Николић, Мирослав

Link to this page

Authority KeyName Variants
306aa9ad-13f2-40cd-9032-178ff6056f79
  • Николић, Мирослав (16)
  • Николић, Мирослав B. (1)
Projects

Author's Bibliography

Существительные с расширением основы -ов- во множественном числе в сербском литературном языке

Николић, Мирослав B.

(2013)

TY  - JOUR
AU  - Николић, Мирослав B.
PY  - 2013
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/3002
AB  - V nastojaščej rabote avtor sdelal popytku vyjavit', kakie suščestvitel'nye v serbskom literaturnom jazyke rasširjajut osnovu morfemoj -ov- vo množestvennom čisle, a takže rassmotret' vse faktory i obstojatel'stva, vlijajuščie na dannyj process. V rabote takže govoritsja o tom, v kakih pozicijah vystupaet morf -ov-, a v kakih - allomorf -ev-. Po analogii s suščestvitel'nymi na ŭ (kotoryh v praslavjanskom jazyke bylo nemnogo) v istorii serbskogo jazyka proizošla značitel'naja лkspansija form množestvennogo čisla s osnovoj, rasširennoj grammatičeskoj morfemoj ov (pričem dannaja situacija do nastojaščego vremeni ne stabilizirovalas'). Na to, budet li kakoe-libo suščestvitel'noe upotrebljat'sja vo množestvennom čisle s osnovoj, rasširennoj grammatičeskoj morfemoj ov, ili net, okazyvajut vlijanie mnogie faktory, pri etom nekotorye iz nih vsegda vystupajut vmeste (takie, kak grammatičeskij rod i forma imenitel'nogo padeža edinstvennogo čisla). Distribucija morfov -ov- i -ev- obuslovlena preimuščestvenno prirodoj konečnogo zvuka pervičnoj osnovy (sr. grad-ov-i: kraj-ev-i, pri naličii različnyh isključenij v oboih slučajah). Konstatiruetsja fakt лkspansii allomorfa ev, kotoryj pojavljaetsja i u tak naz. tverdyh osnov (sr. mlazevi, mrazevi, duksevi, nosevi, plusevi, pojasevi; žurevi, sirevi, čirevi; putevi, šutevi i t.d.).
AB  - U ovom radu autor pokušava da utvrdi koje imenice u srpskom književnom jeziku proširuju osnovu morfemom -ov- u množini i koji sve faktori i okolnosti utiču na to. U radu se, takođe, govori o tome u kojim pozicijama se javlja morf -ov-, a u kojima alomorf -ev-.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Существительные с расширением основы -ов- во множественном числе в сербском литературном языке
T1  - Именице које у српском књижевном језику проширују основу морфемом -ов- у множини
SP  - 277
EP  - 318
IS  - 69
DO  - 10.2298/JFI1369277N
ER  - 
@article{
author = "Николић, Мирослав B.",
year = "2013",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/3002",
abstract = "V nastojaščej rabote avtor sdelal popytku vyjavit', kakie suščestvitel'nye v serbskom literaturnom jazyke rasširjajut osnovu morfemoj -ov- vo množestvennom čisle, a takže rassmotret' vse faktory i obstojatel'stva, vlijajuščie na dannyj process. V rabote takže govoritsja o tom, v kakih pozicijah vystupaet morf -ov-, a v kakih - allomorf -ev-. Po analogii s suščestvitel'nymi na ŭ (kotoryh v praslavjanskom jazyke bylo nemnogo) v istorii serbskogo jazyka proizošla značitel'naja лkspansija form množestvennogo čisla s osnovoj, rasširennoj grammatičeskoj morfemoj ov (pričem dannaja situacija do nastojaščego vremeni ne stabilizirovalas'). Na to, budet li kakoe-libo suščestvitel'noe upotrebljat'sja vo množestvennom čisle s osnovoj, rasširennoj grammatičeskoj morfemoj ov, ili net, okazyvajut vlijanie mnogie faktory, pri etom nekotorye iz nih vsegda vystupajut vmeste (takie, kak grammatičeskij rod i forma imenitel'nogo padeža edinstvennogo čisla). Distribucija morfov -ov- i -ev- obuslovlena preimuščestvenno prirodoj konečnogo zvuka pervičnoj osnovy (sr. grad-ov-i: kraj-ev-i, pri naličii različnyh isključenij v oboih slučajah). Konstatiruetsja fakt лkspansii allomorfa ev, kotoryj pojavljaetsja i u tak naz. tverdyh osnov (sr. mlazevi, mrazevi, duksevi, nosevi, plusevi, pojasevi; žurevi, sirevi, čirevi; putevi, šutevi i t.d.)., U ovom radu autor pokušava da utvrdi koje imenice u srpskom književnom jeziku proširuju osnovu morfemom -ov- u množini i koji sve faktori i okolnosti utiču na to. U radu se, takođe, govori o tome u kojim pozicijama se javlja morf -ov-, a u kojima alomorf -ev-.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Существительные с расширением основы -ов- во множественном числе в сербском литературном языке, Именице које у српском књижевном језику проширују основу морфемом -ов- у множини",
pages = "277-318",
number = "69",
doi = "10.2298/JFI1369277N"
}
Николић, М. B. (2013). Именице које у српском књижевном језику проширују основу морфемом -ов- у множини.
Јужнословенски филолог(69), 277-318.
https://doi.org/10.2298/JFI1369277N
Николић МB. Именице које у српском књижевном језику проширују основу морфемом -ов- у множини. Јужнословенски филолог. 2013;(69):277-318
Николић Мирослав B., "Именице које у српском књижевном језику проширују основу морфемом -ов- у множини" Јужнословенски филолог, no. 69 (2013):277-318,
https://doi.org/10.2298/JFI1369277N .

Облици инструментала једнине именица и врсте у српском књижевном језику

Николић, Мирослав

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Николић, Мирослав
PY  - 2010
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7617
AB  - В творительном падеже единственного числа существительных и-склонения имеются два окончания: 1- окончание -и (напр. ствари, капи, цеви) и 2- морфема -/у, реализуемая чаще всего как алломорф -[/]у или -у (напр. кйер]у, глару,
жейу). Алломорф -/у употребляется когда основа оканчивается на вибрант -р,
на твердые передненебные согласные и на фрикативные согласные -с, -з (напр.
стваруу, р(иречуу, слузу); -[Лу употребляется при основах, оканчивающихся на
губные согласные и; б, м, на губно-зубное в , на взрывные зубные согласные т, д
и альвеолярные л, н, у которых произошчла йотизация (напр. глад - глафу, памет
— памейу, ъубав — ъубавъу, мисао (первичная основа мисл-) — мишьу и пр.), а алломорф -у встречается при палатальных основах (напр. чай — чаду).

Принципиально говоря большинство существительных данного склонения
может иметь оба приведеных окончания. Однако, на практике одни существительные имеют только, или чаще всего, окончание -/у, другие чаще всего только
окончание -им, а третьи — оба окончания. Это значит, что в творительном падеже
единственного числа -и склонения окончания -/у и -у функционируют частью как
конкурентные (свободные), а частью как зависимые от определенных обстоятельств. В большинстве случаев употребление того или другого окончания обусловлено, в первую очередь, синтаксическим окружением и фонемно-морфологической структурой, при чем в одних случаях более важным является один, а в
других случаях -— другой фактор.

Если рассматривать проблему в целом, можно прийти к выводу, что окончание -]у несравнимо чаще встречается, чем окончание -и, благодаря факту, что данным окончанием обладают, за редкими исключенями, самые многочисленные и,
часто, самые частотные сущьествительные на -стт (в этой группе существительных
насчитывается свыше 6000 существительных с суффиксом -ост). Данное окончание убедительно доминирует и в категории весьма частотных существительных,
какими являются смрт, памет, мисао, крв, ъубав, р(иреч, глад и пр. Окончание -ы
доминирует или являается единственным у собирательных существительных на -
ад (типа чеъад) и -ач (типа не/ач), затем у существительных на -еж типа гареж) и
существительных на -н (типа /есен, студен, раван), у существительных с основой
на -6 и п (типа коб и кап) и у существительных на -с (типа влас). У существительных на -ш (типа варош, пустош) и -р (типа кйи и ствар) часто встречается во всех
позициях, исключая свободный творительный падеж.
AB  - Рад представља још један покушај да се, на основу скупљене грађе, утврди
дистрибуција конкурентских наставака -ју и -у у инструменталу једнине именица женског рода с нултим наставком у номинативу једнине.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Облици инструментала једнине именица и врсте у српском књижевном језику
T1  - Формы творительного падежа единственного числа существительных и-склонения в сербском литературном языке
SP  - 3
EP  - 48
VL  - 41
IS  - 3-4
ER  - 
@article{
author = "Николић, Мирослав",
year = "2010",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7617",
abstract = "В творительном падеже единственного числа существительных и-склонения имеются два окончания: 1- окончание -и (напр. ствари, капи, цеви) и 2- морфема -/у, реализуемая чаще всего как алломорф -[/]у или -у (напр. кйер]у, глару,
жейу). Алломорф -/у употребляется когда основа оканчивается на вибрант -р,
на твердые передненебные согласные и на фрикативные согласные -с, -з (напр.
стваруу, р(иречуу, слузу); -[Лу употребляется при основах, оканчивающихся на
губные согласные и; б, м, на губно-зубное в , на взрывные зубные согласные т, д
и альвеолярные л, н, у которых произошчла йотизация (напр. глад - глафу, памет
— памейу, ъубав — ъубавъу, мисао (первичная основа мисл-) — мишьу и пр.), а алломорф -у встречается при палатальных основах (напр. чай — чаду).

Принципиально говоря большинство существительных данного склонения
может иметь оба приведеных окончания. Однако, на практике одни существительные имеют только, или чаще всего, окончание -/у, другие чаще всего только
окончание -им, а третьи — оба окончания. Это значит, что в творительном падеже
единственного числа -и склонения окончания -/у и -у функционируют частью как
конкурентные (свободные), а частью как зависимые от определенных обстоятельств. В большинстве случаев употребление того или другого окончания обусловлено, в первую очередь, синтаксическим окружением и фонемно-морфологической структурой, при чем в одних случаях более важным является один, а в
других случаях -— другой фактор.

Если рассматривать проблему в целом, можно прийти к выводу, что окончание -]у несравнимо чаще встречается, чем окончание -и, благодаря факту, что данным окончанием обладают, за редкими исключенями, самые многочисленные и,
часто, самые частотные сущьествительные на -стт (в этой группе существительных
насчитывается свыше 6000 существительных с суффиксом -ост). Данное окончание убедительно доминирует и в категории весьма частотных существительных,
какими являются смрт, памет, мисао, крв, ъубав, р(иреч, глад и пр. Окончание -ы
доминирует или являается единственным у собирательных существительных на -
ад (типа чеъад) и -ач (типа не/ач), затем у существительных на -еж типа гареж) и
существительных на -н (типа /есен, студен, раван), у существительных с основой
на -6 и п (типа коб и кап) и у существительных на -с (типа влас). У существительных на -ш (типа варош, пустош) и -р (типа кйи и ствар) часто встречается во всех
позициях, исключая свободный творительный падеж., Рад представља још један покушај да се, на основу скупљене грађе, утврди
дистрибуција конкурентских наставака -ју и -у у инструменталу једнине именица женског рода с нултим наставком у номинативу једнине.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Облици инструментала једнине именица и врсте у српском књижевном језику, Формы творительного падежа единственного числа существительных и-склонения в сербском литературном языке",
pages = "3-48",
volume = "41",
number = "3-4"
}
Николић, М. (2010). Формы творительного падежа единственного числа существительных и-склонения в сербском литературном языке.
Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 41(3-4), 3-48.
Николић М. Формы творительного падежа единственного числа существительных и-склонения в сербском литературном языке. Наш језик. 2010;41(3-4):3-48
Николић Мирослав, "Формы творительного падежа единственного числа существительных и-склонения в сербском литературном языке" Наш језик, 41, no. 3-4 (2010):3-48

Морфонолошке алтернације и морфолошка анализа (на примерима из српског књижевног језика)

Николић, Мирослав

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2004)

TY  - JOUR
AU  - Николић, Мирослав
PY  - 2004
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7719
AB  - Овај рад представља ауторов реферат прочитан у септембру 2003. г. на
Научном састанку слависта у Вукове дане, који се овде објављује без икаквих
измена. У њему се на примерима инстр. сг. им. типа глад-глађу и комп. придева типа млад-млађи, скуп-скупљи и сл. показује какве и колике тешкоће морфонолошке алтернације чине морфолошкој анализи и каква решења се с тим у вези нуде у појединим српско-хрватским граматикама.
AB  - Эта статья представляет собою доклад автора, прочитанный в сентябре

2003 года на научной встрече в дни В. Караджича. Эта работа печатается

здесь без изменений. В ней показывается на различных примерах как-то твор.

пад. у существительных типа глад-глайу и срав. степ. у прилагателных типа
млад-млафи, скуй-скуйъи, связь между разбором морфологических сочетаний

и морфологическим разбором. Интересно то, какие решения предлагаются по

этому вопросу в разных сербохорватских грамматиках. Автор предпочитает

умеренно синхронический подход разбору и описанию морфологической

системы сербского литературного языка. Наряду с этим автор задался ещё и

целью указать на некоторые трудности в этом деле. Не всегда этот разбор

бывает лёгким и простым, как это принято считать.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Морфонолошке алтернације и морфолошка анализа (на примерима из српског књижевног језика)
T1  - Морфонологические чередования и морфологический разбор
SP  - 6
EP  - 12
VL  - 35
ER  - 
@article{
author = "Николић, Мирослав",
year = "2004",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7719",
abstract = "Овај рад представља ауторов реферат прочитан у септембру 2003. г. на
Научном састанку слависта у Вукове дане, који се овде објављује без икаквих
измена. У њему се на примерима инстр. сг. им. типа глад-глађу и комп. придева типа млад-млађи, скуп-скупљи и сл. показује какве и колике тешкоће морфонолошке алтернације чине морфолошкој анализи и каква решења се с тим у вези нуде у појединим српско-хрватским граматикама., Эта статья представляет собою доклад автора, прочитанный в сентябре

2003 года на научной встрече в дни В. Караджича. Эта работа печатается

здесь без изменений. В ней показывается на различных примерах как-то твор.

пад. у существительных типа глад-глайу и срав. степ. у прилагателных типа
млад-млафи, скуй-скуйъи, связь между разбором морфологических сочетаний

и морфологическим разбором. Интересно то, какие решения предлагаются по

этому вопросу в разных сербохорватских грамматиках. Автор предпочитает

умеренно синхронический подход разбору и описанию морфологической

системы сербского литературного языка. Наряду с этим автор задался ещё и

целью указать на некоторые трудности в этом деле. Не всегда этот разбор

бывает лёгким и простым, как это принято считать.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Морфонолошке алтернације и морфолошка анализа (на примерима из српског књижевног језика), Морфонологические чередования и морфологический разбор",
pages = "6-12",
volume = "35"
}
Николић, М. (2004). Морфонологические чередования и морфологический разбор.
Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 35, 6-12.
Николић М. Морфонологические чередования и морфологический разбор. Наш језик. 2004;35:6-12
Николић Мирослав, "Морфонологические чередования и морфологический разбор" Наш језик, 35 (2004):6-12

Граматичка основа и наставци именица типа име-имена

Николић, Мирослав

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2001)

TY  - JOUR
AU  - Николић, Мирослав
PY  - 2001
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7734
AB  - В статье рассматривается вопрос об отношении между основой и окончанием в склонении существительных среднего рода типа име — имена,
дугме — дугмеща и т.п., от чего, по мнению автора, зависит принадлежность
таких сиществительных к определенному типу склонения.

Автор предлагает следующее, одно из возможных, решение: .

(1) в род. ед. ч. имена грамматической основой является имен-, а окон
чанием -а;

(2) в им. ед. ч. име грамматической основой является име-, а окон-

чанием -5;

(3) имен- и име- это только различные проявления, формы одной и той
же основы.

Исходя из понятий (немаркированная) основа, видоизмененная (марки-
рованная) основа и альтернативная основа, автор делит существительные
среднего рода на три группы:

(1) существительные с одной, неизмененной основой во всех падежах
(тип село — села, пйоъе — йоъа);

(2) существительные с одной основой, измененной в им.-вин.-зв. п.
ед. ч. (тип име — имена, дугме — дугмеща);

(3) существительные с альтернативным основами (тип јаје — јаја —
јајета; дрво — дрвеша — дрва; небо — неба — небеса).

Автор считает, что существительные типа име, дугме имеют в склонении только одну основу (правда, измененнуы в им.-вин.-зв. п.ед.ч.) и в
большинстве падежей одни и те же окончания, так же как у существитльных
типа село, йоъе. Следовательно, данные существительные представляют
только один подтип, разновидность существительных I склонения.
AB  - У чланку се разматра питање односа између основе и наставака у деклинацији именица средњег рода типа име-имена, дугме-дугмета и сл., од којег,
по ауторовом мишљењу, зависи и сврставање оваквих именица у одређени деклинациони тип.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Граматичка основа и наставци именица типа име-имена
T1  - Грамматическая основа и окончания существительных типа име — имена
SP  - 71
EP  - 83
VL  - 34
IS  - 1-2
ER  - 
@article{
author = "Николић, Мирослав",
year = "2001",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7734",
abstract = "В статье рассматривается вопрос об отношении между основой и окончанием в склонении существительных среднего рода типа име — имена,
дугме — дугмеща и т.п., от чего, по мнению автора, зависит принадлежность
таких сиществительных к определенному типу склонения.

Автор предлагает следующее, одно из возможных, решение: .

(1) в род. ед. ч. имена грамматической основой является имен-, а окон
чанием -а;

(2) в им. ед. ч. име грамматической основой является име-, а окон-

чанием -5;

(3) имен- и име- это только различные проявления, формы одной и той
же основы.

Исходя из понятий (немаркированная) основа, видоизмененная (марки-
рованная) основа и альтернативная основа, автор делит существительные
среднего рода на три группы:

(1) существительные с одной, неизмененной основой во всех падежах
(тип село — села, пйоъе — йоъа);

(2) существительные с одной основой, измененной в им.-вин.-зв. п.
ед. ч. (тип име — имена, дугме — дугмеща);

(3) существительные с альтернативным основами (тип јаје — јаја —
јајета; дрво — дрвеша — дрва; небо — неба — небеса).

Автор считает, что существительные типа име, дугме имеют в склонении только одну основу (правда, измененнуы в им.-вин.-зв. п.ед.ч.) и в
большинстве падежей одни и те же окончания, так же как у существитльных
типа село, йоъе. Следовательно, данные существительные представляют
только один подтип, разновидность существительных I склонения., У чланку се разматра питање односа између основе и наставака у деклинацији именица средњег рода типа име-имена, дугме-дугмета и сл., од којег,
по ауторовом мишљењу, зависи и сврставање оваквих именица у одређени деклинациони тип.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Граматичка основа и наставци именица типа име-имена, Грамматическая основа и окончания существительных типа име — имена",
pages = "71-83",
volume = "34",
number = "1-2"
}
Николић, М. (2001). Грамматическая основа и окончания существительных типа име — имена.
Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 34(1-2), 71-83.
Николић М. Грамматическая основа и окончания существительных типа име — имена. Наш језик. 2001;34(1-2):71-83
Николић Мирослав, "Грамматическая основа и окончания существительных типа име — имена" Наш језик, 34, no. 1-2 (2001):71-83

Основа и наставци презентских облика у српском стандардном језику

Николић, Мирослав

(2000)

TY  - JOUR
AU  - Николић, Мирослав
PY  - 2000
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/3166
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Основа и наставци презентских облика у српском стандардном језику
SP  - 737
EP  - 746
VL  - 56
IS  - 3-4
ER  - 
@article{
author = "Николић, Мирослав",
year = "2000",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/3166",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Основа и наставци презентских облика у српском стандардном језику",
pages = "737-746",
volume = "56",
number = "3-4"
}
Николић, М. (2000). Основа и наставци презентских облика у српском стандардном језику.
Јужнословенски филолог, 56(3-4), 737-746.
Николић М. Основа и наставци презентских облика у српском стандардном језику. Јужнословенски филолог. 2000;56(3-4):737-746
Николић Мирослав, "Основа и наставци презентских облика у српском стандардном језику" Јужнословенски филолог, 56, no. 3-4 (2000):737-746

Драго Ћупић - Жељко Ћупић: Речник говора Загарача, Српски дијалектолошки зборник ХLIV, Бeoгрaд 1997, ХХ + 615 стр.

Николић, Мирослав

(1998)

TY  - JOUR
AU  - Николић, Мирослав
PY  - 1998
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/3010
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Драго Ћупић - Жељко Ћупић: Речник говора Загарача, Српски дијалектолошки зборник ХLIV, Бeoгрaд 1997, ХХ + 615 стр.
SP  - 241
EP  - 246
IS  - 54
ER  - 
@article{
author = "Николић, Мирослав",
year = "1998",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/3010",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Драго Ћупић - Жељко Ћупић: Речник говора Загарача, Српски дијалектолошки зборник ХLIV, Бeoгрaд 1997, ХХ + 615 стр.",
pages = "241-246",
number = "54"
}
Николић, М. (1998). Драго Ћупић - Жељко Ћупић: Речник говора Загарача, Српски дијалектолошки зборник ХLIV, Бeoгрaд 1997, ХХ + 615 стр..
Јужнословенски филолог(54), 241-246.
Николић М. Драго Ћупић - Жељко Ћупић: Речник говора Загарача, Српски дијалектолошки зборник ХLIV, Бeoгрaд 1997, ХХ + 615 стр.. Јужнословенски филолог. 1998;(54):241-246
Николић Мирослав, "Драго Ћупић - Жељко Ћупић: Речник говора Загарача, Српски дијалектолошки зборник ХLIV, Бeoгрaд 1997, ХХ + 615 стр." Јужнословенски филолог, no. 54 (1998):241-246

Смиљка Стојановић: Бинарне релације посесије у енглеском и српскохрватском језику, Монографија, Књига LXXVI, Филолошки факултет, Београд, 1996

Николић, Мирослав

(1997)

TY  - JOUR
AU  - Николић, Мирослав
PY  - 1997
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/3118
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Смиљка Стојановић: Бинарне релације посесије у енглеском и српскохрватском језику, Монографија, Књига LXXVI, Филолошки факултет, Београд, 1996
SP  - 221
EP  - 226
IS  - 53
ER  - 
@article{
author = "Николић, Мирослав",
year = "1997",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/3118",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Смиљка Стојановић: Бинарне релације посесије у енглеском и српскохрватском језику, Монографија, Књига LXXVI, Филолошки факултет, Београд, 1996",
pages = "221-226",
number = "53"
}
Николић, М. (1997). Смиљка Стојановић: Бинарне релације посесије у енглеском и српскохрватском језику, Монографија, Књига LXXVI, Филолошки факултет, Београд, 1996.
Јужнословенски филолог(53), 221-226.
Николић М. Смиљка Стојановић: Бинарне релације посесије у енглеском и српскохрватском језику, Монографија, Књига LXXVI, Филолошки факултет, Београд, 1996. Јужнословенски филолог. 1997;(53):221-226
Николић Мирослав, "Смиљка Стојановић: Бинарне релације посесије у енглеском и српскохрватском језику, Монографија, Књига LXXVI, Филолошки факултет, Београд, 1996" Јужнословенски филолог, no. 53 (1997):221-226

Непроменљиви придеви у српском језику

Николић, Мирослав

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 1996)

TY  - JOUR
AU  - Николић, Мирослав
PY  - 1996
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7833
AB  - To a certain extent this paper is an installment of the paper on indeclinable
nouns in Serbian language (published in the previous issue of Naš jezik). There
is in this work an inventory of indeclinable adjectives, which is mostly composed
of loanwords (Orientalisms and Europeanisms), and much less of the words with
the Serbian stems and the foreign (Turkish) suffixes, while there is only one
adjective found from the literary-linguistic lexical fund completely of the Serbian
origin — nalik (sličan = similar).
AB  - Настављајући инвентарисање и анализу непроменљивих именских речи у
српском језику (в. претходну књигу „Нашег језика“), аутор у овом чланку даје
попис непроменљивих придева.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Непроменљиви придеви у српском језику
T1  - Indeclinable Adjectives in Serbian Language
SP  - 35
EP  - 54
VL  - 31
ER  - 
@article{
author = "Николић, Мирослав",
year = "1996",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7833",
abstract = "To a certain extent this paper is an installment of the paper on indeclinable
nouns in Serbian language (published in the previous issue of Naš jezik). There
is in this work an inventory of indeclinable adjectives, which is mostly composed
of loanwords (Orientalisms and Europeanisms), and much less of the words with
the Serbian stems and the foreign (Turkish) suffixes, while there is only one
adjective found from the literary-linguistic lexical fund completely of the Serbian
origin — nalik (sličan = similar)., Настављајући инвентарисање и анализу непроменљивих именских речи у
српском језику (в. претходну књигу „Нашег језика“), аутор у овом чланку даје
попис непроменљивих придева.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Непроменљиви придеви у српском језику, Indeclinable Adjectives in Serbian Language",
pages = "35-54",
volume = "31"
}
Николић, М. (1996). Indeclinable Adjectives in Serbian Language.
Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 31, 35-54.
Николић М. Indeclinable Adjectives in Serbian Language. Наш језик. 1996;31:35-54
Николић Мирослав, "Indeclinable Adjectives in Serbian Language" Наш језик, 31 (1996):35-54

Један експанзивни тип нових именичких сложеница (Беобанка и сл.)

Николић, Мирослав

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 1996)

TY  - JOUR
AU  - Николић, Мирослав
PY  - 1996
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7818
AB  - У чланку се указује на један, данас врло продуктиван тип именичких
сложеница (најчешће назива) с префиксоидима српског порекла бео-, ино-,
југо-, ново- и пољо- у примерима типа Беобанка, инокореспондент, југоносталгичар, Новотранс и пољомеханизација.
AB  - В статье указывается на один, в настоящее время очень продуктив
ный тип композитных существительных (чаще всего названий) с префиксо
идами сербского происхождения бео-, ино, ]уго-, ново- и поло- в примерах

типа Беобанка, инокореспондент, југоносталгичар, Новотранс и поломеханиза
ција.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Један експанзивни тип нових именичких сложеница (Беобанка и сл.)
T1  - Один экспансивный тип новых композитных существительных
SP  - 82
EP  - 87
VL  - 30
ER  - 
@article{
author = "Николић, Мирослав",
year = "1996",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7818",
abstract = "У чланку се указује на један, данас врло продуктиван тип именичких
сложеница (најчешће назива) с префиксоидима српског порекла бео-, ино-,
југо-, ново- и пољо- у примерима типа Беобанка, инокореспондент, југоносталгичар, Новотранс и пољомеханизација., В статье указывается на один, в настоящее время очень продуктив
ный тип композитных существительных (чаще всего названий) с префиксо
идами сербского происхождения бео-, ино, ]уго-, ново- и поло- в примерах

типа Беобанка, инокореспондент, југоносталгичар, Новотранс и поломеханиза
ција.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Један експанзивни тип нових именичких сложеница (Беобанка и сл.), Один экспансивный тип новых композитных существительных",
pages = "82-87",
volume = "30"
}
Николић, М. (1996). Один экспансивный тип новых композитных существительных.
Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 30, 82-87.
Николић М. Один экспансивный тип новых композитных существительных. Наш језик. 1996;30:82-87
Николић Мирослав, "Один экспансивный тип новых композитных существительных" Наш језик, 30 (1996):82-87

О променама савременог српског правописа

Николић, Мирослав

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 1994)

TY  - JOUR
AU  - Николић, Мирослав
PY  - 1994
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5962
AB  - Сврха овога рада је да покаже извесну једностраност у поимању правописа као
строго лингвистичке категорије и да, посебно, укаже на значај очувања стабилности и
континуитета у правописној норми.
AB  - The author points at certain one-sidedness in understanding orthography as a purely
linguistic category, and, especially, at the importance — from the points of view of civilization,
culture and literary language — of preserving stability and continuity of orthographic norm.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - О променама савременог српског правописа
T1  - On the Changes of the Contemporary Serbian Оrthography
SP  - 219
EP  - 229
VL  - 50
ER  - 
@article{
author = "Николић, Мирослав",
year = "1994",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5962",
abstract = "Сврха овога рада је да покаже извесну једностраност у поимању правописа као
строго лингвистичке категорије и да, посебно, укаже на значај очувања стабилности и
континуитета у правописној норми., The author points at certain one-sidedness in understanding orthography as a purely
linguistic category, and, especially, at the importance — from the points of view of civilization,
culture and literary language — of preserving stability and continuity of orthographic norm.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "О променама савременог српског правописа, On the Changes of the Contemporary Serbian Оrthography",
pages = "219-229",
volume = "50"
}
Николић, М. (1994). On the Changes of the Contemporary Serbian Оrthography.
Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50, 219-229.
Николић М. On the Changes of the Contemporary Serbian Оrthography. Јужнословенски филолог. 1994;50:219-229
Николић Мирослав, "On the Changes of the Contemporary Serbian Оrthography" Јужнословенски филолог, 50 (1994):219-229

Неке особине српског говора у Чипу код Будимпештe

Николић, Мирослав

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 1993)

TY  - JOUR
AU  - Николић, Мирослав
PY  - 1993
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5951
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Неке особине српског говора у Чипу код Будимпештe
T1  - Некоторые характеристики сербского говора в селении Чип вблизи Будапешта
SP  - 137
EP  - 153
VL  - 49
ER  - 
@article{
author = "Николић, Мирослав",
year = "1993",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5951",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Неке особине српског говора у Чипу код Будимпештe, Некоторые характеристики сербского говора в селении Чип вблизи Будапешта",
pages = "137-153",
volume = "49"
}
Николић, М. (1993). Некоторые характеристики сербского говора в селении Чип вблизи Будапешта.
Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 49, 137-153.
Николић М. Некоторые характеристики сербского говора в селении Чип вблизи Будапешта. Јужнословенски филолог. 1993;49:137-153
Николић Мирослав, "Некоторые характеристики сербского говора в селении Чип вблизи Будапешта" Јужнословенски филолог, 49 (1993):137-153

О облицима видилац/вид(ј)елац

Николић, Мирослав

(Београд : Иститут за српскохрватски језик, 1986)

TY  - JOUR
AU  - Николић, Мирослав
PY  - 1986
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7937
PB  - Београд : Иститут за српскохрватски језик
T2  - Наш језик
T1  - О облицима видилац/вид(ј)елац
SP  - 114
EP  - 117
VL  - 27
IS  - 1-2
ER  - 
@article{
author = "Николић, Мирослав",
year = "1986",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7937",
publisher = "Београд : Иститут за српскохрватски језик",
journal = "Наш језик",
title = "О облицима видилац/вид(ј)елац",
pages = "114-117",
volume = "27",
number = "1-2"
}
Николић, М. (1986). О облицима видилац/вид(ј)елац.
Наш језик
Београд : Иститут за српскохрватски језик., 27(1-2), 114-117.
Николић М. О облицима видилац/вид(ј)елац. Наш језик. 1986;27(1-2):114-117
Николић Мирослав, "О облицима видилац/вид(ј)елац" Наш језик, 27, no. 1-2 (1986):114-117

О речима разблудан, заблудан и блештати, бљештати

Николић, Мирослав

(Београд : Институт за српскохрватски језик, 1983)

TY  - JOUR
AU  - Николић, Мирослав
PY  - 1983
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7954
PB  - Београд : Институт за српскохрватски језик
T2  - Наш језик
T1  - О речима разблудан, заблудан и блештати, бљештати
SP  - 50
EP  - 53
VL  - 26
IS  - 1
ER  - 
@article{
author = "Николић, Мирослав",
year = "1983",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7954",
publisher = "Београд : Институт за српскохрватски језик",
journal = "Наш језик",
title = "О речима разблудан, заблудан и блештати, бљештати",
pages = "50-53",
volume = "26",
number = "1"
}
Николић, М. (1983). О речима разблудан, заблудан и блештати, бљештати.
Наш језик
Београд : Институт за српскохрватски језик., 26(1), 50-53.
Николић М. О речима разблудан, заблудан и блештати, бљештати. Наш језик. 1983;26(1):50-53
Николић Мирослав, "О речима разблудан, заблудан и блештати, бљештати" Наш језик, 26, no. 1 (1983):50-53

О изведеницама типа усисивач

Николић, Мирослав

(Београд : Иститут за српскохрватски језик, 1977)

TY  - JOUR
AU  - Николић, Мирослав
PY  - 1977
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8048
PB  - Београд : Иститут за српскохрватски језик
T2  - Наш језик
T1  - О изведеницама типа усисивач
SP  - 30
EP  - 36
ER  - 
@article{
author = "Николић, Мирослав",
year = "1977",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8048",
publisher = "Београд : Иститут за српскохрватски језик",
journal = "Наш језик",
title = "О изведеницама типа усисивач",
pages = "30-36"
}
Николић, М. (1977). О изведеницама типа усисивач.
Наш језик
Београд : Иститут за српскохрватски језик., 30-36.
Николић М. О изведеницама типа усисивач. Наш језик. 1977;:30-36
Николић Мирослав, "О изведеницама типа усисивач" Наш језик (1977):30-36

Фреквенција сажетих и несажетих облика у зависним падежима заменица мој, твој, свој и који

Николић, Мирослав

(Београд : Иститут за српскохрватски језик, 1975)

TY  - JOUR
AU  - Николић, Мирослав
PY  - 1975
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8108
PB  - Београд : Иститут за српскохрватски језик
T2  - Наш језик
T1  - Фреквенција сажетих и несажетих облика у зависним падежима заменица мој, твој, свој и који
SP  - 158
EP  - 166
VL  - 21
IS  - 3
ER  - 
@article{
author = "Николић, Мирослав",
year = "1975",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8108",
publisher = "Београд : Иститут за српскохрватски језик",
journal = "Наш језик",
title = "Фреквенција сажетих и несажетих облика у зависним падежима заменица мој, твој, свој и који",
pages = "158-166",
volume = "21",
number = "3"
}
Николић, М. (1975). Фреквенција сажетих и несажетих облика у зависним падежима заменица мој, твој, свој и који.
Наш језик
Београд : Иститут за српскохрватски језик., 21(3), 158-166.
Николић М. Фреквенција сажетих и несажетих облика у зависним падежима заменица мој, твој, свој и који. Наш језик. 1975;21(3):158-166
Николић Мирослав, "Фреквенција сажетих и несажетих облика у зависним падежима заменица мој, твој, свој и који" Наш језик, 21, no. 3 (1975):158-166

Говор села Горобиља (код Ужичке Пожеге)

Николић, Мирослав

(Београд : Институт за српскохрватски језик, 1972)

TY  - BOOK
AU  - Николић, Мирослав
PY  - 1972
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5993
PB  - Београд : Институт за српскохрватски језик
T2  - Српски дијалектолошки зборник
T1  - Говор села Горобиља (код Ужичке Пожеге)
SP  - 623
EP  - 746
VL  - 19
ER  - 
@book{
author = "Николић, Мирослав",
year = "1972",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5993",
publisher = "Београд : Институт за српскохрватски језик",
journal = "Српски дијалектолошки зборник",
title = "Говор села Горобиља (код Ужичке Пожеге)",
pages = "623-746",
volume = "19"
}
Николић, М. (1972). Говор села Горобиља (код Ужичке Пожеге).
Српски дијалектолошки зборник
Београд : Институт за српскохрватски језик., 19, 623-746.
Николић М. Говор села Горобиља (код Ужичке Пожеге). Српски дијалектолошки зборник. 1972;19:623-746
Николић Мирослав, "Говор села Горобиља (код Ужичке Пожеге)" Српски дијалектолошки зборник, 19 (1972):623-746

О посесивном генитиву личних имена

Николић, Мирослав

(Београд : Иститут за српскохрватски језик, 1969)

TY  - JOUR
AU  - Николић, Мирослав
PY  - 1969
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8166
PB  - Београд : Иститут за српскохрватски језик
T2  - Наш језик
T1  - О посесивном генитиву личних имена
SP  - 264
EP  - 283
VL  - 17
IS  - 5
ER  - 
@article{
author = "Николић, Мирослав",
year = "1969",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8166",
publisher = "Београд : Иститут за српскохрватски језик",
journal = "Наш језик",
title = "О посесивном генитиву личних имена",
pages = "264-283",
volume = "17",
number = "5"
}
Николић, М. (1969). О посесивном генитиву личних имена.
Наш језик
Београд : Иститут за српскохрватски језик., 17(5), 264-283.
Николић М. О посесивном генитиву личних имена. Наш језик. 1969;17(5):264-283
Николић Мирослав, "О посесивном генитиву личних имена" Наш језик, 17, no. 5 (1969):264-283