена верзија шестотомног Речника српскохрватскога књижевног језика Матице српске, уочавају се извесне сличности, али и разлике у лексикографском поступку у обради посматраног глагола, имајући
у виду време које је протекло између објављивања речника и почетнe концепције у њиховој изради. С обзиром на повезаност речника који настају у оквиру Београдске лексикографске школе, чини се да је било
неопходно да прође време да се одређено лексикографско решење покаже као јасније и потпуније. На основу аналитичког корпуса, пре свега системских података и дефиниција, испитивање иде ка резултату да
је Речник српскога језика представљао могућност да се неки елементи у лексикографском поступку боље и прецизније сагледају и примене него у шестотомном Речнику МС (односно у Речнику САНУ).
AB  - The paper observes the applied lexicographic procedures in the treatment of verb bežati (to run) in the dictionaries of the contemporary Serbian language (in the Dictionary of the Serbian Academy of Sciences and Arts, in the six-volume Dictionary and the one-volume Dictionary of Matica srpska) with a focus on solutions in the one-volume Dictionary. The subject of paper is the lexeme of the polysemic verb bežati: its structure and organization of the
dictionary article, the identification and distribution of senses. The comparative method has been applied to examine: the grammatical identification of the lexeme, the definition of the primary sense in all three dictionaries,
as well as the differentiation of senses. Since the one-volume Dictionary of the Serbian language was originally conceived as a shortened version of the six-volume Dictionary of Matica srpska, certain similarities are noted,
but also the differences in the lexicographic treatment of the observed verb, bearing in mind the time between the publication of the dictionaries and the initial conception in their creation. Given the connection between the dictionaries of the Belgrade lexicography school (Thesaurus Dictionary of the SASA, the middle volume vocabulary: the six-volume and on-volume dictionary od Matica srpska), it seems that the relation between the definitions of the senses of the verb bežati in these dictionaries indicates that it was necessary to pass the time for a particular lexical solution appears clearer and more complete. On the basis of the analytical corpus, the examination leads to
the result that The Dictionary of the Serbian language represented the possibility that some elements in the lexicographic process are better understood and applied more accurately than in the six-volume MS Dictionary (and in the SASA Dictionary).
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
PB  - Ниш : Педагошко друштво Војводине
T2  - Језици и културе у времену и простору : тематски зборник. 7. 2
T1  - Лексикографска обрада вишезначног глагола бежати у Речнику српскога језика
T1  - Lexicographic Treatment of the Verb bežati (to Run) in the Dictionary of the Serbian Language
SP  - 31
EP  - 40
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12020
ER  - 

@article{
author = "Божић Синчук, Милица",
year = "2018",
abstract = "У раду се посматрају примењени лексикографски поступци у обради глагола бежати у речницима савременог српског језика (у Речнику САНУ, у шестотомном Речнику МС, и једнотомном Речнику СЈ) са фокусом на решењима у Речнику српскога језика. Предмет рада представља одредница полисемичног глагола бежати: структура и организација речничког чланка, идентификација и распоред значења. Компаративном
методом подробније су посматрани: граматичка идентификација лексеме, дефиниције примарног значења у сва три речника као и диференцијација значења. Пошто је Речник српскога језика првобитно замишљен
као скраћена верзија шестотомног Речника српскохрватскога књижевног језика Матице српске, уочавају се извесне сличности, али и разлике у лексикографском поступку у обради посматраног глагола, имајући
у виду време које је протекло између објављивања речника и почетнe концепције у њиховој изради. С обзиром на повезаност речника који настају у оквиру Београдске лексикографске школе, чини се да је било
неопходно да прође време да се одређено лексикографско решење покаже као јасније и потпуније. На основу аналитичког корпуса, пре свега системских података и дефиниција, испитивање иде ка резултату да
је Речник српскога језика представљао могућност да се неки елементи у лексикографском поступку боље и прецизније сагледају и примене него у шестотомном Речнику МС (односно у Речнику САНУ)., The paper observes the applied lexicographic procedures in the treatment of verb bežati (to run) in the dictionaries of the contemporary Serbian language (in the Dictionary of the Serbian Academy of Sciences and Arts, in the six-volume Dictionary and the one-volume Dictionary of Matica srpska) with a focus on solutions in the one-volume Dictionary. The subject of paper is the lexeme of the polysemic verb bežati: its structure and organization of the
dictionary article, the identification and distribution of senses. The comparative method has been applied to examine: the grammatical identification of the lexeme, the definition of the primary sense in all three dictionaries,
as well as the differentiation of senses. Since the one-volume Dictionary of the Serbian language was originally conceived as a shortened version of the six-volume Dictionary of Matica srpska, certain similarities are noted,
but also the differences in the lexicographic treatment of the observed verb, bearing in mind the time between the publication of the dictionaries and the initial conception in their creation. Given the connection between the dictionaries of the Belgrade lexicography school (Thesaurus Dictionary of the SASA, the middle volume vocabulary: the six-volume and on-volume dictionary od Matica srpska), it seems that the relation between the definitions of the senses of the verb bežati in these dictionaries indicates that it was necessary to pass the time for a particular lexical solution appears clearer and more complete. On the basis of the analytical corpus, the examination leads to
the result that The Dictionary of the Serbian language represented the possibility that some elements in the lexicographic process are better understood and applied more accurately than in the six-volume MS Dictionary (and in the SASA Dictionary).",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет, Ниш : Педагошко друштво Војводине",
journal = "Језици и културе у времену и простору : тематски зборник. 7. 2",
title = "Лексикографска обрада вишезначног глагола бежати у Речнику српскога језика, Lexicographic Treatment of the Verb bežati (to Run) in the Dictionary of the Serbian Language",
pages = "31-40",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12020"
}

Божић Синчук, М.. (2018). Лексикографска обрада вишезначног глагола бежати у Речнику српскога језика. in Језици и културе у времену и простору : тематски зборник. 7. 2
Нови Сад : Филозофски факултет., 31-40.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12020

Божић Синчук М. Лексикографска обрада вишезначног глагола бежати у Речнику српскога језика. in Језици и културе у времену и простору : тематски зборник. 7. 2. 2018;:31-40.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12020 .

Божић Синчук, Милица, "Лексикографска обрада вишезначног глагола бежати у Речнику српскога језика" in Језици и културе у времену и простору : тематски зборник. 7. 2 (2018):31-40,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12020 .

TY  - JOUR
AU  - Божић Синчук, Милица
AU  - Владица Стоканић
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12019
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Језик данас
T2  - Језик данас
T1  - Подела речи на крају реда - камен спотицања у језичкој пракси
T1  - Језик данас
SP  - 18
EP  - 21
IS  - 11
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12019
ER  - 

@article{
author = "Божић Синчук, Милица and Владица Стоканић",
year = "2018",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Језик данас, Језик данас",
title = "Подела речи на крају реда - камен спотицања у језичкој пракси, Језик данас",
pages = "18-21",
number = "11",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12019"
}

Божић Синчук, М.,& Владица Стоканић. (2018). Подела речи на крају реда - камен спотицања у језичкој пракси. in Језик данас
Нови Сад : Матица Српска.(11), 18-21.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12019

Божић Синчук М, Владица Стоканић. Подела речи на крају реда - камен спотицања у језичкој пракси. in Језик данас. 2018;(11):18-21.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12019 .

Божић Синчук, Милица, Владица Стоканић, "Подела речи на крају реда - камен спотицања у језичкој пракси" in Језик данас, no. 11 (2018):18-21,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12019 .

TY  - JOUR
AU  - Божић Синчук, Милица
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12018
AB  - У раду је представљена лексикографска обрада одреднице Божић у оба издања Српског рјечника (1818, 1852) Вука Караџића. Рад је настао као део обележавања 200 година од првог издања Српског рјечника.
PB  - Лозница : Центар за културу Вук Караџић
T2  - Призор: часопис за културну историју Јадра
T1  - О Божићу у Српском рјечнику Вука Караџића
SP  - 15
EP  - 18
VL  - 17
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12018
ER  - 

@article{
author = "Божић Синчук, Милица",
year = "2018",
abstract = "У раду је представљена лексикографска обрада одреднице Божић у оба издања Српског рјечника (1818, 1852) Вука Караџића. Рад је настао као део обележавања 200 година од првог издања Српског рјечника.",
publisher = "Лозница : Центар за културу Вук Караџић",
journal = "Призор: часопис за културну историју Јадра",
title = "О Божићу у Српском рјечнику Вука Караџића",
pages = "15-18",
volume = "17",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12018"
}

Божић Синчук, М.. (2018). О Божићу у Српском рјечнику Вука Караџића. in Призор: часопис за културну историју Јадра
Лозница : Центар за културу Вук Караџић., 17, 15-18.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12018

Божић Синчук М. О Божићу у Српском рјечнику Вука Караџића. in Призор: часопис за културну историју Јадра. 2018;17:15-18.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12018 .

Божић Синчук, Милица, "О Божићу у Српском рјечнику Вука Караџића" in Призор: часопис за културну историју Јадра, 17 (2018):15-18,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12018 .

TY  - CHAP
AU  - Божић Синчук, Милица С.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9472
AB  - У раду се даје преглед српске, и иностране, поезије која је у периоду од око 40 година представљала извор надахнућа за музичко стваралаштво Светислава Божића.
У питању је врло богат опус са делима преко 30 аутора. Та књижевна дела настајала су у распону од средњег века (Деспот Стефан Лазаревић), преко доба барока (Гаврил Стефановић Венцловић), све до савремених песника (Рајко Петров Ного, Милосав Тешић), и посматрана збирно, обједињена композиторoвом замисли, представљају богату ризницу и својеврсну антологију, пре свега, српског песништва. У питању су песме различитог жанра које су инспирисале и форму композиције: С. Божић пише дела за глас и клавир, хорска дела, дела за хор и оркестар, и др.
Опус који се посебно издваја јесу композиције настале на богослужбеним и лиургијским текстовима, између осталих, Светог Јована Златоуста и владике Николаја Жичког.
Значајан опус представљају инструменталне композиције. Занимљиво је приметити да су нека дела за оркестар (нпр. Кроз сан мој тавни и безброј суза наших) настајала под утицајем поезије и прозе српских песника и писаца. 
Циљ рада је да се укаже на широк оквир у којем ствара Светислав Божић, богатство тема и жанрова који га надахњују и представљају предмет и његовог промишљања. Указује се на симбиозу у песничкој мисли, озвученој речју песника и мелодијом композитора, што даје нову димензију поетском тексту који бива и музички острашћен.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Бројаница Светислава Божића : зборник радова
T1  - Српско песништво као инспирација за стваралаштво Светислава Божића
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9472
ER  - 

@inbook{
author = "Божић Синчук, Милица С.",
year = "2018",
abstract = "У раду се даје преглед српске, и иностране, поезије која је у периоду од око 40 година представљала извор надахнућа за музичко стваралаштво Светислава Божића.
У питању је врло богат опус са делима преко 30 аутора. Та књижевна дела настајала су у распону од средњег века (Деспот Стефан Лазаревић), преко доба барока (Гаврил Стефановић Венцловић), све до савремених песника (Рајко Петров Ного, Милосав Тешић), и посматрана збирно, обједињена композиторoвом замисли, представљају богату ризницу и својеврсну антологију, пре свега, српског песништва. У питању су песме различитог жанра које су инспирисале и форму композиције: С. Божић пише дела за глас и клавир, хорска дела, дела за хор и оркестар, и др.
Опус који се посебно издваја јесу композиције настале на богослужбеним и лиургијским текстовима, између осталих, Светог Јована Златоуста и владике Николаја Жичког.
Значајан опус представљају инструменталне композиције. Занимљиво је приметити да су нека дела за оркестар (нпр. Кроз сан мој тавни и безброј суза наших) настајала под утицајем поезије и прозе српских песника и писаца. 
Циљ рада је да се укаже на широк оквир у којем ствара Светислав Божић, богатство тема и жанрова који га надахњују и представљају предмет и његовог промишљања. Указује се на симбиозу у песничкој мисли, озвученој речју песника и мелодијом композитора, што даје нову димензију поетском тексту који бива и музички острашћен.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Бројаница Светислава Божића : зборник радова",
booktitle = "Српско песништво као инспирација за стваралаштво Светислава Божића",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9472"
}

Божић Синчук, М. С.. (2018). Српско песништво као инспирација за стваралаштво Светислава Божића. in Бројаница Светислава Божића : зборник радова
Нови Сад : Матица српска..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9472

Божић Синчук МС. Српско песништво као инспирација за стваралаштво Светислава Божића. in Бројаница Светислава Божића : зборник радова. 2018;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9472 .

Божић Синчук, Милица С., "Српско песништво као инспирација за стваралаштво Светислава Божића" in Бројаница Светислава Божића : зборник радова (2018),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9472 .

TY  - JOUR
AU  - Божић, Милица С.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9470
AB  - У раду је посматран процес десинонимизације међу именичким деминутивима изведеним од једне основе. Циљ истраживања је да се, у оквиру аналитичког корпуса, укаже на оне примере у којима се од синонимног односа одступа. Према постављеном циљу, да би се уочили елементи (семантичке) диференцијације, испитивани су: творбени процес и мор- фолошке одлике чланова синонимског низа, полисемија неких деминутива, као и њихова стилска функција, а истраживање је употпуњено и анкетним подацима у вези са одабраним корпусом. Корпусно и анкетно истраживање показало је да десинонимизација представља, пре свега, резултат обличке варијативности деминутива изведених од једне основе, као и процеса лексикализације.
AB  - In  this  paper,  the  process  of  desynonymization  was  observed  among  the  noun  diminutives  derived  from  one  generative  basis  in  the  Serbian  language.  The  objective  of  the  research  is  to  point  to  those  cases  in  which  the  synonymous  relation is deviated. In order to observe the elements of (semantic) differentiation, we have examined: the process of formation and the morphological features of the diminutives, their polysemy, and their stylistic function. The research is completed with  survey  data  based  on  the  selected  corpus.  Corpus  and  survey  research  have  shown that desynonimization is primarily a result of the variability of formation of diminutives derived from one generative basis, as well as the lexicalization process.
PB  - Крагујевац : Универзитет у Крагујевцу
T2  - Липар
T1  - Семантичко разједначавање у низу именичких деминутива изведених од једне основе
T1  - Semantic Differentation in a Series of Noun Diminutives Derived from one Generative Base in the Serbian Language
SP  - 61
EP  - 76
VL  - 18
IS  - 64
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9470
ER  - 

@article{
author = "Божић, Милица С.",
year = "2017",
abstract = "У раду је посматран процес десинонимизације међу именичким деминутивима изведеним од једне основе. Циљ истраживања је да се, у оквиру аналитичког корпуса, укаже на оне примере у којима се од синонимног односа одступа. Према постављеном циљу, да би се уочили елементи (семантичке) диференцијације, испитивани су: творбени процес и мор- фолошке одлике чланова синонимског низа, полисемија неких деминутива, као и њихова стилска функција, а истраживање је употпуњено и анкетним подацима у вези са одабраним корпусом. Корпусно и анкетно истраживање показало је да десинонимизација представља, пре свега, резултат обличке варијативности деминутива изведених од једне основе, као и процеса лексикализације., In  this  paper,  the  process  of  desynonymization  was  observed  among  the  noun  diminutives  derived  from  one  generative  basis  in  the  Serbian  language.  The  objective  of  the  research  is  to  point  to  those  cases  in  which  the  synonymous  relation is deviated. In order to observe the elements of (semantic) differentiation, we have examined: the process of formation and the morphological features of the diminutives, their polysemy, and their stylistic function. The research is completed with  survey  data  based  on  the  selected  corpus.  Corpus  and  survey  research  have  shown that desynonimization is primarily a result of the variability of formation of diminutives derived from one generative basis, as well as the lexicalization process.",
publisher = "Крагујевац : Универзитет у Крагујевцу",
journal = "Липар",
title = "Семантичко разједначавање у низу именичких деминутива изведених од једне основе, Semantic Differentation in a Series of Noun Diminutives Derived from one Generative Base in the Serbian Language",
pages = "61-76",
volume = "18",
number = "64",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9470"
}

Божић, М. С.. (2017). Семантичко разједначавање у низу именичких деминутива изведених од једне основе. in Липар
Крагујевац : Универзитет у Крагујевцу., 18(64), 61-76.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9470

Божић МС. Семантичко разједначавање у низу именичких деминутива изведених од једне основе. in Липар. 2017;18(64):61-76.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9470 .

Божић, Милица С., "Семантичко разједначавање у низу именичких деминутива изведених од једне основе" in Липар, 18, no. 64 (2017):61-76,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9470 .

TY  - JOUR
AU  - Божић, Милица
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12015
AB  - У раду се посматра статус присвојних придева пасји и псећи у савременом српском језику. У првом делу рад се испитује појава суфиксне синонимије у придевским изведеницама пасји и псећи кроз творбену анализу. Како би била извршена творбена анализа, испитане су граматике и речници српског (српскохрватског) језика, са фокусом на мотивацији изведених придева. У раду се утврђује појава суфиксне синонимије уочавањем да су посматрани придеви изведени различитим суфиксима, суфиксом -ји и суфиксом -ећи, а којима се творе изведенице једне лексичко-семантичке категорије. У другом делу рада даје се преглед данашњег статуса ових придева у употреби у српском језику, са фокусом на питању да ли је један члан пара фреквентнији од другог. Аналитички корпус издвојен је претрагом Електронског корпуса и чине га одломци из књижевноуметничких дела и из новинских текстова, затим лексикографске дефиниције, а такође и подаци анкете са изворним говорницима српског језика. На основу њега је уочено да је један облик, придев псећи, знатно чешћи у употреби. Грађа је показала да се псећи најчешће јавља у значењу „који припада псима, који се односи на псе“, а пасји у значењу „врло тежак, тешко подношљив“. Примећено је да у употреби ових придева у одређеним контекстима говорник чини избор, због чега се претпоставља њихова стилска раслојеност и могућа семантичка диференцијација. За будућа истраживања остављено је отворено питање узајамне заменљивости ових придева у истом контексту уз предлог да би оно могло да се спроведе на обимнијем корпусу и уз помоћ нове анкете.
AB  - The paper focuses on the adjectives pasji and pseći, their generative analysis and use. The aim of the paper is to show the phenomenon of suffix synonymy using the example of generative analysis of adjectives pasji and pseći. The second aim of the paper is to examine the use of the given examples in the contemporary Serbian language based on the dictionaries of the Serbian (Serbo-Croatian) language, the Electronic Corpus and survey data of native speakers.
PB  - Сеул : Корейская ассоциация славистов
T2  - Исследования по славянским языкам
T1  - О придевима пасји и псећи у савременом српском језику
T1  - The adjectives pasji and pseći (of a canine) in Contemporary Serbian language
T1  - Исследования по славянским яазыкам
SP  - 13
EP  - 23
VL  - 21
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12015
ER  - 

@article{
author = "Божић, Милица",
year = "2016",
abstract = "У раду се посматра статус присвојних придева пасји и псећи у савременом српском језику. У првом делу рад се испитује појава суфиксне синонимије у придевским изведеницама пасји и псећи кроз творбену анализу. Како би била извршена творбена анализа, испитане су граматике и речници српског (српскохрватског) језика, са фокусом на мотивацији изведених придева. У раду се утврђује појава суфиксне синонимије уочавањем да су посматрани придеви изведени различитим суфиксима, суфиксом -ји и суфиксом -ећи, а којима се творе изведенице једне лексичко-семантичке категорије. У другом делу рада даје се преглед данашњег статуса ових придева у употреби у српском језику, са фокусом на питању да ли је један члан пара фреквентнији од другог. Аналитички корпус издвојен је претрагом Електронског корпуса и чине га одломци из књижевноуметничких дела и из новинских текстова, затим лексикографске дефиниције, а такође и подаци анкете са изворним говорницима српског језика. На основу њега је уочено да је један облик, придев псећи, знатно чешћи у употреби. Грађа је показала да се псећи најчешће јавља у значењу „који припада псима, који се односи на псе“, а пасји у значењу „врло тежак, тешко подношљив“. Примећено је да у употреби ових придева у одређеним контекстима говорник чини избор, због чега се претпоставља њихова стилска раслојеност и могућа семантичка диференцијација. За будућа истраживања остављено је отворено питање узајамне заменљивости ових придева у истом контексту уз предлог да би оно могло да се спроведе на обимнијем корпусу и уз помоћ нове анкете., The paper focuses on the adjectives pasji and pseći, their generative analysis and use. The aim of the paper is to show the phenomenon of suffix synonymy using the example of generative analysis of adjectives pasji and pseći. The second aim of the paper is to examine the use of the given examples in the contemporary Serbian language based on the dictionaries of the Serbian (Serbo-Croatian) language, the Electronic Corpus and survey data of native speakers.",
publisher = "Сеул : Корейская ассоциация славистов",
journal = "Исследования по славянским языкам",
title = "О придевима пасји и псећи у савременом српском језику, The adjectives pasji and pseći (of a canine) in Contemporary Serbian language, Исследования по славянским яазыкам",
pages = "13-23",
volume = "21",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12015"
}

Божић, М.. (2016). О придевима пасји и псећи у савременом српском језику. in Исследования по славянским языкам
Сеул : Корейская ассоциация славистов., 21(2), 13-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12015

Божић М. О придевима пасји и псећи у савременом српском језику. in Исследования по славянским языкам. 2016;21(2):13-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12015 .

Божић, Милица, "О придевима пасји и псећи у савременом српском језику" in Исследования по славянским языкам, 21, no. 2 (2016):13-23,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12015 .

TY  - JOUR
AU  - Божић, Милица С.
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12005
AB  - Приказ колективне монографије Савремена српска лексикографија у теорији и пракси (Филолошки факултет, Београд, 2014, ур. проф. др Рајна Драгићевић).
PB  - Београд : Друштво за српски језик и књижевност
T2  - Књижевност и језик
T1  - Путевима лексикографије
SP  - 409
EP  - 414
VL  - 62
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12005
ER  - 

@article{
author = "Божић, Милица С.",
year = "2015",
abstract = "Приказ колективне монографије Савремена српска лексикографија у теорији и пракси (Филолошки факултет, Београд, 2014, ур. проф. др Рајна Драгићевић).",
publisher = "Београд : Друштво за српски језик и књижевност",
journal = "Књижевност и језик",
title = "Путевима лексикографије",
pages = "409-414",
volume = "62",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12005"
}

Божић, М. С.. (2015). Путевима лексикографије. in Књижевност и језик
Београд : Друштво за српски језик и књижевност., 62(3-4), 409-414.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12005

Божић МС. Путевима лексикографије. in Књижевност и језик. 2015;62(3-4):409-414.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12005 .

Божић, Милица С., "Путевима лексикографије" in Књижевност и језик, 62, no. 3-4 (2015):409-414,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12005 .