TY  - JOUR
AU  - Јовичић, Петрија
AU  - Башић, Ивана
PY  - 2015
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/255/200
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7925
AB  - У раду се анализирa слика Лутка Милене Павловић Барили у контексту антропологије ликовне уметности и феминистичких студија. Фантазматске фигуре на слици посматрају се као симболи трансформацијe и поигравања сародним и полним идентитетима, а њихово драмско „маскирање“ као платформа за проналажење целовите креативне личности која иронизује биолошку „специјализацију
жене''. Назив Лутка упућује тумача у правцу размишљања
о родним улогама, јер је лутка обавезна играчка девојчица,
која има функцију припреме за материнство и кућне послове, али поседује и статус (лепог) објекта којим се манипулише у мушком свету. Спајање тела „лутке“ и мушке
главе се може посматрати као вид револта и борбе за превазилажење инфериорне позиције. Мушка глава својом
величином и одважношћу потискује у други план
тело/објекат лутке-девојчице, она као симбол „мушке
интелигенције“ додељује субјективитет „лутки“ и жељену
супериорност у свету мушке доминације. Лутка са одликама мушке моћи истовремено прикрива и наглашава
рањивост и друштвену маргинализованост женскости, која
у жељи за самореализацијом може упасти у замку опона-
шања мушкарца, што је борба за стицање моћи, али и признање сопствене/женске недостатности и инфериорне
позиције. Међутим, наго мушко тело, лишено лица и руку
– те тиме субјективности и делатности – претворено у
(леп) објекат и потиснуто у други план, наглашава двосмисленост односа „мушке“ и „женске“ позиције, те отвара
могућност разноликих тумачења ове слике у оквиру теорија рода, полности и креативности.
AB  - The paper analyzes the painting Doll by Milena
Pavlović Barili in the context of anthropology, fine arts
and feminist studies. Phantasmic figures in the painting
are discussed as symbols of transformation, gender and
sexual identity tittuping, and their scenic “masking” as a
platform for finding comprehensive creative personality,
ironizing biological “specialization of females”. The
name Doll suggests pondering about gender roles, because a doll is a must toy for girls, thus preparing them
for motherhood and housework; in addition, it also carries a status of (beautiful) an object manipulated in men's world. Attaching a male
head onto the ”Doll’s” body can be seen as a form of revolt and struggle to overcome inferior position. On one hand, the male head, with its size and audacity pushes into the background body /object doll-girl, while on the other hand, the head as a
symbol of "men’s intelligence" provides subjectivity to the "doll" and the desired
superiority in the world of male dominance. The Doll, with the characteristics of
male power, simultaneously conceals and highlights the vulnerability and social
marginalization of femininity. At the same time, in the desire for self-realization,
the doll can fall into the trap of imitating men-- the struggle to gain power, but also
could mean a recognition of one’s own/ female inadequacy and inferior position.
However, the male’s naked body, deprived of the face and hands - and hence subjectivity and activity –is turned into a (beautiful) object and pushed into the background, emphasizing the ambiguity of the relationship of "male" and "female" position and hence opening up the possibility of various interpretations of the painting
within the theory of gender, sexuality and creativity.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Маске и метаморфозе женскe креативности – ‘Лутка’ Милене Павловић Барили
T1  - Masks and Metamorphosis of Female Creativity – ‘Doll’ by Milena Pavlović Barili
SP  - 395
EP  - 410
VL  - 63
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1502395J
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7925
ER  - 

@article{
author = "Јовичић, Петрија and Башић, Ивана",
year = "2015",
abstract = "У раду се анализирa слика Лутка Милене Павловић Барили у контексту антропологије ликовне уметности и феминистичких студија. Фантазматске фигуре на слици посматрају се као симболи трансформацијe и поигравања сародним и полним идентитетима, а њихово драмско „маскирање“ као платформа за проналажење целовите креативне личности која иронизује биолошку „специјализацију
жене''. Назив Лутка упућује тумача у правцу размишљања
о родним улогама, јер је лутка обавезна играчка девојчица,
која има функцију припреме за материнство и кућне послове, али поседује и статус (лепог) објекта којим се манипулише у мушком свету. Спајање тела „лутке“ и мушке
главе се може посматрати као вид револта и борбе за превазилажење инфериорне позиције. Мушка глава својом
величином и одважношћу потискује у други план
тело/објекат лутке-девојчице, она као симбол „мушке
интелигенције“ додељује субјективитет „лутки“ и жељену
супериорност у свету мушке доминације. Лутка са одликама мушке моћи истовремено прикрива и наглашава
рањивост и друштвену маргинализованост женскости, која
у жељи за самореализацијом може упасти у замку опона-
шања мушкарца, што је борба за стицање моћи, али и признање сопствене/женске недостатности и инфериорне
позиције. Међутим, наго мушко тело, лишено лица и руку
– те тиме субјективности и делатности – претворено у
(леп) објекат и потиснуто у други план, наглашава двосмисленост односа „мушке“ и „женске“ позиције, те отвара
могућност разноликих тумачења ове слике у оквиру теорија рода, полности и креативности., The paper analyzes the painting Doll by Milena
Pavlović Barili in the context of anthropology, fine arts
and feminist studies. Phantasmic figures in the painting
are discussed as symbols of transformation, gender and
sexual identity tittuping, and their scenic “masking” as a
platform for finding comprehensive creative personality,
ironizing biological “specialization of females”. The
name Doll suggests pondering about gender roles, because a doll is a must toy for girls, thus preparing them
for motherhood and housework; in addition, it also carries a status of (beautiful) an object manipulated in men's world. Attaching a male
head onto the ”Doll’s” body can be seen as a form of revolt and struggle to overcome inferior position. On one hand, the male head, with its size and audacity pushes into the background body /object doll-girl, while on the other hand, the head as a
symbol of "men’s intelligence" provides subjectivity to the "doll" and the desired
superiority in the world of male dominance. The Doll, with the characteristics of
male power, simultaneously conceals and highlights the vulnerability and social
marginalization of femininity. At the same time, in the desire for self-realization,
the doll can fall into the trap of imitating men-- the struggle to gain power, but also
could mean a recognition of one’s own/ female inadequacy and inferior position.
However, the male’s naked body, deprived of the face and hands - and hence subjectivity and activity –is turned into a (beautiful) object and pushed into the background, emphasizing the ambiguity of the relationship of "male" and "female" position and hence opening up the possibility of various interpretations of the painting
within the theory of gender, sexuality and creativity.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Маске и метаморфозе женскe креативности – ‘Лутка’ Милене Павловић Барили, Masks and Metamorphosis of Female Creativity – ‘Doll’ by Milena Pavlović Barili",
pages = "395-410",
volume = "63",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1502395J",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7925"
}

Јовичић, П.,& Башић, И.. (2015). Маске и метаморфозе женскe креативности – ‘Лутка’ Милене Павловић Барили. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 63(2), 395-410.
https://doi.org/10.2298/GEI1502395J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7925

Јовичић П, Башић И. Маске и метаморфозе женскe креативности – ‘Лутка’ Милене Павловић Барили. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2015;63(2):395-410.
doi:10.2298/GEI1502395J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7925 .

Јовичић, Петрија, Башић, Ивана, "Маске и метаморфозе женскe креативности – ‘Лутка’ Милене Павловић Барили" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 63, no. 2 (2015):395-410,
https://doi.org/10.2298/GEI1502395J .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7925 .

TY  - JOUR
AU  - Јовичић, Петрија
AU  - Башић, Ивана
PY  - 2014
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/314/255
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8216
AB  - Рад испитује третман женског тела на Акту
(1956/57) Зоре Петровић, који је обележен
поигравањем са социјалним конструкцијама тела
и рода и померањем границе тела, при чему оно
постаје носилац субјективитета и тачка на којој се
преламају и преплићу лични и полни идетнитет,
културни и друштвени стереотипи, те односи моћи и
доминације. Ова слика стога представља својеврсно
уметничко преиспитивање позиције женског
тела у патријархалном поретку, са елементима
фантазматских пројекција у трагању за сопственим
женским и уметничким идентитетом, али и интуитивни
сликарски наговештај потоњих феминистичких
теорија и њихово истовремено проблематизовање.
AB  - The treatment of female body in the paintings
of Zora Petrovic anticipate the feminist theories that
originated during the 70’s and 80’s of the 20th century,
which suggested androcentrism and absence of the
female perspective and the necessity of re-evaluation on
the concept of body. Through the expression of female
body, in the traditional painter’s act, Zora Petrovic
flirts with the social constructions of body and gender,
intuitively pushing the boundaries towards the spiritual
realm while treating body not only as an physical object
but also as the bearer of the subjectivism and the point
where personal and sexual identity, cultural and social
stereotypes and relations between power and domination
interconnect.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - За сликарским потезом: границе женског тела на ‘Акту’ (1956/1957) Зоре Петровић
T1  - In Search of a Painter’s Stroke. Female Body Boundaries in Zora Petrovic’s Painting ‘Acts’ (1956/1957)
SP  - 155
EP  - 169
VL  - 62
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1402155J
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8216
ER  - 

@article{
author = "Јовичић, Петрија and Башић, Ивана",
year = "2014",
abstract = "Рад испитује третман женског тела на Акту
(1956/57) Зоре Петровић, који је обележен
поигравањем са социјалним конструкцијама тела
и рода и померањем границе тела, при чему оно
постаје носилац субјективитета и тачка на којој се
преламају и преплићу лични и полни идетнитет,
културни и друштвени стереотипи, те односи моћи и
доминације. Ова слика стога представља својеврсно
уметничко преиспитивање позиције женског
тела у патријархалном поретку, са елементима
фантазматских пројекција у трагању за сопственим
женским и уметничким идентитетом, али и интуитивни
сликарски наговештај потоњих феминистичких
теорија и њихово истовремено проблематизовање., The treatment of female body in the paintings
of Zora Petrovic anticipate the feminist theories that
originated during the 70’s and 80’s of the 20th century,
which suggested androcentrism and absence of the
female perspective and the necessity of re-evaluation on
the concept of body. Through the expression of female
body, in the traditional painter’s act, Zora Petrovic
flirts with the social constructions of body and gender,
intuitively pushing the boundaries towards the spiritual
realm while treating body not only as an physical object
but also as the bearer of the subjectivism and the point
where personal and sexual identity, cultural and social
stereotypes and relations between power and domination
interconnect.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "За сликарским потезом: границе женског тела на ‘Акту’ (1956/1957) Зоре Петровић, In Search of a Painter’s Stroke. Female Body Boundaries in Zora Petrovic’s Painting ‘Acts’ (1956/1957)",
pages = "155-169",
volume = "62",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1402155J",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8216"
}

Јовичић, П.,& Башић, И.. (2014). За сликарским потезом: границе женског тела на ‘Акту’ (1956/1957) Зоре Петровић. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 62(2), 155-169.
https://doi.org/10.2298/GEI1402155J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8216

Јовичић П, Башић И. За сликарским потезом: границе женског тела на ‘Акту’ (1956/1957) Зоре Петровић. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2014;62(2):155-169.
doi:10.2298/GEI1402155J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8216 .

Јовичић, Петрија, Башић, Ивана, "За сликарским потезом: границе женског тела на ‘Акту’ (1956/1957) Зоре Петровић" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 62, no. 2 (2014):155-169,
https://doi.org/10.2298/GEI1402155J .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8216 .