TY  - JOUR
AU  - Васиљевић, Анђела Д.
AU  - Димитријевић, Јована Љ.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13064
AB  - Предмет овог рада је анализа лексикографске обраде преформулативних дискурсних маркера у општим описним речницима српског језика (РСАНУ,
РМС, РСЈ). На основу теоријских поставки о семантичко-прагматичкој природи
дискурсних маркера као разнородног скупа функционалних речи и израза које
одликује процедурално значење, покушава се установити који би металингвистички подаци били важни за њихов што целовитији лексикографски опис.
Анализу спроводимо на темељима квалитативне и упоредне методе, са циљем
давања увида у општеприхваћене механизме њиховог дефинисања у наведеним речницима. Спроведена анализа потврђује претходна запажања домаћих и страних аутора о изазовима који се јављају приликом речничке обраде датих јединица,
те додатни циљ представља пописивање предлога за даљу оптимизацију њиховог
металексикографског описа.
AB  - This paper deals with a qualitative analysis of lexicographic treatment of reformulative
discourse markers in Serbian descriptive dictionaries. Due to the lack of theoretical and
practical sources, older grammars and dictionaries often suggested uneven descriptions of
this heterogeneous and multifunctional group of words. Since most of them appear as the
result of the grammaticalisation phenomena of adverbs, particles, verbs, nouns, or conjunctions,
defining them according to the traditional morphosyntactic categories has often been
reductionist. The analysis provides an insight into the current place of the discourse markers
in Serbian descriptive dictionaries, by also confirming our initial hypotheses. Fоr instance,
the lexicographic treatment of multi-word discourse markers proves to be very problematic,
and some of the selected markers are not even defined under separate entries at all, nor
under the entries of their constituent elements (for example, to jest ’that is’). Therefore, the
paper attempts to establish the minimum of metalinguistic data that should be contained in
the dictionary articles dedicated to discourse markers.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - Лексикографска обрада преформулативних дискурсних маркера у описним речницима српског језика
T1  - Lexicographic Treatment of Discourse Markers in Serbian Descriptive Dictionaries
SP  - 459
EP  - 476
VL  - 27
DO  - 10.18485/sj.2022.27.1.25
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13064
ER  - 

@article{
author = "Васиљевић, Анђела Д. and Димитријевић, Јована Љ.",
year = "2022",
abstract = "Предмет овог рада је анализа лексикографске обраде преформулативних дискурсних маркера у општим описним речницима српског језика (РСАНУ,
РМС, РСЈ). На основу теоријских поставки о семантичко-прагматичкој природи
дискурсних маркера као разнородног скупа функционалних речи и израза које
одликује процедурално значење, покушава се установити који би металингвистички подаци били важни за њихов што целовитији лексикографски опис.
Анализу спроводимо на темељима квалитативне и упоредне методе, са циљем
давања увида у општеприхваћене механизме њиховог дефинисања у наведеним речницима. Спроведена анализа потврђује претходна запажања домаћих и страних аутора о изазовима који се јављају приликом речничке обраде датих јединица,
те додатни циљ представља пописивање предлога за даљу оптимизацију њиховог
металексикографског описа., This paper deals with a qualitative analysis of lexicographic treatment of reformulative
discourse markers in Serbian descriptive dictionaries. Due to the lack of theoretical and
practical sources, older grammars and dictionaries often suggested uneven descriptions of
this heterogeneous and multifunctional group of words. Since most of them appear as the
result of the grammaticalisation phenomena of adverbs, particles, verbs, nouns, or conjunctions,
defining them according to the traditional morphosyntactic categories has often been
reductionist. The analysis provides an insight into the current place of the discourse markers
in Serbian descriptive dictionaries, by also confirming our initial hypotheses. Fоr instance,
the lexicographic treatment of multi-word discourse markers proves to be very problematic,
and some of the selected markers are not even defined under separate entries at all, nor
under the entries of their constituent elements (for example, to jest ’that is’). Therefore, the
paper attempts to establish the minimum of metalinguistic data that should be contained in
the dictionary articles dedicated to discourse markers.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Лексикографска обрада преформулативних дискурсних маркера у описним речницима српског језика, Lexicographic Treatment of Discourse Markers in Serbian Descriptive Dictionaries",
pages = "459-476",
volume = "27",
doi = "10.18485/sj.2022.27.1.25",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13064"
}

Васиљевић, А. Д.,& Димитријевић, Ј. Љ.. (2022). Лексикографска обрада преформулативних дискурсних маркера у описним речницима српског језика. in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 27, 459-476.
https://doi.org/10.18485/sj.2022.27.1.25
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13064

Васиљевић АД, Димитријевић ЈЉ. Лексикографска обрада преформулативних дискурсних маркера у описним речницима српског језика. in Српски језик. 2022;27:459-476.
doi:10.18485/sj.2022.27.1.25
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13064 .

Васиљевић, Анђела Д., Димитријевић, Јована Љ., "Лексикографска обрада преформулативних дискурсних маркера у описним речницима српског језика" in Српски језик, 27 (2022):459-476,
https://doi.org/10.18485/sj.2022.27.1.25 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13064 .

TY  - JOUR
AU  - Димитријевић, Јована Љ.
AU  - Васиљевић, Анђела Д.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12243
AB  - Le présent travail propose une analyse contrastive, linguistique et culturelle du concept d’hospitalité
en serbe et en français. Le but principal consiste à analyser le matériel extrait des dictionnaires descriptifs et
phraséologiques des deux langues, ainsi que des proverbes populaires de Vuk S. Karadžić, afin de déceler les
similitudes et / ou les différences existant dans la représentation linguistique du concept donné dans les deux
cultures. En outre, cette analyse porte sur l’attitude conventionnelle à l’égard du concept d’hospitalité et, en
particulier, sur son marquage positif ou négatif. Ainsi, correspondances et écarts seront pris en considération,
tout en insistant sur des liens de nature historique, formelle, sémantique et culturelle. Le concept d’hospitalité
étant l’un des concepts civilisationnels les plus importants, qui s’exprime au niveau lexical, tout comme
aux niveaux phraséologique et parémiologique, il est très probable que ces deux langues sont dotées des
représentations mentales similaires, voire identiques. La partie principale de notre travail est consacrée à
l’analyse componentielle et contrastive du lexème serbe gost, ainsi qu’à l’analyse de son cognat et équivalent
(partiel) français hôte. Afin de vérifier nos hypothèses de départ, nous consultons plusieurs dictionnaires
monolingues et bilingues, de type général et spécifique, sans oublier les résultats des recherches antérieures à
propos de différents aspects du concept d’hospitalité sur les plans linguistique et culturel.
AB  - Рад се базира на контрастивној лингвокултуролошкој анализи концепта
гостопримство у српском и француском језику. Циљ је да се анализом грађе
ексцерпиране из савремених описних и фразеолошких (једнојезичних и двојезичних)
речника српског и француског језика, као и Вукових Српских народних пословица,
уоче сличности, различитости или заједничке црте језичке представе датог концепта у
двема традицијама. Питање које се разматра тиче се и конвенционалног односа према
појму гостопримство, те његовој позитивној или негативној маркираности у језичкој
слици ових народа. Сходно томе, посматраће се кореспонденције и одступања, као и
историјске, обличке, семантичке и културолошке споне у концептима двају језика и двеју
култура. Концепт гостопримство представља један од важнијих интернационалних
цивилизацијских концепата, који се изражава како на лексичком, тако и на фразеолошко-
паремиолошком нивоу. Кључни појам у концепту гостопримство припада лексеми гост,
односно францускoj лексеми hôte. У обзир су узета и досадашња сагледавања другачијих
аспеката овог феномена у српском језику (нпр. у радовима Д. Мршевић Радовић, Т.
Милосављевић, Р. Вуксановић).
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
T2  - Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са XII научног скупа младих филолога Србије, одржаног 26. септембра 2020. године године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Књ. 1
T1  - О концепту гостопримство у српском и француском језику
T1  - À propos du concept d’hospitalité en serbe et en français
SP  - 99
EP  - 113
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12243
ER  - 

@article{
author = "Димитријевић, Јована Љ. and Васиљевић, Анђела Д.",
year = "2021",
abstract = "Le présent travail propose une analyse contrastive, linguistique et culturelle du concept d’hospitalité
en serbe et en français. Le but principal consiste à analyser le matériel extrait des dictionnaires descriptifs et
phraséologiques des deux langues, ainsi que des proverbes populaires de Vuk S. Karadžić, afin de déceler les
similitudes et / ou les différences existant dans la représentation linguistique du concept donné dans les deux
cultures. En outre, cette analyse porte sur l’attitude conventionnelle à l’égard du concept d’hospitalité et, en
particulier, sur son marquage positif ou négatif. Ainsi, correspondances et écarts seront pris en considération,
tout en insistant sur des liens de nature historique, formelle, sémantique et culturelle. Le concept d’hospitalité
étant l’un des concepts civilisationnels les plus importants, qui s’exprime au niveau lexical, tout comme
aux niveaux phraséologique et parémiologique, il est très probable que ces deux langues sont dotées des
représentations mentales similaires, voire identiques. La partie principale de notre travail est consacrée à
l’analyse componentielle et contrastive du lexème serbe gost, ainsi qu’à l’analyse de son cognat et équivalent
(partiel) français hôte. Afin de vérifier nos hypothèses de départ, nous consultons plusieurs dictionnaires
monolingues et bilingues, de type général et spécifique, sans oublier les résultats des recherches antérieures à
propos de différents aspects du concept d’hospitalité sur les plans linguistique et culturel., Рад се базира на контрастивној лингвокултуролошкој анализи концепта
гостопримство у српском и француском језику. Циљ је да се анализом грађе
ексцерпиране из савремених описних и фразеолошких (једнојезичних и двојезичних)
речника српског и француског језика, као и Вукових Српских народних пословица,
уоче сличности, различитости или заједничке црте језичке представе датог концепта у
двема традицијама. Питање које се разматра тиче се и конвенционалног односа према
појму гостопримство, те његовој позитивној или негативној маркираности у језичкој
слици ових народа. Сходно томе, посматраће се кореспонденције и одступања, као и
историјске, обличке, семантичке и културолошке споне у концептима двају језика и двеју
култура. Концепт гостопримство представља један од важнијих интернационалних
цивилизацијских концепата, који се изражава како на лексичком, тако и на фразеолошко-
паремиолошком нивоу. Кључни појам у концепту гостопримство припада лексеми гост,
односно францускoj лексеми hôte. У обзир су узета и досадашња сагледавања другачијих
аспеката овог феномена у српском језику (нпр. у радовима Д. Мршевић Радовић, Т.
Милосављевић, Р. Вуксановић).",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са XII научног скупа младих филолога Србије, одржаног 26. септембра 2020. године године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Књ. 1",
title = "О концепту гостопримство у српском и француском језику, À propos du concept d’hospitalité en serbe et en français",
pages = "99-113",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12243"
}

Димитријевић, Ј. Љ.,& Васиљевић, А. Д.. (2021). О концепту гостопримство у српском и француском језику. in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са XII научног скупа младих филолога Србије, одржаног 26. септембра 2020. године године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Књ. 1
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 99-113.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12243

Димитријевић ЈЉ, Васиљевић АД. О концепту гостопримство у српском и француском језику. in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са XII научног скупа младих филолога Србије, одржаног 26. септембра 2020. године године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Књ. 1. 2021;:99-113.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12243 .

Димитријевић, Јована Љ., Васиљевић, Анђела Д., "О концепту гостопримство у српском и француском језику" in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са XII научног скупа младих филолога Србије, одржаног 26. септембра 2020. године године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Књ. 1 (2021):99-113,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12243 .

TY  - JOUR
AU  - Васиљевић, Анђела Д.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12426
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Илијана Чутура, Међуоднос прилога и прилошких израза у савременом српском језику
SP  - 91
EP  - 98
VL  - 52
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12426
ER  - 

@article{
author = "Васиљевић, Анђела Д.",
year = "2021",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Илијана Чутура, Међуоднос прилога и прилошких израза у савременом српском језику",
pages = "91-98",
volume = "52",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12426"
}

Васиљевић, А. Д.. (2021). Илијана Чутура, Међуоднос прилога и прилошких израза у савременом српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 52(2), 91-98.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12426

Васиљевић АД. Илијана Чутура, Међуоднос прилога и прилошких израза у савременом српском језику. in Наш језик. 2021;52(2):91-98.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12426 .

Васиљевић, Анђела Д., "Илијана Чутура, Међуоднос прилога и прилошких израза у савременом српском језику" in Наш језик, 52, no. 2 (2021):91-98,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12426 .