Поповић, Даница

Link to this page

Authority KeyName Variants
01b5e09f-9080-419e-9f4e-2b324745ae01
  • Поповић, Даница (8)
Projects

Author's Bibliography

Светиње и свети на Косову и Метохији у култном сећању и националној свести Срба

Поповић, Даница

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Поповић, Даница
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10229
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији : историја, идентитет, угроженост, заштита
T1  - Светиње и свети на Косову и Метохији у култном сећању и националној свести Срба
SP  - 81
EP  - 97
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10229
ER  - 
@inbook{
author = "Поповић, Даница",
year = "2019",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији : историја, идентитет, угроженост, заштита",
booktitle = "Светиње и свети на Косову и Метохији у култном сећању и националној свести Срба",
pages = "81-97",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10229"
}
Поповић, Д.. (2019). Светиње и свети на Косову и Метохији у култном сећању и националној свести Срба. in Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији : историја, идентитет, угроженост, заштита
Београд : Српска академија наука и уметности., 81-97.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10229
Поповић Д. Светиње и свети на Косову и Метохији у култном сећању и националној свести Срба. in Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији : историја, идентитет, угроженост, заштита. 2019;:81-97.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10229 .
Поповић, Даница, "Светиње и свети на Косову и Метохији у култном сећању и националној свести Срба" in Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији : историја, идентитет, угроженост, заштита (2019):81-97,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10229 .

Ризница спасења. Култ реликвија и српских светих у средњовековној Србији

Поповић, Даница

(Београд: Балканолошки институт Српске академије наука и уметности, 2018)

TY  - BOOK
AU  - Поповић, Даница
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11211
AB  - Inaugurated in the state-building period of serbian history, in the time of stefan nemanja and sava of serbia (late 12th and early 13th century), the cult of the true Cross continued to be fostered, with a new energy and new ideological emphases, by the following generations of nemanjić dynasts. the continued relevance of its underlying ideas in the second half of the 13th century is evidenced by diplomatic and literary sources but also by the fact that king stefan uroš i (r. 1242–1276), like his dynastic ancestors, possessed a sumptuous staurotheke with fragments of the true Cross. another sumptuous reliquary encasing fragments of the relic was in the possession of his consort, queen helen, who donated it to the monastery of sopoćani, her husband’s foundation.
PB  - Београд: Балканолошки институт Српске академије наука и уметности
PB  - Нови Сад : Матица српска
T1  - Ризница спасења. Култ реликвија и српских светих у средњовековној Србији
T1  - Тhe Treasury of Salvation. The Cult of Relics and Serbian Saints in Medieval Serbia
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11211
ER  - 
@book{
author = "Поповић, Даница",
year = "2018",
abstract = "Inaugurated in the state-building period of serbian history, in the time of stefan nemanja and sava of serbia (late 12th and early 13th century), the cult of the true Cross continued to be fostered, with a new energy and new ideological emphases, by the following generations of nemanjić dynasts. the continued relevance of its underlying ideas in the second half of the 13th century is evidenced by diplomatic and literary sources but also by the fact that king stefan uroš i (r. 1242–1276), like his dynastic ancestors, possessed a sumptuous staurotheke with fragments of the true Cross. another sumptuous reliquary encasing fragments of the relic was in the possession of his consort, queen helen, who donated it to the monastery of sopoćani, her husband’s foundation.",
publisher = "Београд: Балканолошки институт Српске академије наука и уметности, Нови Сад : Матица српска",
title = "Ризница спасења. Култ реликвија и српских светих у средњовековној Србији, Тhe Treasury of Salvation. The Cult of Relics and Serbian Saints in Medieval Serbia",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11211"
}
Поповић, Д.. (2018). Ризница спасења. Култ реликвија и српских светих у средњовековној Србији. 
Београд: Балканолошки институт Српске академије наука и уметности..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11211
Поповић Д. Ризница спасења. Култ реликвија и српских светих у средњовековној Србији. 2018;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11211 .
Поповић, Даница, "Ризница спасења. Култ реликвија и српских светих у средњовековној Србији" (2018),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11211 .

Византијско наслеђе и српска уметност. Књ. 1–3 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. јануар 2017. године]

Костић, Владимир С.; Максимовић, Љубомир; Војводић, Драган; Поповић, Даница; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2018)

TY  - GEN
AU  - Костић, Владимир С.
AU  - Максимовић, Љубомир
AU  - Војводић, Драган
AU  - Поповић, Даница
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11185
AB  - Византијско наслеђе и српска уметност. Књ. 1–3 / главни уредници Љубомир Максимовић, Јелена Триван. – Београд : Српски комитет за византологију : Службени гласник : Византолошки институт САНУ, 2016.
Књ. 1, Процеси византинизације и српска археологија / уредник Весна Бикић.
Књ. 2, Сакрална уметност српских земаља у средњем веку / уредници Драган Војводић, Даница Поповић.
Књ. 3, Замишљање прошлости и рецепција средњег века у српској уметности XVIII–XXI века / уредници Лидија Мереник, Владимир Симић, Игор Борозан.
Поздравна реч: академик Владимир С. Костић, председник САНУ.
Говорили: академик Љубомир Максимовић, главни уредник, проф. др Драган Војводић, уредник др Даница Поповић, уредник. У Београду, уторак 17. јануар 2017. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Византијско наслеђе и српска уметност. Књ. 1–3 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. јануар 2017. године]
SP  - 11
EP  - 24
VL  - 6
IS  - 6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11185
ER  - 
@misc{
author = "Костић, Владимир С. and Максимовић, Љубомир and Војводић, Драган and Поповић, Даница and Вуксановић, Миро",
year = "2018",
abstract = "Византијско наслеђе и српска уметност. Књ. 1–3 / главни уредници Љубомир Максимовић, Јелена Триван. – Београд : Српски комитет за византологију : Службени гласник : Византолошки институт САНУ, 2016.
Књ. 1, Процеси византинизације и српска археологија / уредник Весна Бикић.
Књ. 2, Сакрална уметност српских земаља у средњем веку / уредници Драган Војводић, Даница Поповић.
Књ. 3, Замишљање прошлости и рецепција средњег века у српској уметности XVIII–XXI века / уредници Лидија Мереник, Владимир Симић, Игор Борозан.
Поздравна реч: академик Владимир С. Костић, председник САНУ.
Говорили: академик Љубомир Максимовић, главни уредник, проф. др Драган Војводић, уредник др Даница Поповић, уредник. У Београду, уторак 17. јануар 2017. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Византијско наслеђе и српска уметност. Књ. 1–3 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. јануар 2017. године]",
pages = "11-24",
volume = "6",
number = "6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11185"
}
Костић, В. С., Максимовић, Љ., Војводић, Д., Поповић, Д.,& Вуксановић, М.. (2018). Византијско наслеђе и српска уметност. Књ. 1–3 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. јануар 2017. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 6(6), 11-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11185
Костић ВС, Максимовић Љ, Војводић Д, Поповић Д, Вуксановић М. Византијско наслеђе и српска уметност. Књ. 1–3 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. јануар 2017. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2018;6(6):11-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11185 .
Костић, Владимир С., Максимовић, Љубомир, Војводић, Драган, Поповић, Даница, Вуксановић, Миро, "Византијско наслеђе и српска уметност. Књ. 1–3 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. јануар 2017. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 6, no. 6 (2018):11-24,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11185 .

На траговима Војислава Ј. Ђурића : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 24. април 2012. године]

Вуксановић, Миро; Грозданов, Цветан; Максимовић, Љубомир; Поповић, Даница; Медаковић, Дејан

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2013)

TY  - GEN
AU  - Вуксановић, Миро
AU  - Грозданов, Цветан
AU  - Максимовић, Љубомир
AU  - Поповић, Даница
AU  - Медаковић, Дејан
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9700
AB  - На траговима Војислава Ј. Ђурића / уредници Дејан Медаковић, Цветан
Грозданов. – Београд : САНУ, Одељење историјских наука ; Скопје :
МАНУ, 2011. 
Говорили: академик МАНУ Цветан Грозданов,
академик Љубомир Максимовић,
др Даница Поповић и
прочитан текст Дејана Медаковића као уредника. 
У Београду, уторак 24. април 2012. у 13.00 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - На траговима Војислава Ј. Ђурића : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 24. април 2012. године]
SP  - 191
EP  - 195
VL  - 1
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9700
ER  - 
@misc{
author = "Вуксановић, Миро and Грозданов, Цветан and Максимовић, Љубомир and Поповић, Даница and Медаковић, Дејан",
year = "2013",
abstract = "На траговима Војислава Ј. Ђурића / уредници Дејан Медаковић, Цветан
Грозданов. – Београд : САНУ, Одељење историјских наука ; Скопје :
МАНУ, 2011. 
Говорили: академик МАНУ Цветан Грозданов,
академик Љубомир Максимовић,
др Даница Поповић и
прочитан текст Дејана Медаковића као уредника. 
У Београду, уторак 24. април 2012. у 13.00 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "На траговима Војислава Ј. Ђурића : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 24. април 2012. године]",
pages = "191-195",
volume = "1",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9700"
}
Вуксановић, М., Грозданов, Ц., Максимовић, Љ., Поповић, Д.,& Медаковић, Д.. (2013). На траговима Војислава Ј. Ђурића : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 24. април 2012. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 1(1), 191-195.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9700
Вуксановић М, Грозданов Ц, Максимовић Љ, Поповић Д, Медаковић Д. На траговима Војислава Ј. Ђурића : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 24. април 2012. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2013;1(1):191-195.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9700 .
Вуксановић, Миро, Грозданов, Цветан, Максимовић, Љубомир, Поповић, Даница, Медаковић, Дејан, "На траговима Војислава Ј. Ђурића : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 24. април 2012. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 1, no. 1 (2013):191-195,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9700 .

Дечанска пустиња : скитови и келије манастира Дечана : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 21. фебруар 2012. године]

Вуксановић, Миро; Суботић, Гојко; Шпадијер, Ирена; Поповић, Даница

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2013)

TY  - GEN
AU  - Вуксановић, Миро
AU  - Суботић, Гојко
AU  - Шпадијер, Ирена
AU  - Поповић, Даница
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9697
AB  - Дечанска пустиња : скитови и келије манастира Дечана / Даница
Поповић, Бранислав Тодић, Драган Војводић. – Београд : Балканолошки
институт САНУ : САНУ, Међуодељењски одбор за проучавање Косова и
Метохије, 2011. 
Говорили: академик Гојко Суботић,
доц. др Ирена Шпадијер и
у име аутора др Даница Поповић. 
У Београду, уторак 21. фебруар 2012. у 13.00 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Дечанска пустиња : скитови и келије манастира Дечана : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 21. фебруар 2012. године]
SP  - 161
EP  - 167
VL  - 1
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9697
ER  - 
@misc{
author = "Вуксановић, Миро and Суботић, Гојко and Шпадијер, Ирена and Поповић, Даница",
year = "2013",
abstract = "Дечанска пустиња : скитови и келије манастира Дечана / Даница
Поповић, Бранислав Тодић, Драган Војводић. – Београд : Балканолошки
институт САНУ : САНУ, Међуодељењски одбор за проучавање Косова и
Метохије, 2011. 
Говорили: академик Гојко Суботић,
доц. др Ирена Шпадијер и
у име аутора др Даница Поповић. 
У Београду, уторак 21. фебруар 2012. у 13.00 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Дечанска пустиња : скитови и келије манастира Дечана : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 21. фебруар 2012. године]",
pages = "161-167",
volume = "1",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9697"
}
Вуксановић, М., Суботић, Г., Шпадијер, И.,& Поповић, Д.. (2013). Дечанска пустиња : скитови и келије манастира Дечана : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 21. фебруар 2012. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 1(1), 161-167.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9697
Вуксановић М, Суботић Г, Шпадијер И, Поповић Д. Дечанска пустиња : скитови и келије манастира Дечана : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 21. фебруар 2012. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2013;1(1):161-167.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9697 .
Вуксановић, Миро, Суботић, Гојко, Шпадијер, Ирена, Поповић, Даница, "Дечанска пустиња : скитови и келије манастира Дечана : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 21. фебруар 2012. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 1, no. 1 (2013):161-167,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9697 .

Дечанска пустиња: скитови и келије манастира Дечана

Поповић, Даница; Тодић, Бранислав; Војводић, Драган

(Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности, 2011)

TY  - BOOK
AU  - Поповић, Даница
AU  - Тодић, Бранислав
AU  - Војводић, Драган
PY  - 2011
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3929
PB  - Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности
T1  - Дечанска пустиња: скитови и келије манастира Дечана
T1  - The Dečani Desert – The Sketae and Kelia of the Monastery of Dečani
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3929
ER  - 
@book{
author = "Поповић, Даница and Тодић, Бранислав and Војводић, Драган",
year = "2011",
publisher = "Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности",
title = "Дечанска пустиња: скитови и келије манастира Дечана, The Dečani Desert – The Sketae and Kelia of the Monastery of Dečani",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3929"
}
Поповић, Д., Тодић, Б.,& Војводић, Д.. (2011). Дечанска пустиња: скитови и келије манастира Дечана. 
Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3929
Поповић Д, Тодић Б, Војводић Д. Дечанска пустиња: скитови и келије манастира Дечана. 2011;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3929 .
Поповић, Даница, Тодић, Бранислав, Војводић, Драган, "Дечанска пустиња: скитови и келије манастира Дечана" (2011),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3929 .

Под окриљем светости: култ светих владара и реликвија у средњовековној Србији

Поповић, Даница

(Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности, 2006)

TY  - BOOK
AU  - Поповић, Даница
PY  - 2006
UR  - https://books.google.rs/books?id=mEzaAAAAMAAJ
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3989
UR  - http://www.balkaninstitut.com/pdf/izdanja/posebno/Svetist.pdf
PB  - Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности
T1  - Под окриљем светости: култ светих владара и реликвија у средњовековној Србији
T1  - Under the Auspices оf Sanctity. The Cult оf Hоly Rulers and Relics in Medieval Serbia
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3989
ER  - 
@book{
author = "Поповић, Даница",
year = "2006",
publisher = "Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности",
title = "Под окриљем светости: култ светих владара и реликвија у средњовековној Србији, Under the Auspices оf Sanctity. The Cult оf Hоly Rulers and Relics in Medieval Serbia",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3989"
}
Поповић, Д.. (2006). Под окриљем светости: култ светих владара и реликвија у средњовековној Србији. 
Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3989
Поповић Д. Под окриљем светости: култ светих владара и реликвија у средњовековној Србији. 2006;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3989 .
Поповић, Даница, "Под окриљем светости: култ светих владара и реликвија у средњовековној Србији" (2006),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3989 .

The cult of St. Petar of Korisa: Stages of development and patterns

Поповић, Даница

(1997)

TY  - JOUR
AU  - Поповић, Даница
PY  - 1997
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4426
AB  - In this paper a research has been presented into the stages of development the content and the function of the cult of St Petar of Koriša, the only Serbian medieval hermit included among the saints. The creation of cult writings (Service and Life) and the gradual shaping near Prizren of the monastery of this titular saint have been simultaneously analyzed. The results have shown that, from the beginning of the 13th century to the middle of the 14th, the formation of his cult went through several developmental stages and in conformity with the supreme models of Byzantine hagiography. During the process, the original hermitage grew into an anchoretic community which, in turn, grew into a lavra and, eventually, into a monastery of coenobitic type. The cult of St Petar of Koriša had been fostered in the monastery until the end of the 17th century, when the devastating Ottoman raids urged the translation of the saint's relics to the Monastery of Crna Reka.
AB  - Sveti Petar Koriški je najznamenitiji srpski pustinožitelj srednjega veka, uz to i jedini koji je uvršten u svetitelje. Petrov svetački lik, oblici ispoljavanja i etape razvoja njegovog štovanja predstavljaju dragocen izvor za razumevanje razvoja kultne prakse i primene asketskih obrazaca, ne samo u srednjovekovnoj Srbiji, već i na širem području istočnog hrišćanstva. Kult sv. Petra Koriškog autor razmatra komparativno, na osnovu pisanih izvora i materijalnih svedočanstava. Pisane izvore čine proslavni sastavi - dve Službe i Žitije Petra Koriškog, diplomatička građa i sačuvani zapisi. Izuzetnu dokumentarnu vrednost za izučavanje ovog pitanja imaju materijalni izvori ostaci koriškog manastira kod Prizrena. Manastir se nalazi u teško pristupačnoj klisuri Koriške reke i predstavlja kompleks koji obuhvata više pećina, manastir sv.Petra kao i susednu Bogorodičinu crkvu. Ovo svetilište veoma zanimljivo po svojim graditeljskim oblicima i živopisanom programu istovremeno je jedinstveni primer anahoretske zajednice čija ce istorija može pratiti u njenim glavnim etapama. Taj razvoj tekao je na sledeći način Krajem 12. ili na samom početku 13. veka u Korišku goru pristigao je Petar pustinožitelj, i u njenim vrletima pronašao idealni ambijent za podvižnički život kojem je težio. On se najpre podvizavao u nekoj od visokih i nepristupačnih. pa stoga još uvek neistraženih pećina, da bi ce docnije, u naročitom trenutku svog asketskog puta, nastanio u jednoj od donjih, danas poznatoj kao Petrova isposnica. U ovoj pećini-keliji boravio je do kraja života, a nakon smrti - verovatno negde u četvrtoj deceniji 13. veka - tu je i sahranjen, u grobu koji ss i do danas sačuvao. Veliki ugled koji je još za života Petar stekao svojim izuzetnim asketskim podvizima, kao i posmrtna znamenja svetiteljstva, doveli su do postupnog stvaranja njegovog kulta. Uvrštenju jednog srpskog anahorete u red svetitelja sigurno je značajno doprinela okolnost što su ovi krajevi nakon 1219. došli pod srpsku vlast odnosno pod jurisdikciju srpskog episkopa u Prizrenu. Takav tok događaja presudno je uticao i na oblikovanje koriškog svetilišta. Negde pred kraj Petrovog života ili odmah nakon njegove smrti, pustinjakova kelija dobila je živopis i iz stambenog preinačena u sakralni prostor, dok su okolne pećine naselili Petrovi sledbenici. U sledećoj etapi razvoja - koja bi se mogla okvirno opredeliti u drugu polovinu 13. veka - Koriška obitelj, sa svojim pešterama povezanim stazama i možda malom crkvom namenjenoj bogosluženju bila je organizovana kao lavra. Njeno sakralno jezgro, a ujedno i cilj brojnih pokloničkih poseta, činile su svete i čudotvorne mošti Petra pustinjaka. O stepenu i obliku njihovog štovanja svedoči starija Služba koju je, kako su to pokazala najnovija istraživanja, svetitelj dobio već negde u poslednjoj četvrtini 13. veka. Nova i ključna etapa u daljem razvoju kulta zbila ce u drugoj deceniji narednog stoleća. Boravak Teodosija Hilandarca u Koriši, koji treba smatrati promišljenim činom i organizovanom akcijom, imao je za rezultat saborno uvrštenje Petra Koriškog u svetitelje i pisanje novih proslavnih sastava -Žitija i Službe. U njima lik Petra pustinjaka oblikovan je prema vrhunskim obrascima istočno hrišćanskog otšelništva. To je asketa-stilit najžešćeg kova, koji u svom vremenu i podneblju ponavlja podvig drevnih pustinjskih otaca. Smisao ovog čina treba sagledavati u širim okvirima epohe, i to razdoblja prve dve decenije 14. veka, obeleženih nizom sintetičkih poduhvata na planu duhovne kulture. Tada je saboru srpskih svetih priključen i prvi domaći otšelnik, novi pustinjak. Nov, visok status koršikog svetitelja neposredno se odrazio na dalji rast njegove obitelji. Negde u trećoj ili četvrtoj deceniji 14. veka ona je, zamašnom graditeljskom akcijom, pretvorena u manastir opasan zidovima, sa novom velikom crkvom posvećenom Petru pustinožitelju, prostranim postrojenjem za stanovanje i drugim pratećim objektima. Na vrhuncu svog postojanja, sredinom 14. veka, monaška zajednica u Koriši prerasla je u snažan manastir kinovitskog tipa, blisko povezan sa Hilandarom, čiji je metoh bio odranije. Pokrovitelje je imao među najvišim ličnostima države, o čemu svedoči i poseta koju je car Dušan sa porodicom učinio Koriši 1355. godine. U Koriši je dakle, u drugoj polovini 14. veka zaokružen i do kraja sproveden jedan važan monaški obrazac, uspostavljen u Palestini, a zatim mnogo puta ponovljen u istočno hrišćanskim 'Svetim gorama'. U tom smislu, karakteristično je i delovanje koriškog svetilišta, koje u 14. veku počinje da snažno zrači u svom okruženju, podstičući nastanak brojnih, pešternih naseobina. Nakon propasti Carstva, a zatim i srpske države, kult sv. Petra Koriškog svodi se na lokalne okvire i istrajava u skladu sa prilikama turske okupacije. Sudeći po spomeničkoj građi ali i pisanim izvorima - među kojima je naročito važan Koriški pomenik - kult Petra pustinožitelja oživljava u izvesnoj meri nakon obnove Pećke patrijaršije u drugoj polovini 16. veka. Pod pritiskom Osmanlija, verovatno krajem 17. stoleća, Koriški manastir zamire a mošti Petra pustinožitelja prenose se u Crnu Reku. U ovom pećinskom manastiru, koji po svojim osnovnom odlikama ponavlja obrazac prvobitnog Petrovog svetilišta kult koriškog pustinjaka delotvorno se upražnjava sve do naših dana.
T2  - Balcanica
T1  - The cult of St. Petar of Korisa: Stages of development and patterns
T1  - Култ Светог Петра Коришког - етапе развоја, обрасци
SP  - 181
EP  - 212
IS  - 28
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4426
ER  - 
@article{
author = "Поповић, Даница",
year = "1997",
abstract = "In this paper a research has been presented into the stages of development the content and the function of the cult of St Petar of Koriša, the only Serbian medieval hermit included among the saints. The creation of cult writings (Service and Life) and the gradual shaping near Prizren of the monastery of this titular saint have been simultaneously analyzed. The results have shown that, from the beginning of the 13th century to the middle of the 14th, the formation of his cult went through several developmental stages and in conformity with the supreme models of Byzantine hagiography. During the process, the original hermitage grew into an anchoretic community which, in turn, grew into a lavra and, eventually, into a monastery of coenobitic type. The cult of St Petar of Koriša had been fostered in the monastery until the end of the 17th century, when the devastating Ottoman raids urged the translation of the saint's relics to the Monastery of Crna Reka., Sveti Petar Koriški je najznamenitiji srpski pustinožitelj srednjega veka, uz to i jedini koji je uvršten u svetitelje. Petrov svetački lik, oblici ispoljavanja i etape razvoja njegovog štovanja predstavljaju dragocen izvor za razumevanje razvoja kultne prakse i primene asketskih obrazaca, ne samo u srednjovekovnoj Srbiji, već i na širem području istočnog hrišćanstva. Kult sv. Petra Koriškog autor razmatra komparativno, na osnovu pisanih izvora i materijalnih svedočanstava. Pisane izvore čine proslavni sastavi - dve Službe i Žitije Petra Koriškog, diplomatička građa i sačuvani zapisi. Izuzetnu dokumentarnu vrednost za izučavanje ovog pitanja imaju materijalni izvori ostaci koriškog manastira kod Prizrena. Manastir se nalazi u teško pristupačnoj klisuri Koriške reke i predstavlja kompleks koji obuhvata više pećina, manastir sv.Petra kao i susednu Bogorodičinu crkvu. Ovo svetilište veoma zanimljivo po svojim graditeljskim oblicima i živopisanom programu istovremeno je jedinstveni primer anahoretske zajednice čija ce istorija može pratiti u njenim glavnim etapama. Taj razvoj tekao je na sledeći način Krajem 12. ili na samom početku 13. veka u Korišku goru pristigao je Petar pustinožitelj, i u njenim vrletima pronašao idealni ambijent za podvižnički život kojem je težio. On se najpre podvizavao u nekoj od visokih i nepristupačnih. pa stoga još uvek neistraženih pećina, da bi ce docnije, u naročitom trenutku svog asketskog puta, nastanio u jednoj od donjih, danas poznatoj kao Petrova isposnica. U ovoj pećini-keliji boravio je do kraja života, a nakon smrti - verovatno negde u četvrtoj deceniji 13. veka - tu je i sahranjen, u grobu koji ss i do danas sačuvao. Veliki ugled koji je još za života Petar stekao svojim izuzetnim asketskim podvizima, kao i posmrtna znamenja svetiteljstva, doveli su do postupnog stvaranja njegovog kulta. Uvrštenju jednog srpskog anahorete u red svetitelja sigurno je značajno doprinela okolnost što su ovi krajevi nakon 1219. došli pod srpsku vlast odnosno pod jurisdikciju srpskog episkopa u Prizrenu. Takav tok događaja presudno je uticao i na oblikovanje koriškog svetilišta. Negde pred kraj Petrovog života ili odmah nakon njegove smrti, pustinjakova kelija dobila je živopis i iz stambenog preinačena u sakralni prostor, dok su okolne pećine naselili Petrovi sledbenici. U sledećoj etapi razvoja - koja bi se mogla okvirno opredeliti u drugu polovinu 13. veka - Koriška obitelj, sa svojim pešterama povezanim stazama i možda malom crkvom namenjenoj bogosluženju bila je organizovana kao lavra. Njeno sakralno jezgro, a ujedno i cilj brojnih pokloničkih poseta, činile su svete i čudotvorne mošti Petra pustinjaka. O stepenu i obliku njihovog štovanja svedoči starija Služba koju je, kako su to pokazala najnovija istraživanja, svetitelj dobio već negde u poslednjoj četvrtini 13. veka. Nova i ključna etapa u daljem razvoju kulta zbila ce u drugoj deceniji narednog stoleća. Boravak Teodosija Hilandarca u Koriši, koji treba smatrati promišljenim činom i organizovanom akcijom, imao je za rezultat saborno uvrštenje Petra Koriškog u svetitelje i pisanje novih proslavnih sastava -Žitija i Službe. U njima lik Petra pustinjaka oblikovan je prema vrhunskim obrascima istočno hrišćanskog otšelništva. To je asketa-stilit najžešćeg kova, koji u svom vremenu i podneblju ponavlja podvig drevnih pustinjskih otaca. Smisao ovog čina treba sagledavati u širim okvirima epohe, i to razdoblja prve dve decenije 14. veka, obeleženih nizom sintetičkih poduhvata na planu duhovne kulture. Tada je saboru srpskih svetih priključen i prvi domaći otšelnik, novi pustinjak. Nov, visok status koršikog svetitelja neposredno se odrazio na dalji rast njegove obitelji. Negde u trećoj ili četvrtoj deceniji 14. veka ona je, zamašnom graditeljskom akcijom, pretvorena u manastir opasan zidovima, sa novom velikom crkvom posvećenom Petru pustinožitelju, prostranim postrojenjem za stanovanje i drugim pratećim objektima. Na vrhuncu svog postojanja, sredinom 14. veka, monaška zajednica u Koriši prerasla je u snažan manastir kinovitskog tipa, blisko povezan sa Hilandarom, čiji je metoh bio odranije. Pokrovitelje je imao među najvišim ličnostima države, o čemu svedoči i poseta koju je car Dušan sa porodicom učinio Koriši 1355. godine. U Koriši je dakle, u drugoj polovini 14. veka zaokružen i do kraja sproveden jedan važan monaški obrazac, uspostavljen u Palestini, a zatim mnogo puta ponovljen u istočno hrišćanskim 'Svetim gorama'. U tom smislu, karakteristično je i delovanje koriškog svetilišta, koje u 14. veku počinje da snažno zrači u svom okruženju, podstičući nastanak brojnih, pešternih naseobina. Nakon propasti Carstva, a zatim i srpske države, kult sv. Petra Koriškog svodi se na lokalne okvire i istrajava u skladu sa prilikama turske okupacije. Sudeći po spomeničkoj građi ali i pisanim izvorima - među kojima je naročito važan Koriški pomenik - kult Petra pustinožitelja oživljava u izvesnoj meri nakon obnove Pećke patrijaršije u drugoj polovini 16. veka. Pod pritiskom Osmanlija, verovatno krajem 17. stoleća, Koriški manastir zamire a mošti Petra pustinožitelja prenose se u Crnu Reku. U ovom pećinskom manastiru, koji po svojim osnovnom odlikama ponavlja obrazac prvobitnog Petrovog svetilišta kult koriškog pustinjaka delotvorno se upražnjava sve do naših dana.",
journal = "Balcanica",
title = "The cult of St. Petar of Korisa: Stages of development and patterns, Култ Светог Петра Коришког - етапе развоја, обрасци",
pages = "181-212",
number = "28",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4426"
}
Поповић, Д.. (1997). The cult of St. Petar of Korisa: Stages of development and patterns. in Balcanica(28), 181-212.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4426
Поповић Д. The cult of St. Petar of Korisa: Stages of development and patterns. in Balcanica. 1997;(28):181-212.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4426 .
Поповић, Даница, "The cult of St. Petar of Korisa: Stages of development and patterns" in Balcanica, no. 28 (1997):181-212,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4426 .