@inbook{
author = "Вујовић, Сретен",
year = "2017",
abstract = "Становање Рома се овде посматра у социјалном и етничком контексту социјалистичке Србије од 1945. до 1989. године. Ромско становање се процењује као највидљивији облик њиховог сиромаштва. Излаз из њиховог сиромаштва се тражи у оквирима теорије социјалне стратификације и промене, а не у оквиру теорије културе сиромаштва и концепта окривљавања жртве. Унапређивање стамбених услова Рома је неопходан, али не и довољан услов њихове социјално-економске и културне интеграције у српско друштво. За превазилажење проблема депривираних ромских суседстава (енклава, сламова) потребан је целовит приступ интеграцији Рома који обједињује: а) унапређење стандарда њиховог становања у погледу изгледа, физичких услова и енергетске ефикасности стамбених објеката; б) јачање локалне економије и политике локалног тржишта рада; в) проактивна политика образовања и обука за децу и младе, и г) промовисање ефикасног и доступног градског саобраћаја како би се избегла изолованост појединих делова града и становницима депривираних суседстава пружиле једнаке могућности у погледу просторне покретљивости и квалитета живота. Закључак је да је становање Рома независно од друштвеног поретка било лоше, али да су Роми, ипак, имали боље услове становања и живљења за време социјализма у Србији и Југославији, него за време капитализма између два светска рата и за време „дивљег капитализма“ у постсоцијалистичкој неолибералној варијанти од 1989. године до данас., In this paper, the housing of Roma is placed in a broader social and ethnic context of socialist Serbia between 1945 and 1989 and is estimated to be the most visible form of their poverty. The way out from this poverty should be sought for within the framework of the theory of social stratification and change, and not in the context of the theory of poverty culture and the concept of the ‘victim’s guilt’. The improvement of housing conditions for Roma is a necessary but not sufficient condition for their socio-economic and cultural integration in Serbian society. In order to overcome the problems of deprived Roma neighbourhoods (enclaves, slums...) it is necessary to adopt a comprehensive approach to the integration of Roma combining: a) the improvement of housing standards in terms of the design, physical conditions and energy efficiency of residential buildings; b) the strengthening of the local economy and the local labour market policy; c) proactive education and training policies for children and young people, and d) the promotion of the efficient and affordable public transport in order to avoid the isolation of certain parts of the city and provide residents of deprived neighbourhoods with equal opportunities in terms of spatial mobility and the quality of life. The conclusion is that the housing of Roma was improper irrespective of the political system, but that Roma had better housing conditions and living standards during socialism in Serbia and Yugoslavia than during capitalism, both between the two world wars and during the ‘crony capitalism’ in its post-socialist neo-liberal variant from 1989 to the present day.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, 2017",
journal = "Становање Рома у Србији : стање и изазови",
booktitle = "Становање Рома у социјалистичкој Србији, The Housing of Roma in Socialist Serbia",
pages = "169-187",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9146"
}
