Пипер, Предраг Ј.

Link to this page

Authority KeyName Variants
22796630-6943-4991-a18d-0ab451fefffd
  • Пипер, Предраг Ј. (5)
Projects

Author's Bibliography

О архаизмима у српском језику, посебно граматичким

Пипер, Предраг Ј.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Пипер, Предраг Ј.
PY  - 2019
AB  - Предметом настоящей статьи являются лексические, грамматические и другие языковые единицы в современном сербском языке,
употребление которых подчеркивает связь настоящего с прошлым в
структуре языка и является специальным стилистическим средством. В
статье рассматриваются различия между разновидностями архаизмов
и предлагаются критерии типологии архаизмов как отдельной языковой подсистемы сербского языка. Особое внимание в статье уделяется
грамматическим архаизмам в сербском языке, до сих пор не получив-
шим исчерпывающего описания и объяснения в научной литературе.
AB  - Рад има за предмет граматичке, лексичке и друге језичке јединице које
се употребљавају и доживљавају тако да мање или више асоцирају на језичку
прошлост, на чему се заснива њихов стилогени потенцијал. Разматрају се
разлике између архаизама, анахронизама, архаичних иновација и историзама, као и припадност граматичких архаизама различитим врстама речи и
различитим граматичким категоријама.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О архаизмима у српском језику, посебно граматичким
T1  - О архаизмах в сербском языке, в частности грамматических
SP  - 95
EP  - 107
VL  - 50
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Пипер, Предраг Ј.",
year = "2019",
abstract = "Предметом настоящей статьи являются лексические, грамматические и другие языковые единицы в современном сербском языке,
употребление которых подчеркивает связь настоящего с прошлым в
структуре языка и является специальным стилистическим средством. В
статье рассматриваются различия между разновидностями архаизмов
и предлагаются критерии типологии архаизмов как отдельной языковой подсистемы сербского языка. Особое внимание в статье уделяется
грамматическим архаизмам в сербском языке, до сих пор не получив-
шим исчерпывающего описания и объяснения в научной литературе., Рад има за предмет граматичке, лексичке и друге језичке јединице које
се употребљавају и доживљавају тако да мање или више асоцирају на језичку
прошлост, на чему се заснива њихов стилогени потенцијал. Разматрају се
разлике између архаизама, анахронизама, архаичних иновација и историзама, као и припадност граматичких архаизама различитим врстама речи и
различитим граматичким категоријама.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О архаизмима у српском језику, посебно граматичким, О архаизмах в сербском языке, в частности грамматических",
pages = "95-107",
volume = "50",
number = "2"
}
Пипер, П. Ј. (2019). О архаизмах в сербском языке, в частности грамматических.
Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 95-107.
Пипер ПЈ. О архаизмах в сербском языке, в частности грамматических. Наш језик. 2019;50(2):95-107.
Пипер Предраг Ј., "О архаизмах в сербском языке, в частности грамматических" Наш језик, 50, no. 2 (2019):95-107

О социјалним фемининативима у српском и другим словенским језицима

Пипер, Предраг Ј.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Пипер, Предраг Ј.
PY  - 2016
AB  - Social femininatives, such as Serbian певачица, учитељица, управница, available
in all Slavic languages, have in recent decades become a subject of language policy
based on political correctness in the field of gender relations.As part of this language policy, the requirement is put forward of creating feminine neologisms in respect of each
masculine noun, designating a profession or social status. The use of the ideological
and political criteria in order to change the grammatical structure of the language is
typical of more or less all modern Slavic literary languages. A common feature of such
language policy is their communicative and grammatical groundlessness.
AB  - Социальные фемининативы типа сербских певачица, учитељица, управница,
существующие во всех славянских языках, в последние десятилетия стали актуальным объектом языковой политики, проводимой с точки зрения политкоррект-
ности в области гендерных отношений. Этим обусловлено требование формирования фемининных неологизмов по отношению к каждому имени существительному
мужского рода, обозначающему профессию или социальный статус. Подобное
влияние идеологических и политических критериев на изменение грамматической структуры языка наблюдается в большей или меньшей степени во всех современных славянских литературных языках. Общей чертой, характеризующей
такую языковую политику, является коммуникативная и грамматическая необоснованность выдвигаемых требований.
AB  - Предмет овог рада је једна актуелна појава у савременим словенским језицима, неједнако у њима изражена, чија је суштина у тежњи
појединих друштвених субјеката да се граматичка категорија именичког рода прилагоди захтевима актуелног политички коректног говора. У
неким словенским језицима та појава има дубље, а у другим краће корене, или се и није укоренила, а испољава се у захтевима да према именицама мушког рода које значе друштвени статус или професију, обавезно (дакле, граматикализовано) постоје и именице женског рода са
одговарајућим значењем, те да се приликом употребе именица које значе професију или друштвени статус обавезно истиче пол особе о којој
је реч.
У раду се развијају тезе: 1. да се процес стварања социјалних фемининатива природно шири и да треба да се шири у складу са све већом
улогом жена у савременом друштву, која им свакако припада, 2. да је та
појава неједнако изражена у појединим словенским језицима, 3. да је у
већини савремених словенских језика више изражено вештачко стварање социјалних фемининатива и ширење њихове употребе него њихово
спонтано настајање, 4. да се вештачко стварање социјалних фемининатива одвија на начин који је недоследан јер не узима у обзир друге врсте
речи и синтаксичка правила, 5. да то има за последицу доста изражена
колебања у употреби фемининатива, што у извесној мери дестабилизује књижевнојезичку норму, 6. да је употреба социјалних фемининатива
сувишна тамо где наглашавање пола особе о којој је реч представља комуникацијски небитну информацију, 7. да употреба или избегавање употребе фемининативних неологизама неретко има за последицу маркирања говорника према критеријуму политичке коректности или некоректности, 8. да је такав однос према фемининативним неологизмима
покушај политизоване граматикализације појаве која је по својој природи у словенским језицима слабо граматикализована.
Емпиријску основу овог рада чине примери узети из штампаних и
електронских речника и база података о словенским језицима као и примери добијени анкетирањем говорних представника појединих словенских језика.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - О социјалним фемининативима у српском и другим словенским језицима
T1  - Оn Social Femininatives in Serbian AND other Slavic Languages
SP  - 35
EP  - 65
VL  - 72
IS  - 3-4
DO  - 10.2298/JFI1604035P
ER  - 
@article{
author = "Пипер, Предраг Ј.",
year = "2016",
abstract = "Social femininatives, such as Serbian певачица, учитељица, управница, available
in all Slavic languages, have in recent decades become a subject of language policy
based on political correctness in the field of gender relations.As part of this language policy, the requirement is put forward of creating feminine neologisms in respect of each
masculine noun, designating a profession or social status. The use of the ideological
and political criteria in order to change the grammatical structure of the language is
typical of more or less all modern Slavic literary languages. A common feature of such
language policy is their communicative and grammatical groundlessness., Социальные фемининативы типа сербских певачица, учитељица, управница,
существующие во всех славянских языках, в последние десятилетия стали актуальным объектом языковой политики, проводимой с точки зрения политкоррект-
ности в области гендерных отношений. Этим обусловлено требование формирования фемининных неологизмов по отношению к каждому имени существительному
мужского рода, обозначающему профессию или социальный статус. Подобное
влияние идеологических и политических критериев на изменение грамматической структуры языка наблюдается в большей или меньшей степени во всех современных славянских литературных языках. Общей чертой, характеризующей
такую языковую политику, является коммуникативная и грамматическая необоснованность выдвигаемых требований., Предмет овог рада је једна актуелна појава у савременим словенским језицима, неједнако у њима изражена, чија је суштина у тежњи
појединих друштвених субјеката да се граматичка категорија именичког рода прилагоди захтевима актуелног политички коректног говора. У
неким словенским језицима та појава има дубље, а у другим краће корене, или се и није укоренила, а испољава се у захтевима да према именицама мушког рода које значе друштвени статус или професију, обавезно (дакле, граматикализовано) постоје и именице женског рода са
одговарајућим значењем, те да се приликом употребе именица које значе професију или друштвени статус обавезно истиче пол особе о којој
је реч.
У раду се развијају тезе: 1. да се процес стварања социјалних фемининатива природно шири и да треба да се шири у складу са све већом
улогом жена у савременом друштву, која им свакако припада, 2. да је та
појава неједнако изражена у појединим словенским језицима, 3. да је у
већини савремених словенских језика више изражено вештачко стварање социјалних фемининатива и ширење њихове употребе него њихово
спонтано настајање, 4. да се вештачко стварање социјалних фемининатива одвија на начин који је недоследан јер не узима у обзир друге врсте
речи и синтаксичка правила, 5. да то има за последицу доста изражена
колебања у употреби фемининатива, што у извесној мери дестабилизује књижевнојезичку норму, 6. да је употреба социјалних фемининатива
сувишна тамо где наглашавање пола особе о којој је реч представља комуникацијски небитну информацију, 7. да употреба или избегавање употребе фемининативних неологизама неретко има за последицу маркирања говорника према критеријуму политичке коректности или некоректности, 8. да је такав однос према фемининативним неологизмима
покушај политизоване граматикализације појаве која је по својој природи у словенским језицима слабо граматикализована.
Емпиријску основу овог рада чине примери узети из штампаних и
електронских речника и база података о словенским језицима као и примери добијени анкетирањем говорних представника појединих словенских језика.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "О социјалним фемининативима у српском и другим словенским језицима, Оn Social Femininatives in Serbian AND other Slavic Languages",
pages = "35-65",
volume = "72",
number = "3-4",
doi = "10.2298/JFI1604035P"
}
Пипер, П. Ј. (2016). Оn Social Femininatives in Serbian AND other Slavic Languages.
Јужнословенски филолог
Београд : Српска академија наука и уметности., 72(3-4), 35-65.
https://doi.org/10.2298/JFI1604035P
Пипер ПЈ. Оn Social Femininatives in Serbian AND other Slavic Languages. Јужнословенски филолог. 2016;72(3-4):35-65.
doi:10.2298/JFI1604035P.
Пипер Предраг Ј., "Оn Social Femininatives in Serbian AND other Slavic Languages" Јужнословенски филолог, 72, no. 3-4 (2016):35-65,
https://doi.org/10.2298/JFI1604035P .

О унутрашњој одређеној референцијалности у словенским језицима

Пипер, Предраг Ј.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Пипер, Предраг Ј.
PY  - 2014
AB  - Предмет чланка су изрази типа шај и шај у српском и одговарајући
изрази у другим словенским језицима. Њихова анализа показује да они
представљају посебан тип референцијалности и заузимају посебно место
у систему прономиналних речи и израза. Иако се могу употребити у различитим функцијама, њихова основна функција је упућивање на оно што
је одређено за учеснике секундарне комуникативне ситуације, денотиране исказом у исказу, а што је неодређено за учеснике примарне комуникативне ситуације (са изузетком случајева када се исти учесници појављују и у примарној и у секундарној комуникативној ситуацији).
AB  - The considered examples of use of the “such and such” type of expression in Serbian and other Slavic languages and their analysis show that they represent a special type of reference and hold a special place in the system of
pronominal words and expressions. Regardless of the fact that they can take a
variety of functions, which are discussed in the article, their main function is
to refer to what is determined for participants in a primary communicative situation, denoted by an utterance within an utterance, but which 1s undetermined
for participants in a secondary communicative situation (with the exception of
cases of same participants being involved in both primary and secondary situations). The forms of expressing internal definite reference are not entirely the same in all Slavic languages, although reduplication of pronominal demonstrative prevails with a high degree of match in their functions. The highest
match is found when performing their main function of internal definite reference, while the lowest match is found when performing the function of euphemistic replacement of invective.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - О унутрашњој одређеној референцијалности у словенским језицима
T1  - On Internal Definite Reference in Slavic Languages
SP  - 35
EP  - 50
VL  - 70
DO  - 10.2298/JFI1470035P
ER  - 
@article{
author = "Пипер, Предраг Ј.",
year = "2014",
abstract = "Предмет чланка су изрази типа шај и шај у српском и одговарајући
изрази у другим словенским језицима. Њихова анализа показује да они
представљају посебан тип референцијалности и заузимају посебно место
у систему прономиналних речи и израза. Иако се могу употребити у различитим функцијама, њихова основна функција је упућивање на оно што
је одређено за учеснике секундарне комуникативне ситуације, денотиране исказом у исказу, а што је неодређено за учеснике примарне комуникативне ситуације (са изузетком случајева када се исти учесници појављују и у примарној и у секундарној комуникативној ситуацији)., The considered examples of use of the “such and such” type of expression in Serbian and other Slavic languages and their analysis show that they represent a special type of reference and hold a special place in the system of
pronominal words and expressions. Regardless of the fact that they can take a
variety of functions, which are discussed in the article, their main function is
to refer to what is determined for participants in a primary communicative situation, denoted by an utterance within an utterance, but which 1s undetermined
for participants in a secondary communicative situation (with the exception of
cases of same participants being involved in both primary and secondary situations). The forms of expressing internal definite reference are not entirely the same in all Slavic languages, although reduplication of pronominal demonstrative prevails with a high degree of match in their functions. The highest
match is found when performing their main function of internal definite reference, while the lowest match is found when performing the function of euphemistic replacement of invective.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "О унутрашњој одређеној референцијалности у словенским језицима, On Internal Definite Reference in Slavic Languages",
pages = "35-50",
volume = "70",
doi = "10.2298/JFI1470035P"
}
Пипер, П. Ј. (2014). On Internal Definite Reference in Slavic Languages.
Јужнословенски филолог
Београд : Српска академија наука и уметности., 70, 35-50.
https://doi.org/10.2298/JFI1470035P
Пипер ПЈ. On Internal Definite Reference in Slavic Languages. Јужнословенски филолог. 2014;70:35-50.
doi:10.2298/JFI1470035P.
Пипер Предраг Ј., "On Internal Definite Reference in Slavic Languages" Јужнословенски филолог, 70 (2014):35-50,
https://doi.org/10.2298/JFI1470035P .

Срето Танасић: Из синтаксе српске реченице, Београдска књига и Институт за српски језик САНУ, Београд, 2012

Пипер, Предраг Ј.

(2013)

TY  - JOUR
AU  - Пипер, Предраг Ј.
PY  - 2013
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Срето Танасић: Из синтаксе српске реченице, Београдска књига и Институт за српски језик САНУ, Београд, 2012
SP  - 464
EP  - 466
IS  - 69
ER  - 
@article{
author = "Пипер, Предраг Ј.",
year = "2013",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Срето Танасић: Из синтаксе српске реченице, Београдска књига и Институт за српски језик САНУ, Београд, 2012",
pages = "464-466",
number = "69"
}
Пипер, П. Ј. (2013). Срето Танасић: Из синтаксе српске реченице, Београдска књига и Институт за српски језик САНУ, Београд, 2012.
Јужнословенски филолог(69), 464-466.
Пипер ПЈ. Срето Танасић: Из синтаксе српске реченице, Београдска књига и Институт за српски језик САНУ, Београд, 2012. Јужнословенски филолог. 2013;(69):464-466.
Пипер Предраг Ј., "Срето Танасић: Из синтаксе српске реченице, Београдска књига и Институт за српски језик САНУ, Београд, 2012" Јужнословенски филолог, no. 69 (2013):464-466

Ивана Антонић: Временска реченица: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци-Нови Сад, 2001

Пипер, Предраг Ј.

(2002)

TY  - JOUR
AU  - Пипер, Предраг Ј.
PY  - 2002
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Ивана Антонић: Временска реченица: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци-Нови Сад, 2001
SP  - 110
EP  - 119
IS  - 58
DO  - 10.2298/JFI0258110P
ER  - 
@article{
author = "Пипер, Предраг Ј.",
year = "2002",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Ивана Антонић: Временска реченица: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци-Нови Сад, 2001",
pages = "110-119",
number = "58",
doi = "10.2298/JFI0258110P"
}
Пипер, П. Ј. (2002). Ивана Антонић: Временска реченица: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци-Нови Сад, 2001.
Јужнословенски филолог(58), 110-119.
https://doi.org/10.2298/JFI0258110P
Пипер ПЈ. Ивана Антонић: Временска реченица: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци-Нови Сад, 2001. Јужнословенски филолог. 2002;(58):110-119.
doi:10.2298/JFI0258110P.
Пипер Предраг Ј., "Ивана Антонић: Временска реченица: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци-Нови Сад, 2001" Јужнословенски филолог, no. 58 (2002):110-119,
https://doi.org/10.2298/JFI0258110P .