Оташевић, Ђорђе

Link to this page

Authority KeyName Variants
bffc6435-5d0b-42e7-a613-418b44018027
  • Оташевић, Ђорђе (12)
Projects

Author's Bibliography

Именица криза у савременом српском језику

Оташевић, Ђорђе

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Оташевић, Ђорђе
PY  - 2013
AB  - У раду се анализирају граматичке, лексичке и текстуалне карактеристике именице криза. Ова именица се одређује као „кључна реч актуелног тренутка“.
AB  - The noun crisis, not only in Serbian language, now days belongs to
the ‘key words of the current moment.’ The characteristics that one word
must have in order to be defined as a key word are the three aspects of the
word existence – textual, lexical and grammatical. The textual aspect is
manifested trough the frequency of word usage, especially in the newspaper
headlines, as the central spot of the mass communication texts. The
status of the key word raises the activation of the derivative potential – the
new derivates appear, the sphere of their usage and semantics expand.
The number of derivates today is pretty large: postkrizni, poslekrizni, pretkrizni, prekrizni, nakonkrizni, međukrizni, unutarkrizni, dokrizni, megakriza,
megakrizni, superkriza, velekriza, protivkrizni, krizologija etc. The
noun crisis, as the ’key word of the current moment’ is also characterized
by its abillity to produce a great number of texts. The word crisis itself has
become the subject of meny reflections. The combinatorial posibillities of
this noun have been significantly increesed during the last few decades.
The number of the phrases containing the noun crisis is huge, and meny of
them are very frequent.
The examples listed show unequivocally that the noun crisis is a
key word of the current moment. Considering the state of things in the
world and in our country as well, it is most likely that it will maintain that
status for a long period of time.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Именица криза у савременом српском језику
SP  - 13
EP  - 27
VL  - 44
IS  - 1-2
ER  - 
@article{
author = "Оташевић, Ђорђе",
year = "2013",
abstract = "У раду се анализирају граматичке, лексичке и текстуалне карактеристике именице криза. Ова именица се одређује као „кључна реч актуелног тренутка“., The noun crisis, not only in Serbian language, now days belongs to
the ‘key words of the current moment.’ The characteristics that one word
must have in order to be defined as a key word are the three aspects of the
word existence – textual, lexical and grammatical. The textual aspect is
manifested trough the frequency of word usage, especially in the newspaper
headlines, as the central spot of the mass communication texts. The
status of the key word raises the activation of the derivative potential – the
new derivates appear, the sphere of their usage and semantics expand.
The number of derivates today is pretty large: postkrizni, poslekrizni, pretkrizni, prekrizni, nakonkrizni, međukrizni, unutarkrizni, dokrizni, megakriza,
megakrizni, superkriza, velekriza, protivkrizni, krizologija etc. The
noun crisis, as the ’key word of the current moment’ is also characterized
by its abillity to produce a great number of texts. The word crisis itself has
become the subject of meny reflections. The combinatorial posibillities of
this noun have been significantly increesed during the last few decades.
The number of the phrases containing the noun crisis is huge, and meny of
them are very frequent.
The examples listed show unequivocally that the noun crisis is a
key word of the current moment. Considering the state of things in the
world and in our country as well, it is most likely that it will maintain that
status for a long period of time.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Именица криза у савременом српском језику",
pages = "13-27",
volume = "44",
number = "1-2"
}
Оташевић, Ђ. (2013). Именица криза у савременом српском језику.
Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 44(1-2), 13-27.
Оташевић Ђ. Именица криза у савременом српском језику. Наш језик. 2013;44(1-2):13-27.
Оташевић Ђорђе, "Именица криза у савременом српском језику" Наш језик, 44, no. 1-2 (2013):13-27

Придеви и прилози с префиксима ин- и и-

Оташевић, Ђорђе

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2009)

TY  - JOUR
AU  - Оташевић, Ђорђе
PY  - 2009
AB  - Синонимичные приставки ин- и и- происходят от латинской приставки in-.
В современном языке приставки ин- и и- появляются только в словах ино
странного присхождения, точнее, почти все слова с этой приставкой являются за
имствованными словами, которые из других языков взяты в «готовой форме». Поэ
тому можно считать эту приставку в сербском языке непродуктивной.
AB  - У раду се говори о пореклу, лексикографској регистрацији, творби, значе њу, продуктивности, фреквентности и акценту придева и прилога с префиксима ин- и и-.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Придеви и прилози с префиксима ин- и и-
T1  - Прилагательные и наречия с приставками ирн- и и-
SP  - 33
EP  - 41
VL  - 40
ER  - 
@article{
author = "Оташевић, Ђорђе",
year = "2009",
abstract = "Синонимичные приставки ин- и и- происходят от латинской приставки in-.
В современном языке приставки ин- и и- появляются только в словах ино
странного присхождения, точнее, почти все слова с этой приставкой являются за
имствованными словами, которые из других языков взяты в «готовой форме». Поэ
тому можно считать эту приставку в сербском языке непродуктивной., У раду се говори о пореклу, лексикографској регистрацији, творби, значе њу, продуктивности, фреквентности и акценту придева и прилога с префиксима ин- и и-.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Придеви и прилози с префиксима ин- и и-, Прилагательные и наречия с приставками ирн- и и-",
pages = "33-41",
volume = "40"
}
Оташевић, Ђ. (2009). Прилагательные и наречия с приставками ирн- и и-.
Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 40, 33-41.
Оташевић Ђ. Прилагательные и наречия с приставками ирн- и и-. Наш језик. 2009;40:33-41.
Оташевић Ђорђе, "Прилагательные и наречия с приставками ирн- и и-" Наш језик, 40 (2009):33-41

Придеви и прилози с префиксом без-

Оташевић, Ђорђе

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2004)

TY  - JOUR
AU  - Оташевић, Ђорђе
PY  - 2004
AB  - Приставка без- (алломорфы беза-, беш-, бес-, бе-) словянского происхождения.
В Словаре Матицы сербской находится около 340 прилагательных и наречий с этой приставкой, а в Словаре Сербской академии наук и исскуств около 650. У большинства имён прилагательных (около 370) суффикс -ан/-ни. Их
словообразовательная структура обычно: без + имя существительное в род.
пад. + -ан/-ни: (бездоман, бездрван). Иногда к прилагательным с суффиксом

-ан/-ни добавляется приставка без- (безимуйан, безизражадан). У около тридца
ти прилагательных нет суффикса. С суффиксом -ски — около двадцати прила
гательных, с суффиксом -ен — восемнадцать. Осталные суффиксы редки. У

большинства наречий окончание -о. Наречия с суффиксом -ски редки.
Прилагательные с приставкой без- означают что у кого-то или чего-то

нет того что означает главное слово. У прилагательных и наречии с приставУ раду се говори о пореклу овог префикса, заступљености придева и при-
лога с овим префиксом у постојећим речницима, значењима које ове речи има-
ју, продуктивности и фреквентности придева и прилога с овим префиксом у са-
временом стандардном српском језику, те месту овог префикса међу другим
префиксима с негативним значењем.
AB  - У раду се говори о пореклу овог префикса, заступљености придева и прилога с овим префиксом у постојећим речницима, значењима које ове речи имају, продуктивности и фреквентности придева и прилога с овим префиксом у савременом стандардном српском језику, те месту овог префикса међу другим
префиксима с негативним значењем.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Придеви и прилози с префиксом без-
T1  - Имя прилагательные и наречия с приставкой без-
SP  - 46
EP  - 53
VL  - 35
ER  - 
@article{
author = "Оташевић, Ђорђе",
year = "2004",
abstract = "Приставка без- (алломорфы беза-, беш-, бес-, бе-) словянского происхождения.
В Словаре Матицы сербской находится около 340 прилагательных и наречий с этой приставкой, а в Словаре Сербской академии наук и исскуств около 650. У большинства имён прилагательных (около 370) суффикс -ан/-ни. Их
словообразовательная структура обычно: без + имя существительное в род.
пад. + -ан/-ни: (бездоман, бездрван). Иногда к прилагательным с суффиксом

-ан/-ни добавляется приставка без- (безимуйан, безизражадан). У около тридца
ти прилагательных нет суффикса. С суффиксом -ски — около двадцати прила
гательных, с суффиксом -ен — восемнадцать. Осталные суффиксы редки. У

большинства наречий окончание -о. Наречия с суффиксом -ски редки.
Прилагательные с приставкой без- означают что у кого-то или чего-то

нет того что означает главное слово. У прилагательных и наречии с приставУ раду се говори о пореклу овог префикса, заступљености придева и при-
лога с овим префиксом у постојећим речницима, значењима које ове речи има-
ју, продуктивности и фреквентности придева и прилога с овим префиксом у са-
временом стандардном српском језику, те месту овог префикса међу другим
префиксима с негативним значењем., У раду се говори о пореклу овог префикса, заступљености придева и прилога с овим префиксом у постојећим речницима, значењима које ове речи имају, продуктивности и фреквентности придева и прилога с овим префиксом у савременом стандардном српском језику, те месту овог префикса међу другим
префиксима с негативним значењем.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Придеви и прилози с префиксом без-, Имя прилагательные и наречия с приставкой без-",
pages = "46-53",
volume = "35"
}
Оташевић, Ђ. (2004). Имя прилагательные и наречия с приставкой без-.
Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 35, 46-53.
Оташевић Ђ. Имя прилагательные и наречия с приставкой без-. Наш језик. 2004;35:46-53.
Оташевић Ђорђе, "Имя прилагательные и наречия с приставкой без-" Наш језик, 35 (2004):46-53

Неколико напомена о двострукој нееацији

Оташевић, Ђорђе

(Нови Сад : Матица Српска, 2000)

TY  - JOUR
AU  - Оташевић, Ђорђе
PY  - 2000
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Неколико напомена о двострукој нееацији
SP  - 395
VL  - 43
VL  - 400
ER  - 
@article{
author = "Оташевић, Ђорђе",
year = "2000",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Неколико напомена о двострукој нееацији",
pages = "395",
volume = "43, 400"
}
Оташевић, Ђ. (2000). Неколико напомена о двострукој нееацији.
Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица Српска., 400, 395.
Оташевић Ђ. Неколико напомена о двострукој нееацији. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2000;400:395.
Оташевић Ђорђе, "Неколико напомена о двострукој нееацији" Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 400 (2000):395

Нове и незабележене речи - грађа (II)

Оташевић, Ђорђе

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2000)

TY  - JOUR
AU  - Оташевић, Ђорђе
PY  - 2000
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Нове и незабележене речи - грађа (II)
SP  - 387
EP  - 401
VL  - 33
IS  - 3-4
ER  - 
@article{
author = "Оташевић, Ђорђе",
year = "2000",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Нове и незабележене речи - грађа (II)",
pages = "387-401",
volume = "33",
number = "3-4"
}
Оташевић, Ђ. (2000). Нове и незабележене речи - грађа (II).
Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 33(3-4), 387-401.
Оташевић Ђ. Нове и незабележене речи - грађа (II). Наш језик. 2000;33(3-4):387-401.
Оташевић Ђорђе, "Нове и незабележене речи - грађа (II)" Наш језик, 33, no. 3-4 (2000):387-401

Префикс не- са значењем искључивања

Оташевић, Ђорђе

(2000)

TY  - JOUR
AU  - Оташевић, Ђорђе
PY  - 2000
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Префикс не- са значењем искључивања
SP  - 751
EP  - 754
VL  - 56
IS  - 3-4
ER  - 
@article{
author = "Оташевић, Ђорђе",
year = "2000",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Префикс не- са значењем искључивања",
pages = "751-754",
volume = "56",
number = "3-4"
}
Оташевић, Ђ. (2000). Префикс не- са значењем искључивања.
Јужнословенски филолог, 56(3-4), 751-754.
Оташевић Ђ. Префикс не- са значењем искључивања. Јужнословенски филолог. 2000;56(3-4):751-754.
Оташевић Ђорђе, "Префикс не- са значењем искључивања" Јужнословенски филолог, 56, no. 3-4 (2000):751-754

Нове и незабележене речи (I)

Оташевић, Ђорђе

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 1999)

TY  - JOUR
AU  - Оташевић, Ђорђе
PY  - 1999
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Нове и незабележене речи (I)
SP  - 173
EP  - 184
VL  - 33
IS  - 1-2
ER  - 
@article{
author = "Оташевић, Ђорђе",
year = "1999",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Нове и незабележене речи (I)",
pages = "173-184",
volume = "33",
number = "1-2"
}
Оташевић, Ђ. (1999). Нове и незабележене речи (I).
Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 33(1-2), 173-184.
Оташевић Ђ. Нове и незабележене речи (I). Наш језик. 1999;33(1-2):173-184.
Оташевић Ђорђе, "Нове и незабележене речи (I)" Наш језик, 33, no. 1-2 (1999):173-184

Универбација

Оташевић, Ђорђе

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 1997)

TY  - JOUR
AU  - Оташевић, Ђорђе
PY  - 1997
AB  - Le terme univerbation a dans la littérature linguistique un sens restraint,
mais aussi un sens extensif. Le point de départ fut marqué par la définition la
plus restrainte, qui ne comprends comme le produit duniverbation (univerbat) que
les mots motivés, qui possèdent simultanément une syntagme synonymique (construite avec un mot dont la fonction est de motiver) caractérisee par une stable
nomination linguistique. En transformant la syntagme attributive en mot suffixal
la partie identifique de la syntagme est ommis, tandis que sa fonction est prise
de la part de suffixe ajouté au membre differentiel de la syntagme.
Ces dernières années, notre langue littéraire a de plus en plus duniverbats
parmi les mots neufs. Les plus nombreuх sont ceux avec des suffixes -ac, -ak,
-jak (daljinac, digitalac, nuklearka, plastičnjak).
AB  - У раду се наводе различите дефиниције универбације и универбата. Полазећи од најуже дефиниције, наводе се универбати забележени у постојећим
описним речницима српскохрватског језика, као и примери нађени у новијим
књигама и периодици.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Универбација
SP  - 52
EP  - 63
VL  - 32
ER  - 
@article{
author = "Оташевић, Ђорђе",
year = "1997",
abstract = "Le terme univerbation a dans la littérature linguistique un sens restraint,
mais aussi un sens extensif. Le point de départ fut marqué par la définition la
plus restrainte, qui ne comprends comme le produit duniverbation (univerbat) que
les mots motivés, qui possèdent simultanément une syntagme synonymique (construite avec un mot dont la fonction est de motiver) caractérisee par une stable
nomination linguistique. En transformant la syntagme attributive en mot suffixal
la partie identifique de la syntagme est ommis, tandis que sa fonction est prise
de la part de suffixe ajouté au membre differentiel de la syntagme.
Ces dernières années, notre langue littéraire a de plus en plus duniverbats
parmi les mots neufs. Les plus nombreuх sont ceux avec des suffixes -ac, -ak,
-jak (daljinac, digitalac, nuklearka, plastičnjak)., У раду се наводе различите дефиниције универбације и универбата. Полазећи од најуже дефиниције, наводе се универбати забележени у постојећим
описним речницима српскохрватског језика, као и примери нађени у новијим
књигама и периодици.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Универбација",
pages = "52-63",
volume = "32"
}
Оташевић, Ђ. (1997). Универбација.
Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 32, 52-63.
Оташевић Ђ. Универбација. Наш језик. 1997;32:52-63.
Оташевић Ђорђе, "Универбација" Наш језик, 32 (1997):52-63

Творба придева са префиксом не-

Оташевић, Ђорђе

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 1996)

TY  - JOUR
AU  - Оташевић, Ђорђе
PY  - 1996
AB  - Formationwise adjectives with the prefix ne- fall into two groups: prefixed
and prefixed-suffixed ones. In most adjectives with this prefix there is a direct
connection between the adjective and the prefix. In few instances this connection
is indirect — adjectives are formed by the means of suffixation from nouns which
already contain this prefix.
The majority of adjectives with the prefix ne- have the suffix -an/-ni (nekoristan). Numerous are also adjectives with suffixes -iv/-ljiv, -ski and -en (nedokaziv, nedemokratski, nedruštven). Other suffixes occur more seldom. Adjectives
which originate from adjectivized present participle, scarcely found in hermeneutic
dictionaries of the Serbo-Croatian, presently occur more frequently than in the past
(nevladajući, neushićujući, nesvetleći).
There are adjectives that are never, or quite rarely, combined with the
prefix ne-. In that number there are:
a) adjectives with the meaning of intensification or mitigation of the degree
of qualificative marcation, including adjectives of subjective evaluation (ogroman,
ogavan, bledunjav);
b) adjectives that, due to their meaning, cannot be opposed to other adjectives (srednji, osrednji, apsolutan);
c) adjectives used only when they are included in firm phraseologisms (trešten pijan),
d) adjectives that cannot be opposed because of their intensive presence in
the same word class (crn, zelen).
AB  - У раду се даје подела придева са префиксом не- према начину творбе.
Наводе се ограничења у комбиновању придева са овим префиксом.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Творба придева са префиксом не-
T1  - Adjectives Formed with the Prefix ne-
SP  - 163
EP  - 170
VL  - 31
ER  - 
@article{
author = "Оташевић, Ђорђе",
year = "1996",
abstract = "Formationwise adjectives with the prefix ne- fall into two groups: prefixed
and prefixed-suffixed ones. In most adjectives with this prefix there is a direct
connection between the adjective and the prefix. In few instances this connection
is indirect — adjectives are formed by the means of suffixation from nouns which
already contain this prefix.
The majority of adjectives with the prefix ne- have the suffix -an/-ni (nekoristan). Numerous are also adjectives with suffixes -iv/-ljiv, -ski and -en (nedokaziv, nedemokratski, nedruštven). Other suffixes occur more seldom. Adjectives
which originate from adjectivized present participle, scarcely found in hermeneutic
dictionaries of the Serbo-Croatian, presently occur more frequently than in the past
(nevladajući, neushićujući, nesvetleći).
There are adjectives that are never, or quite rarely, combined with the
prefix ne-. In that number there are:
a) adjectives with the meaning of intensification or mitigation of the degree
of qualificative marcation, including adjectives of subjective evaluation (ogroman,
ogavan, bledunjav);
b) adjectives that, due to their meaning, cannot be opposed to other adjectives (srednji, osrednji, apsolutan);
c) adjectives used only when they are included in firm phraseologisms (trešten pijan),
d) adjectives that cannot be opposed because of their intensive presence in
the same word class (crn, zelen)., У раду се даје подела придева са префиксом не- према начину творбе.
Наводе се ограничења у комбиновању придева са овим префиксом.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Творба придева са префиксом не-, Adjectives Formed with the Prefix ne-",
pages = "163-170",
volume = "31"
}
Оташевић, Ђ. (1996). Adjectives Formed with the Prefix ne-.
Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 31, 163-170.
Оташевић Ђ. Adjectives Formed with the Prefix ne-. Наш језик. 1996;31:163-170.
Оташевић Ђорђе, "Adjectives Formed with the Prefix ne-" Наш језик, 31 (1996):163-170

Значење придева са префиксом не-

Оташевић, Ђорђе

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 1996)

TY  - JOUR
AU  - Оташевић, Ђорђе
PY  - 1996
AB  - У раду се наводе значења придева са префиксом не-. Указује се на
разлике међу лингвистима при одређивању значења придевских сложеница
са овим префиксом.
AB  - The paper brings a review of meanings which the prefix me- gives to adjectives:
a) the negation of the meaning inherent to the unprefixed word, the absence
of the characteristics described by the basic word (neharmoničan, nebračan);
b) the meaning of opposition (nezreo, neispravan);
c) the negative-affirmative meaning (nedobar, negladak),
d) the meaning of alleviating, moderating, limiting a characteristics (neširok,
nevelik);
e) the meaning of excluding the characteristics declared by the basic word
(nesrpski, nefilozofski);
f) a negative nuance, unfavourable meaning (nesrećan, nečovečan).
The author is on the stand that in all of these cases, regardless of the differences of meaning, the adjectives with ne- prefix have a negative connotation.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Значење придева са префиксом не-
T1  - The Meaning of Adjectives with ne- Prefix
SP  - 88
EP  - 95
VL  - 30
ER  - 
@article{
author = "Оташевић, Ђорђе",
year = "1996",
abstract = "У раду се наводе значења придева са префиксом не-. Указује се на
разлике међу лингвистима при одређивању значења придевских сложеница
са овим префиксом., The paper brings a review of meanings which the prefix me- gives to adjectives:
a) the negation of the meaning inherent to the unprefixed word, the absence
of the characteristics described by the basic word (neharmoničan, nebračan);
b) the meaning of opposition (nezreo, neispravan);
c) the negative-affirmative meaning (nedobar, negladak),
d) the meaning of alleviating, moderating, limiting a characteristics (neširok,
nevelik);
e) the meaning of excluding the characteristics declared by the basic word
(nesrpski, nefilozofski);
f) a negative nuance, unfavourable meaning (nesrećan, nečovečan).
The author is on the stand that in all of these cases, regardless of the differences of meaning, the adjectives with ne- prefix have a negative connotation.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Значење придева са префиксом не-, The Meaning of Adjectives with ne- Prefix",
pages = "88-95",
volume = "30"
}
Оташевић, Ђ. (1996). The Meaning of Adjectives with ne- Prefix.
Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 30, 88-95.
Оташевић Ђ. The Meaning of Adjectives with ne- Prefix. Наш језик. 1996;30:88-95.
Оташевић Ђорђе, "The Meaning of Adjectives with ne- Prefix" Наш језик, 30 (1996):88-95

Садржај речника неологизама

Оташевић, Ђорђе

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 1994)

TY  - JOUR
AU  - Оташевић, Ђорђе
PY  - 1994
AB  - The author provides arguments pro et contra for including into a dictionary of new
words semantically transparent lexemes formed after highly productive models.
AB  - Аутор износи аргументе у прилог и против уврштавања речи са
прозирном семантиком образованих по високопродуктивним моделима у
речнике неологизама. Разматра домаћу језичку грађу, али се позива и на
иностране лексикографе, јер су методолошка питања слична и у другим
језицима.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Садржај речника неологизама
T1  - Contents of a Dictionary of new Words
SP  - 306
EP  - 317
VL  - 29
IS  - 5
ER  - 
@article{
author = "Оташевић, Ђорђе",
year = "1994",
abstract = "The author provides arguments pro et contra for including into a dictionary of new
words semantically transparent lexemes formed after highly productive models., Аутор износи аргументе у прилог и против уврштавања речи са
прозирном семантиком образованих по високопродуктивним моделима у
речнике неологизама. Разматра домаћу језичку грађу, али се позива и на
иностране лексикографе, јер су методолошка питања слична и у другим
језицима.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Садржај речника неологизама, Contents of a Dictionary of new Words",
pages = "306-317",
volume = "29",
number = "5"
}
Оташевић, Ђ. (1994). Contents of a Dictionary of new Words.
Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 29(5), 306-317.
Оташевић Ђ. Contents of a Dictionary of new Words. Наш језик. 1994;29(5):306-317.
Оташевић Ђорђе, "Contents of a Dictionary of new Words" Наш језик, 29, no. 5 (1994):306-317

Однос оказионализама према времену

Оташевић, Ђорђе; Сикимић, Биљана

(Београд : Иститут за српскохрватски језик, 1991)

TY  - JOUR
AU  - Оташевић, Ђорђе
AU  - Сикимић, Биљана
PY  - 1991
AB  - The authors deal with occasionalisms in synchronic and diachronic perspective and point at some of their hitherto not recognized characteristics.
AB  - Аутори у раду указују на неке недовољно уочене моменте у тумачењу
оказионализама, посебно у њиховој синхроничној и дијахроничној вредности.
PB  - Београд : Иститут за српскохрватски језик
T2  - Наш језик
T1  - Однос оказионализама према времену
T1  - Оссasionalisms in Time
SP  - 77
EP  - 81
VL  - 29
VL  - 1-2
ER  - 
@article{
author = "Оташевић, Ђорђе and Сикимић, Биљана",
year = "1991",
abstract = "The authors deal with occasionalisms in synchronic and diachronic perspective and point at some of their hitherto not recognized characteristics., Аутори у раду указују на неке недовољно уочене моменте у тумачењу
оказионализама, посебно у њиховој синхроничној и дијахроничној вредности.",
publisher = "Београд : Иститут за српскохрватски језик",
journal = "Наш језик",
title = "Однос оказионализама према времену, Оссasionalisms in Time",
pages = "77-81",
volume = "29, 1-2"
}
Оташевић, Ђ.,& Сикимић, Б. (1991). Оссasionalisms in Time.
Наш језик
Београд : Иститут за српскохрватски језик., 1-2, 77-81.
Оташевић Ђ, Сикимић Б. Оссasionalisms in Time. Наш језик. 1991;1-2:77-81.
Оташевић Ђорђе, Сикимић Биљана, "Оссasionalisms in Time" Наш језик, 1-2 (1991):77-81