Guja, Zorana

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0002-0392-0932
  • Guja, Zorana (8)
  • Гуја Дражета, Зорана (4)
  • Гуја, Зорана (2)
  • Guja Dražeta, Zorana (1)
Projects

Author's Bibliography

"Oд наше клашчне муске највише волим севдах и гусле": анализа популарних мимова о гуслама и гусларима на друштвеним мрежама

Гуја Дражета, Зорана

(Београд : Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за етнологију и антропологију, 2023)

TY  - CONF
AU  - Гуја Дражета, Зорана
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16124
AB  - Интернет је, као свјетска (рачунарска) мрежа са великим напредним комуникационим системом, пронашао своју широку употребу која је служила као база за преузимање, а касније и за креирање садржаја и комуникацију, те је данас примјетан у употреби код великог дијела популације са циљем обављања пословних обавеза, кореспонденције, информисања, забаве, али и одређених видова злоупотребе у различите сврхе. Једноставна дигитална форма стара скоро двије деценије, уједно један од заступљенијих и најдјељенијих садржаја у пољу креативне слободе и дигиталне културе данас јесу мимови/мемови посматрани, у овом случају, као дио тзв. „Cyber Folk Art-а“ тј. „интернет народне умјетности“. Циљ излагања јесте анализа интернет мимова о гуслама и гусларима пронађених првенствено на друштвeним мрежама Инстаграм, Фејсбук и неколико примјера путем Гугл претраживача, док су два мима прослијеђена од мојих испитаника које сам претходно интервјуисала за потребе других истраживања ове музичко-фолклорне грађе. На основу прикупљених (интернет) извора и материјала могуће јеишчитати различите идентификације, симболику, али и начин комуникације, хумора и (мапе) стереотипа који се јављају већ као прва асоцијација на укупну гусларску праксу и популарну културу. У интерпретацију мимова ће бити укључен културни и друштвени контекст, односно свеобухватне представе и прикази етничких, националних, музичких и личних основа појединих историјских и јавних личности из политичког и гусларског свијета ће се тумачити путем мимова – комбинације слике и текста и/или видеа.
PB  - Београд : Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за етнологију и антропологију
C3  - Књига апстраката са научног скупа "Антропологија књижевности, уметности и медија", Београд, 22-23.12.2023.
T1  - "Oд наше клашчне муске највише волим севдах и гусле": анализа популарних мимова о гуслама и гусларима на друштвеним мрежама
SP  - 46
EP  - 46
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16124
ER  - 
@conference{
author = "Гуја Дражета, Зорана",
year = "2023",
abstract = "Интернет је, као свјетска (рачунарска) мрежа са великим напредним комуникационим системом, пронашао своју широку употребу која је служила као база за преузимање, а касније и за креирање садржаја и комуникацију, те је данас примјетан у употреби код великог дијела популације са циљем обављања пословних обавеза, кореспонденције, информисања, забаве, али и одређених видова злоупотребе у различите сврхе. Једноставна дигитална форма стара скоро двије деценије, уједно један од заступљенијих и најдјељенијих садржаја у пољу креативне слободе и дигиталне културе данас јесу мимови/мемови посматрани, у овом случају, као дио тзв. „Cyber Folk Art-а“ тј. „интернет народне умјетности“. Циљ излагања јесте анализа интернет мимова о гуслама и гусларима пронађених првенствено на друштвeним мрежама Инстаграм, Фејсбук и неколико примјера путем Гугл претраживача, док су два мима прослијеђена од мојих испитаника које сам претходно интервјуисала за потребе других истраживања ове музичко-фолклорне грађе. На основу прикупљених (интернет) извора и материјала могуће јеишчитати различите идентификације, симболику, али и начин комуникације, хумора и (мапе) стереотипа који се јављају већ као прва асоцијација на укупну гусларску праксу и популарну културу. У интерпретацију мимова ће бити укључен културни и друштвени контекст, односно свеобухватне представе и прикази етничких, националних, музичких и личних основа појединих историјских и јавних личности из политичког и гусларског свијета ће се тумачити путем мимова – комбинације слике и текста и/или видеа.",
publisher = "Београд : Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за етнологију и антропологију",
journal = "Књига апстраката са научног скупа "Антропологија књижевности, уметности и медија", Београд, 22-23.12.2023.",
title = ""Oд наше клашчне муске највише волим севдах и гусле": анализа популарних мимова о гуслама и гусларима на друштвеним мрежама",
pages = "46-46",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16124"
}
Гуја Дражета, З.. (2023). "Oд наше клашчне муске највише волим севдах и гусле": анализа популарних мимова о гуслама и гусларима на друштвеним мрежама. in Књига апстраката са научног скупа "Антропологија књижевности, уметности и медија", Београд, 22-23.12.2023.
Београд : Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за етнологију и антропологију., 46-46.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16124
Гуја Дражета З. "Oд наше клашчне муске највише волим севдах и гусле": анализа популарних мимова о гуслама и гусларима на друштвеним мрежама. in Књига апстраката са научног скупа "Антропологија књижевности, уметности и медија", Београд, 22-23.12.2023.. 2023;:46-46.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16124 .
Гуја Дражета, Зорана, ""Oд наше клашчне муске највише волим севдах и гусле": анализа популарних мимова о гуслама и гусларима на друштвеним мрежама" in Књига апстраката са научног скупа "Антропологија књижевности, уметности и медија", Београд, 22-23.12.2023. (2023):46-46,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16124 .

Сабор гуслара „Романијо, горо од јунака”: погледи и питања (одрживости) нематеријалног културног насљеђа

Гуја Дражета, Зорана

(Београд : Удружење фолклориста Србије, 2023)

TY  - CONF
AU  - Гуја Дражета, Зорана
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15306
AB  - У савременој гусларској пракси примјетан је модел фолклоризованог облика традиције пјевања уз гусле – сабор/ревија „Романијо, горо од јунака”, уједно и најстарија манифестација овог типа која представља један од два (доминантна) регионална сабора у оквиру Савеза гуслара Републике Српске. Овакав сабор заузима посебно мјесто и значај у (музичком) раду, дјеловању и манифестовању праксе, на основу чега је могуће ишчитати актуелну музичко-фолклорну грађу и различите идентитете (локални, регионални, етнички) и саодносе ове културне праксе. Као прилог за могуће сагледавање и питање одрживости нематеријалног културног насљеђа послужиће поменути сабор/ревија који се
више од четврт вијека одржава у средишту Романије (Соколац), препознате као изразито „епске” средине. У раду ће се на основу виђења изнутра („одоздо”) и споља („одозго”) како носилаца/извођача, организатора, тако и заједнице, публике, покушати дати преглед и виђење елемента опстанка традиције – питања одрживости савременог проучавања пјевања уз гусле као елемента нематеријалног културног насљеђа Републике Српске, односно
Босне и Херцеговине, те погледа на његову презентацију, промоцију и сарадњу.
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије
PB  - Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“
PB  - Лозница : Центар за културу "Вук Караџић"
PB  - Тршић : Научно-образовно културни центар „Вук Караџић”
C3  - Међународни научни скуп Савремена српска фолклористика XIII, Тршић 29. септембар – 1. октобар 2023.
T1  - Сабор гуслара „Романијо, горо од јунака”: погледи и питања (одрживости) нематеријалног културног насљеђа
SP  - 38
EP  - 38
IS  - 13
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15306
ER  - 
@conference{
author = "Гуја Дражета, Зорана",
year = "2023",
abstract = "У савременој гусларској пракси примјетан је модел фолклоризованог облика традиције пјевања уз гусле – сабор/ревија „Романијо, горо од јунака”, уједно и најстарија манифестација овог типа која представља један од два (доминантна) регионална сабора у оквиру Савеза гуслара Републике Српске. Овакав сабор заузима посебно мјесто и значај у (музичком) раду, дјеловању и манифестовању праксе, на основу чега је могуће ишчитати актуелну музичко-фолклорну грађу и различите идентитете (локални, регионални, етнички) и саодносе ове културне праксе. Као прилог за могуће сагледавање и питање одрживости нематеријалног културног насљеђа послужиће поменути сабор/ревија који се
више од четврт вијека одржава у средишту Романије (Соколац), препознате као изразито „епске” средине. У раду ће се на основу виђења изнутра („одоздо”) и споља („одозго”) како носилаца/извођача, организатора, тако и заједнице, публике, покушати дати преглед и виђење елемента опстанка традиције – питања одрживости савременог проучавања пјевања уз гусле као елемента нематеријалног културног насљеђа Републике Српске, односно
Босне и Херцеговине, те погледа на његову презентацију, промоцију и сарадњу.",
publisher = "Београд : Удружење фолклориста Србије, Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Лозница : Центар за културу "Вук Караџић", Тршић : Научно-образовно културни центар „Вук Караџић”",
journal = "Међународни научни скуп Савремена српска фолклористика XIII, Тршић 29. септембар – 1. октобар 2023.",
title = "Сабор гуслара „Романијо, горо од јунака”: погледи и питања (одрживости) нематеријалног културног насљеђа",
pages = "38-38",
number = "13",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15306"
}
Гуја Дражета, З.. (2023). Сабор гуслара „Романијо, горо од јунака”: погледи и питања (одрживости) нематеријалног културног насљеђа. in Међународни научни скуп Савремена српска фолклористика XIII, Тршић 29. септембар – 1. октобар 2023.
Београд : Удружење фолклориста Србије.(13), 38-38.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15306
Гуја Дражета З. Сабор гуслара „Романијо, горо од јунака”: погледи и питања (одрживости) нематеријалног културног насљеђа. in Међународни научни скуп Савремена српска фолклористика XIII, Тршић 29. септембар – 1. октобар 2023.. 2023;(13):38-38.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15306 .
Гуја Дражета, Зорана, "Сабор гуслара „Романијо, горо од јунака”: погледи и питања (одрживости) нематеријалног културног насљеђа" in Међународни научни скуп Савремена српска фолклористика XIII, Тршић 29. септембар – 1. октобар 2023., no. 13 (2023):38-38,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15306 .

Јелица Беловић Бернаџиковска: од мале везиље до гусларских пјесама кроз преписке и сарадње

Гуја Дражета, Зорана

(Удружење фолклориста Србије, Београд, 2023)

TY  - GEN
AU  - Гуја Дражета, Зорана
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15079
AB  - Позната у свијету фолклористике, како на етнографском и књижевном,
тако и на педагошком и просвјетном нивоу, Јелица Беловић
Бернаџиковска је дала допринос и у области народног музичког
стваралаштва који је широј јавности мање познат. Кроз различите
преписке, писма, разгледнице, рукописе и сарадње остварене са
(страним) истраживачима, поготово аустријским етнографом и
филологом Фридрихом С. Краусом, могуће је ишчитати доприносе
наведене ауторке на пољу истраживања народне усмене књижевности
и народне музичке традиције Срба и других Јужних Словена, исказаних
кроз вокално-инструменталну форму пјевања уз гусле. У овом раду
биће наглашен научноистраживачки рад Беловић Бернаџиковске у
ширем етномузиколошком контексту, значајном за фолклористику
и друге области, као рефлексија на таква истраживања с краја 19. и
почетка 20. вијека.
AB  - Known in the world of folkloristics, both at the ethnographic and literary levels,
as well as at the pedagogic and educational levels, Jelica Belović Bernadžikovska
made a contribution in the field of folk music tradition, which is lesser-known to the
general public. Through various correspondences, letters, postcards, manuscripts,
and collaboration with (foreign) researchers, especially the Austrian ethnographer
and philologist Friedrich S. Krauss, it is possible to read the contributions of the
aforementioned author in the Serbs’ and other South Slavs’ folk oral literature and folk
music traditions research field, expressed through the vocal-instrumental form of singing
with the accompaniment of gusle. In this paper, the scientific research work of Belović-
Bernadžikovska will be emphasized in a wider ethnomusicological context, significant
349
for folkloristics and other fields, as a reflection on such research from the late 19th and the
early 20th centuries. The changes that took place in the early 20th century on the political,
social, and cultural levels enabled women to penetrate the previously inaccessible and
deprived diverse areas for their own personal success, public activity, activism, politics,
professional training, and to step out of the community where they lived and worked. In
the field of music folklore, more specifically Jelica’s basic interest through the practice
of singing with the accompaniment of gusle, she made a “step forward” into the related
branches of folkloristics that were close to her. It is not known what the basic principle
of choosing the narrator, the repertoire and the purpose of recording was, i.e., more
detailed methodology and what would be useful for her research and (or) the “mode” of
forwarding the material. However, what can be concluded on the basis of the analyzed
material is that there are basic ethnographic work, positivist attitudes, and romantic
views on music folklore.
PB  - Удружење фолклориста Србије, Београд
PB  - Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Београд
PB  - Комисија за фолклористику Међународног комитета слависта
PB  - Центар за културу „Вук Караџић”, Лозница
PB  - Научно-образовно културни центар „Вук Караџић”, Тршић
T2  - Тематски зборник радова  „Савремена српска фолклористика 12”
T1  - Јелица Беловић Бернаџиковска: од мале везиље до гусларских пјесама кроз преписке и сарадње
T1  - Jelica Belović ernadžikovska: from a little needlewoman to the gusle songs through correspondence and cooperation
SP  - 337
EP  - 349
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15079
ER  - 
@misc{
author = "Гуја Дражета, Зорана",
year = "2023",
abstract = "Позната у свијету фолклористике, како на етнографском и књижевном,
тако и на педагошком и просвјетном нивоу, Јелица Беловић
Бернаџиковска је дала допринос и у области народног музичког
стваралаштва који је широј јавности мање познат. Кроз различите
преписке, писма, разгледнице, рукописе и сарадње остварене са
(страним) истраживачима, поготово аустријским етнографом и
филологом Фридрихом С. Краусом, могуће је ишчитати доприносе
наведене ауторке на пољу истраживања народне усмене књижевности
и народне музичке традиције Срба и других Јужних Словена, исказаних
кроз вокално-инструменталну форму пјевања уз гусле. У овом раду
биће наглашен научноистраживачки рад Беловић Бернаџиковске у
ширем етномузиколошком контексту, значајном за фолклористику
и друге области, као рефлексија на таква истраживања с краја 19. и
почетка 20. вијека., Known in the world of folkloristics, both at the ethnographic and literary levels,
as well as at the pedagogic and educational levels, Jelica Belović Bernadžikovska
made a contribution in the field of folk music tradition, which is lesser-known to the
general public. Through various correspondences, letters, postcards, manuscripts,
and collaboration with (foreign) researchers, especially the Austrian ethnographer
and philologist Friedrich S. Krauss, it is possible to read the contributions of the
aforementioned author in the Serbs’ and other South Slavs’ folk oral literature and folk
music traditions research field, expressed through the vocal-instrumental form of singing
with the accompaniment of gusle. In this paper, the scientific research work of Belović-
Bernadžikovska will be emphasized in a wider ethnomusicological context, significant
349
for folkloristics and other fields, as a reflection on such research from the late 19th and the
early 20th centuries. The changes that took place in the early 20th century on the political,
social, and cultural levels enabled women to penetrate the previously inaccessible and
deprived diverse areas for their own personal success, public activity, activism, politics,
professional training, and to step out of the community where they lived and worked. In
the field of music folklore, more specifically Jelica’s basic interest through the practice
of singing with the accompaniment of gusle, she made a “step forward” into the related
branches of folkloristics that were close to her. It is not known what the basic principle
of choosing the narrator, the repertoire and the purpose of recording was, i.e., more
detailed methodology and what would be useful for her research and (or) the “mode” of
forwarding the material. However, what can be concluded on the basis of the analyzed
material is that there are basic ethnographic work, positivist attitudes, and romantic
views on music folklore.",
publisher = "Удружење фолклориста Србије, Београд, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Београд, Комисија за фолклористику Међународног комитета слависта, Центар за културу „Вук Караџић”, Лозница, Научно-образовно културни центар „Вук Караџић”, Тршић",
journal = "Тематски зборник радова  „Савремена српска фолклористика 12”",
title = "Јелица Беловић Бернаџиковска: од мале везиље до гусларских пјесама кроз преписке и сарадње, Jelica Belović ernadžikovska: from a little needlewoman to the gusle songs through correspondence and cooperation",
pages = "337-349",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15079"
}
Гуја Дражета, З.. (2023). Јелица Беловић Бернаџиковска: од мале везиље до гусларских пјесама кроз преписке и сарадње. in Тематски зборник радова  „Савремена српска фолклористика 12”
Удружење фолклориста Србије, Београд., 337-349.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15079
Гуја Дражета З. Јелица Беловић Бернаџиковска: од мале везиље до гусларских пјесама кроз преписке и сарадње. in Тематски зборник радова  „Савремена српска фолклористика 12”. 2023;:337-349.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15079 .
Гуја Дражета, Зорана, "Јелица Беловић Бернаџиковска: од мале везиље до гусларских пјесама кроз преписке и сарадње" in Тематски зборник радова  „Савремена српска фолклористика 12” (2023):337-349,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15079 .

Playing multipart music: solo and ensemble traditions in Europe. European voices IV. Editors: Urlich Morgenstern and Ardian Ahmedaja Wien-Köln: Böhlau Verlag, 2022. ISBN 978-3-205-21409-0

Guja Dražeta, Zorana

(Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Guja Dražeta, Zorana
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13770
AB  - Четврто издање у угледној едицији Еuropean Voices: Playing Multipart Music: Solo and Ensemble Traditions in Europe посвећено је вишегласној инструменталној музици и то оној која се изводи на појединачним инструментима, као и оној која је резултат музицирања ансамбала. Уредници издања, етномузиколози Улрих Моргенштерн (Ulrich Morgenstern) и Ардијан Ахмедаја (Ardian Ahmedaja), окупили су четрнаесторо аутора из чак једанаест земаља (Србија, Мађарска, Италија, Литванија, Румунија, Пољска, Русија, Аустрија, Чешка, Њемачка, Словачка), чиме је, прије свега, обезбијеђен увид у различите традиције вишегласног свирања. Овај обимни зборник (319 страна) садржи, како поднаслов и сугерише, двије цјелине, од којих се у једној нашло четири, а у другој шест студија. Централном дијелу зборника претходе уводне ријечи уредника (стр. 9–21), текст написан у част недавно преминулог колеге, аустријског етномузиколога Рудолфа Пича (Rudolf Pietsch), (стр. 23–25), а на крају се налазе списак аудио-визуелних примјера (стр. 287), биљешке о сарадницима, ауторима радова (стр. 295–298), индекс имена и појмова (стр. 299–319) и
компакт-диск с аудио и видео примјерима који илуструју публиковане студије као прилог укупном издању.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Playing multipart music: solo and ensemble traditions in Europe. European voices IV. Editors: Urlich Morgenstern and Ardian Ahmedaja  Wien-Köln: Böhlau Verlag, 2022. ISBN 978-3-205-21409-0
SP  - 265
EP  - 269
VL  - II
IS  - 33
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13770
ER  - 
@article{
author = "Guja Dražeta, Zorana",
year = "2022",
abstract = "Четврто издање у угледној едицији Еuropean Voices: Playing Multipart Music: Solo and Ensemble Traditions in Europe посвећено је вишегласној инструменталној музици и то оној која се изводи на појединачним инструментима, као и оној која је резултат музицирања ансамбала. Уредници издања, етномузиколози Улрих Моргенштерн (Ulrich Morgenstern) и Ардијан Ахмедаја (Ardian Ahmedaja), окупили су четрнаесторо аутора из чак једанаест земаља (Србија, Мађарска, Италија, Литванија, Румунија, Пољска, Русија, Аустрија, Чешка, Њемачка, Словачка), чиме је, прије свега, обезбијеђен увид у различите традиције вишегласног свирања. Овај обимни зборник (319 страна) садржи, како поднаслов и сугерише, двије цјелине, од којих се у једној нашло четири, а у другој шест студија. Централном дијелу зборника претходе уводне ријечи уредника (стр. 9–21), текст написан у част недавно преминулог колеге, аустријског етномузиколога Рудолфа Пича (Rudolf Pietsch), (стр. 23–25), а на крају се налазе списак аудио-визуелних примјера (стр. 287), биљешке о сарадницима, ауторима радова (стр. 295–298), индекс имена и појмова (стр. 299–319) и
компакт-диск с аудио и видео примјерима који илуструју публиковане студије као прилог укупном издању.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Playing multipart music: solo and ensemble traditions in Europe. European voices IV. Editors: Urlich Morgenstern and Ardian Ahmedaja  Wien-Köln: Böhlau Verlag, 2022. ISBN 978-3-205-21409-0",
pages = "265-269",
volume = "II",
number = "33",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13770"
}
Guja Dražeta, Z.. (2022). Playing multipart music: solo and ensemble traditions in Europe. European voices IV. Editors: Urlich Morgenstern and Ardian Ahmedaja  Wien-Köln: Böhlau Verlag, 2022. ISBN 978-3-205-21409-0. in Музикологија / Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts., II(33), 265-269.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13770
Guja Dražeta Z. Playing multipart music: solo and ensemble traditions in Europe. European voices IV. Editors: Urlich Morgenstern and Ardian Ahmedaja  Wien-Köln: Böhlau Verlag, 2022. ISBN 978-3-205-21409-0. in Музикологија / Musicology. 2022;II(33):265-269.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13770 .
Guja Dražeta, Zorana, "Playing multipart music: solo and ensemble traditions in Europe. European voices IV. Editors: Urlich Morgenstern and Ardian Ahmedaja  Wien-Köln: Böhlau Verlag, 2022. ISBN 978-3-205-21409-0" in Музикологија / Musicology, II, no. 33 (2022):265-269,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13770 .

Култура узгоја винове лозе и певања о њој међу појединим припадницима Срба, Бошњака и Хрвата у Србији и Босни и Херцеговини

Дражета, Богдан; Гуја Дражета, Зорана

(Београд : Удружење фолклориста Србије, 2022)

TY  - CHAP
AU  - Дражета, Богдан
AU  - Гуја Дражета, Зорана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14222
AB  - Култура узгоја винове лозе и певања о њој представља важан део традиционалне и савремене културе словенских и других група народа. Предмет нашег чланка биће приказ и анализа справљања производа од грожђа као што су вино, ракија и сок код припадника дела јужнословенских народа – Срба, Бошњака и Хрвата – у Републици Србији и Босни и Херцеговини. Поред тога, биће контекстуализоване традиционалне песме које се везују за винову лозу код наведених народа у различитим регијама Босне и Херцеговине, као прилог предмету проучавања. Основни метод помоћу кога је грађа прикупљена, уз теренски рад и претрагу релевантне литературе, јесте интервју полуструктурираног типа спроведен са појединим припадницима српског народа у горњем Срему, бошњачког народа у централној Херцеговини и хрватског народа у западној Херцеговини. Критеријум за одабир саговорника био је аматерско или професионално бављење узгојем винове лозе, тј. поседовање одређених знања о овој пракси и појединим обичајима и обредима који се уз њу везују. Овај етнолошки и антрополошки поглед с једне и етномузиколошки поглед с друге стране показује на који начин сарадња између две дисциплине доприноси ширем разумевању како традиционалне тако и савремене културе код дела јужнословенских народа.
AB  - The culture of growing grapevine and singing about it is an important part of the traditional and the contemporary culture of Slavic and other groups of peoples. The subject of our article will be a review and analysis of making grape products such as wine, brandy and juice among members of the South Slavic peoples (Serbs, Bosniaks and Croats) in the Republic of Serbia and Bosnia and Herzegovina. In addition, traditional songs related to the grapevine among these peoples in different regions of Bosnia and Herzegovina will be contextualized, as a contribution to the subject of study. The basic method by which the material was collected, along with fieldwork and archive search, was a semi-structured interview conducted with certain Serbs in the Upper Srem (Serbia), Bosniaks in central Herzegovina, and Croats in western Herzegovina (Bosnia and Herzegovina). The criterion for choosing the interlocutors was their amateur or professional cultivation of grapevine, i.e. their possession of a certain knowledge about this practice, as well as about certain customs and rituals associated with it. This ethnological and anthropological perspective on the one hand, and the ethnomusicological perspective on the other, shows how the cooperation between the two disciplines contributes to a broader understanding of both traditional and contemporary culture among the part of South Slavic peoples, which is important for the contemporary Serbian, Slav, and Balkan folkloristics.
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије
PB  - Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”
PB  - Топола : Културни центар Топола
T2  - Савремена српска фолклористика X
T1  - Култура узгоја винове лозе и певања о њој међу појединим припадницима Срба, Бошњака и Хрвата у Србији и Босни и Херцеговини
T1  - The culture of vine growing and singing about it among some Serbian, Bosniak and Croatian community members in Serbia and in Bosnia and Herzegovina
SP  - 345
EP  - 362
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14222
ER  - 
@inbook{
author = "Дражета, Богдан and Гуја Дражета, Зорана",
year = "2022",
abstract = "Култура узгоја винове лозе и певања о њој представља важан део традиционалне и савремене културе словенских и других група народа. Предмет нашег чланка биће приказ и анализа справљања производа од грожђа као што су вино, ракија и сок код припадника дела јужнословенских народа – Срба, Бошњака и Хрвата – у Републици Србији и Босни и Херцеговини. Поред тога, биће контекстуализоване традиционалне песме које се везују за винову лозу код наведених народа у различитим регијама Босне и Херцеговине, као прилог предмету проучавања. Основни метод помоћу кога је грађа прикупљена, уз теренски рад и претрагу релевантне литературе, јесте интервју полуструктурираног типа спроведен са појединим припадницима српског народа у горњем Срему, бошњачког народа у централној Херцеговини и хрватског народа у западној Херцеговини. Критеријум за одабир саговорника био је аматерско или професионално бављење узгојем винове лозе, тј. поседовање одређених знања о овој пракси и појединим обичајима и обредима који се уз њу везују. Овај етнолошки и антрополошки поглед с једне и етномузиколошки поглед с друге стране показује на који начин сарадња између две дисциплине доприноси ширем разумевању како традиционалне тако и савремене културе код дела јужнословенских народа., The culture of growing grapevine and singing about it is an important part of the traditional and the contemporary culture of Slavic and other groups of peoples. The subject of our article will be a review and analysis of making grape products such as wine, brandy and juice among members of the South Slavic peoples (Serbs, Bosniaks and Croats) in the Republic of Serbia and Bosnia and Herzegovina. In addition, traditional songs related to the grapevine among these peoples in different regions of Bosnia and Herzegovina will be contextualized, as a contribution to the subject of study. The basic method by which the material was collected, along with fieldwork and archive search, was a semi-structured interview conducted with certain Serbs in the Upper Srem (Serbia), Bosniaks in central Herzegovina, and Croats in western Herzegovina (Bosnia and Herzegovina). The criterion for choosing the interlocutors was their amateur or professional cultivation of grapevine, i.e. their possession of a certain knowledge about this practice, as well as about certain customs and rituals associated with it. This ethnological and anthropological perspective on the one hand, and the ethnomusicological perspective on the other, shows how the cooperation between the two disciplines contributes to a broader understanding of both traditional and contemporary culture among the part of South Slavic peoples, which is important for the contemporary Serbian, Slav, and Balkan folkloristics.",
publisher = "Београд : Удружење фолклориста Србије, Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Топола : Културни центар Топола",
journal = "Савремена српска фолклористика X",
booktitle = "Култура узгоја винове лозе и певања о њој међу појединим припадницима Срба, Бошњака и Хрвата у Србији и Босни и Херцеговини, The culture of vine growing and singing about it among some Serbian, Bosniak and Croatian community members in Serbia and in Bosnia and Herzegovina",
pages = "345-362",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14222"
}
Дражета, Б.,& Гуја Дражета, З.. (2022). Култура узгоја винове лозе и певања о њој међу појединим припадницима Срба, Бошњака и Хрвата у Србији и Босни и Херцеговини. in Савремена српска фолклористика X
Београд : Удружење фолклориста Србије., 345-362.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14222
Дражета Б, Гуја Дражета З. Култура узгоја винове лозе и певања о њој међу појединим припадницима Срба, Бошњака и Хрвата у Србији и Босни и Херцеговини. in Савремена српска фолклористика X. 2022;:345-362.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14222 .
Дражета, Богдан, Гуја Дражета, Зорана, "Култура узгоја винове лозе и певања о њој међу појединим припадницима Срба, Бошњака и Хрвата у Србији и Босни и Херцеговини" in Савремена српска фолклористика X (2022):345-362,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14222 .

Јелица Беловић Бернаџиковска: од мале везиље до мелографа кроз преписке и сарадње

Guja, Zorana

(Београд : Удружење фолклориста Србије, 2022)

TY  - CONF
AU  - Guja, Zorana
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13534
AB  - Позната у свијету фолклористике, како на етнографском и књижевном, тако и на педагошком и просвјетном нивоу, Јелица Беловић-Бернаџиковска је дала допринос и у области народног музичког стваралаштва/мелографије, који је широј јавности мање познат. Кроз различите, преписке, писма, разгледнице, рукописе и сарадње остварене са (страним) истраживачима, поготово аустријским етнографом и филологом Фридрихом С. Краусом, могуће је ишчитати доприносе наведене ауторке на пољу истраживања народне усмене књижевности и народне музичке традиције Срба и других Јужних Словена, исказаних кроз вокално-инструменталну форму пјевања уз гусле. У овом излагању биће наглашен научно-истраживачки рад Беловић-Бернаџиковске у ширем етномузиколошком контексту, значајном за фолклористику и друге области као рефлексија на таква истраживања с почетка 20. вијека.
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије
PB  - Београд : Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
PB  - Лозница : Центар за културу "Вук Караџић"
PB  - Тршић : Научно-образовни културни центар "Вук Караџић"
C3  - Међународни научни скуп „Савремена српска фолклористика 12” Тршић, 30. септембар – 2. октобар 2022.
T1  - Јелица Беловић Бернаџиковска: од мале везиље до мелографа кроз преписке и сарадње
SP  - 34
EP  - 34
IS  - 12
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13534
ER  - 
@conference{
author = "Guja, Zorana",
year = "2022",
abstract = "Позната у свијету фолклористике, како на етнографском и књижевном, тако и на педагошком и просвјетном нивоу, Јелица Беловић-Бернаџиковска је дала допринос и у области народног музичког стваралаштва/мелографије, који је широј јавности мање познат. Кроз различите, преписке, писма, разгледнице, рукописе и сарадње остварене са (страним) истраживачима, поготово аустријским етнографом и филологом Фридрихом С. Краусом, могуће је ишчитати доприносе наведене ауторке на пољу истраживања народне усмене књижевности и народне музичке традиције Срба и других Јужних Словена, исказаних кроз вокално-инструменталну форму пјевања уз гусле. У овом излагању биће наглашен научно-истраживачки рад Беловић-Бернаџиковске у ширем етномузиколошком контексту, значајном за фолклористику и друге области као рефлексија на таква истраживања с почетка 20. вијека.",
publisher = "Београд : Удружење фолклориста Србије, Београд : Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Лозница : Центар за културу "Вук Караџић", Тршић : Научно-образовни културни центар "Вук Караџић"",
journal = "Међународни научни скуп „Савремена српска фолклористика 12” Тршић, 30. септембар – 2. октобар 2022.",
title = "Јелица Беловић Бернаџиковска: од мале везиље до мелографа кроз преписке и сарадње",
pages = "34-34",
number = "12",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13534"
}
Guja, Z.. (2022). Јелица Беловић Бернаџиковска: од мале везиље до мелографа кроз преписке и сарадње. in Међународни научни скуп „Савремена српска фолклористика 12” Тршић, 30. септембар – 2. октобар 2022.
Београд : Удружење фолклориста Србије.(12), 34-34.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13534
Guja Z. Јелица Беловић Бернаџиковска: од мале везиље до мелографа кроз преписке и сарадње. in Међународни научни скуп „Савремена српска фолклористика 12” Тршић, 30. септембар – 2. октобар 2022.. 2022;(12):34-34.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13534 .
Guja, Zorana, "Јелица Беловић Бернаџиковска: од мале везиље до мелографа кроз преписке и сарадње" in Међународни научни скуп „Савремена српска фолклористика 12” Тршић, 30. септембар – 2. октобар 2022., no. 12 (2022):34-34,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13534 .

Grupno pjevanje uz gusle u centralno-istočnoj Bosni

Guja, Zorana

(Sarajevo : Muzikološko društvo FBiH, Univerzitet u Sarajevu – Muzička akademija, 2022)

TY  - CONF
AU  - Guja, Zorana
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13469
AB  - Poznato je da su muzičko-folklorne prakse veoma vitalne forme koje su sklone promjenama, različitim uticajima i transformacijama u odnosu na određene “izvorne” i “autentične” modele muzičke tradicije u obliku “tradicije tradicionalnosti”. Jedna od takvih refleksija narodne muzičke vokalno-instrumentalne tradicije jeste grupno pjevanje uz gusle, prepoznato kao produkt novijeg doba. Njegova rasprostranjenost i popularnost van “matice” (današnje države Crne Gore) se na različite načine prenijela i na druge krajeve, uključujući kako “srodnu” Hercegovinu, tako i pojedine dijelove Bosne. U fokusu izlaganja biće grupno pjevanje uz gusle u oblasti centralno-istočne Bosne posmatrano kroz različite dijahronijske i sinhronijske perspektive, odnosno funkciju, repertoar, stil, (muzičku) strukturu, pitanje žanra, odnosa ka tradiciji i slično, što će dati polaznu osnovu za proučavanje ove aktuelne i žive folklorne tvorevine na datom kulturno-muzičkom podneblju.
PB  - Sarajevo : Muzikološko društvo FBiH, Univerzitet u Sarajevu – Muzička akademija
C3  - 13. međunarodni simpozij "Muzika u društvu" / 13th International Symposium "Music in Society"
T1  - Grupno pjevanje uz gusle u centralno-istočnoj Bosni
T1  - Group Singing with the Accompaniment of Gusle in the Central-Eastern Bosnia
SP  - 78
EP  - 79
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13469
ER  - 
@conference{
author = "Guja, Zorana",
year = "2022",
abstract = "Poznato je da su muzičko-folklorne prakse veoma vitalne forme koje su sklone promjenama, različitim uticajima i transformacijama u odnosu na određene “izvorne” i “autentične” modele muzičke tradicije u obliku “tradicije tradicionalnosti”. Jedna od takvih refleksija narodne muzičke vokalno-instrumentalne tradicije jeste grupno pjevanje uz gusle, prepoznato kao produkt novijeg doba. Njegova rasprostranjenost i popularnost van “matice” (današnje države Crne Gore) se na različite načine prenijela i na druge krajeve, uključujući kako “srodnu” Hercegovinu, tako i pojedine dijelove Bosne. U fokusu izlaganja biće grupno pjevanje uz gusle u oblasti centralno-istočne Bosne posmatrano kroz različite dijahronijske i sinhronijske perspektive, odnosno funkciju, repertoar, stil, (muzičku) strukturu, pitanje žanra, odnosa ka tradiciji i slično, što će dati polaznu osnovu za proučavanje ove aktuelne i žive folklorne tvorevine na datom kulturno-muzičkom podneblju.",
publisher = "Sarajevo : Muzikološko društvo FBiH, Univerzitet u Sarajevu – Muzička akademija",
journal = "13. međunarodni simpozij "Muzika u društvu" / 13th International Symposium "Music in Society"",
title = "Grupno pjevanje uz gusle u centralno-istočnoj Bosni, Group Singing with the Accompaniment of Gusle in the Central-Eastern Bosnia",
pages = "78-79",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13469"
}
Guja, Z.. (2022). Grupno pjevanje uz gusle u centralno-istočnoj Bosni. in 13. međunarodni simpozij "Muzika u društvu" / 13th International Symposium "Music in Society"
Sarajevo : Muzikološko društvo FBiH, Univerzitet u Sarajevu – Muzička akademija., 78-79.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13469
Guja Z. Grupno pjevanje uz gusle u centralno-istočnoj Bosni. in 13. međunarodni simpozij "Muzika u društvu" / 13th International Symposium "Music in Society". 2022;:78-79.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13469 .
Guja, Zorana, "Grupno pjevanje uz gusle u centralno-istočnoj Bosni" in 13. međunarodni simpozij "Muzika u društvu" / 13th International Symposium "Music in Society" (2022):78-79,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13469 .

С друге стране терена – Јелена Допуђа као казивачица

Гуја, Зорана

(Sarajevo : Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Гуја, Зорана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14221
AB  - Јелена Допуђа је у свијету фолклористике позната као прва босанскохерцеговачка етнокореолошкиња, изврсни познавалац играчке традиције и праксе Босне и Херцеговине. Поред етнокореолошког рада, како у Институту за проучавање фолклора, на конгресима Савеза удружења фолклориста Југославије, тако и у фолклорном аматеризму, Допуђин допринос на пољу вокалне традиције је готово непознат. Допуђа је изузетно познавала и народну музичку традицију кроз вокалне облике који су, на основу њеног пјевања / казивања, записани и остали на папиру. На тај начин се нашла с друге стране терена и иза себе оставила велики број напјева првенствено Сарајевско-романијског краја, одакле и потиче, али и шире. Циљ овога рада се првенствено односи на приказ и анализу наведених напјева, односно казивања, обављених кроз архивско истраживање, њихову контекстуализацију и сагледавање музичких карактеристика пјесама.
AB  - Jelena Dopuđa is known in the world of folklore as the first ethnochoreologist in Bosnia and
Herzegovina, an excellent connoisseur of the dance tradition and practice of Bosnia and Herzegovina.
In addition to ethnochoreological work, both at the Institute for the Study of Folklore, at
the congresses of the Association of Yugoslav Folklorists, and in folklore amateurism. Dopuđa’s
contribution in the field of vocal tradition is almost unknown. Namely, Dopuđa was extremely
familiar with the folk music tradition through vocal forms which, based on her singing/narration,
were written down and remained on paper. In that way, she found herself on the other side of the
field and left behind a large number of songs, primarily from the Sarajevo – Romanija region,
where she comes from, and beyond. In this paper, the above songs, ie. narrations, which are
mostly stored in the Folklore Archive of the Ethnological Department of the National Museum
in Sarajevo, in the legacy of Cvjetko Rihtman, ie. Institute of Musicology of Academy of Music,
University of Sarajevo, and in several separate editions of collections of wedding and children’s
songs of Bosnia and Herzegovina. Most of her repertoire is presented in this paper and interpreted
on the basis of musical notation and some additional notes in the manuscripts themselves, most
of which belong to the rural tradition, as well as several examples of urban practice. There are no
major differences in the rhythmic patterns between the village and the city, while the differences
are more noticeable in the tonal sequences and relationships that are characteristic of them. Unfortunately,
there are no sound recordings left behind Dopuđa that would complete the picture of
her vocal expression and style with the existing detailed notes with all the necessary information.
However, what remains as a lasting memory is her multifaceted work and commitment to folk art,
and the wide and selfless application of knowledge, skills, and abilities from the rich folk music
and dance tradition of Bosnia and Herzegovina.
Such Dopuđa’s activity expressed through (re)interpretation of different traditional songs
and singing styles is of great importance and it is important to present it because based on the
recorded tunes we can make their analysis and observe them from different aspects. Some of
the ways of analyzing the mentioned material are the presentation of the musical characteristics
of songs, the context of their learning or adoption, performance and recording of singing, types
and forms, but also the possibility of comparative and further research, which certainly provides
additional value for studying such vocal forms.
Through this presentation, from the examples used and the analysis done, it can be established
that Dopuđa (in addition to songs from her region) in many cases sang tunes that she had previously
heard in other contexts and from other narrators. In that case, the real value of the songs
and their presentation, apart from recording for recording in accordance with the then methodology
of fieldwork and research, gives us the assumption that the records of her singing primarily
served as a way to record what were not possible to writing from various reasons. This primarily
refers to songs picked up along the way, in informal situations, then by (older) people who may
not be able to perform certain tunes, etc. at the time of research, but also as a way of expressing
both individual and collective identities through the interpretation of such folk art. On the other hand, we assume that Dopuđa herself was aware of the importance of recording various folk vocal
musical forms, even in the form of statements, and found herself on the other side of the field
as a narrator and not as a researcher, thus giving the opportunity to further research and different
approaches to the overall material.
PB  - Sarajevo : Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine
T2  - Glasnik Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine u Sarajevu n.s. Etnologija
T1  - С друге стране терена – Јелена Допуђа као казивачица
T1  - On the other side of the field – Jelena Dopuđa as a narrator
SP  - 87
EP  - 104
IS  - 51
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14221
ER  - 
@article{
author = "Гуја, Зорана",
year = "2022",
abstract = "Јелена Допуђа је у свијету фолклористике позната као прва босанскохерцеговачка етнокореолошкиња, изврсни познавалац играчке традиције и праксе Босне и Херцеговине. Поред етнокореолошког рада, како у Институту за проучавање фолклора, на конгресима Савеза удружења фолклориста Југославије, тако и у фолклорном аматеризму, Допуђин допринос на пољу вокалне традиције је готово непознат. Допуђа је изузетно познавала и народну музичку традицију кроз вокалне облике који су, на основу њеног пјевања / казивања, записани и остали на папиру. На тај начин се нашла с друге стране терена и иза себе оставила велики број напјева првенствено Сарајевско-романијског краја, одакле и потиче, али и шире. Циљ овога рада се првенствено односи на приказ и анализу наведених напјева, односно казивања, обављених кроз архивско истраживање, њихову контекстуализацију и сагледавање музичких карактеристика пјесама., Jelena Dopuđa is known in the world of folklore as the first ethnochoreologist in Bosnia and
Herzegovina, an excellent connoisseur of the dance tradition and practice of Bosnia and Herzegovina.
In addition to ethnochoreological work, both at the Institute for the Study of Folklore, at
the congresses of the Association of Yugoslav Folklorists, and in folklore amateurism. Dopuđa’s
contribution in the field of vocal tradition is almost unknown. Namely, Dopuđa was extremely
familiar with the folk music tradition through vocal forms which, based on her singing/narration,
were written down and remained on paper. In that way, she found herself on the other side of the
field and left behind a large number of songs, primarily from the Sarajevo – Romanija region,
where she comes from, and beyond. In this paper, the above songs, ie. narrations, which are
mostly stored in the Folklore Archive of the Ethnological Department of the National Museum
in Sarajevo, in the legacy of Cvjetko Rihtman, ie. Institute of Musicology of Academy of Music,
University of Sarajevo, and in several separate editions of collections of wedding and children’s
songs of Bosnia and Herzegovina. Most of her repertoire is presented in this paper and interpreted
on the basis of musical notation and some additional notes in the manuscripts themselves, most
of which belong to the rural tradition, as well as several examples of urban practice. There are no
major differences in the rhythmic patterns between the village and the city, while the differences
are more noticeable in the tonal sequences and relationships that are characteristic of them. Unfortunately,
there are no sound recordings left behind Dopuđa that would complete the picture of
her vocal expression and style with the existing detailed notes with all the necessary information.
However, what remains as a lasting memory is her multifaceted work and commitment to folk art,
and the wide and selfless application of knowledge, skills, and abilities from the rich folk music
and dance tradition of Bosnia and Herzegovina.
Such Dopuđa’s activity expressed through (re)interpretation of different traditional songs
and singing styles is of great importance and it is important to present it because based on the
recorded tunes we can make their analysis and observe them from different aspects. Some of
the ways of analyzing the mentioned material are the presentation of the musical characteristics
of songs, the context of their learning or adoption, performance and recording of singing, types
and forms, but also the possibility of comparative and further research, which certainly provides
additional value for studying such vocal forms.
Through this presentation, from the examples used and the analysis done, it can be established
that Dopuđa (in addition to songs from her region) in many cases sang tunes that she had previously
heard in other contexts and from other narrators. In that case, the real value of the songs
and their presentation, apart from recording for recording in accordance with the then methodology
of fieldwork and research, gives us the assumption that the records of her singing primarily
served as a way to record what were not possible to writing from various reasons. This primarily
refers to songs picked up along the way, in informal situations, then by (older) people who may
not be able to perform certain tunes, etc. at the time of research, but also as a way of expressing
both individual and collective identities through the interpretation of such folk art. On the other hand, we assume that Dopuđa herself was aware of the importance of recording various folk vocal
musical forms, even in the form of statements, and found herself on the other side of the field
as a narrator and not as a researcher, thus giving the opportunity to further research and different
approaches to the overall material.",
publisher = "Sarajevo : Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine",
journal = "Glasnik Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine u Sarajevu n.s. Etnologija",
title = "С друге стране терена – Јелена Допуђа као казивачица, On the other side of the field – Jelena Dopuđa as a narrator",
pages = "87-104",
number = "51",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14221"
}
Гуја, З.. (2022). С друге стране терена – Јелена Допуђа као казивачица. in Glasnik Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine u Sarajevu n.s. Etnologija
Sarajevo : Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine.(51), 87-104.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14221
Гуја З. С друге стране терена – Јелена Допуђа као казивачица. in Glasnik Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine u Sarajevu n.s. Etnologija. 2022;(51):87-104.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14221 .
Гуја, Зорана, "С друге стране терена – Јелена Допуђа као казивачица" in Glasnik Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine u Sarajevu n.s. Etnologija, no. 51 (2022):87-104,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14221 .

Oснове јеврејске сефардске музичке традиције у Босни и Херцеговини и World music сцена

Guja, Zorana; Dražeta, Bogdan

(Крагујевац : Филолошко- уметнички факултет, 2021)

TY  - GEN
AU  - Guja, Zorana
AU  - Dražeta, Bogdan
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13506
AB  - Јеврејска традиција се испољава кроз различите музичке форме, што је предмет про-
учавања етномузикологије, али је истовремено и везана за поље којим се бави етнологија,
будући да се односи на културу и њено преношење. У том смислу, овај рад се бави како
световним тако и духовним формама јеврејске сефардске музике у Босни и Херцеговини.
Од доласка Јевреја Сефарда на овај простор у ужем, односно Балканског полуострва у
ширем смислу, крајем XV и почетком XVI века, музика њихове заједнице је обликована
под утицајем музика Других, али и обратно. Локално поднебље, градски облици, ори-
јентална мелодика, арапско-шпанско-јеврејски облици, као и култура живљења, само су
неки од утицаја у традиционалној (народној) музици сефардских Јевреја на поменутом
простору. Кроз анализу наведених облика и стваралаштва Флори Јагоде, групе Ладино и
других извођача новијег датума, сматрамо да се може успоставити нит која показује кон-
тинуитет музичких форми које су нашле своје место и на савременој World Music сцени.
AB  - The Jewish tradition is manifested through various musical forms, which is the subject of the study
of ethnomusicology, but at the same time it is related to the field that ethnology deals with, since it refers to
culture and its transmission. In that sense, this paper will deal with both secular and spiritual forms of Jewish
Sephardic music in Bosnia-Herzegovina. Since the arrival of the Sephardic Jews in this area in the narrower
sense or the Balkan Peninsula in the broadest sense at the end of the 15th and the beginning of the 16th
century, the music of their community has been shaped by the music of Others, and vice versa. The local
province, urban forms, oriental melodies, Arabic-Spanish-Jewish forms, as well as the culture of living, are
just some of the influences in the traditional (folk) music of Sephardic Jews in the mentioned area (Bosnia-
Herzegovina). We believe a thread can be established that shows the continuity of musical forms that have
found their place on the World Music scene, through the analysis of the mentioned forms and creativity of
Flory Jagoda, Ladino ensemble, and other performers of recent date.
PB  - Крагујевац : Филолошко- уметнички факултет
T2  - Српски језик, књижевност, уметност : зборник радова са XV међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (30-31. X 2020). Књ. 3, Страдање - Јевреји ; 250 година од рођења Лудвига ван Бетовена ; & Стремљење у уметности, 2021, Књ. 3
T1  - Oснове јеврејске сефардске музичке традиције у Босни и Херцеговини и World music сцена
T1  - The Foundation of Sephardic Musical Tradition in Bosnia and Herzegovina and the World Music Scene
SP  - 61
EP  - 74
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13506
ER  - 
@misc{
author = "Guja, Zorana and Dražeta, Bogdan",
year = "2021",
abstract = "Јеврејска традиција се испољава кроз различите музичке форме, што је предмет про-
учавања етномузикологије, али је истовремено и везана за поље којим се бави етнологија,
будући да се односи на културу и њено преношење. У том смислу, овај рад се бави како
световним тако и духовним формама јеврејске сефардске музике у Босни и Херцеговини.
Од доласка Јевреја Сефарда на овај простор у ужем, односно Балканског полуострва у
ширем смислу, крајем XV и почетком XVI века, музика њихове заједнице је обликована
под утицајем музика Других, али и обратно. Локално поднебље, градски облици, ори-
јентална мелодика, арапско-шпанско-јеврејски облици, као и култура живљења, само су
неки од утицаја у традиционалној (народној) музици сефардских Јевреја на поменутом
простору. Кроз анализу наведених облика и стваралаштва Флори Јагоде, групе Ладино и
других извођача новијег датума, сматрамо да се може успоставити нит која показује кон-
тинуитет музичких форми које су нашле своје место и на савременој World Music сцени., The Jewish tradition is manifested through various musical forms, which is the subject of the study
of ethnomusicology, but at the same time it is related to the field that ethnology deals with, since it refers to
culture and its transmission. In that sense, this paper will deal with both secular and spiritual forms of Jewish
Sephardic music in Bosnia-Herzegovina. Since the arrival of the Sephardic Jews in this area in the narrower
sense or the Balkan Peninsula in the broadest sense at the end of the 15th and the beginning of the 16th
century, the music of their community has been shaped by the music of Others, and vice versa. The local
province, urban forms, oriental melodies, Arabic-Spanish-Jewish forms, as well as the culture of living, are
just some of the influences in the traditional (folk) music of Sephardic Jews in the mentioned area (Bosnia-
Herzegovina). We believe a thread can be established that shows the continuity of musical forms that have
found their place on the World Music scene, through the analysis of the mentioned forms and creativity of
Flory Jagoda, Ladino ensemble, and other performers of recent date.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко- уметнички факултет",
journal = "Српски језик, књижевност, уметност : зборник радова са XV међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (30-31. X 2020). Књ. 3, Страдање - Јевреји ; 250 година од рођења Лудвига ван Бетовена ; & Стремљење у уметности, 2021, Књ. 3",
title = "Oснове јеврејске сефардске музичке традиције у Босни и Херцеговини и World music сцена, The Foundation of Sephardic Musical Tradition in Bosnia and Herzegovina and the World Music Scene",
pages = "61-74",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13506"
}
Guja, Z.,& Dražeta, B.. (2021). Oснове јеврејске сефардске музичке традиције у Босни и Херцеговини и World music сцена. in Српски језик, књижевност, уметност : зборник радова са XV међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (30-31. X 2020). Књ. 3, Страдање - Јевреји ; 250 година од рођења Лудвига ван Бетовена ; & Стремљење у уметности, 2021, Књ. 3
Крагујевац : Филолошко- уметнички факултет., 61-74.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13506
Guja Z, Dražeta B. Oснове јеврејске сефардске музичке традиције у Босни и Херцеговини и World music сцена. in Српски језик, књижевност, уметност : зборник радова са XV међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (30-31. X 2020). Књ. 3, Страдање - Јевреји ; 250 година од рођења Лудвига ван Бетовена ; & Стремљење у уметности, 2021, Књ. 3. 2021;:61-74.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13506 .
Guja, Zorana, Dražeta, Bogdan, "Oснове јеврејске сефардске музичке традиције у Босни и Херцеговини и World music сцена" in Српски језик, књижевност, уметност : зборник радова са XV међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (30-31. X 2020). Књ. 3, Страдање - Јевреји ; 250 година од рођења Лудвига ван Бетовена ; & Стремљење у уметности, 2021, Књ. 3 (2021):61-74,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13506 .

Култура узгоја и опевавања винове лозе међу појединим припадницима Срба, Хрвата и Бошњака у Србији и Босни и Херцеговини

Dražeta, Bogdan; Guja, Zorana

(Београд : Удружење фолклориста Србије, 2021)

TY  - CONF
AU  - Dražeta, Bogdan
AU  - Guja, Zorana
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13533
AB  - Култура узгоја и опевавања винове лозе представља важан део традиционалне и савремене културе словенских и других група народа. Предмет нашег излагања биће приказ и анализа справљања производа од грожђа, као што су вино, ракија и сок код припадника дела јужнословенских народа – Срба, Бошњака и Хрвата – у Републици Србији и Босни и Херцеговини. Поред тога, биће контекстуализоване традиционалне песме које се везују за винову лозу код наведених народа у различитим регијама Босне и Херцеговине, као прилог предмету проучавања. Основни метод помоћу кога ће грађа бити прикупљена, уз теренски рад и претрагу релевантне литературе, јесте интервју полуструктурираног типа са појединим припадницима српског народа у горњем Срему, бошњачког народа у централној Херцеговини и хрватског народа у западној Херцеговини. Критеријум за одабир саговорника био је аматерско или професионално бављење узгојем винове лозе и поседовање одређених знања о овој пракси и појединим обредима који се уз њу везују. Овај етнолошки и антрополошки поглед с једне и етномузиколошки поглед с друге стране, показаће на који начин сарадња између две дисциплине доприноси ширем разумевању како традиционалне тако и савремене културе код дела јужнословенских народа, а што је, уопште узев, од значаја и за савремену српску фолклористику.
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије
PB  - Београд : Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
PB  - Топола : Културни центар Топола
C3  - Међународни научни скуп Савремена српска фолклористика X Топола, 18–20. јун 2021.
T1  - Култура узгоја и опевавања винове лозе међу појединим припадницима Срба, Хрвата и Бошњака у Србији и Босни и Херцеговини
SP  - 30
EP  - 30
VL  - 10
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13533
ER  - 
@conference{
author = "Dražeta, Bogdan and Guja, Zorana",
year = "2021",
abstract = "Култура узгоја и опевавања винове лозе представља важан део традиционалне и савремене културе словенских и других група народа. Предмет нашег излагања биће приказ и анализа справљања производа од грожђа, као што су вино, ракија и сок код припадника дела јужнословенских народа – Срба, Бошњака и Хрвата – у Републици Србији и Босни и Херцеговини. Поред тога, биће контекстуализоване традиционалне песме које се везују за винову лозу код наведених народа у различитим регијама Босне и Херцеговине, као прилог предмету проучавања. Основни метод помоћу кога ће грађа бити прикупљена, уз теренски рад и претрагу релевантне литературе, јесте интервју полуструктурираног типа са појединим припадницима српског народа у горњем Срему, бошњачког народа у централној Херцеговини и хрватског народа у западној Херцеговини. Критеријум за одабир саговорника био је аматерско или професионално бављење узгојем винове лозе и поседовање одређених знања о овој пракси и појединим обредима који се уз њу везују. Овај етнолошки и антрополошки поглед с једне и етномузиколошки поглед с друге стране, показаће на који начин сарадња између две дисциплине доприноси ширем разумевању како традиционалне тако и савремене културе код дела јужнословенских народа, а што је, уопште узев, од значаја и за савремену српску фолклористику.",
publisher = "Београд : Удружење фолклориста Србије, Београд : Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Топола : Културни центар Топола",
journal = "Међународни научни скуп Савремена српска фолклористика X Топола, 18–20. јун 2021.",
title = "Култура узгоја и опевавања винове лозе међу појединим припадницима Срба, Хрвата и Бошњака у Србији и Босни и Херцеговини",
pages = "30-30",
volume = "10",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13533"
}
Dražeta, B.,& Guja, Z.. (2021). Култура узгоја и опевавања винове лозе међу појединим припадницима Срба, Хрвата и Бошњака у Србији и Босни и Херцеговини. in Међународни научни скуп Савремена српска фолклористика X Топола, 18–20. јун 2021.
Београд : Удружење фолклориста Србије., 10, 30-30.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13533
Dražeta B, Guja Z. Култура узгоја и опевавања винове лозе међу појединим припадницима Срба, Хрвата и Бошњака у Србији и Босни и Херцеговини. in Међународни научни скуп Савремена српска фолклористика X Топола, 18–20. јун 2021.. 2021;10:30-30.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13533 .
Dražeta, Bogdan, Guja, Zorana, "Култура узгоја и опевавања винове лозе међу појединим припадницима Срба, Хрвата и Бошњака у Србији и Босни и Херцеговини" in Међународни научни скуп Савремена српска фолклористика X Топола, 18–20. јун 2021., 10 (2021):30-30,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13533 .

Prilog proučavanju romanijskog stila pjevanja uz gusle kroz prizmu guslara Milovana Srdanovića

Guja, Zorana

(Sarajevo : ICTM Nacionalni komitet u Bosni i Hercegovini, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Guja, Zorana
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15792
AB  - Pjevanje uz gusle predstavlja jedan od najvitalnijih oblika u narodnoj tradicionalnoj muzici
Bosne i Hercegovine, a i šire, čiji kontinuitet u pisanim i zvučnim izvorima možemo pratiti više od jednog vijeka. Gusle se u narodu smatraju za jedan od omiljenih, najznačajnijih i najrasprostranjenijih instrumenata i primjetan je veliki broj guslara organizovanih kako u guslarskim
društvima, “profesionalno” tako i “amaterski”, samostalno, u krugu porodice ili zajednice. U ovome radu govori se o stilu koji je ostao “zamagljen” u praksi, odnosno se (ne)svjesno izgubio usred promjena koje su zahvatile savremeno guslarstvo. Na prostoru Sarajevsko-romanijske regije djelovao je Milovan Srdanović, guslar iz Pala, koji je važio za izrazitog predstavnika romanijskog načina pjevanja uz gusle, te će se specifičnosti ovoga stila analizirati na osnovu njegovog kazivanja, odnosno kao studija slučaja.
PB  - Sarajevo : ICTM Nacionalni komitet u Bosni i Hercegovini
T2  - Muzičko nasljeđe Bosne i Hercegovine
T1  - Prilog proučavanju romanijskog stila pjevanja uz gusle kroz prizmu guslara Milovana Srdanovića
T1  - A Contribution to the Study of the Romanija's Style of the Singing to the Accompaniment of the Gusle through the Prism of the Guslar Milovan Srdanović
SP  - 81
EP  - 100
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15792
ER  - 
@inbook{
author = "Guja, Zorana",
year = "2021",
abstract = "Pjevanje uz gusle predstavlja jedan od najvitalnijih oblika u narodnoj tradicionalnoj muzici
Bosne i Hercegovine, a i šire, čiji kontinuitet u pisanim i zvučnim izvorima možemo pratiti više od jednog vijeka. Gusle se u narodu smatraju za jedan od omiljenih, najznačajnijih i najrasprostranjenijih instrumenata i primjetan je veliki broj guslara organizovanih kako u guslarskim
društvima, “profesionalno” tako i “amaterski”, samostalno, u krugu porodice ili zajednice. U ovome radu govori se o stilu koji je ostao “zamagljen” u praksi, odnosno se (ne)svjesno izgubio usred promjena koje su zahvatile savremeno guslarstvo. Na prostoru Sarajevsko-romanijske regije djelovao je Milovan Srdanović, guslar iz Pala, koji je važio za izrazitog predstavnika romanijskog načina pjevanja uz gusle, te će se specifičnosti ovoga stila analizirati na osnovu njegovog kazivanja, odnosno kao studija slučaja.",
publisher = "Sarajevo : ICTM Nacionalni komitet u Bosni i Hercegovini",
journal = "Muzičko nasljeđe Bosne i Hercegovine",
booktitle = "Prilog proučavanju romanijskog stila pjevanja uz gusle kroz prizmu guslara Milovana Srdanovića, A Contribution to the Study of the Romanija's Style of the Singing to the Accompaniment of the Gusle through the Prism of the Guslar Milovan Srdanović",
pages = "81-100",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15792"
}
Guja, Z.. (2021). Prilog proučavanju romanijskog stila pjevanja uz gusle kroz prizmu guslara Milovana Srdanovića. in Muzičko nasljeđe Bosne i Hercegovine
Sarajevo : ICTM Nacionalni komitet u Bosni i Hercegovini., 81-100.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15792
Guja Z. Prilog proučavanju romanijskog stila pjevanja uz gusle kroz prizmu guslara Milovana Srdanovića. in Muzičko nasljeđe Bosne i Hercegovine. 2021;:81-100.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15792 .
Guja, Zorana, "Prilog proučavanju romanijskog stila pjevanja uz gusle kroz prizmu guslara Milovana Srdanovića" in Muzičko nasljeđe Bosne i Hercegovine (2021):81-100,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15792 .

Savremeno i tradicionalno u stvaralaštvu bosanskohercegovačkog autora elektronske muzike Adija Lukovca

Guja, Zorana

(Источно Сарајево : Музичка академија Универзитета у Источном Сарајеву, 2020)

TY  - GEN
AU  - Guja, Zorana
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13507
AB  - Posebno mjesto u istoriji muzike zauzima pojava elektronske muzike,
čiji razvoj i polje djelovanja možemo pratiti do danas. Njena upotreba je
mnogostrana – od umjetničke, popularne, preko filmske, ambijentalne muzike,
muzike za pozorište, do muzikoterapije itd. U ovom radu elektronska muzika kao
“popularna” muzika je prikazana u djelima Adija Lukovca, jednom od kreativnih
simbola moderne muzičke scene u Bosni i Hercegovini. U uvodnom dijelu dati su
kratki pojmovi i tumačenja elektronske muzike. Lik i djelo Adija Lukovca je
obrađeno u centralnom dijelu rada, sa akcentom na različite (etno)muzikološke
elemente i aspekte savremenog i tradicionalnog u muzičkom stvaralaštvu
pomenutog autora bosanskohercegovačke elektronske muzike.
AB  - The emergence of electronic music occupies a special place in the history of music,
whose development and field of activity can be traced to this day. Its use is versatile -
from artistic, popular, film, ambient music, theater music, music therapy, etc. In this
work, electronic music ware covered in the works of Adi Lukovac, one of the creative
symbols of the modern music scene in Bosnia and Herzegovina. The introductory
section presents brief concepts and interpretations of electronic music. The character and work of Adi Lukovac are deal with in the next part, and in the main part of the
work, the emphasis is place on different (ethno)musicological elements and aspects of
contemporary and traditional in the creative work of the aforementioned author of
electronic music. In this case, we highlight traditional instruments such as saz, šargija,
zurne and bourdon shapes. Added to the extensive use of keyboards and sampling, the
result is a unique blend of music that contains specific instrumental sounds, electronic
rhythms as well as evoking and experiencing the space that the overall sound needs to
depend on the spatial effect in order to be sufficiently complete. This approach is the
result of the "first electro-experimental material with traditional ethno-sound motifs"
that stood side by side with the current world-class sound, professed through Adi's
specific and individual musical and cultural style. With his work and "projects" he
gave the wind in the back and opened many generations and artists for different ways
and own styles through electronic music.
PB  - Источно Сарајево : Музичка академија Универзитета у Источном Сарајеву
T2  - Савремено и традиционално у музичком стваралаштву 1, Зборник радова са научног скупа, 13-14. 12. 2019.
T1  - Savremeno i tradicionalno u stvaralaštvu bosanskohercegovačkog autora elektronske muzike Adija Lukovca
T1  - Contemporary and Traditional in Creativity of Bosnian-Herzegovinian Author Adi Lukovac
SP  - 329
EP  - 342
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13507
ER  - 
@misc{
author = "Guja, Zorana",
year = "2020",
abstract = "Posebno mjesto u istoriji muzike zauzima pojava elektronske muzike,
čiji razvoj i polje djelovanja možemo pratiti do danas. Njena upotreba je
mnogostrana – od umjetničke, popularne, preko filmske, ambijentalne muzike,
muzike za pozorište, do muzikoterapije itd. U ovom radu elektronska muzika kao
“popularna” muzika je prikazana u djelima Adija Lukovca, jednom od kreativnih
simbola moderne muzičke scene u Bosni i Hercegovini. U uvodnom dijelu dati su
kratki pojmovi i tumačenja elektronske muzike. Lik i djelo Adija Lukovca je
obrađeno u centralnom dijelu rada, sa akcentom na različite (etno)muzikološke
elemente i aspekte savremenog i tradicionalnog u muzičkom stvaralaštvu
pomenutog autora bosanskohercegovačke elektronske muzike., The emergence of electronic music occupies a special place in the history of music,
whose development and field of activity can be traced to this day. Its use is versatile -
from artistic, popular, film, ambient music, theater music, music therapy, etc. In this
work, electronic music ware covered in the works of Adi Lukovac, one of the creative
symbols of the modern music scene in Bosnia and Herzegovina. The introductory
section presents brief concepts and interpretations of electronic music. The character and work of Adi Lukovac are deal with in the next part, and in the main part of the
work, the emphasis is place on different (ethno)musicological elements and aspects of
contemporary and traditional in the creative work of the aforementioned author of
electronic music. In this case, we highlight traditional instruments such as saz, šargija,
zurne and bourdon shapes. Added to the extensive use of keyboards and sampling, the
result is a unique blend of music that contains specific instrumental sounds, electronic
rhythms as well as evoking and experiencing the space that the overall sound needs to
depend on the spatial effect in order to be sufficiently complete. This approach is the
result of the "first electro-experimental material with traditional ethno-sound motifs"
that stood side by side with the current world-class sound, professed through Adi's
specific and individual musical and cultural style. With his work and "projects" he
gave the wind in the back and opened many generations and artists for different ways
and own styles through electronic music.",
publisher = "Источно Сарајево : Музичка академија Универзитета у Источном Сарајеву",
journal = "Савремено и традиционално у музичком стваралаштву 1, Зборник радова са научног скупа, 13-14. 12. 2019.",
title = "Savremeno i tradicionalno u stvaralaštvu bosanskohercegovačkog autora elektronske muzike Adija Lukovca, Contemporary and Traditional in Creativity of Bosnian-Herzegovinian Author Adi Lukovac",
pages = "329-342",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13507"
}
Guja, Z.. (2020). Savremeno i tradicionalno u stvaralaštvu bosanskohercegovačkog autora elektronske muzike Adija Lukovca. in Савремено и традиционално у музичком стваралаштву 1, Зборник радова са научног скупа, 13-14. 12. 2019.
Источно Сарајево : Музичка академија Универзитета у Источном Сарајеву., 329-342.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13507
Guja Z. Savremeno i tradicionalno u stvaralaštvu bosanskohercegovačkog autora elektronske muzike Adija Lukovca. in Савремено и традиционално у музичком стваралаштву 1, Зборник радова са научног скупа, 13-14. 12. 2019.. 2020;:329-342.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13507 .
Guja, Zorana, "Savremeno i tradicionalno u stvaralaštvu bosanskohercegovačkog autora elektronske muzike Adija Lukovca" in Савремено и традиционално у музичком стваралаштву 1, Зборник радова са научног скупа, 13-14. 12. 2019. (2020):329-342,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13507 .

Савремено и традиционално на примјеру босанскохерцеговачког аутора електронске музике Адија Луковца

Guja, Zorana

(Источно Сарајево : Музичка академија Универзитета у Источном Сарајеву, 2019)

TY  - CONF
AU  - Guja, Zorana
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13536
AB  - Посебно мјесто у историји музике заузима појава електронске музике, чији развој
и поље дјеловања можемо пратити до данас. Њена употреба је многострана – од
умјетничке, популарне, филмске, амбијенталне музике, музике за позориште,
музикотерапије итд. У овом раду електронска музика ће бити обрађена у дјелима
Адија Луковца, једном од креативних симбола модерне музичке сцене у Босни и Херцеговини. У уводном дијелу приказаће се кратки појмови и тумачења електронске музике и преглед стваралаштва бх. композитора код којих налазимо електронску музику. Лик и дјело Адија Луковца ће се обрадити у наредном дијелу, а у главном дијелу рада акценат је стављен на различите музиколошке елементе и аспекте савременог и традиционалног у музичком стваралаштву поменутог аутора босанскохерцеговачке електронске музике.
AB  - The emergence of electronic music occupies a special place in the history of music, whose development and field of activity can be traced to this day. Its use is versatile - from artistic, popular, film, ambient music, theater music, music therapy, etc. In this work, electronic music will be covered in the works of Adi Lukovac, one of the creative symbols of the modern music scene in Bosnia and Herzegovina. The introductory section will present brief concepts and interpretations of electronic music and an overview of the creativity of bh. composers where we find electronic music. The character and work of Adi Lukovac will be dealt with in the next part, and in the main
part of the work, the emphasis is placed on different musicological elements and aspects of contemporary and traditional in the creative work of the aforementioned bh. author of electronic music.
PB  - Источно Сарајево : Музичка академија Универзитета у Источном Сарајеву
C3  - Научни скуп Дани Војина Комадине "Савремено и традиционално у музичком стваралаштву", Источно Сарајево, 13-14. децембар 2019.
T1  - Савремено и традиционално на примјеру босанскохерцеговачког аутора електронске музике Адија Луковца
T1  - Contemporary and Traditional as an Example of Electronic Music Author from Bosnia and Herzegovina Adi Lukovac
SP  - 27
EP  - 27
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13536
ER  - 
@conference{
author = "Guja, Zorana",
year = "2019",
abstract = "Посебно мјесто у историји музике заузима појава електронске музике, чији развој
и поље дјеловања можемо пратити до данас. Њена употреба је многострана – од
умјетничке, популарне, филмске, амбијенталне музике, музике за позориште,
музикотерапије итд. У овом раду електронска музика ће бити обрађена у дјелима
Адија Луковца, једном од креативних симбола модерне музичке сцене у Босни и Херцеговини. У уводном дијелу приказаће се кратки појмови и тумачења електронске музике и преглед стваралаштва бх. композитора код којих налазимо електронску музику. Лик и дјело Адија Луковца ће се обрадити у наредном дијелу, а у главном дијелу рада акценат је стављен на различите музиколошке елементе и аспекте савременог и традиционалног у музичком стваралаштву поменутог аутора босанскохерцеговачке електронске музике., The emergence of electronic music occupies a special place in the history of music, whose development and field of activity can be traced to this day. Its use is versatile - from artistic, popular, film, ambient music, theater music, music therapy, etc. In this work, electronic music will be covered in the works of Adi Lukovac, one of the creative symbols of the modern music scene in Bosnia and Herzegovina. The introductory section will present brief concepts and interpretations of electronic music and an overview of the creativity of bh. composers where we find electronic music. The character and work of Adi Lukovac will be dealt with in the next part, and in the main
part of the work, the emphasis is placed on different musicological elements and aspects of contemporary and traditional in the creative work of the aforementioned bh. author of electronic music.",
publisher = "Источно Сарајево : Музичка академија Универзитета у Источном Сарајеву",
journal = "Научни скуп Дани Војина Комадине "Савремено и традиционално у музичком стваралаштву", Источно Сарајево, 13-14. децембар 2019.",
title = "Савремено и традиционално на примјеру босанскохерцеговачког аутора електронске музике Адија Луковца, Contemporary and Traditional as an Example of Electronic Music Author from Bosnia and Herzegovina Adi Lukovac",
pages = "27-27",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13536"
}
Guja, Z.. (2019). Савремено и традиционално на примјеру босанскохерцеговачког аутора електронске музике Адија Луковца. in Научни скуп Дани Војина Комадине "Савремено и традиционално у музичком стваралаштву", Источно Сарајево, 13-14. децембар 2019.
Источно Сарајево : Музичка академија Универзитета у Источном Сарајеву.(1), 27-27.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13536
Guja Z. Савремено и традиционално на примјеру босанскохерцеговачког аутора електронске музике Адија Луковца. in Научни скуп Дани Војина Комадине "Савремено и традиционално у музичком стваралаштву", Источно Сарајево, 13-14. децембар 2019.. 2019;(1):27-27.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13536 .
Guja, Zorana, "Савремено и традиционално на примјеру босанскохерцеговачког аутора електронске музике Адија Луковца" in Научни скуп Дани Војина Комадине "Савремено и традиционално у музичком стваралаштву", Источно Сарајево, 13-14. децембар 2019., no. 1 (2019):27-27,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13536 .

Multipart singing in Sarajevo-Romanija region in example of female group “Planinke”

Guja, Zorana

(Sarajevo : International Council for Traditional Music – National Committee of Bosnia and Herzegovina, 2019)

TY  - CONF
AU  - Guja, Zorana
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13531
AB  - In this paper I will present multipart singing in the Sarajevo-Romanija region, which is one of the most archaic forms of vocal rural tradition of Bosnia and Herzegovina. For this presentation will be used an example of a female group “Planinke” from Pale, which were the main indicators for my fieldwork research. The elements that will be the focus of the work are: the context of song performances, song performance, classification of forms, terminology and forms. All the above elements will be presented with certain vocal examples, both with audio, video examples and notation. Analyzing selected songs, it was confirmed that songs with their tonal, metro-rhythmic, melopoetic and polyphonic features are part of traditional music practices of a wider region (Sarajevo-Romanija). Also, all the songs belong to the second category of forms of older rural singing (according to Cvjetko Rihtman’s classification) in which voices are equal and interwoven, and the interval of the second is considered as consonant interval, most often it is the ending of the song. In this kind of traditional music, sometimes it is difficult to accept the fact that it exists as profoundly organized sound, behaviour conducted and carried with rules, although freely
and spontaneously listened, accepted, adopted, performed and passed on. Regardless of the proximity of larger urban centers and forms of newer traditions that have become the majority in other and similar environments, the aforementioned vocal forms indicates the archaic
characteristics and vitality of the vocal tradition of this region that has been held up to today. This work can be classified as a new research because it is the result of my field research in the past few years. For presentation of the work, PowerPoint will be used with audio and video examples.
PB  - Sarajevo : International Council for Traditional Music – National Committee of Bosnia and Herzegovina
PB  - Sarajevo : Academy of Music, University of Sarajevo
C3  - 6th Symposium of the ICTM Study Group for Multipart Music 23‑27 September 2019. Sarajevo, Bosnia and Herzegovina
T1  - Multipart singing in Sarajevo-Romanija region in example of female group “Planinke”
SP  - 66
EP  - 66
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13531
ER  - 
@conference{
author = "Guja, Zorana",
year = "2019",
abstract = "In this paper I will present multipart singing in the Sarajevo-Romanija region, which is one of the most archaic forms of vocal rural tradition of Bosnia and Herzegovina. For this presentation will be used an example of a female group “Planinke” from Pale, which were the main indicators for my fieldwork research. The elements that will be the focus of the work are: the context of song performances, song performance, classification of forms, terminology and forms. All the above elements will be presented with certain vocal examples, both with audio, video examples and notation. Analyzing selected songs, it was confirmed that songs with their tonal, metro-rhythmic, melopoetic and polyphonic features are part of traditional music practices of a wider region (Sarajevo-Romanija). Also, all the songs belong to the second category of forms of older rural singing (according to Cvjetko Rihtman’s classification) in which voices are equal and interwoven, and the interval of the second is considered as consonant interval, most often it is the ending of the song. In this kind of traditional music, sometimes it is difficult to accept the fact that it exists as profoundly organized sound, behaviour conducted and carried with rules, although freely
and spontaneously listened, accepted, adopted, performed and passed on. Regardless of the proximity of larger urban centers and forms of newer traditions that have become the majority in other and similar environments, the aforementioned vocal forms indicates the archaic
characteristics and vitality of the vocal tradition of this region that has been held up to today. This work can be classified as a new research because it is the result of my field research in the past few years. For presentation of the work, PowerPoint will be used with audio and video examples.",
publisher = "Sarajevo : International Council for Traditional Music – National Committee of Bosnia and Herzegovina, Sarajevo : Academy of Music, University of Sarajevo",
journal = "6th Symposium of the ICTM Study Group for Multipart Music 23‑27 September 2019. Sarajevo, Bosnia and Herzegovina",
title = "Multipart singing in Sarajevo-Romanija region in example of female group “Planinke”",
pages = "66-66",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13531"
}
Guja, Z.. (2019). Multipart singing in Sarajevo-Romanija region in example of female group “Planinke”. in 6th Symposium of the ICTM Study Group for Multipart Music 23‑27 September 2019. Sarajevo, Bosnia and Herzegovina
Sarajevo : International Council for Traditional Music – National Committee of Bosnia and Herzegovina., 66-66.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13531
Guja Z. Multipart singing in Sarajevo-Romanija region in example of female group “Planinke”. in 6th Symposium of the ICTM Study Group for Multipart Music 23‑27 September 2019. Sarajevo, Bosnia and Herzegovina. 2019;:66-66.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13531 .
Guja, Zorana, "Multipart singing in Sarajevo-Romanija region in example of female group “Planinke”" in 6th Symposium of the ICTM Study Group for Multipart Music 23‑27 September 2019. Sarajevo, Bosnia and Herzegovina (2019):66-66,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13531 .

Утицај музике на међуетничке односе становника Сарајева и Мостара

Дражета, Богдан; Гуја, Зорана

(Београд : Филозофски факултет, Одељење за етнологију и антропологију, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Дражета, Богдан
AU  - Гуја, Зорана
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13505
AB  - Музика и музички облици представљају неизоставан део сваког
људског друштва и културе. Као што музика може бити „у служби” стварања и пре-
обликовања идентитета, нпр. етничких, регионалних и локалних, она истовремено
може повезивати људе и њихове заједнице. Током обављања теренских истражи-
вања у Сарајеву и Мостару крајем 2017. године, код великог броја саговорника
уочени су ставови и размишљања о делимичном и ситуационом превазилажењу
етно-политичких подела путем музике. Контекст заједничке музичке традиције
свих етничких група у Босни и Херцеговини даје један од оквира за проучавање
односа музике и идентитета на овом простору. У овом раду приказаћемо основне
наративе, настале на основу медијских извештаја и разговора са становницима на-
ведених урбаних целина и њиховог ширег подручја, о томе како музика и музички
облици утичу на међуетничке односе и изградњу локалног, градског идентитета.
Може се рећи да на нивоу Босне и Херцеговине музика у одређеној мери показује
другачији правац насупрот тренутном јавном и медијском дискурсу. Сматрамо да
овај допринос може дати повода за размишљање о томе на који начин музика у
једном друштву (пре)обликује вредности, ставове и понашања људи.
AB  - Music and musical forms represent unfailing part of every human society
and culture. Music can bond people and their communities, as it can be „in the
service” of creating and transforming identities, e.g. ethnic, regional and local.
Ethnological and anthropological view on music treats this phenomenon as the
cultural product, which has certain meanings and influence on society and cul-
ture, i.e. their members in general. Every person from a cultural group has its
own reflections on music, by recognizing abovementioned meanings, which can
be same or different than those of other group members. This is why identity
building process with use of music is very interesting for examination. During
our fieldwork in Sarajevo and Mostar at the end of 2017, we noticed attitudes
and reflections on partial and situational overcoming of ethno-political divisions
through music. Bosnian and Herzegovinian political system is based on the eth-
nic principle, legally supported by Dayton Peace Agreement, a document which
stopped the civil war 1992–1995. Yet the context of common musical tradition
of all ethnic groups in Bosnia and Herzegovina is giving the framework on
examining the relation between music and identity in this area, where identity
question is a very important process looking historically. In this paper, we will
present basic narratives on how music and musical forms impacts on intereth-
nic relations and local, urban identity building process. These narratives were
formed on the basis of media reports and conversations with inhabitants from
aforementioned urban areas and their wider surroundings. It can be said at the
level of Bosnia and Herzegovina, music shows different direction in contrast to
actual public and media discourse. We believe that this contribution can give
instance on thinking about how music in a certain society (re)shapes people’s
values, attitudes and behavior of people. Moreover, collaboration between eth-
nology and anthropology on the one hand, as well as ethnomusicology on the
other hand, may bring some interesting results and exchange of experience for
further research.
AB  - La musique et les formes musicales sont des éléments incontournables de
chaque société et culture humaines. Tout comme la musique peut être « au ser-
vice » de la création et du remodelage des identités, ethniques, régionales et
locales, elle peut en même temps relier les hommes et leurs communautés. Au
cours des recherches de terrain effectuées à Sarajevo et à Mostar vers la fin de
2017, nous avons relevé chez un grand nombre d’interlocuteurs des positions et
des réflexions sur le dépassement partiel et situationnel des divisions ethno-po-
litiques à la faveur de la musique. Le contexte d’une tradition musicale com-
mune à tous les groupes ethniques en Bosnie et Herzégovine offre un des cadres
pour l’étude du rapport de la musique et de l’identité dans cet espace. Dans cet
article nous allons rendre compte des récits fondamentaux, créés à partir des
rapports médiatiques et des entretiens sur l’identité urbaine menés avec des ha-
bitants des villes et des agglomérations mentionnées. Il est possible d’affirmer
qu’en Bosnie-Herzégovine la musique exprime dans une certaine mesure une
orientation différente de celle présente dans le discours publique et médiatique
actuel. Nous considérons que cette contribution peut faire naître une réflexion
sur la manière dont la musique dans une société (re)modèle les valeurs, les atti-
tudes et les comportements des hommes.
PB  - Београд : Филозофски факултет, Одељење за етнологију и антропологију
T2  - Етноантрополошки проблеми
T1  - Утицај музике на међуетничке односе становника Сарајева и Мостара
T1  - The influence of music in interethnic relations of Sarajevo and Mostar's inhabitants
SP  - 899
EP  - 925
VL  - 13
IS  - 4
DO  - 10.21301/eap.v13i4.1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13505
ER  - 
@article{
author = "Дражета, Богдан and Гуја, Зорана",
year = "2018",
abstract = "Музика и музички облици представљају неизоставан део сваког
људског друштва и културе. Као што музика може бити „у служби” стварања и пре-
обликовања идентитета, нпр. етничких, регионалних и локалних, она истовремено
може повезивати људе и њихове заједнице. Током обављања теренских истражи-
вања у Сарајеву и Мостару крајем 2017. године, код великог броја саговорника
уочени су ставови и размишљања о делимичном и ситуационом превазилажењу
етно-политичких подела путем музике. Контекст заједничке музичке традиције
свих етничких група у Босни и Херцеговини даје један од оквира за проучавање
односа музике и идентитета на овом простору. У овом раду приказаћемо основне
наративе, настале на основу медијских извештаја и разговора са становницима на-
ведених урбаних целина и њиховог ширег подручја, о томе како музика и музички
облици утичу на међуетничке односе и изградњу локалног, градског идентитета.
Може се рећи да на нивоу Босне и Херцеговине музика у одређеној мери показује
другачији правац насупрот тренутном јавном и медијском дискурсу. Сматрамо да
овај допринос може дати повода за размишљање о томе на који начин музика у
једном друштву (пре)обликује вредности, ставове и понашања људи., Music and musical forms represent unfailing part of every human society
and culture. Music can bond people and their communities, as it can be „in the
service” of creating and transforming identities, e.g. ethnic, regional and local.
Ethnological and anthropological view on music treats this phenomenon as the
cultural product, which has certain meanings and influence on society and cul-
ture, i.e. their members in general. Every person from a cultural group has its
own reflections on music, by recognizing abovementioned meanings, which can
be same or different than those of other group members. This is why identity
building process with use of music is very interesting for examination. During
our fieldwork in Sarajevo and Mostar at the end of 2017, we noticed attitudes
and reflections on partial and situational overcoming of ethno-political divisions
through music. Bosnian and Herzegovinian political system is based on the eth-
nic principle, legally supported by Dayton Peace Agreement, a document which
stopped the civil war 1992–1995. Yet the context of common musical tradition
of all ethnic groups in Bosnia and Herzegovina is giving the framework on
examining the relation between music and identity in this area, where identity
question is a very important process looking historically. In this paper, we will
present basic narratives on how music and musical forms impacts on intereth-
nic relations and local, urban identity building process. These narratives were
formed on the basis of media reports and conversations with inhabitants from
aforementioned urban areas and their wider surroundings. It can be said at the
level of Bosnia and Herzegovina, music shows different direction in contrast to
actual public and media discourse. We believe that this contribution can give
instance on thinking about how music in a certain society (re)shapes people’s
values, attitudes and behavior of people. Moreover, collaboration between eth-
nology and anthropology on the one hand, as well as ethnomusicology on the
other hand, may bring some interesting results and exchange of experience for
further research., La musique et les formes musicales sont des éléments incontournables de
chaque société et culture humaines. Tout comme la musique peut être « au ser-
vice » de la création et du remodelage des identités, ethniques, régionales et
locales, elle peut en même temps relier les hommes et leurs communautés. Au
cours des recherches de terrain effectuées à Sarajevo et à Mostar vers la fin de
2017, nous avons relevé chez un grand nombre d’interlocuteurs des positions et
des réflexions sur le dépassement partiel et situationnel des divisions ethno-po-
litiques à la faveur de la musique. Le contexte d’une tradition musicale com-
mune à tous les groupes ethniques en Bosnie et Herzégovine offre un des cadres
pour l’étude du rapport de la musique et de l’identité dans cet espace. Dans cet
article nous allons rendre compte des récits fondamentaux, créés à partir des
rapports médiatiques et des entretiens sur l’identité urbaine menés avec des ha-
bitants des villes et des agglomérations mentionnées. Il est possible d’affirmer
qu’en Bosnie-Herzégovine la musique exprime dans une certaine mesure une
orientation différente de celle présente dans le discours publique et médiatique
actuel. Nous considérons que cette contribution peut faire naître une réflexion
sur la manière dont la musique dans une société (re)modèle les valeurs, les atti-
tudes et les comportements des hommes.",
publisher = "Београд : Филозофски факултет, Одељење за етнологију и антропологију",
journal = "Етноантрополошки проблеми",
title = "Утицај музике на међуетничке односе становника Сарајева и Мостара, The influence of music in interethnic relations of Sarajevo and Mostar's inhabitants",
pages = "899-925",
volume = "13",
number = "4",
doi = "10.21301/eap.v13i4.1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13505"
}
Дражета, Б.,& Гуја, З.. (2018). Утицај музике на међуетничке односе становника Сарајева и Мостара. in Етноантрополошки проблеми
Београд : Филозофски факултет, Одељење за етнологију и антропологију., 13(4), 899-925.
https://doi.org/10.21301/eap.v13i4.1
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13505
Дражета Б, Гуја З. Утицај музике на међуетничке односе становника Сарајева и Мостара. in Етноантрополошки проблеми. 2018;13(4):899-925.
doi:10.21301/eap.v13i4.1
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13505 .
Дражета, Богдан, Гуја, Зорана, "Утицај музике на међуетничке односе становника Сарајева и Мостара" in Етноантрополошки проблеми, 13, no. 4 (2018):899-925,
https://doi.org/10.21301/eap.v13i4.1 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13505 .
1