Танасић, Срето З.

Link to this page

Authority KeyName Variants
ee3051b5-fef5-4190-b368-5726240676e9
  • Танасић, Срето З. (35)
Projects

Author's Bibliography

Кратак увод у синтаксу глагола српског језика

Танасић, Срето З.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10403
AB  - По причине сложности системы глагольных форм в сербском
языке синтаксис глаголов является синтаксической дисциплиной, которой давно занимаются ученые. Эта область синтаксиса стала особенно
интересной темой с тех пор, как Александр Белич выступил со своим
подходом к синтаксису глаголов – представлением теории синтаксического индикатива и релятива. В настоящей работе подробно представлены достижения этой теории, указывается на главные вопросы,
ставшие предметом разногласий в сербской науке в ходе ее толкования
и применения, а также на открытые вопросы и причины, вследствие
которых они и остались нерешенными по окончании споров. Показано,
что эта теория с ее определениями не потеряли своей актуальности, но
проблемы вызывали попытки включить в ее рамки и потом толковать
то, что к ней не принадлежит. Должно было изыскать новые теоретическо-методологические подходы, которые устранили бы тяжесть с теории синтаксического индикатива и релятива.
Новая эпоха в изучении употребления глагольных форм в сербском языке начинается в конце двадцатого века с монографией о презенсе, пользующейся новым подходом к синтаксису глагольных форм.
Два главных момента в этом подходе. Первый выключает транспонирование глагольных форм из рассмотрения в ключе индикатива и
релятива, с учетом момента речи, а вторым является введение референциальности / нереференциальности как вида категории множества
глагольных действий. При временной транспозиции глагольных форм
действие представлено без ориентации к моменту речи, и, согласно
тому, эти действия не могут оцениваться в ключе синтаксического индикатива и релятива. На другой стороне, различение действия по отношению к моменту референции – разделение на референциальные и нереференциальные, снимает с повестки дня множество неразрешимых
проблем, с которыми сталкивались наши синтаксисты. Такой подход
освободил теорию индикатива и релятива от тяжести, делавшей невозможным ее успешное применение. Все спорные вопросы в толковании
синтаксиса глагольных форм, начиная от Александра Белича до последующих сербских синтаксистов, предшествующих введению теории референциальности и нереференциальности, этим способом были
решены. В работе указывается и на факт, что выражение оппозиции референциальность / нереференциальность действия, т. е. ситуации, не
выражается ни лексическими ни грамматическими средствами, что эта
оппозиция, как один вид категории множества действий, является интерпретативной категорией. Представлен перечень факторов, влияющих на выражение референциальных и нереференциальных действий
– по сути, одними и теми же глагольными формами. Работа основывается на доказанных достижениях включения теории референциальности / нереференциальности, так как автор пользовался этой теорией при описании сербских языковых фактов (монография о презенсе,
1996, и монография обо всех глагольных формах, 2005-го года), причем в последнее время он следил и за ее применением со стороны других исследователей. И хотя в начале было и определенной неписаной
сдержанности к „попытке изменения канона Белича“, сегодня исследователи сербских глагольных форм применяют этот подход все больше.
В работе также указывается и на другие категории, имеющие значительную роль при изучении употребления глагольных форм, в том
числе глагольный род и глагольный вид.
AB  - Српски језик спада у словенске језике који се одликује разуђеним
системом глаголских облика; он чува готово све глаголске облике које је
понио из прасловенског времена. Зато није чудо што се кроз цио ХХ вијек
синтакса глагола јавља у врху интересовања српских синтаксичара. То је
постала посебно занимљива тема откад је Александар Белић изашао са
својим приступом синтакси глагола – обзнањивањем теорије синтаксичког
индикатива и релатива. Сва даља проучавања употребе глаголских облика
у српско(хрватско)м језику у ХХ вијеку одвијала су се у знаку ове терије.
У раду је детаљно представљен домет те теорије, указано је на главна
питања око којих су се у тумачењу и примјени те теорије водили спорови
у српској науци, као и на отворена питања и разлоге због којих су она иза
тих спорова остала. Крајем ХХ вијека започиње нова епоха у проучавању
употребе глаголских облика у српском језику. Ту етапу карактеришу двије
значајне новине. Прво, пошто се при временском транспоновању глаголских облика радња не оријентише према моменту говора, такве радње се
и не могу тумачити у кључу теорије синтаксичког индикатива и релатива.
Друго, увођење категорије мноштва радњи, разликовање референцијалних
и нереференцијалних радњи омогућује потпуније и непротиврјечно
сагледавање употребе глаголских облика на сва три временска плана.
Уво ђење ових новина ослободило је теорију индикатива и релатива оних
оптерећења која су онемогућавала њену доследну примјену. Будући да је
опозиција јединичност / мноштво радњи и ситуација интерпретативна
категорија, указано је и како се остварује разликовање референцијално и
нереференцијално конципованих радњи системом у основи истих глаголских облика. У раду се говори и о другим датостима битним при изучавању
стинтаксе глаголских облика.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Кратак увод у синтаксу глагола српског језика
T1  - Краткое введение в синтаксис глагольных форм сербского языка
SP  - 1
EP  - 42
VL  - 51
IS  - 1
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10403",
abstract = "По причине сложности системы глагольных форм в сербском
языке синтаксис глаголов является синтаксической дисциплиной, которой давно занимаются ученые. Эта область синтаксиса стала особенно
интересной темой с тех пор, как Александр Белич выступил со своим
подходом к синтаксису глаголов – представлением теории синтаксического индикатива и релятива. В настоящей работе подробно представлены достижения этой теории, указывается на главные вопросы,
ставшие предметом разногласий в сербской науке в ходе ее толкования
и применения, а также на открытые вопросы и причины, вследствие
которых они и остались нерешенными по окончании споров. Показано,
что эта теория с ее определениями не потеряли своей актуальности, но
проблемы вызывали попытки включить в ее рамки и потом толковать
то, что к ней не принадлежит. Должно было изыскать новые теоретическо-методологические подходы, которые устранили бы тяжесть с теории синтаксического индикатива и релятива.
Новая эпоха в изучении употребления глагольных форм в сербском языке начинается в конце двадцатого века с монографией о презенсе, пользующейся новым подходом к синтаксису глагольных форм.
Два главных момента в этом подходе. Первый выключает транспонирование глагольных форм из рассмотрения в ключе индикатива и
релятива, с учетом момента речи, а вторым является введение референциальности / нереференциальности как вида категории множества
глагольных действий. При временной транспозиции глагольных форм
действие представлено без ориентации к моменту речи, и, согласно
тому, эти действия не могут оцениваться в ключе синтаксического индикатива и релятива. На другой стороне, различение действия по отношению к моменту референции – разделение на референциальные и нереференциальные, снимает с повестки дня множество неразрешимых
проблем, с которыми сталкивались наши синтаксисты. Такой подход
освободил теорию индикатива и релятива от тяжести, делавшей невозможным ее успешное применение. Все спорные вопросы в толковании
синтаксиса глагольных форм, начиная от Александра Белича до последующих сербских синтаксистов, предшествующих введению теории референциальности и нереференциальности, этим способом были
решены. В работе указывается и на факт, что выражение оппозиции референциальность / нереференциальность действия, т. е. ситуации, не
выражается ни лексическими ни грамматическими средствами, что эта
оппозиция, как один вид категории множества действий, является интерпретативной категорией. Представлен перечень факторов, влияющих на выражение референциальных и нереференциальных действий
– по сути, одними и теми же глагольными формами. Работа основывается на доказанных достижениях включения теории референциальности / нереференциальности, так как автор пользовался этой теорией при описании сербских языковых фактов (монография о презенсе,
1996, и монография обо всех глагольных формах, 2005-го года), причем в последнее время он следил и за ее применением со стороны других исследователей. И хотя в начале было и определенной неписаной
сдержанности к „попытке изменения канона Белича“, сегодня исследователи сербских глагольных форм применяют этот подход все больше.
В работе также указывается и на другие категории, имеющие значительную роль при изучении употребления глагольных форм, в том
числе глагольный род и глагольный вид., Српски језик спада у словенске језике који се одликује разуђеним
системом глаголских облика; он чува готово све глаголске облике које је
понио из прасловенског времена. Зато није чудо што се кроз цио ХХ вијек
синтакса глагола јавља у врху интересовања српских синтаксичара. То је
постала посебно занимљива тема откад је Александар Белић изашао са
својим приступом синтакси глагола – обзнањивањем теорије синтаксичког
индикатива и релатива. Сва даља проучавања употребе глаголских облика
у српско(хрватско)м језику у ХХ вијеку одвијала су се у знаку ове терије.
У раду је детаљно представљен домет те теорије, указано је на главна
питања око којих су се у тумачењу и примјени те теорије водили спорови
у српској науци, као и на отворена питања и разлоге због којих су она иза
тих спорова остала. Крајем ХХ вијека започиње нова епоха у проучавању
употребе глаголских облика у српском језику. Ту етапу карактеришу двије
значајне новине. Прво, пошто се при временском транспоновању глаголских облика радња не оријентише према моменту говора, такве радње се
и не могу тумачити у кључу теорије синтаксичког индикатива и релатива.
Друго, увођење категорије мноштва радњи, разликовање референцијалних
и нереференцијалних радњи омогућује потпуније и непротиврјечно
сагледавање употребе глаголских облика на сва три временска плана.
Уво ђење ових новина ослободило је теорију индикатива и релатива оних
оптерећења која су онемогућавала њену доследну примјену. Будући да је
опозиција јединичност / мноштво радњи и ситуација интерпретативна
категорија, указано је и како се остварује разликовање референцијално и
нереференцијално конципованих радњи системом у основи истих глаголских облика. У раду се говори и о другим датостима битним при изучавању
стинтаксе глаголских облика.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Кратак увод у синтаксу глагола српског језика, Краткое введение в синтаксис глагольных форм сербского языка",
pages = "1-42",
volume = "51",
number = "1"
}
Танасић, С. З. (2020). Краткое введение в синтаксис глагольных форм сербского языка.
Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 51(1), 1-42.
Танасић СЗ. Краткое введение в синтаксис глагольных форм сербского языка. Наш језик. 2020;51(1):1-42
Танасић Срето З., "Краткое введение в синтаксис глагольных форм сербского языка" Наш језик, 51, no. 1 (2020):1-42

Проф. др Живојин Станојчић (1930 – 3. 8. 2019)

Танасић, Срето З.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020)

TY  - BOOK
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10404
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Проф. др Живојин Станојчић (1930 – 3. 8. 2019)
SP  - 107
EP  - 110
VL  - 51
IS  - 1
ER  - 
@book{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10404",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Проф. др Живојин Станојчић (1930 – 3. 8. 2019)",
pages = "107-110",
volume = "51",
number = "1"
}
Танасић, С. З. (2020). Проф. др Живојин Станојчић (1930 – 3. 8. 2019).
Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 51(1), 107-110.
Танасић СЗ. Проф. др Живојин Станојчић (1930 – 3. 8. 2019). Наш језик. 2020;51(1):107-110
Танасић Срето З., "Проф. др Живојин Станојчић (1930 – 3. 8. 2019)" Наш језик, 51, no. 1 (2020):107-110

Зоран Симић, Синтакса падежа у говору романијског платоа: метафоризација простора

Танасић, Срето З.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9263
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Зоран Симић, Синтакса падежа у говору романијског платоа: метафоризација простора
SP  - 166
EP  - 173
VL  - 76
IS  - 1
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9263",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Зоран Симић, Синтакса падежа у говору романијског платоа: метафоризација простора",
pages = "166-173",
volume = "76",
number = "1"
}
Танасић, С. З. (2020). Зоран Симић, Синтакса падежа у говору романијског платоа: метафоризација простора.
Јужнословенски филолог
Београд : Српска академија наука и уметности., 76(1), 166-173.
Танасић СЗ. Зоран Симић, Синтакса падежа у говору романијског платоа: метафоризација простора. Јужнословенски филолог. 2020;76(1):166-173
Танасић Срето З., "Зоран Симић, Синтакса падежа у говору романијског платоа: метафоризација простора" Јужнословенски филолог, 76, no. 1 (2020):166-173

Двадесет година рада Одбора за стандардизацију српског језика

Танасић, Срето З.

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7425
AB  - Одбор за стандардизацију српског језика основан је прије двадесет година (12. децембра 1997) с циљем окупљања стручњака и научних
институција ради изучавања српског језика на синхроном и дијахроном плану, које би водило (и) осавремењавању књижевнојезичке норме у његовој
екавској и ијекавској верзији, као и језичког планирања, које би водило
језичкој политици примјереној ситуацији насталој послије распада бивше
државе Југославије и у њој српскохрватског језика, који је био заједнички
у четири југословенске републике. Планирање језичке политике и њено
спровођење струка успјешно може да обавља искључиво у доброј сарадњи с
државом. Послије распада српско-хрватског језичког заједништва у Србији
нема утврђене језичке стратегије и државне језичке политике. Одбор за
стандардизацију српског језика на ту чињеницу је указивао и нудио стручну
помоћ држави. У раду се говори о раду, резултатима и проблемима којим
се бавио и с којим се сударао Одбор за стандардизацију српског језика од
оснивања до данас.
AB  - Комитет по стандартизации сербского языка был основан двадцать лет назад (12. декемврия 1997) с целью собрать специалистов и
научные учреждения ради изучения сербского языка на синхронном
и диахронном планах, которое вело бы и к осовремениванию литературно-языковой нормы, а также ради языкового планирования, которое
вело бы к языковой политике, соответствующей ситуации, которая возникла после распада бывшего государства Югославии и в ней сербскохорватского языка, который был общим в четырех югославских республиках. После распада сербско-хорватского языкового сообщества в
Сербии нет установленной языковой стратегии и государственной языковой политики. Инициаторы основания Комитета, и его учредители,
понимали, что в новых обстоятельствах нужно установить и проводить
языковую политику в соответствии с новыми условиями. Разумеется
– специальность может успешно планировать и проводить языковую
политику исключительно в хорошем сотрудничестве языковой специальности и государства. Комитет считает, что государству давно пора
взять на себя часть ответственности за статус сербского языка, за установление и проведение языковой политики, давно пора проявить политическую волю в рамках социальной общности и политического сообщества и согласоваться со специальностью для того, чтобы забота о
статусе сербского языка и письма была постоянной.
В статье речь идет о работе, результатах и проблемах, которыми
занимался и с которыми сталкивался Комитет по стандартизации сербского языка со дня своего основания по сегодня. Отмечены более значимые результаты работы. И у Комитета есть заслуги в том, что было
начато составление капитальных и других произведений значимых для
осовременивания стандартноязыковой нормы, что были сделаны некоторые новые инструменты стандартного языка, что в нашей культурной
общественности возрастает сознание о месте сербского языка и письма
в обществе, в конце – в том, что некоторые ответственные представители
государства в Сербии и Республике Сербской поняли значение сербского
языка и необходимость разработать сербскую языковую политику для
целого сербского языкового пространства. Указывается и на некоторые
слабости в работе Комитета в предыдущих двадцати годах.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Двадесет година рада Одбора за стандардизацију српског језика
T1  - Двадцать лет работы Комитета по стандартизации сербского языка
SP  - 13
EP  - 26
VL  - 49
IS  - 1
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2018",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7425",
abstract = "Одбор за стандардизацију српског језика основан је прије двадесет година (12. децембра 1997) с циљем окупљања стручњака и научних
институција ради изучавања српског језика на синхроном и дијахроном плану, које би водило (и) осавремењавању књижевнојезичке норме у његовој
екавској и ијекавској верзији, као и језичког планирања, које би водило
језичкој политици примјереној ситуацији насталој послије распада бивше
државе Југославије и у њој српскохрватског језика, који је био заједнички
у четири југословенске републике. Планирање језичке политике и њено
спровођење струка успјешно може да обавља искључиво у доброј сарадњи с
државом. Послије распада српско-хрватског језичког заједништва у Србији
нема утврђене језичке стратегије и државне језичке политике. Одбор за
стандардизацију српског језика на ту чињеницу је указивао и нудио стручну
помоћ држави. У раду се говори о раду, резултатима и проблемима којим
се бавио и с којим се сударао Одбор за стандардизацију српског језика од
оснивања до данас., Комитет по стандартизации сербского языка был основан двадцать лет назад (12. декемврия 1997) с целью собрать специалистов и
научные учреждения ради изучения сербского языка на синхронном
и диахронном планах, которое вело бы и к осовремениванию литературно-языковой нормы, а также ради языкового планирования, которое
вело бы к языковой политике, соответствующей ситуации, которая возникла после распада бывшего государства Югославии и в ней сербскохорватского языка, который был общим в четырех югославских республиках. После распада сербско-хорватского языкового сообщества в
Сербии нет установленной языковой стратегии и государственной языковой политики. Инициаторы основания Комитета, и его учредители,
понимали, что в новых обстоятельствах нужно установить и проводить
языковую политику в соответствии с новыми условиями. Разумеется
– специальность может успешно планировать и проводить языковую
политику исключительно в хорошем сотрудничестве языковой специальности и государства. Комитет считает, что государству давно пора
взять на себя часть ответственности за статус сербского языка, за установление и проведение языковой политики, давно пора проявить политическую волю в рамках социальной общности и политического сообщества и согласоваться со специальностью для того, чтобы забота о
статусе сербского языка и письма была постоянной.
В статье речь идет о работе, результатах и проблемах, которыми
занимался и с которыми сталкивался Комитет по стандартизации сербского языка со дня своего основания по сегодня. Отмечены более значимые результаты работы. И у Комитета есть заслуги в том, что было
начато составление капитальных и других произведений значимых для
осовременивания стандартноязыковой нормы, что были сделаны некоторые новые инструменты стандартного языка, что в нашей культурной
общественности возрастает сознание о месте сербского языка и письма
в обществе, в конце – в том, что некоторые ответственные представители
государства в Сербии и Республике Сербской поняли значение сербского
языка и необходимость разработать сербскую языковую политику для
целого сербского языкового пространства. Указывается и на некоторые
слабости в работе Комитета в предыдущих двадцати годах.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Двадесет година рада Одбора за стандардизацију српског језика, Двадцать лет работы Комитета по стандартизации сербского языка",
pages = "13-26",
volume = "49",
number = "1"
}
Танасић, С. З. (2018). Двадцать лет работы Комитета по стандартизации сербского языка.
Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 49(1), 13-26.
Танасић СЗ. Двадцать лет работы Комитета по стандартизации сербского языка. Наш језик. 2018;49(1):13-26
Танасић Срето З., "Двадцать лет работы Комитета по стандартизации сербского языка" Наш језик, 49, no. 1 (2018):13-26

Безличне партиципске реченице у српском језику

Танасић, Срето З.

(Београд : Савез славистичких друштава Србије, 2018)

TY  - CHAP
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6586
AB  - У раду се говори о једном типу безличних реченица у српском језику, које су познате и у
другим словенским језицима, а које у српској научној литератури досад нису обрађиване. Оне се
помињу тек у новијим граматикама српског језика. То су једночлане реченице, без субјекта, код
којих се предикат образује помоћу трпног придјева, и то у безличном облику. Указује се у чему се
оне разликују од пасивних партиципских реченица, с којим их понекад изједначују, пореде се с
другим реченицама с којим имају додирних тачака, показује начин њиховог образовања и домен
употребе.
AB  - В работе речь идет об одном типе безличных предложений в сербском языке, которые известны и
другим славянским языкам и которые в сербской научной литературе до сих пор не были обработаны.
Они упоминаются только в более новых грамматиках сербского языка. Это одночленные предложения
– предложения без субъекта, у которых предикат образуется с помощью страдательного прилагательного. Предикат находится в безличной форме в отличие от пассивных причастных предложений, у которых
со страдательным прилагательным образуется личная глагольная форма. Такие безличные предложения
иллюстрирует следующий пример: Речено нам је да треба да бранимо отаџбину. Эти предложения отличаются от причастных пассивных предложений несколькими значимыми критериями. Наряду с наличием страдательного прилагательного в предикате – не таким же способом, общим для них является
единственно то, что в семантическом плане обязательно имеют актант агенс, который в предложении
может быть и высказан, но в позиции агентивного дополнения, для которого глагол имеет слабую валентность. В семантической структуре этих предложений обязательно имеется агенс, по этому свойству
они сходны с рефлексивными безличными предложениями, известными в сербской литературе как обезличенные, какой является напр.: У Београду се говори о Конгресу слависта. В работе показывается, что
обезличенные предложения часто могут преобразоваться в причастные безличные и наоборот. Между
тем, имеются случаи, когда это невозможно.
Хотя у нас приводятся только примеры этих предложений с предикатом в форме перфекта, у них
есть целая парадигма глагольных форм сербского языка. Эти предложения образуются от глаголов совершенной и несовершенной формы и не приносят никаких особенностей в высказывании оппозиции
референциальность/нереференциальность глагольного действия по отношению к уже известному способу высказывания этой оппозиции в сербском языке. Также, они образуются с непереходными и переходными глаголами, причем у переходных глаголов обязательно проводится нейтрализация переходности различными способами.
PB  - Београд : Савез славистичких друштава Србије
T2  - Српска славистика : том I : Језик
T1  - Безличне партиципске реченице у српском језику
T1  - Безличные причастные предложения в сербском языке
SP  - 407
EP  - 423
DO  - 10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch28
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2018",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6586",
abstract = "У раду се говори о једном типу безличних реченица у српском језику, које су познате и у
другим словенским језицима, а које у српској научној литератури досад нису обрађиване. Оне се
помињу тек у новијим граматикама српског језика. То су једночлане реченице, без субјекта, код
којих се предикат образује помоћу трпног придјева, и то у безличном облику. Указује се у чему се
оне разликују од пасивних партиципских реченица, с којим их понекад изједначују, пореде се с
другим реченицама с којим имају додирних тачака, показује начин њиховог образовања и домен
употребе., В работе речь идет об одном типе безличных предложений в сербском языке, которые известны и
другим славянским языкам и которые в сербской научной литературе до сих пор не были обработаны.
Они упоминаются только в более новых грамматиках сербского языка. Это одночленные предложения
– предложения без субъекта, у которых предикат образуется с помощью страдательного прилагательного. Предикат находится в безличной форме в отличие от пассивных причастных предложений, у которых
со страдательным прилагательным образуется личная глагольная форма. Такие безличные предложения
иллюстрирует следующий пример: Речено нам је да треба да бранимо отаџбину. Эти предложения отличаются от причастных пассивных предложений несколькими значимыми критериями. Наряду с наличием страдательного прилагательного в предикате – не таким же способом, общим для них является
единственно то, что в семантическом плане обязательно имеют актант агенс, который в предложении
может быть и высказан, но в позиции агентивного дополнения, для которого глагол имеет слабую валентность. В семантической структуре этих предложений обязательно имеется агенс, по этому свойству
они сходны с рефлексивными безличными предложениями, известными в сербской литературе как обезличенные, какой является напр.: У Београду се говори о Конгресу слависта. В работе показывается, что
обезличенные предложения часто могут преобразоваться в причастные безличные и наоборот. Между
тем, имеются случаи, когда это невозможно.
Хотя у нас приводятся только примеры этих предложений с предикатом в форме перфекта, у них
есть целая парадигма глагольных форм сербского языка. Эти предложения образуются от глаголов совершенной и несовершенной формы и не приносят никаких особенностей в высказывании оппозиции
референциальность/нереференциальность глагольного действия по отношению к уже известному способу высказывания этой оппозиции в сербском языке. Также, они образуются с непереходными и переходными глаголами, причем у переходных глаголов обязательно проводится нейтрализация переходности различными способами.",
publisher = "Београд : Савез славистичких друштава Србије",
journal = "Српска славистика : том I : Језик",
title = "Безличне партиципске реченице у српском језику, Безличные причастные предложения в сербском языке",
pages = "407-423",
doi = "10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch28"
}
Танасић, С. З. (2018). Безличные причастные предложения в сербском языке.
Српска славистика : том I : Језик
Београд : Савез славистичких друштава Србије., 407-423.
https://doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch28
Танасић СЗ. Безличные причастные предложения в сербском языке. Српска славистика : том I : Језик. 2018;:407-423
Танасић Срето З., "Безличные причастные предложения в сербском языке" Српска славистика : том I : Језик (2018):407-423,
https://doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch28 .

Безличне партиципске реченице у српском језику

Танасић, Срето З.

(Београд : Савез славистичких друштава Србије, 2018)

TY  - CHAP
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4973
AB  - У раду се говори о једном типу безличних реченица у српском језику, које су познате и у
другим словенским језицима, а које у српској научној литератури досад нису обрађиване. Оне се
помињу тек у новијим граматикама српског језика. То су једночлане реченице, без субјекта, код
којих се предикат образује помоћу трпног придјева, и то у безличном облику. Указује се у чему се
оне разликују од пасивних партиципских реченица, с којим их понекад изједначују, пореде се с
другим реченицама с којим имају додирних тачака, показује начин њиховог образовања и домен
употребе.
AB  - В работе речь идет об одном типе безличных предложений в сербском языке, которые известны и
другим славянским языкам и которые в сербской научной литературе до сих пор не были обработаны.
Они упоминаются только в более новых грамматиках сербского языка. Это одночленные предложения
– предложения без субъекта, у которых предикат образуется с помощью страдательного прилагательного. Предикат находится в безличной форме в отличие от пассивных причастных предложений, у которых
со страдательным прилагательным образуется личная глагольная форма. Такие безличные предложения
иллюстрирует следующий пример: Речено нам је да треба да бранимо отаџбину. Эти предложения отличаются от причастных пассивных предложений несколькими значимыми критериями. Наряду с наличием страдательного прилагательного в предикате – не таким же способом, общим для них является
единственно то, что в семантическом плане обязательно имеют актант агенс, который в предложении
может быть и высказан, но в позиции агентивного дополнения, для которого глагол имеет слабую валентность. В семантической структуре этих предложений обязательно имеется агенс, по этому свойству
они сходны с рефлексивными безличными предложениями, известными в сербской литературе как обезличенные, какой является напр.: У Београду се говори о Конгресу слависта. В работе показывается, что
обезличенные предложения часто могут преобразоваться в причастные безличные и наоборот. Между
тем, имеются случаи, когда это невозможно.
Хотя у нас приводятся только примеры этих предложений с предикатом в форме перфекта, у них
есть целая парадигма глагольных форм сербского языка. Эти предложения образуются от глаголов совершенной и несовершенной формы и не приносят никаких особенностей в высказывании оппозиции
референциальность/нереференциальность глагольного действия по отношению к уже известному способу высказывания этой оппозиции в сербском языке. Также, они образуются с непереходными и переходными глаголами, причем у переходных глаголов обязательно проводится нейтрализация переходности различными способами.
PB  - Београд : Савез славистичких друштава Србије
T2  - Српска славистика : колективна монографија
T1  - Безличне партиципске реченице у српском језику
T1  - Безличные причастные предложения в сербском языке
SP  - 407
EP  - 423
DO  - 10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch28
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2018",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4973",
abstract = "У раду се говори о једном типу безличних реченица у српском језику, које су познате и у
другим словенским језицима, а које у српској научној литератури досад нису обрађиване. Оне се
помињу тек у новијим граматикама српског језика. То су једночлане реченице, без субјекта, код
којих се предикат образује помоћу трпног придјева, и то у безличном облику. Указује се у чему се
оне разликују од пасивних партиципских реченица, с којим их понекад изједначују, пореде се с
другим реченицама с којим имају додирних тачака, показује начин њиховог образовања и домен
употребе., В работе речь идет об одном типе безличных предложений в сербском языке, которые известны и
другим славянским языкам и которые в сербской научной литературе до сих пор не были обработаны.
Они упоминаются только в более новых грамматиках сербского языка. Это одночленные предложения
– предложения без субъекта, у которых предикат образуется с помощью страдательного прилагательного. Предикат находится в безличной форме в отличие от пассивных причастных предложений, у которых
со страдательным прилагательным образуется личная глагольная форма. Такие безличные предложения
иллюстрирует следующий пример: Речено нам је да треба да бранимо отаџбину. Эти предложения отличаются от причастных пассивных предложений несколькими значимыми критериями. Наряду с наличием страдательного прилагательного в предикате – не таким же способом, общим для них является
единственно то, что в семантическом плане обязательно имеют актант агенс, который в предложении
может быть и высказан, но в позиции агентивного дополнения, для которого глагол имеет слабую валентность. В семантической структуре этих предложений обязательно имеется агенс, по этому свойству
они сходны с рефлексивными безличными предложениями, известными в сербской литературе как обезличенные, какой является напр.: У Београду се говори о Конгресу слависта. В работе показывается, что
обезличенные предложения часто могут преобразоваться в причастные безличные и наоборот. Между
тем, имеются случаи, когда это невозможно.
Хотя у нас приводятся только примеры этих предложений с предикатом в форме перфекта, у них
есть целая парадигма глагольных форм сербского языка. Эти предложения образуются от глаголов совершенной и несовершенной формы и не приносят никаких особенностей в высказывании оппозиции
референциальность/нереференциальность глагольного действия по отношению к уже известному способу высказывания этой оппозиции в сербском языке. Также, они образуются с непереходными и переходными глаголами, причем у переходных глаголов обязательно проводится нейтрализация переходности различными способами.",
publisher = "Београд : Савез славистичких друштава Србије",
journal = "Српска славистика : колективна монографија",
title = "Безличне партиципске реченице у српском језику, Безличные причастные предложения в сербском языке",
pages = "407-423",
doi = "10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch28"
}
Танасић, С. З. (2018). Безличные причастные предложения в сербском языке.
Српска славистика : колективна монографија
Београд : Савез славистичких друштава Србије., 407-423.
https://doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch28
Танасић СЗ. Безличные причастные предложения в сербском языке. Српска славистика : колективна монографија. 2018;:407-423
Танасић Срето З., "Безличные причастные предложения в сербском языке" Српска славистика : колективна монографија (2018):407-423,
https://doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch28 .

О синтакси језика листа „Наша Реч“

Танасић, Срето З.

(Темишвар : Савез Срба у Румунији, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2017
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4986
AB  - У овоме раду бавићемо се језиком листа „Наша реч“, недељника Савеза
Срба у Румунији. Задатак рада је да се на основу описа једног броја
синтаксичких појава утврди како се у овом листу одражавају оне појаве
за које се каже да су карактеристичне за савремени српски језик. У
питању су следеће појаве: повећавање продуктивности констуркција за
исказивање пасивне дијатезе, глаголског декомпоновања и
номинализација у језику. За савремени српски језик, посебно за његов
журналистички стил, карактеристично је повећавање фреквенције ових
језичких појава. Крајњи циљ рада је да се утврди да ли се у погледу тих
језичких датости језик у средствима информисања Срба у Румунији
развија у складу с развојем српског језика у матици. За све ове појаве
наша старија норма није имала лепе речи. Дакле, рад није замишљен да
се у њему да детаљан опис синтаксе језика листа Наша реч, да се дȃ
потпун „систематски преглед“ синтаксе овог листа, што би било
нереално и планирати за један рад. Ипак увид у поменуте појаве свакако
ће представљати мали допринос целовитом синтаксичком опису Наше
речи.
AB  - В работе речь идет о языке газеты Наша реч, выходящей на сербском
языке в Темишваре. Автор работы перед собой ставил задачу рассмотреть, на
основании описания определенного количества синтаксических явлений, как в этой газете отражаются те языковые явления, которыми характеризуется
современный сербский язык. Это следующие явления: увеличение
продуктивности конструкций для выражения пассивной диатезы, глагольной
декомпозиции и номинализаций в языке. Увеличение этих языковых явлений
характерно для современного сербского языка, особенно для его газетно-
публицистического стиля. Конечная цель работы – рассмотреть, на примере этой
газеты, развивается ли язык СМИ сербов в Румынии по отношению к этим
языковым фактам в соответствии с развитием сербского языка в отечестве.
Анализ показывает следующее. Язык газеты Наша реч, кроме текстов,
пишущихся сознательно с чертами народного говора, соответстует
современному сербскому языку, с характеристиками его газетно-
публицистического стиля. В языке газеты Наша реч выявляются три отдельно
анализируемых явления, характерных для современного сербского языка –
конструкции для выражения пассивной диатезы, глагольная декомпозиция и
номинализации. Пассивные конструкции обладают самой высокой частотностью
среди них. Тем не менее, они менее распространены в языке газеты Наша реч,
чем в языке современной сербской прессы в отечестве. Это, по мнению автора,
толкуется, как большая консервативность языка на периферии, даже
осторожность ее носителей, потребность выждать некоторое время, чтобы
инновации, встречающиеся в языке отечества, и в нормативистике, были
восприняты и языковой периферией.
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Исходишта
T1  - О синтакси језика листа „Наша Реч“
SP  - 431
EP  - 448
VL  - 3
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2017",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4986",
abstract = "У овоме раду бавићемо се језиком листа „Наша реч“, недељника Савеза
Срба у Румунији. Задатак рада је да се на основу описа једног броја
синтаксичких појава утврди како се у овом листу одражавају оне појаве
за које се каже да су карактеристичне за савремени српски језик. У
питању су следеће појаве: повећавање продуктивности констуркција за
исказивање пасивне дијатезе, глаголског декомпоновања и
номинализација у језику. За савремени српски језик, посебно за његов
журналистички стил, карактеристично је повећавање фреквенције ових
језичких појава. Крајњи циљ рада је да се утврди да ли се у погледу тих
језичких датости језик у средствима информисања Срба у Румунији
развија у складу с развојем српског језика у матици. За све ове појаве
наша старија норма није имала лепе речи. Дакле, рад није замишљен да
се у њему да детаљан опис синтаксе језика листа Наша реч, да се дȃ
потпун „систематски преглед“ синтаксе овог листа, што би било
нереално и планирати за један рад. Ипак увид у поменуте појаве свакако
ће представљати мали допринос целовитом синтаксичком опису Наше
речи., В работе речь идет о языке газеты Наша реч, выходящей на сербском
языке в Темишваре. Автор работы перед собой ставил задачу рассмотреть, на
основании описания определенного количества синтаксических явлений, как в этой газете отражаются те языковые явления, которыми характеризуется
современный сербский язык. Это следующие явления: увеличение
продуктивности конструкций для выражения пассивной диатезы, глагольной
декомпозиции и номинализаций в языке. Увеличение этих языковых явлений
характерно для современного сербского языка, особенно для его газетно-
публицистического стиля. Конечная цель работы – рассмотреть, на примере этой
газеты, развивается ли язык СМИ сербов в Румынии по отношению к этим
языковым фактам в соответствии с развитием сербского языка в отечестве.
Анализ показывает следующее. Язык газеты Наша реч, кроме текстов,
пишущихся сознательно с чертами народного говора, соответстует
современному сербскому языку, с характеристиками его газетно-
публицистического стиля. В языке газеты Наша реч выявляются три отдельно
анализируемых явления, характерных для современного сербского языка –
конструкции для выражения пассивной диатезы, глагольная декомпозиция и
номинализации. Пассивные конструкции обладают самой высокой частотностью
среди них. Тем не менее, они менее распространены в языке газеты Наша реч,
чем в языке современной сербской прессы в отечестве. Это, по мнению автора,
толкуется, как большая консервативность языка на периферии, даже
осторожность ее носителей, потребность выждать некоторое время, чтобы
инновации, встречающиеся в языке отечества, и в нормативистике, были
восприняты и языковой периферией.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Исходишта",
title = "О синтакси језика листа „Наша Реч“",
pages = "431-448",
volume = "3"
}
Танасић, С. З. (2017). О синтакси језика листа „Наша Реч“.
Исходишта
Ниш : Филозофски факултет., 3, 431-448.
Танасић СЗ. О синтакси језика листа „Наша Реч“. Исходишта. 2017;3:431-448
Танасић Срето З., "О синтакси језика листа „Наша Реч“" Исходишта, 3 (2017):431-448

Српска граматика данас

Танасић, Срето З.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2017
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5018
AB  - У раду се говори о проучавањима граматике српског језика у посљедњих педесетак година, оријентационо од седамдесетих година прошлог вијека до данас. Седамдесете године прошлог вијека представљају
вријеме у коме су изучавања српског језика представљала континуитет
послератних проучавања, а у исто вријеме тих година у научна истраживања уводе се и резултати новијих истраживања у лингвистици, истражују се појаве које раније нису биле предмет пажње у српској науци.
Такође, то је вријеме кад се у проучавање српске граматике укључују
нови млади кадрови који и данас дјелују. Рад има за циљ да покаже најзначајније резултате проучавања граматике српског језика и да истакне
новине у тим истраживањима у овоме периоду.
AB  - В данной работе речь идет об изучении грамматики сербского языка в течение последних пятидесяти лет, приблизительно с семидесятых годов прошлого
века по настоящее время. Цель работы – представить самые значимые результаты
изучения грамматики сербского языка и подчеркнуть новизну в тех исследованиях
в приведенном периоде. Семидесятые годы прошлого века представляют собой
время, в которое изучение сербского языка представляло собой непрерывность
послевоенных исследований, а одновременно в эти годы в научные исследования
вводятся результаты новых лингвистических исследований и теоретических
взглядов, рассматриваются явления, которые раньше не были предметами внимания
сербской науки, исследования основываются на стилистически разнообразном
корпусе сербского языка. Это также время, когда в изучение сербской грамматики включаются новые молодые кадры, действующие и сегодня. Были даны новые
обзоры многочисленных явлений, которые и раньше были предметами грамматических исследований, но описание получили и многие слабо или совсем не
описанные языковые факты. Многие пробелы в грамматическом описании сербского языка были восполнены. Сербские грамматические исследования в этом
периоде соответствуют достижениям лингвистической и славистической науки
в мире.
На основании вышеизложенного приходим к выводу, что последние пятьдесят лет представляют собой период достижения крупных результатов грамматического изучения сербского языка. На этой основе сформировались условия
осовременивания инструментов сербского стандартного языка.
AB  - The paper surveys research on Serbian grammar over the past fifty-odd years, approximately
from the 1970s up to the present day. The paper aims at demonstrating the
most relevant results of the study of Serbian grammar and at emphasising the novelties
in this period. The 1970s are a time in which the study of Serbian was seen as a
continuation of postwar research, and at the same time results of more recent research
were being introduced to academic work, results of newer theories were being accepted,
phenomena that previously did not appear in the focus of attention in Serbian scholarship
were also being studied, and the research was founded on stylistically diverse corpus of the Serbian language. That was also a time of the inclusion of young academics
who are still active today. New insights were given into a number of phenomena that
had been topics of earlier grammatical research, but many linguistic items were also
described that had been studied little or not at all. Numerous blank spots in the grammatical
description of Serbian were filled in. It can be said that Serbian grammatical
research in this period is on a par with the achievement of global linguistic and Slavic
scholarship.
All the above-mentioned leads to the conclusion that the past fifty years is a period
in which great results were achieved in the grammatical research of Serbian. That
facilitated the modernisation of instruments of the Standard Serbian language.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Српска граматика данас
T1  - Serbian grammar today
T1  - Сербская грамматика сегодня
SP  - 229
EP  - 249
VL  - 73
IS  - 3-4
DO  - doi.org/10.2298/JFI1702009A
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2017",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5018",
abstract = "У раду се говори о проучавањима граматике српског језика у посљедњих педесетак година, оријентационо од седамдесетих година прошлог вијека до данас. Седамдесете године прошлог вијека представљају
вријеме у коме су изучавања српског језика представљала континуитет
послератних проучавања, а у исто вријеме тих година у научна истраживања уводе се и резултати новијих истраживања у лингвистици, истражују се појаве које раније нису биле предмет пажње у српској науци.
Такође, то је вријеме кад се у проучавање српске граматике укључују
нови млади кадрови који и данас дјелују. Рад има за циљ да покаже најзначајније резултате проучавања граматике српског језика и да истакне
новине у тим истраживањима у овоме периоду., В данной работе речь идет об изучении грамматики сербского языка в течение последних пятидесяти лет, приблизительно с семидесятых годов прошлого
века по настоящее время. Цель работы – представить самые значимые результаты
изучения грамматики сербского языка и подчеркнуть новизну в тех исследованиях
в приведенном периоде. Семидесятые годы прошлого века представляют собой
время, в которое изучение сербского языка представляло собой непрерывность
послевоенных исследований, а одновременно в эти годы в научные исследования
вводятся результаты новых лингвистических исследований и теоретических
взглядов, рассматриваются явления, которые раньше не были предметами внимания
сербской науки, исследования основываются на стилистически разнообразном
корпусе сербского языка. Это также время, когда в изучение сербской грамматики включаются новые молодые кадры, действующие и сегодня. Были даны новые
обзоры многочисленных явлений, которые и раньше были предметами грамматических исследований, но описание получили и многие слабо или совсем не
описанные языковые факты. Многие пробелы в грамматическом описании сербского языка были восполнены. Сербские грамматические исследования в этом
периоде соответствуют достижениям лингвистической и славистической науки
в мире.
На основании вышеизложенного приходим к выводу, что последние пятьдесят лет представляют собой период достижения крупных результатов грамматического изучения сербского языка. На этой основе сформировались условия
осовременивания инструментов сербского стандартного языка., The paper surveys research on Serbian grammar over the past fifty-odd years, approximately
from the 1970s up to the present day. The paper aims at demonstrating the
most relevant results of the study of Serbian grammar and at emphasising the novelties
in this period. The 1970s are a time in which the study of Serbian was seen as a
continuation of postwar research, and at the same time results of more recent research
were being introduced to academic work, results of newer theories were being accepted,
phenomena that previously did not appear in the focus of attention in Serbian scholarship
were also being studied, and the research was founded on stylistically diverse corpus of the Serbian language. That was also a time of the inclusion of young academics
who are still active today. New insights were given into a number of phenomena that
had been topics of earlier grammatical research, but many linguistic items were also
described that had been studied little or not at all. Numerous blank spots in the grammatical
description of Serbian were filled in. It can be said that Serbian grammatical
research in this period is on a par with the achievement of global linguistic and Slavic
scholarship.
All the above-mentioned leads to the conclusion that the past fifty years is a period
in which great results were achieved in the grammatical research of Serbian. That
facilitated the modernisation of instruments of the Standard Serbian language.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Српска граматика данас, Serbian grammar today, Сербская грамматика сегодня",
pages = "229-249",
volume = "73",
number = "3-4",
doi = "doi.org/10.2298/JFI1702009A"
}
Танасић, С. З. (2017). Сербская грамматика сегодня.
Јужнословенски филолог
Београд : Српска академија наука и уметности., 73(3-4), 229-249.
https://doi.org/doi.org/10.2298/JFI1702009A
Танасић СЗ. Сербская грамматика сегодня. Јужнословенски филолог. 2017;73(3-4):229-249
Танасић Срето З., "Сербская грамматика сегодня" Јужнословенски филолог, 73, no. 3-4 (2017):229-249,
https://doi.org/doi.org/10.2298/JFI1702009A .

Три незабиљежена глагола

Танасић, Срето З.

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2017
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7447
AB  - Човјек на селу свој живот и навике стварао је у зависности од
обавеза које су му задавали послови којим се бавио. По правилу, у
сваком крају човјек је имао обавезе преко цијеле године, било је мало
дана кад нема шта да ради, изузетак су били само свеци у које се не
смије радити. Само нерадне особе имале су на претек времена, па су
могле да љенчаре проводећи време у дугом лежању, сједењу и спавању. У вучијачком крају народни говор има посебне глаголе за такво
прекомјерно сједење, лежање и спавање. Они са својим основним
значењем носе и негативан став према особи на коју се односе.
AB  - В работе речь идет о трех глаголах лежиндрати, сјединдрати,
спавендрати, незафиксированных ни в одном из репрезентативных
словарей сербского языка, начав с словаря Вука, словаря ЈАЗУ, шеститомного словаря Матицы сербской, однотомного словаря Матицы
сербской до многотомного словаря САНУ – в составленной части и в
материале несоставленной части. Они во всяком случае не принадлежат литературному языку, по всей вероятности, сфера их употребления не широка, но они заслуживают, чтобы их сохранили от забвения. Они со своим основным значением несут и отрицательную позицию к лицу, к которому относятся. Область Вучияка благоприятна
для сельского хозяйства, чем люди и занимались; в то же время это
требует прилежной работы в течение всего года. Поэтому лежание,
сидение и сон должны длиться ниже условной нормы, а не сверх такой нормы. Только у ленивого, нетрудолюбивого человека есть время повседневно долго лежать, сидеть и спать. Именно для них эти
глаголы были образованы с целью выделить их по отношению к старательным людям.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Три незабиљежена глагола
T1  - Три незафиксированных глагола
EP  - 215
VL  - 48
VL  - 209
IS  - 3-4
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2017",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7447",
abstract = "Човјек на селу свој живот и навике стварао је у зависности од
обавеза које су му задавали послови којим се бавио. По правилу, у
сваком крају човјек је имао обавезе преко цијеле године, било је мало
дана кад нема шта да ради, изузетак су били само свеци у које се не
смије радити. Само нерадне особе имале су на претек времена, па су
могле да љенчаре проводећи време у дугом лежању, сједењу и спавању. У вучијачком крају народни говор има посебне глаголе за такво
прекомјерно сједење, лежање и спавање. Они са својим основним
значењем носе и негативан став према особи на коју се односе., В работе речь идет о трех глаголах лежиндрати, сјединдрати,
спавендрати, незафиксированных ни в одном из репрезентативных
словарей сербского языка, начав с словаря Вука, словаря ЈАЗУ, шеститомного словаря Матицы сербской, однотомного словаря Матицы
сербской до многотомного словаря САНУ – в составленной части и в
материале несоставленной части. Они во всяком случае не принадлежат литературному языку, по всей вероятности, сфера их употребления не широка, но они заслуживают, чтобы их сохранили от забвения. Они со своим основным значением несут и отрицательную позицию к лицу, к которому относятся. Область Вучияка благоприятна
для сельского хозяйства, чем люди и занимались; в то же время это
требует прилежной работы в течение всего года. Поэтому лежание,
сидение и сон должны длиться ниже условной нормы, а не сверх такой нормы. Только у ленивого, нетрудолюбивого человека есть время повседневно долго лежать, сидеть и спать. Именно для них эти
глаголы были образованы с целью выделить их по отношению к старательным людям.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Три незабиљежена глагола, Три незафиксированных глагола",
pages = "215",
volume = "48, 209",
number = "3-4"
}
Танасић, С. З. (2017). Три незафиксированных глагола.
Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 209(3-4).
Танасић СЗ. Три незафиксированных глагола. Наш језик. 2017;209(3-4):null-215
Танасић Срето З., "Три незафиксированных глагола" Наш језик, 209, no. 3-4 (2017)

Богдан Терзић

Танасић, Срето З.

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2016
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7483
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Богдан Терзић
SP  - 123
EP  - 125
VL  - 47
IS  - 1-2
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2016",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7483",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Богдан Терзић",
pages = "123-125",
volume = "47",
number = "1-2"
}
Танасић, С. З. (2016). Богдан Терзић.
Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 47(1-2), 123-125.
Танасић СЗ. Богдан Терзић. Наш језик. 2016;47(1-2):123-125
Танасић Срето З., "Богдан Терзић" Наш језик, 47, no. 1-2 (2016):123-125

Одбор за стандардизацију српског језика: циљеви, задаци и актуелни проблеми

Танасић, Срето З.

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2016
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7490
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Одбор за стандардизацију српског језика: циљеви, задаци и актуелни проблеми
SP  - 139
EP  - 142
VL  - 47
IS  - 3-4
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2016",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7490",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Одбор за стандардизацију српског језика: циљеви, задаци и актуелни проблеми",
pages = "139-142",
volume = "47",
number = "3-4"
}
Танасић, С. З. (2016). Одбор за стандардизацију српског језика: циљеви, задаци и актуелни проблеми.
Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 47(3-4), 139-142.
Танасић СЗ. Одбор за стандардизацију српског језика: циљеви, задаци и актуелни проблеми. Наш језик. 2016;47(3-4):139-142
Танасић Срето З., "Одбор за стандардизацију српског језика: циљеви, задаци и актуелни проблеми" Наш језик, 47, no. 3-4 (2016):139-142

Обрасци српског језика у руском издању Новаковићеве Граматике српског језика

Танасић, Срето З.

(Деспотовац : Народна библиотека "Ресавска школа", 2016)

TY  - CHAP
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2016
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4968
AB  - The Serbian Grammar by Stojan Novaković is the first noteworthy grammar of the Serbian literary language after Vuk Karadić's reform. It was published in successive fragments and was first released as a single volume in 1894 in Belgrade. Before that, it was published in Russian in St. Petersburg, in 1890. The St. Petersburg edition was significantly reduced and it was equipped with a brief Serbian to Russian dictionary and examples of the Serbian language. Therefore, it was the first well-founded Serbian language tuition book in Russia. After presenting the Russian edition of the grammar, this paper will focus in greater detail on the texts selected and included in the Grammar by the publisher.
When we compare the examples of Serbian artistic literature included in the chrestomathy and the Serbian artistic literature from the period when the Grammar was published, we can conclude that it was in this regard that the author made the least fortunate choice: both the examples that illustrate the old Serbian language and the examples that illustrate Serbian folk poetry were better selected. The space available to the author of this work was probably limited and he obviously gave priority to some political reasons. After all, he emphasized in the introduction that scholarly and social reasons led to the publication of this Grammar. Some objections that may seem plausible from the present standpoint do not reduce the importance of the publication of this book, which was certainly a first-class event for the Russian Slavic studies and Serbian studies.
AB  - Прва значајна граматика српског књижевног језика вуковског типа јесте Новаковићева Српска граматика. Она је излазила по
дијеловима, а први пут је објављена у једним корицама 1894. године у
Београду. Прије тога је изашла на руском језику у Петрограду – 1890.
године. Петроградско издање је знатно скраћено, а опремљено је малим рјечником српско-руским и примјерима српског језика. Тако је она
представљала први солидан уџбеник српскога језика у руској средини.
У овоме раду ће се послије представљања руског издања граматике нешто више говорити управо о тим текстовима које је издавач одабрао и приложио у Граматици.
PB  - Деспотовац : Народна библиотека "Ресавска школа"
T2  - Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности : VII Научни скуп
T1  - Обрасци српског језика у руском издању Новаковићеве Граматике српског језика
T1  - Examples of the Serbian Language in the Russian  Edition of the Grammar of the Serbian Language by  Stojan Novaković
SP  - 235
EP  - 241
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2016",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4968",
abstract = "The Serbian Grammar by Stojan Novaković is the first noteworthy grammar of the Serbian literary language after Vuk Karadić's reform. It was published in successive fragments and was first released as a single volume in 1894 in Belgrade. Before that, it was published in Russian in St. Petersburg, in 1890. The St. Petersburg edition was significantly reduced and it was equipped with a brief Serbian to Russian dictionary and examples of the Serbian language. Therefore, it was the first well-founded Serbian language tuition book in Russia. After presenting the Russian edition of the grammar, this paper will focus in greater detail on the texts selected and included in the Grammar by the publisher.
When we compare the examples of Serbian artistic literature included in the chrestomathy and the Serbian artistic literature from the period when the Grammar was published, we can conclude that it was in this regard that the author made the least fortunate choice: both the examples that illustrate the old Serbian language and the examples that illustrate Serbian folk poetry were better selected. The space available to the author of this work was probably limited and he obviously gave priority to some political reasons. After all, he emphasized in the introduction that scholarly and social reasons led to the publication of this Grammar. Some objections that may seem plausible from the present standpoint do not reduce the importance of the publication of this book, which was certainly a first-class event for the Russian Slavic studies and Serbian studies., Прва значајна граматика српског књижевног језика вуковског типа јесте Новаковићева Српска граматика. Она је излазила по
дијеловима, а први пут је објављена у једним корицама 1894. године у
Београду. Прије тога је изашла на руском језику у Петрограду – 1890.
године. Петроградско издање је знатно скраћено, а опремљено је малим рјечником српско-руским и примјерима српског језика. Тако је она
представљала први солидан уџбеник српскога језика у руској средини.
У овоме раду ће се послије представљања руског издања граматике нешто више говорити управо о тим текстовима које је издавач одабрао и приложио у Граматици.",
publisher = "Деспотовац : Народна библиотека "Ресавска школа"",
journal = "Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности : VII Научни скуп",
title = "Обрасци српског језика у руском издању Новаковићеве Граматике српског језика, Examples of the Serbian Language in the Russian  Edition of the Grammar of the Serbian Language by  Stojan Novaković",
pages = "235-241"
}
Танасић, С. З. (2016). Examples of the Serbian Language in the Russian  Edition of the Grammar of the Serbian Language by  Stojan Novaković.
Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности : VII Научни скуп
Деспотовац : Народна библиотека "Ресавска школа"., 235-241.
Танасић СЗ. Examples of the Serbian Language in the Russian  Edition of the Grammar of the Serbian Language by  Stojan Novaković. Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности : VII Научни скуп. 2016;:235-241
Танасић Срето З., "Examples of the Serbian Language in the Russian  Edition of the Grammar of the Serbian Language by  Stojan Novaković" Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности : VII Научни скуп (2016):235-241

Стопаница

Танасић, Срето З.

(Ниш : Филозофски факултет, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2016
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4999
AB  - У раду се говори о лексеми стопаница, која има значење приближно лексеми домаћица. Употребљавала се у различитим крајевима српског говорног
подручја, првенствено југозападним, како је то одредио Вук Стефановић Караџић. Рјечници савременог српског језика је не биљеже, или они мало старији већ означавају као покрајинску. Још живи у многим народним говорима
Црне Горе и Босне и Херцеговине. Циљ рада је да се на основу доступне грађе
утврди њено простирање.
AB  - В настоящей работе речь идет о лексеме стопаница, значение которой близко значению лексемы домаћица (хозяйка). Словари современного себского
языка не отемечают ее, словари предшествующего периода (Матица сербска,
в 6 томах) отмечают ее как областную. Данное слово все еще живет во многих народных говорах Черногории и Боснии и Герцеговины. Данную лексему
отметил и Вук Ст. Караджић в своем словаре из 1852 года, однако она не
перешла из народниых говоров в литературный язык; в литературном языке в
настоящее время употребляется слово домаћица.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Годишњак за српски језик
T1  - Стопаница
SP  - 263
EP  - 269
VL  - 27
IS  - 14
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2016",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4999",
abstract = "У раду се говори о лексеми стопаница, која има значење приближно лексеми домаћица. Употребљавала се у различитим крајевима српског говорног
подручја, првенствено југозападним, како је то одредио Вук Стефановић Караџић. Рјечници савременог српског језика је не биљеже, или они мало старији већ означавају као покрајинску. Још живи у многим народним говорима
Црне Горе и Босне и Херцеговине. Циљ рада је да се на основу доступне грађе
утврди њено простирање., В настоящей работе речь идет о лексеме стопаница, значение которой близко значению лексемы домаћица (хозяйка). Словари современного себского
языка не отемечают ее, словари предшествующего периода (Матица сербска,
в 6 томах) отмечают ее как областную. Данное слово все еще живет во многих народных говорах Черногории и Боснии и Герцеговины. Данную лексему
отметил и Вук Ст. Караджић в своем словаре из 1852 года, однако она не
перешла из народниых говоров в литературный язык; в литературном языке в
настоящее время употребляется слово домаћица.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Годишњак за српски језик",
title = "Стопаница",
pages = "263-269",
volume = "27",
number = "14"
}
Танасић, С. З. (2016). Стопаница.
Годишњак за српски језик
Ниш : Филозофски факултет., 27(14), 263-269.
Танасић СЗ. Стопаница. Годишњак за српски језик. 2016;27(14):263-269
Танасић Срето З., "Стопаница" Годишњак за српски језик, 27, no. 14 (2016):263-269

Асиндетске реченице с конкретизатором

Танасић, Срето З.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2015
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5009
AB  - У раду се разматра један тип асиндетских реченица у савременом
српском језику. Ради се о таквим реченицама које имају ријеч или конструкцију која врши улогу конкретизатора значењског односа међу клаузама асиндетских реченица. Рад је показао да такве реченице заузимају значајан проценат у оквиру асиндетских реченица, те да се јавља велики број конкретизатора у улози верификатора различитих значења која се успостављају међу клаузама. Конкретизатори, слично везницима у синдетским реченицама, служе да вишезначност асиндетских реченица, која је својствена асиндетским реченицама, сведу на једнозначност тако што ће задати једнозначан однос међу клаузама доводећи у први план једно од могућих значења, а потискујући друга.
AB  - The paper discusses asyndetic sentences, compound sentences without a
conjunction between the clauses. Slavic scholars pay considerable attention to
these sentences. They predominantly consider asyndetic sentences to be a model
of compound sentences, apart from the model of compound conjunctional
sentences, and plead that they should be described separately. Asyndetic sentences
in contemporary Serbian have not been studied sufficiently. There are
few specific papers dedicated to asyndetic sentences, and one can say that there
are virtually no papers giving them an in-depth treatment. Therefore, we are
so far left without a full insight into how widespread that compound sentence
model is in contemporary Serbian and in what variants it occurs, not to mention
our even lesser knowledge of its distribution in certain functional styles.
This paper describes one type of asyndetic sentences in the contemporary Standard
Serbian language. It includes such sentences that have a word or a phrase
functioning as the verifier of the semantic relation between the clauses of
asyndetic sentences. The paper demonstrates that such sentences take up a sizeable
portion of the asyndetic sentence corpus, and that a large number of
concretisers occur functioning as the verifiers of different meanings which are
established between the clauses. The concretisers, similarly to conjunctions in
syndetic sentences, serve the purpose of reducing the typical polysemy of
asyndetic sentences to monosemy by assigning a monosemic relation between
the clauses while foregrounding one of the possible meanings, and suppressing
the others.
The paper indicates that coordinate asyndetic sentences express a number
of different semantic relations between the clauses. Some of them are expressed
in complex sentences, some in compound sentences, and there are also those
that can be expressed in both types of conjunctional sentences. The paper
presents examples of sentences which have in their second clauses concretisers
with conclusive, exclusive, temporal, adversative, causal, concessive, manner,
spatial, gradational, respective and explanatory meanings. An array of subtypes
occur within some of the types, depending on what semantic relation between
the clauses is assigned by the concretisers. Finally, it is woth noting that this
paper has more consistently solved the problem of exclusive and conclusive
clauses as well. It is not well founded to place them among compound sentences
because those sentences have their own conjunctions, whereas these are
without conjunctions; it is also not well founded to classify them within some
types of compound sentences because some of their classes stand out on account
of characteristical conjunctions. Conclusive and exclusive clauses, as the paper demonstrates, are two types of asyndetic sentences with concretisers, the
kind better represented in Serbian and which, in their entirety, are a model of
asyndetic sentences.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Асиндетске реченице с конкретизатором
T1  - Asyndetic sentences with a concretiser
SP  - 91
EP  - 120
VL  - 71
IS  - 3-4
DO  - 10.2298/JFI1504091T
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2015",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5009",
abstract = "У раду се разматра један тип асиндетских реченица у савременом
српском језику. Ради се о таквим реченицама које имају ријеч или конструкцију која врши улогу конкретизатора значењског односа међу клаузама асиндетских реченица. Рад је показао да такве реченице заузимају значајан проценат у оквиру асиндетских реченица, те да се јавља велики број конкретизатора у улози верификатора различитих значења која се успостављају међу клаузама. Конкретизатори, слично везницима у синдетским реченицама, служе да вишезначност асиндетских реченица, која је својствена асиндетским реченицама, сведу на једнозначност тако што ће задати једнозначан однос међу клаузама доводећи у први план једно од могућих значења, а потискујући друга., The paper discusses asyndetic sentences, compound sentences without a
conjunction between the clauses. Slavic scholars pay considerable attention to
these sentences. They predominantly consider asyndetic sentences to be a model
of compound sentences, apart from the model of compound conjunctional
sentences, and plead that they should be described separately. Asyndetic sentences
in contemporary Serbian have not been studied sufficiently. There are
few specific papers dedicated to asyndetic sentences, and one can say that there
are virtually no papers giving them an in-depth treatment. Therefore, we are
so far left without a full insight into how widespread that compound sentence
model is in contemporary Serbian and in what variants it occurs, not to mention
our even lesser knowledge of its distribution in certain functional styles.
This paper describes one type of asyndetic sentences in the contemporary Standard
Serbian language. It includes such sentences that have a word or a phrase
functioning as the verifier of the semantic relation between the clauses of
asyndetic sentences. The paper demonstrates that such sentences take up a sizeable
portion of the asyndetic sentence corpus, and that a large number of
concretisers occur functioning as the verifiers of different meanings which are
established between the clauses. The concretisers, similarly to conjunctions in
syndetic sentences, serve the purpose of reducing the typical polysemy of
asyndetic sentences to monosemy by assigning a monosemic relation between
the clauses while foregrounding one of the possible meanings, and suppressing
the others.
The paper indicates that coordinate asyndetic sentences express a number
of different semantic relations between the clauses. Some of them are expressed
in complex sentences, some in compound sentences, and there are also those
that can be expressed in both types of conjunctional sentences. The paper
presents examples of sentences which have in their second clauses concretisers
with conclusive, exclusive, temporal, adversative, causal, concessive, manner,
spatial, gradational, respective and explanatory meanings. An array of subtypes
occur within some of the types, depending on what semantic relation between
the clauses is assigned by the concretisers. Finally, it is woth noting that this
paper has more consistently solved the problem of exclusive and conclusive
clauses as well. It is not well founded to place them among compound sentences
because those sentences have their own conjunctions, whereas these are
without conjunctions; it is also not well founded to classify them within some
types of compound sentences because some of their classes stand out on account
of characteristical conjunctions. Conclusive and exclusive clauses, as the paper demonstrates, are two types of asyndetic sentences with concretisers, the
kind better represented in Serbian and which, in their entirety, are a model of
asyndetic sentences.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Асиндетске реченице с конкретизатором, Asyndetic sentences with a concretiser",
pages = "91-120",
volume = "71",
number = "3-4",
doi = "10.2298/JFI1504091T"
}
Танасић, С. З. (2015). Asyndetic sentences with a concretiser.
Јужнословенски филолог
Београд : Српска академија наука и уметности., 71(3-4), 91-120.
https://doi.org/10.2298/JFI1504091T
Танасић СЗ. Asyndetic sentences with a concretiser. Јужнословенски филолог. 2015;71(3-4):91-120
Танасић Срето З., "Asyndetic sentences with a concretiser" Јужнословенски филолог, 71, no. 3-4 (2015):91-120,
https://doi.org/10.2298/JFI1504091T .

О дијалогу у прози Бранка Ћопића : глаголи у уводним конструкцијама

Танасић, Срето З.

(Београд : Филолошки факултет, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2015
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5053
AB  - У раду се твори о представљању туђег говора у прози Бранка Ћопића по моделу директног roвора. Посебно се разматрају глаголи у предикатском језгру уводних конструкција. Иако је основна служба ових уводних конструкција да идентификују говорника чији говор оне уводе, оне често имају и функцију карактеризације књижевних ликова, а најчешће се јављају глаголи који имају наглашену експресивну вриједност.
AB  - The paper analyses the representation of others' speech on the model of direct speech in the selected prose of Branko Ćopić. In his works The Marshmallow Colour Garden and Head in the Gorge, Feet on the Horse, Branko Ćopić often allows his characters to speak and thereby introduce themselves. The classical way of presenting others' speech also occurs by integrating it into the authorial introductory constructions. In these works those constructions do not only have the function of a model making the integration possible, but predominantly serve the author's characterization of his heroes and their discourse. That can be clearly seen in the choice of verbal lexis in the center of those constructions. Most frequently they include verba dicendi with a more complex semantics, which also tell us how the heroes speak, and consequently how they react to a situation at hand or to the discourse of the other participant in the dialogue. Those verbs belong in the field of expressive lexis. Visual perception verbs also occur in these constructions, indicating the types of heroes' gaze as they talk. That gaze also indicates their reaction, their relation to a person, to their discourse or to a situation. All these verbs, as well as verbs of some other classes not listed here, almost regularly serve Branko Ćopić's purpose of modelling humor, humorous characters and atmosphere in which his characters move and talk.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - О дијалогу у прози Бранка Ћопића : глаголи у уводним конструкцијама
T1  - On the Dialogue in Branko Ćopić's Prose :  Verbs in Introductory Constructions
SP  - 117
EP  - 126
VL  - 20
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2015",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5053",
abstract = "У раду се твори о представљању туђег говора у прози Бранка Ћопића по моделу директног roвора. Посебно се разматрају глаголи у предикатском језгру уводних конструкција. Иако је основна служба ових уводних конструкција да идентификују говорника чији говор оне уводе, оне често имају и функцију карактеризације књижевних ликова, а најчешће се јављају глаголи који имају наглашену експресивну вриједност., The paper analyses the representation of others' speech on the model of direct speech in the selected prose of Branko Ćopić. In his works The Marshmallow Colour Garden and Head in the Gorge, Feet on the Horse, Branko Ćopić often allows his characters to speak and thereby introduce themselves. The classical way of presenting others' speech also occurs by integrating it into the authorial introductory constructions. In these works those constructions do not only have the function of a model making the integration possible, but predominantly serve the author's characterization of his heroes and their discourse. That can be clearly seen in the choice of verbal lexis in the center of those constructions. Most frequently they include verba dicendi with a more complex semantics, which also tell us how the heroes speak, and consequently how they react to a situation at hand or to the discourse of the other participant in the dialogue. Those verbs belong in the field of expressive lexis. Visual perception verbs also occur in these constructions, indicating the types of heroes' gaze as they talk. That gaze also indicates their reaction, their relation to a person, to their discourse or to a situation. All these verbs, as well as verbs of some other classes not listed here, almost regularly serve Branko Ćopić's purpose of modelling humor, humorous characters and atmosphere in which his characters move and talk.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "О дијалогу у прози Бранка Ћопића : глаголи у уводним конструкцијама, On the Dialogue in Branko Ćopić's Prose :  Verbs in Introductory Constructions",
pages = "117-126",
volume = "20"
}
Танасић, С. З. (2015). On the Dialogue in Branko Ćopić's Prose :  Verbs in Introductory Constructions.
Српски језик
Београд : Филолошки факултет., 20, 117-126.
Танасић СЗ. On the Dialogue in Branko Ćopić's Prose :  Verbs in Introductory Constructions. Српски језик. 2015;20:117-126
Танасић Срето З., "On the Dialogue in Branko Ćopić's Prose :  Verbs in Introductory Constructions" Српски језик, 20 (2015):117-126

Из синтаксичке проблематике српских говора у Босни и Херцеговини

Танасић, Срето З.

(Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, 2015)

TY  - CHAP
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2015
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4977
AB  - У раду се говори о неким падежним конструкцијама у источнобосанским говорима и у говору Вучијака које не припадају стандардном језику. Једна конструкција веома раширена у српским говорима источне Босне (област
источнобосанских Ера, Бирча, Нишићке висоравни) није позната говору Вучијака, а по свему судећи – ни другим говорима изван поменуте зоне. Друге
разматране конструкције забиљежене су у и области Вучијака. Рад представља
прилог освјетљавању дијалекатске слике српских народних говора и на синтаксичком плану, а и разматрању питања дијалекатске интерференције.
AB  - Работа вносит вклад в освещение диалектного образа сербских народных говоров
как в синтаксическом плане, так и в рассмотрение вопроса диалектной интерференции.
В работе речь идет о некоторых падежных конструкциях в восточно-боснийских говорах,
а также в говоре области Вучияк, которые не принадлежат стандартному языку. Особое
внимание уделено посессивной предложно-падежной конструкции у + генитив лично-
го местоимения, которая часто наблюдается в восточно-боснийских говорах, напр. : Ђе у
мене оца кућа била [мога оца], Женијо се Рајо, брат у тебе [твој брат]. Данная конструк-
ция часто встречается в сербских говорах Восточной Боснии (во областях восточно-бос-
нийские Эры, Бирач, Нишичское плато), в говоре Вучияка данной конструкции не имеется, а по современным сведениям она отсутствует и в других говорах вне приведенной
зоны, встречается еще в говорах Романии и Рађевини (западная Сербия). Автор считает,
что она вошла в сербские говоры из говора старожилов Восточной Боснии. Другие две
рассматриваемые конструкции зафиксированы в говоре Вучияка. Второй конструкцией,
о которой речь идет, является генитив существительного в конструкции која/нека + генитив, как показано в примере Која снáјā ће ми помоћи да затворим теоце? ̶ конструк-
ция известна в восточно-боснийских говорах и в сербском говоре Вучияка. Информация
о ней в диалектологических работах отсутствует, поэтому не анализируется ее частотность. В работе рассматривается употребление генитива вместо аккузатива при глаголах
видети, гледати, слушати, желети, молити, жалити, чекати, пазити, знати, питати,
характерных для восточно-боснийских говоров и говора Вучияка. Конструкция не употребляется только в приведенном пространстве, ее употребление наблюдается и в говоре
Боснийской краины (Змияне, но и в шумадийско-сремских говорах). В конце анализируется конструкция с + генитив при некоторых глаголах, как в примере: Шта би с оне ђеце,
которая кроме в говоре Восточной Боснии не зафиксирована в других говорах. Сербской
диалектологии предстоит описание синтаксиса народных говоров, которое, разумеется,
принесет много интересных данных для анализа. Данные исследования являются важными и с точки зрения диалектной интерференции, а также с точки зрения культурологии.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
T2  - Путевима српских идиома
T1  - Из синтаксичке проблематике српских говора у Босни и Херцеговини
T1  - К вопросу о синтаксисе сербских говоров в Боснии и Герцеговине
SP  - 53
EP  - 62
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2015",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4977",
abstract = "У раду се говори о неким падежним конструкцијама у источнобосанским говорима и у говору Вучијака које не припадају стандардном језику. Једна конструкција веома раширена у српским говорима источне Босне (област
источнобосанских Ера, Бирча, Нишићке висоравни) није позната говору Вучијака, а по свему судећи – ни другим говорима изван поменуте зоне. Друге
разматране конструкције забиљежене су у и области Вучијака. Рад представља
прилог освјетљавању дијалекатске слике српских народних говора и на синтаксичком плану, а и разматрању питања дијалекатске интерференције., Работа вносит вклад в освещение диалектного образа сербских народных говоров
как в синтаксическом плане, так и в рассмотрение вопроса диалектной интерференции.
В работе речь идет о некоторых падежных конструкциях в восточно-боснийских говорах,
а также в говоре области Вучияк, которые не принадлежат стандартному языку. Особое
внимание уделено посессивной предложно-падежной конструкции у + генитив лично-
го местоимения, которая часто наблюдается в восточно-боснийских говорах, напр. : Ђе у
мене оца кућа била [мога оца], Женијо се Рајо, брат у тебе [твој брат]. Данная конструк-
ция часто встречается в сербских говорах Восточной Боснии (во областях восточно-бос-
нийские Эры, Бирач, Нишичское плато), в говоре Вучияка данной конструкции не имеется, а по современным сведениям она отсутствует и в других говорах вне приведенной
зоны, встречается еще в говорах Романии и Рађевини (западная Сербия). Автор считает,
что она вошла в сербские говоры из говора старожилов Восточной Боснии. Другие две
рассматриваемые конструкции зафиксированы в говоре Вучияка. Второй конструкцией,
о которой речь идет, является генитив существительного в конструкции која/нека + генитив, как показано в примере Која снáјā ће ми помоћи да затворим теоце? ̶ конструк-
ция известна в восточно-боснийских говорах и в сербском говоре Вучияка. Информация
о ней в диалектологических работах отсутствует, поэтому не анализируется ее частотность. В работе рассматривается употребление генитива вместо аккузатива при глаголах
видети, гледати, слушати, желети, молити, жалити, чекати, пазити, знати, питати,
характерных для восточно-боснийских говоров и говора Вучияка. Конструкция не употребляется только в приведенном пространстве, ее употребление наблюдается и в говоре
Боснийской краины (Змияне, но и в шумадийско-сремских говорах). В конце анализируется конструкция с + генитив при некоторых глаголах, как в примере: Шта би с оне ђеце,
которая кроме в говоре Восточной Боснии не зафиксирована в других говорах. Сербской
диалектологии предстоит описание синтаксиса народных говоров, которое, разумеется,
принесет много интересных данных для анализа. Данные исследования являются важными и с точки зрения диалектной интерференции, а также с точки зрения культурологии.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Путевима српских идиома",
title = "Из синтаксичке проблематике српских говора у Босни и Херцеговини, К вопросу о синтаксисе сербских говоров в Боснии и Герцеговине",
pages = "53-62"
}
Танасић, С. З. (2015). К вопросу о синтаксисе сербских говоров в Боснии и Герцеговине.
Путевима српских идиома
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 53-62.
Танасић СЗ. К вопросу о синтаксисе сербских говоров в Боснии и Герцеговине. Путевима српских идиома. 2015;:53-62
Танасић Срето З., "К вопросу о синтаксисе сербских говоров в Боснии и Герцеговине" Путевима српских идиома (2015):53-62

Нагомилавање падежних конструкција с временским значењем

Танасић, Срето З.

(Београд : Филолошки факултет, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2015
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4683
AB  - У раду се говори о једном случају употребе падежних конструкција у функцији прилошке одредбе времена о коме се у нашој стручној литератури није говорило. Ради се појави да се уз један глагол / предикат у реченици јавља више од једне падежне конструкције с том функцијом. Ово нагомилавање падежних конструкција ће се анализи- рати на корпусу језика савремене српске књижевности. Испитаће се специфичности те употребе, односно начин комбиновања тих конструкција у овој позицији.
AB  - В работе рассматриваются случаи употребления падежных конструкций в
функции временных обстоятельств, о которых в сербской лингвистической литературе написано немного. Речь идет об обособленных уточняющих обстоятельствах времени, выраженных падежными конструкциями, которые соотносятся с
одним сказуемым. Данные конструкции могут быть предложными и безпредложными. Такое накопление падежных конструкций характерно для языка современной сербской художественной литературы, хотя не все писатели одинаково используют данный стилистический прием. В частности, он типичен для творчества
Бранка Чопича и Милоша Црнянского. Бранко Чопич зачастую «украшает» такие
обстоятельства определениями, в то время как Црнянски в качестве именной части
в них использует имена святых, указывающие на определенный день года по церковному календарю. Аккумулирование в одном предложении однородных членов
вместе с обособленными членами часто используется в разных стилистических
целях и свидительствует об оригинальности авторского стиля. Так обстоит дело и
с рассматриваемыми падежными конструкциями.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - У простору лингвистичке славистике : Зборник научних радова
T1  - Нагомилавање падежних конструкција с временским значењем
T1  - Накопление уточняющих конструкций с темпоральной функцией
SP  - 695
EP  - 703
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2015",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4683",
abstract = "У раду се говори о једном случају употребе падежних конструкција у функцији прилошке одредбе времена о коме се у нашој стручној литератури није говорило. Ради се појави да се уз један глагол / предикат у реченици јавља више од једне падежне конструкције с том функцијом. Ово нагомилавање падежних конструкција ће се анализи- рати на корпусу језика савремене српске књижевности. Испитаће се специфичности те употребе, односно начин комбиновања тих конструкција у овој позицији., В работе рассматриваются случаи употребления падежных конструкций в
функции временных обстоятельств, о которых в сербской лингвистической литературе написано немного. Речь идет об обособленных уточняющих обстоятельствах времени, выраженных падежными конструкциями, которые соотносятся с
одним сказуемым. Данные конструкции могут быть предложными и безпредложными. Такое накопление падежных конструкций характерно для языка современной сербской художественной литературы, хотя не все писатели одинаково используют данный стилистический прием. В частности, он типичен для творчества
Бранка Чопича и Милоша Црнянского. Бранко Чопич зачастую «украшает» такие
обстоятельства определениями, в то время как Црнянски в качестве именной части
в них использует имена святых, указывающие на определенный день года по церковному календарю. Аккумулирование в одном предложении однородных членов
вместе с обособленными членами часто используется в разных стилистических
целях и свидительствует об оригинальности авторского стиля. Так обстоит дело и
с рассматриваемыми падежными конструкциями.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "У простору лингвистичке славистике : Зборник научних радова",
title = "Нагомилавање падежних конструкција с временским значењем, Накопление уточняющих конструкций с темпоральной функцией",
pages = "695-703"
}
Танасић, С. З. (2015). Накопление уточняющих конструкций с темпоральной функцией.
У простору лингвистичке славистике : Зборник научних радова
Београд : Филолошки факултет., 695-703.
Танасић СЗ. Накопление уточняющих конструкций с темпоральной функцией. У простору лингвистичке славистике : Зборник научних радова. 2015;:695-703
Танасић Срето З., "Накопление уточняющих конструкций с темпоральной функцией" У простору лингвистичке славистике : Зборник научних радова (2015):695-703

Шта нам значи ћирилица и шта нам се дешава

Танасић, Срето З.

(Деспотовац : Народна библиотека "Ресавска школа", 2015)

TY  - CHAP
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2015
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4972
AB  - У раду се говори о месту ћирилице у српској култури и о њеном
статусу данас у Србији и другим српским земљама. Истиче се да је
ћирилица један од кључних елемената српског националног идентитета,
да је у основи српске културе. То се мора сматрати и разлогом што се
већ најмање један век ради на растављању Срба и ћирилице. Указује се
на то да грешке које смо чинили кроз историју у име зближавања с оним
који су преузели српски књижевни језик Вуковог типа данас не смемо
понављати, да морамо зауставити истискивање националног писма из
употребе, јер своје писмо не потискује ниједан други европски народ.
AB  - В работе рассматриваются положение кириллицы в сербской
культуре и ее статус в настоящее время в Сербии и в других странах. В данной работе подчеркнуто, что кириллица является одним из
ключевых элементов сербской национальной идентичности, что она
находится в основе сербской культуры. Мы должны считать, что по
этой причине разлучают сербов с кириллицей как минимум в течение
одного столетия. В работе указано, что ошибки, которые мы сделали
в течение истории во имя сближения с теми, которые взяли сербский
литературный язык, в форме которую создал Вук, мы не должны снова
повторить, мы должны остановить вытеснение национального письма
, потому что ни один европеский народ не вытесянет свое письмо. В
каждом организованном обществе, языковая политика входит в ключевые элементы общей национальной политики; так должно быть и
в нашем государстве – забота о сербском языке и кириллице должна
быть составной частью общей национальной политики. В настоящее
время такая забота представляет собой особую ответственность государства, потому что сербский народ и его язык разделены границей.
Мы должны сохранить единое языковое и духовное пространство. Это
является условием сохранения национальной идентичности и кириллица находится в сердце национальной идентичности, потому что она
стала символичным сопровождающим знаком национальной судьбы.
PB  - Деспотовац : Народна библиотека "Ресавска школа"
T2  - Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности : VI Научни скуп
T1  - Шта нам значи ћирилица и шта нам се дешава
T1  - Сколько нам важна кириллица и что происходит
SP  - 323
EP  - 332
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2015",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4972",
abstract = "У раду се говори о месту ћирилице у српској култури и о њеном
статусу данас у Србији и другим српским земљама. Истиче се да је
ћирилица један од кључних елемената српског националног идентитета,
да је у основи српске културе. То се мора сматрати и разлогом што се
већ најмање један век ради на растављању Срба и ћирилице. Указује се
на то да грешке које смо чинили кроз историју у име зближавања с оним
који су преузели српски књижевни језик Вуковог типа данас не смемо
понављати, да морамо зауставити истискивање националног писма из
употребе, јер своје писмо не потискује ниједан други европски народ., В работе рассматриваются положение кириллицы в сербской
культуре и ее статус в настоящее время в Сербии и в других странах. В данной работе подчеркнуто, что кириллица является одним из
ключевых элементов сербской национальной идентичности, что она
находится в основе сербской культуры. Мы должны считать, что по
этой причине разлучают сербов с кириллицей как минимум в течение
одного столетия. В работе указано, что ошибки, которые мы сделали
в течение истории во имя сближения с теми, которые взяли сербский
литературный язык, в форме которую создал Вук, мы не должны снова
повторить, мы должны остановить вытеснение национального письма
, потому что ни один европеский народ не вытесянет свое письмо. В
каждом организованном обществе, языковая политика входит в ключевые элементы общей национальной политики; так должно быть и
в нашем государстве – забота о сербском языке и кириллице должна
быть составной частью общей национальной политики. В настоящее
время такая забота представляет собой особую ответственность государства, потому что сербский народ и его язык разделены границей.
Мы должны сохранить единое языковое и духовное пространство. Это
является условием сохранения национальной идентичности и кириллица находится в сердце национальной идентичности, потому что она
стала символичным сопровождающим знаком национальной судьбы.",
publisher = "Деспотовац : Народна библиотека "Ресавска школа"",
journal = "Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности : VI Научни скуп",
title = "Шта нам значи ћирилица и шта нам се дешава, Сколько нам важна кириллица и что происходит",
pages = "323-332"
}
Танасић, С. З. (2015). Сколько нам важна кириллица и что происходит.
Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности : VI Научни скуп
Деспотовац : Народна библиотека "Ресавска школа"., 323-332.
Танасић СЗ. Сколько нам важна кириллица и что происходит. Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности : VI Научни скуп. 2015;:323-332
Танасић Срето З., "Сколько нам важна кириллица и что происходит" Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности : VI Научни скуп (2015):323-332

О временским реченицама са потенцијалом у предикату

Танасић, Срето З.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2014
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5015
AB  - У раду се говори о реченицама са обликом потенцијала и временским везницима међу клаузама зависносложене реченице. Указује се на неке типове временских реченица с потенцијалом о којима у нашој литератури није било ријечи. Нису у питању, дакле, условне реченице с везником кад и потенцијалом у предикатима протазе и аподазе, нити временске реченице за исказивање нереференцијалне прошлости. У питању су временске реченице које имају у једној или у обје клаузе облик модално употријебљеног потенцијала, а између клауза је неки од примарно временских везника. Посебно су међу њима занимљиве временске реченице с модално употријебљеним потенцијалом у обје клаузе.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - О временским реченицама са потенцијалом у предикату
SP  - 137
EP  - 150
VL  - 70
DO  - 10.2298/JFI1470137T
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2014",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5015",
abstract = "У раду се говори о реченицама са обликом потенцијала и временским везницима међу клаузама зависносложене реченице. Указује се на неке типове временских реченица с потенцијалом о којима у нашој литератури није било ријечи. Нису у питању, дакле, условне реченице с везником кад и потенцијалом у предикатима протазе и аподазе, нити временске реченице за исказивање нереференцијалне прошлости. У питању су временске реченице које имају у једној или у обје клаузе облик модално употријебљеног потенцијала, а између клауза је неки од примарно временских везника. Посебно су међу њима занимљиве временске реченице с модално употријебљеним потенцијалом у обје клаузе.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "О временским реченицама са потенцијалом у предикату",
pages = "137-150",
volume = "70",
doi = "10.2298/JFI1470137T"
}
Танасић, С. З. (2014). О временским реченицама са потенцијалом у предикату.
Јужнословенски филолог
Београд : Српска академија наука и уметности., 70, 137-150.
https://doi.org/10.2298/JFI1470137T
Танасић СЗ. О временским реченицама са потенцијалом у предикату. Јужнословенски филолог. 2014;70:137-150
Танасић Срето З., "О временским реченицама са потенцијалом у предикату" Јужнословенски филолог, 70 (2014):137-150,
https://doi.org/10.2298/JFI1470137T .

Вукова ријеч нас окупља - Вуково дјело нас обавезује

Танасић, Срето З.

(Подгорица : Издавачки центар Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2014
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5051
AB  - У раду се, поводом сто педесете годишњице од смрти Вука Ст. Караџића, говори о значају његова дјела у стварању модерног српског књижевног језика и о актуелним проблемима положаја и идентитета српског језика на српском језичком простору. Истиче се потреба дјеловања на очувању јединственог српског језичког простора.
PB  - Подгорица : Издавачки центар Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори
T2  - Октоих
T1  - Вукова ријеч нас окупља - Вуково дјело нас обавезује
SP  - 177
EP  - 183
VL  - 5
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2014",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5051",
abstract = "У раду се, поводом сто педесете годишњице од смрти Вука Ст. Караџића, говори о значају његова дјела у стварању модерног српског књижевног језика и о актуелним проблемима положаја и идентитета српског језика на српском језичком простору. Истиче се потреба дјеловања на очувању јединственог српског језичког простора.",
publisher = "Подгорица : Издавачки центар Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори",
journal = "Октоих",
title = "Вукова ријеч нас окупља - Вуково дјело нас обавезује",
pages = "177-183",
volume = "5"
}
Танасић, С. З. (2014). Вукова ријеч нас окупља - Вуково дјело нас обавезује.
Октоих
Подгорица : Издавачки центар Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори., 5, 177-183.
Танасић СЗ. Вукова ријеч нас окупља - Вуково дјело нас обавезује. Октоих. 2014;5:177-183
Танасић Срето З., "Вукова ријеч нас окупља - Вуково дјело нас обавезује" Октоих, 5 (2014):177-183

О исказивању момената изненадности у прози за дјецу Бранка Ћопића

Танасић, Срето З.

(Јагодина : Факултет педагошких наука Универзитета у Крагујевцу, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2014
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4985
AB  - Бранко Ћопић спада у српске писце који су већ постали класици. Неподељене су оцене да је он један од најбољих мајстора језика. У раду се говори о једном детаљу из језичке проблематике – о исказивању момента изненадности у прози за дјецу Бранка Ћопића. Тај језички феномен се показује интересантан и у испитивању начина стварања
хумора, какав се сусреће у Ћопићевој прози за дјецу.
AB  - Бранко Чопич щитается одним из самых популярных сербских детских пи-
сателей XX века. Его детские сочинения характеризуются ярким, сочным язйыком и добродушным, здоровым юмором. Юуморических эффректов автор добивается различными
способами. В настоыящей работе речь идет о том, как автором используются предложения,
содержащия момент внезапности, служащий для осуществления юмористических эффектов,
которыми он изобличует прозаические произведения, предназначченные для детей.
PB  - Јагодина : Факултет педагошких наука Универзитета у Крагујевцу
T2  - Књижевност за децу у науци и настави
T1  - О исказивању момената изненадности у прози за дјецу Бранка Ћопића
SP  - 61
EP  - 69
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2014",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4985",
abstract = "Бранко Ћопић спада у српске писце који су већ постали класици. Неподељене су оцене да је он један од најбољих мајстора језика. У раду се говори о једном детаљу из језичке проблематике – о исказивању момента изненадности у прози за дјецу Бранка Ћопића. Тај језички феномен се показује интересантан и у испитивању начина стварања
хумора, какав се сусреће у Ћопићевој прози за дјецу., Бранко Чопич щитается одним из самых популярных сербских детских пи-
сателей XX века. Его детские сочинения характеризуются ярким, сочным язйыком и добродушным, здоровым юмором. Юуморических эффректов автор добивается различными
способами. В настоыящей работе речь идет о том, как автором используются предложения,
содержащия момент внезапности, служащий для осуществления юмористических эффектов,
которыми он изобличует прозаические произведения, предназначченные для детей.",
publisher = "Јагодина : Факултет педагошких наука Универзитета у Крагујевцу",
journal = "Књижевност за децу у науци и настави",
title = "О исказивању момената изненадности у прози за дјецу Бранка Ћопића",
pages = "61-69"
}
Танасић, С. З. (2014). О исказивању момената изненадности у прози за дјецу Бранка Ћопића.
Књижевност за децу у науци и настави
Јагодина : Факултет педагошких наука Универзитета у Крагујевцу., 61-69.
Танасић СЗ. О исказивању момената изненадности у прози за дјецу Бранка Ћопића. Књижевност за децу у науци и настави. 2014;:61-69
Танасић Срето З., "О исказивању момената изненадности у прози за дјецу Бранка Ћопића" Књижевност за децу у науци и настави (2014):61-69

Значај научних институција за статус српског језика

Танасић, Срето З.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2014)

TY  - CHAP
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2014
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5005
AB  - У раду се полази од неоспорне чињенице да у свакој организованој држави, са дефинисаном и утврђеном националном политиком, у
домену бриге о националном и културном идентитету питању језика
припада место од највећег значаја. Сходно томе, научне институције
које се баве изучавањем националног језика морају имати статус који
ће омогућавати да испуњавају своју мисију. Колико је данас код нас
развијена свијест о значају научних институција за статус српског језика показаће се и указивањем на проблеме с којим се оне сусрећу у
раду и указивањем на проблеме из домена језичке политике у Србији.
О томе се највише говори на примјеру рада и положаја Института за
српски језик САНУ, научне институције чији је основни задатак – проучавање српског језика. Уз истицање слабости и помањкања друштвене
бриге за научне институције из ове области износе се и неки предлози који би допринијели побољшавању државне стратегије у језичкој
политици.
AB  - Автор в настоящей работе исходит из неоспоримого факта, что в каждом хорошо организованном государстве, с четко сформулированной и конкретизированной национальной политикой, в области заботы о национальной культурной идентичности вопросам языка уделяется самое значительное место. Без сомения можно утверждать, что нет успешной национальной политики, если в нее не встроена языковая политика, т. к. только таким образом можно успешно проводить разумную политику в области национальной целостности, защиты культурного наследия и культурной самобытности. Согласно этому, научные учреждения, занимающиеся изучением национального языка, должны обладать статусом, обеспечивающим им необходимые условия для реализации задач, предусмотренных этой важной миссией. Специалисты по сербскому языку согла сны в том, что ста тус серб ско го язы ка в на сто я щ ее вре мя в Сер бии не отве - чает во многом его значению и роли в деле сохранения национальной культуры и национального самосознания. Необходимо в государственной стратегии обеспечить статус сербского языка и научных учреждений, сообразный и значению сербского языка и научных учреждений; только таким образом они будут в состоянии выполнять задачи, предусмотренные миссией.
В работе так же ука за ния на проблемы из сфери языковой политики в Сербии. Подчеркивая недостатки общественной заботы, касающиеся данной области, нередко выдвигались предложения, которые могли бы содействовать улучшению государственной стратегии в сфере языковой политики.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Зборник Института за српски језик САНУ. 2, Српски језик и актуелна питања језичке политике
T1  - Значај научних институција за статус српског језика
SP  - 47
EP  - 60
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2014",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5005",
abstract = "У раду се полази од неоспорне чињенице да у свакој организованој држави, са дефинисаном и утврђеном националном политиком, у
домену бриге о националном и културном идентитету питању језика
припада место од највећег значаја. Сходно томе, научне институције
које се баве изучавањем националног језика морају имати статус који
ће омогућавати да испуњавају своју мисију. Колико је данас код нас
развијена свијест о значају научних институција за статус српског језика показаће се и указивањем на проблеме с којим се оне сусрећу у
раду и указивањем на проблеме из домена језичке политике у Србији.
О томе се највише говори на примјеру рада и положаја Института за
српски језик САНУ, научне институције чији је основни задатак – проучавање српског језика. Уз истицање слабости и помањкања друштвене
бриге за научне институције из ове области износе се и неки предлози који би допринијели побољшавању државне стратегије у језичкој
политици., Автор в настоящей работе исходит из неоспоримого факта, что в каждом хорошо организованном государстве, с четко сформулированной и конкретизированной национальной политикой, в области заботы о национальной культурной идентичности вопросам языка уделяется самое значительное место. Без сомения можно утверждать, что нет успешной национальной политики, если в нее не встроена языковая политика, т. к. только таким образом можно успешно проводить разумную политику в области национальной целостности, защиты культурного наследия и культурной самобытности. Согласно этому, научные учреждения, занимающиеся изучением национального языка, должны обладать статусом, обеспечивающим им необходимые условия для реализации задач, предусмотренных этой важной миссией. Специалисты по сербскому языку согла сны в том, что ста тус серб ско го язы ка в на сто я щ ее вре мя в Сер бии не отве - чает во многом его значению и роли в деле сохранения национальной культуры и национального самосознания. Необходимо в государственной стратегии обеспечить статус сербского языка и научных учреждений, сообразный и значению сербского языка и научных учреждений; только таким образом они будут в состоянии выполнять задачи, предусмотренные миссией.
В работе так же ука за ния на проблемы из сфери языковой политики в Сербии. Подчеркивая недостатки общественной заботы, касающиеся данной области, нередко выдвигались предложения, которые могли бы содействовать улучшению государственной стратегии в сфере языковой политики.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Зборник Института за српски језик САНУ. 2, Српски језик и актуелна питања језичке политике",
title = "Значај научних институција за статус српског језика",
pages = "47-60"
}
Танасић, С. З. (2014). Значај научних институција за статус српског језика.
Зборник Института за српски језик САНУ. 2, Српски језик и актуелна питања језичке политике
Београд : Институт за српски језик САНУ., 47-60.
Танасић СЗ. Значај научних институција за статус српског језика. Зборник Института за српски језик САНУ. 2, Српски језик и актуелна питања језичке политике. 2014;:47-60
Танасић Срето З., "Значај научних институција за статус српског језика" Зборник Института за српски језик САНУ. 2, Српски језик и актуелна питања језичке политике (2014):47-60

Синтакса пасива у савременом српском језику

Танасић, Срето З.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2014)

TY  - BOOK
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2014
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/1296
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Београдска књига
T1  - Синтакса пасива у савременом српском језику
ER  - 
@book{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2014",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/1296",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Београдска књига",
title = "Синтакса пасива у савременом српском језику"
}
Танасић, С. З. (2014). Синтакса пасива у савременом српском језику.

Београд : Београдска књига..
Танасић СЗ. Синтакса пасива у савременом српском језику. 2014;
Танасић Срето З., "Синтакса пасива у савременом српском језику" (2014)

Падежи за обиљежавање времена у говору источнобосанских Ера

Танасић, Срето З.

(Ниш : Универзитет у Нишу, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9533
AB  - У раду се описује систем падежа за временске детерминацију глаголске
радње у говору источнохерцеговачких Ера. Циљ рада је да се види колико
се у овоме говору, који припада источнохерцеговачком дијалекту, употребљавају падежне конструкције у тој функцији, на који начин се радње временски
одређују падежима и да се утврди колико је развијен репертоар падежних
конструкција у овој служби. Такође, рад треба да покаже има ли у томе говору
каквих специфичности у вези с овом службом падежа.
AB  - В настоящей работе описывается систем падежей служащих для временной
детерминации глагольного действия в речи восточнобоснийского этникума
Эры. Этот говор входит в состав восточногерцеговинского диалекта.
Цель настоящей работы установить, в какой степени в данном говоре употребляются падежные конструкции в такой функции, каким образом
действия во временной функции определяются падежами и в какой степени
развит репертуар таких падежных конструкций. Целью настоящей работы
было также стремление показать, ест ли в этой проблерматике какие-нибудь
специфичности, связаные с данными падежами. Проанализирован богатый
материал, собранный академиком Слободаном Реметичем, опубликованный в
журнале „Сербский диалектологический сборник“ (2012). Анализ показал, что
в данном говоре использован репертуар падежных конструкций, имеющийся
и в других восточногерцеговинских говорах, а также в современном сербском
стандартном языке. Используется свободный творительный падеж, падежи
с обязательным детерминатором и падежи с предлогами. Глагол в данном
говоре во временном отношении детерминируется при наличии немного
уменьшенного списка предложно-падежных конструкций, имеющихся
в восточногерцеговинском диалекте. Данные конструкции чаще всего
используются для прямой временной локализации глагольного действия.
В такой функции встречаются и родительный и винительный падежи с
обязательным детерминатором. Встречаются также редкие специфичности,
такие как существительное рат, где, наряду с данной формой, встречается
также форма рато. Кроме того, замечается, что в падежных конструкциях
часто встречаются существительные обозначающие сербские православные
праздники – они в сербском народу служат для ориентации во времени.
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу
T2  - Годишњак за српски језик и књижевност
T1  - Падежи за обиљежавање времена у говору источнобосанских Ера
T1  - Падежи для обозначения времени в речи источнобоснийских Эр
SP  - 529
EP  - 542
VL  - 26
IS  - 13
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2013",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9533",
abstract = "У раду се описује систем падежа за временске детерминацију глаголске
радње у говору источнохерцеговачких Ера. Циљ рада је да се види колико
се у овоме говору, који припада источнохерцеговачком дијалекту, употребљавају падежне конструкције у тој функцији, на који начин се радње временски
одређују падежима и да се утврди колико је развијен репертоар падежних
конструкција у овој служби. Такође, рад треба да покаже има ли у томе говору
каквих специфичности у вези с овом службом падежа., В настоящей работе описывается систем падежей служащих для временной
детерминации глагольного действия в речи восточнобоснийского этникума
Эры. Этот говор входит в состав восточногерцеговинского диалекта.
Цель настоящей работы установить, в какой степени в данном говоре употребляются падежные конструкции в такой функции, каким образом
действия во временной функции определяются падежами и в какой степени
развит репертуар таких падежных конструкций. Целью настоящей работы
было также стремление показать, ест ли в этой проблерматике какие-нибудь
специфичности, связаные с данными падежами. Проанализирован богатый
материал, собранный академиком Слободаном Реметичем, опубликованный в
журнале „Сербский диалектологический сборник“ (2012). Анализ показал, что
в данном говоре использован репертуар падежных конструкций, имеющийся
и в других восточногерцеговинских говорах, а также в современном сербском
стандартном языке. Используется свободный творительный падеж, падежи
с обязательным детерминатором и падежи с предлогами. Глагол в данном
говоре во временном отношении детерминируется при наличии немного
уменьшенного списка предложно-падежных конструкций, имеющихся
в восточногерцеговинском диалекте. Данные конструкции чаще всего
используются для прямой временной локализации глагольного действия.
В такой функции встречаются и родительный и винительный падежи с
обязательным детерминатором. Встречаются также редкие специфичности,
такие как существительное рат, где, наряду с данной формой, встречается
также форма рато. Кроме того, замечается, что в падежных конструкциях
часто встречаются существительные обозначающие сербские православные
праздники – они в сербском народу служат для ориентации во времени.",
publisher = "Ниш : Универзитет у Нишу",
journal = "Годишњак за српски језик и књижевност",
title = "Падежи за обиљежавање времена у говору источнобосанских Ера, Падежи для обозначения времени в речи источнобоснийских Эр",
pages = "529-542",
volume = "26",
number = "13"
}
Танасић, С. З. (2013). Падежи для обозначения времени в речи источнобоснийских Эр.
Годишњак за српски језик и књижевност
Ниш : Универзитет у Нишу., 26(13), 529-542.
Танасић СЗ. Падежи для обозначения времени в речи источнобоснийских Эр. Годишњак за српски језик и књижевност. 2013;26(13):529-542
Танасић Срето З., "Падежи для обозначения времени в речи источнобоснийских Эр" Годишњак за српски језик и књижевност, 26, no. 13 (2013):529-542

Јужнословенски филолог у српској филологији

Танасић, Срето З.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2013
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7547
AB  - Јужнословенски филолог је ове године навршио сто година од покретања. У раду се говори о мјесту часописа Јужнословенски филолог
у развоју српске науке о језику. Овај часопис је у свом постојању дугом један вијек пратио судбину српског народа и његовог културног
развоја, прије свега на плану језичке науке. Он је био и гласило за јужнословенску филологију, али и за славистичку науку уопште. Његова заслуга је што се преко њега у свијету сазнавало о томе шта се у
српској науци о језику ради, исто тако био је за српску језичку науку
прозор у свијет славистике и опште лингвистике.
AB  - В настоящей работе речь идет о месте журнала Южнославенски филолог в развитии сербской науки о языке. Он был основан в
1913 году Любомиром Стояновичем и Александром Беличем.
Южнославенский филолог, благодаря своему столетнему существованию, в настоящее время является одним из старейших журналов в
мире славистики. Неизмерим его вклад в развитие сербской и южнославянской филологической науки, в формирование научных кадров
и в презентацию результатов сербской филологии. Данный журнал в
течение своего одновекового выхода следил за судьбой сербского народа и его культурного развития, в первую очередь на уровне науки
о языке. Он является также печатным органом южнославянской филологии, а также славистической науки вообще. Его заслуга также в
том, что благодаря ему в мире распространялись сведения о том, что
делается в сербской науке. Для сербской науки о языке он представлял окно в мир славистики и общей лингвистики.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Јужнословенски филолог у српској филологији
T1  - Южнославенский филолог в сербской филологии
SP  - 3
EP  - 15
VL  - 44
IS  - 3-4
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2013",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7547",
abstract = "Јужнословенски филолог је ове године навршио сто година од покретања. У раду се говори о мјесту часописа Јужнословенски филолог
у развоју српске науке о језику. Овај часопис је у свом постојању дугом један вијек пратио судбину српског народа и његовог културног
развоја, прије свега на плану језичке науке. Он је био и гласило за јужнословенску филологију, али и за славистичку науку уопште. Његова заслуга је што се преко њега у свијету сазнавало о томе шта се у
српској науци о језику ради, исто тако био је за српску језичку науку
прозор у свијет славистике и опште лингвистике., В настоящей работе речь идет о месте журнала Южнославенски филолог в развитии сербской науки о языке. Он был основан в
1913 году Любомиром Стояновичем и Александром Беличем.
Южнославенский филолог, благодаря своему столетнему существованию, в настоящее время является одним из старейших журналов в
мире славистики. Неизмерим его вклад в развитие сербской и южнославянской филологической науки, в формирование научных кадров
и в презентацию результатов сербской филологии. Данный журнал в
течение своего одновекового выхода следил за судьбой сербского народа и его культурного развития, в первую очередь на уровне науки
о языке. Он является также печатным органом южнославянской филологии, а также славистической науки вообще. Его заслуга также в
том, что благодаря ему в мире распространялись сведения о том, что
делается в сербской науке. Для сербской науки о языке он представлял окно в мир славистики и общей лингвистики.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Јужнословенски филолог у српској филологији, Южнославенский филолог в сербской филологии",
pages = "3-15",
volume = "44",
number = "3-4"
}
Танасић, С. З. (2013). Южнославенский филолог в сербской филологии.
Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 44(3-4), 3-15.
Танасић СЗ. Южнославенский филолог в сербской филологии. Наш језик. 2013;44(3-4):3-15
Танасић Срето З., "Южнославенский филолог в сербской филологии" Наш језик, 44, no. 3-4 (2013):3-15