Ћетковић, Александар

Link to this page

Authority KeyName Variants
f18eef57-e248-438a-9df7-d892f757dc83
  • Ћетковић, Александар (2)
Projects
No records found.

Author's Bibliography

Функционално-еколошки статус, угроженост и економско вредновање инсеката опрашивача у Србији

Станисављевић, Љубиша; Вујић, Анте; Јакшић, Предраг; Марков, Злата; Ћетковић, Александар

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2018)

TY  - CONF
AU  - Станисављевић, Љубиша
AU  - Вујић, Анте
AU  - Јакшић, Предраг
AU  - Марков, Злата
AU  - Ћетковић, Александар
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10843
AB  - Опрашивање је важна екосистемска услуга у копненим
системима, кључна за размножавање биљака цветница, очување биолошке разно-
врсности, али и производњу хране. Већину цветница (87.5%) опрашују инсекти и
друге животиње, док чак око 75% главних врста гајених биљака у свету могу имати
користи од оваквог вида опрашивања. Од 115 најчешћих врста гајених биљака за
људску исхрану, чак 87 се у мањој или већој мери ослања на животиње опрашиваче,
а око 35% произведене хране на глобалном нивоу зависи од њих. Између биљка и
опрашивача постоје веома комплексни односи међусобне условљености и утицаја
на размножавање, продукцију и одржавање популација и заједница, а од посебног
интереса је установити који су главни трендови и ефекти испољавања ових феноме-
на на градијенту од природних и полуприродних – релативно очуваних екосистема,
до агроекосистема и других претежно вештачких формација, изложених снажном
негативном утицају. Опрашивачи су данас изложени бројним негативним чиниоци-
ма глобалних промена, међу којима се посебно истичу: климатске промене, промене
у коришћењу земљишта, интензификација у пољопривреди и ширење инвазивних
врста – посебно патогена. Пад бројности и разноврсности опрашивача могао би имати каскадни ефекат на губитак многих других сегмената биодиверзитета, али
и велике последице по безбедност производње хране у глобалним размерама. Еко-
номска вредност од опрашивачких услуга које пружају животиње у пољопривреди
на глобалном нивоу су процењене на 153 милијарде евра (подаци за 2005. годину).
Најбројнија групација опрашивача су инсекти, а међу њима су далеко
најзначајније пчеле (Hymenoptera: Apiformes); од преко 2050 врста познатих у
фауни Европе, за Србију можемо грубо проценити да је вероватно присутно око
800‒1000 врста. Муве (Diptera) су други по фреквентности најчешћи посетиоци
цветова, а међу бројним групама најзначајнији опрашивачи су чланови породице
Syrphidae.Од приближно 900 врста сирфида у европској фауни, у Србији је забеле-
жено преко 400. Дневних лептира (Hesperioidea, Papilionoidea) до сада је регистро-
вано око 200 врста у Србији, док је хетерогена нетаксономска групација „ноћних
лептира“ вишеструко бројнија али далеко слабије проучена; према последњим
проценама има око 1300 врста Microlepidoptera и око 1200 врста Macrolepidoptera.
Од осталих инсеката, познато је да бројни тврдокрилци, осе, мрави, трипси и неки
други једнако често посећују цветове, али се о њиховим ефектима на опрашивање
зна веома мало. Медоносна пчела (Apis mellifera) је неоспорно најбоље позната
врста опрашивача, али остале гајене и дивље пчеле су глобално много значајнији
опрашивачи у производњи гајених биљака и, свакако, имају незаменљиву улогу у
опрашивању осталих биљака. Уз гајене пчеле (социјалне и солитарне), као опра-
шивачи се гаје и неке врсте мува. Пчеле су несумњиво најзначајнија група опра-
шивача у умереној зони, док су муве опрашивачи много разноврсније и бројније
заступљене у хладнијим регионима (арктичким и алпијским). Лептири су најбоље
проучена групација инсеката, али је њихова улога и практична примена као опра-
шивача пропорционално знатно мање евалуирана и квантификована. Генерално,
функционално-еколошка истраживања и различите валоризације статуса инсека-
та опрашивача су више од 15 година међу приоритетима међународних програма
финансирања фундаменталне и примењене науке, док у Србији ова проблематика
још није адекватно заступљена.
AB  - Pollination is important ecosystem services in terrestrial systems,
essential for the reproduction of flowering plants, the conservation of biological
diversity, as well as food production. The vast majority of flowering plants
(87.5%) are pollinated by insects and other animals, and even about 75% of
the main types of cultivated plants in the world can benefit from this type
of pollination. Of the 115 most commonly cultivated plants for human
consumption, as many as 87, it relies more or less on pollinators, and about
35% of the food produced at global level depends on them. Between plant and
pollinators there are very complex relations of mutual condition and influence on reproduction, production, and maintenance of populations and communities,
and it is of particular interest to determine what are the main trends and effects
of manifesting these phenomena on the gradient from natural and semi-natural
– relatively conserved ecosystems to agroecosystems and other predominantly
artificial formations, exposed to a strong negative impact. Pollinators are
now exposed to a number of negative factors of global change, among which
the most important are: climate change, changes in land use, intensification
of agriculture and the spread of invasive species - especially pathogens. The
decline in the number and variety of pollinators could have a cascading effect
on the loss of many other biodiversity segments, as well as major implications
for food safety in global terms. The economic value of pollinating services
provided by animals in agriculture on a global scale was estimated at 153
billion euros (data for 2005).
The most numerous pollinators are insects, and among them are by far
the most significant bees (Hymenoptera: Apiformes); of over 2,000 species
known in the fauna of Europe, for Serbia we can roughly estimate that there
are probably around 800-1,000 species. Flies (Diptera) are the second most
frequent visitors of flowers, and among many groups, the most significant
pollinators are members of the family Syrphidae. Of the nearly 900 species
of hoverflies in European fauna, in Serbia was recorded over 400. So far in
Serbia, the butterflies (Hesperioidea, Papilionoidea) have been registered up to
200 species, whereas the heterogeneous non-taxonomic group of Heterocera is
more numerous but far weaker investigated; The latest estimates are dealing
with about 1,200 species of Macrolepidoptera and more than 1,300 species
of Microlepidoptera. Among other insects, it is known that many beetles,
wasps, ants, thrips and some others also frequented the flowers, but about their
pollination effects is knows very little. Honey bees (Apis mellifera) is arguably
the best-known species of pollinators, but other reared and wild bees are more
important pollinators worldwide in the production of crops, and certainly, have
an invaluable role in the pollination of wild plants. Beside bees (social and
solitary), some fly species are reared as pollinators. Bees are undoubtedly the
most important pollinator group in the temperate zone, while fly pollinators
are much more diverse and more abundant in colder regions (Arctic and
Alpine). Butterflies are the most widely studied group of insects, but their role
and practical application as pollinators are proportionately considerably less
evaluated and quantified. In general, functional-ecological research and various
valorizations of the pollinator insect status have been more than 15 years among
the priorities of international funding programs for fundamental and applied
science, while in Serbia these issues are not yet adequately represented.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Eколошки и економски значај фауне Србије : зборник радова са научног скупа 17. новембар 2016.
T1  - Функционално-еколошки статус, угроженост и економско вредновање инсеката опрашивача у Србији
T1  - Functional and ecological status, vulnerability and economic evaluation of insect pollinators in Serbia
SP  - 367
EP  - 411
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10843
ER  - 
@conference{
author = "Станисављевић, Љубиша and Вујић, Анте and Јакшић, Предраг and Марков, Злата and Ћетковић, Александар",
year = "2018",
abstract = "Опрашивање је важна екосистемска услуга у копненим
системима, кључна за размножавање биљака цветница, очување биолошке разно-
врсности, али и производњу хране. Већину цветница (87.5%) опрашују инсекти и
друге животиње, док чак око 75% главних врста гајених биљака у свету могу имати
користи од оваквог вида опрашивања. Од 115 најчешћих врста гајених биљака за
људску исхрану, чак 87 се у мањој или већој мери ослања на животиње опрашиваче,
а око 35% произведене хране на глобалном нивоу зависи од њих. Између биљка и
опрашивача постоје веома комплексни односи међусобне условљености и утицаја
на размножавање, продукцију и одржавање популација и заједница, а од посебног
интереса је установити који су главни трендови и ефекти испољавања ових феноме-
на на градијенту од природних и полуприродних – релативно очуваних екосистема,
до агроекосистема и других претежно вештачких формација, изложених снажном
негативном утицају. Опрашивачи су данас изложени бројним негативним чиниоци-
ма глобалних промена, међу којима се посебно истичу: климатске промене, промене
у коришћењу земљишта, интензификација у пољопривреди и ширење инвазивних
врста – посебно патогена. Пад бројности и разноврсности опрашивача могао би имати каскадни ефекат на губитак многих других сегмената биодиверзитета, али
и велике последице по безбедност производње хране у глобалним размерама. Еко-
номска вредност од опрашивачких услуга које пружају животиње у пољопривреди
на глобалном нивоу су процењене на 153 милијарде евра (подаци за 2005. годину).
Најбројнија групација опрашивача су инсекти, а међу њима су далеко
најзначајније пчеле (Hymenoptera: Apiformes); од преко 2050 врста познатих у
фауни Европе, за Србију можемо грубо проценити да је вероватно присутно око
800‒1000 врста. Муве (Diptera) су други по фреквентности најчешћи посетиоци
цветова, а међу бројним групама најзначајнији опрашивачи су чланови породице
Syrphidae.Од приближно 900 врста сирфида у европској фауни, у Србији је забеле-
жено преко 400. Дневних лептира (Hesperioidea, Papilionoidea) до сада је регистро-
вано око 200 врста у Србији, док је хетерогена нетаксономска групација „ноћних
лептира“ вишеструко бројнија али далеко слабије проучена; према последњим
проценама има око 1300 врста Microlepidoptera и око 1200 врста Macrolepidoptera.
Од осталих инсеката, познато је да бројни тврдокрилци, осе, мрави, трипси и неки
други једнако често посећују цветове, али се о њиховим ефектима на опрашивање
зна веома мало. Медоносна пчела (Apis mellifera) је неоспорно најбоље позната
врста опрашивача, али остале гајене и дивље пчеле су глобално много значајнији
опрашивачи у производњи гајених биљака и, свакако, имају незаменљиву улогу у
опрашивању осталих биљака. Уз гајене пчеле (социјалне и солитарне), као опра-
шивачи се гаје и неке врсте мува. Пчеле су несумњиво најзначајнија група опра-
шивача у умереној зони, док су муве опрашивачи много разноврсније и бројније
заступљене у хладнијим регионима (арктичким и алпијским). Лептири су најбоље
проучена групација инсеката, али је њихова улога и практична примена као опра-
шивача пропорционално знатно мање евалуирана и квантификована. Генерално,
функционално-еколошка истраживања и различите валоризације статуса инсека-
та опрашивача су више од 15 година међу приоритетима међународних програма
финансирања фундаменталне и примењене науке, док у Србији ова проблематика
још није адекватно заступљена., Pollination is important ecosystem services in terrestrial systems,
essential for the reproduction of flowering plants, the conservation of biological
diversity, as well as food production. The vast majority of flowering plants
(87.5%) are pollinated by insects and other animals, and even about 75% of
the main types of cultivated plants in the world can benefit from this type
of pollination. Of the 115 most commonly cultivated plants for human
consumption, as many as 87, it relies more or less on pollinators, and about
35% of the food produced at global level depends on them. Between plant and
pollinators there are very complex relations of mutual condition and influence on reproduction, production, and maintenance of populations and communities,
and it is of particular interest to determine what are the main trends and effects
of manifesting these phenomena on the gradient from natural and semi-natural
– relatively conserved ecosystems to agroecosystems and other predominantly
artificial formations, exposed to a strong negative impact. Pollinators are
now exposed to a number of negative factors of global change, among which
the most important are: climate change, changes in land use, intensification
of agriculture and the spread of invasive species - especially pathogens. The
decline in the number and variety of pollinators could have a cascading effect
on the loss of many other biodiversity segments, as well as major implications
for food safety in global terms. The economic value of pollinating services
provided by animals in agriculture on a global scale was estimated at 153
billion euros (data for 2005).
The most numerous pollinators are insects, and among them are by far
the most significant bees (Hymenoptera: Apiformes); of over 2,000 species
known in the fauna of Europe, for Serbia we can roughly estimate that there
are probably around 800-1,000 species. Flies (Diptera) are the second most
frequent visitors of flowers, and among many groups, the most significant
pollinators are members of the family Syrphidae. Of the nearly 900 species
of hoverflies in European fauna, in Serbia was recorded over 400. So far in
Serbia, the butterflies (Hesperioidea, Papilionoidea) have been registered up to
200 species, whereas the heterogeneous non-taxonomic group of Heterocera is
more numerous but far weaker investigated; The latest estimates are dealing
with about 1,200 species of Macrolepidoptera and more than 1,300 species
of Microlepidoptera. Among other insects, it is known that many beetles,
wasps, ants, thrips and some others also frequented the flowers, but about their
pollination effects is knows very little. Honey bees (Apis mellifera) is arguably
the best-known species of pollinators, but other reared and wild bees are more
important pollinators worldwide in the production of crops, and certainly, have
an invaluable role in the pollination of wild plants. Beside bees (social and
solitary), some fly species are reared as pollinators. Bees are undoubtedly the
most important pollinator group in the temperate zone, while fly pollinators
are much more diverse and more abundant in colder regions (Arctic and
Alpine). Butterflies are the most widely studied group of insects, but their role
and practical application as pollinators are proportionately considerably less
evaluated and quantified. In general, functional-ecological research and various
valorizations of the pollinator insect status have been more than 15 years among
the priorities of international funding programs for fundamental and applied
science, while in Serbia these issues are not yet adequately represented.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Eколошки и економски значај фауне Србије : зборник радова са научног скупа 17. новембар 2016.",
title = "Функционално-еколошки статус, угроженост и економско вредновање инсеката опрашивача у Србији, Functional and ecological status, vulnerability and economic evaluation of insect pollinators in Serbia",
pages = "367-411",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10843"
}
Станисављевић, Љ., Вујић, А., Јакшић, П., Марков, З.,& Ћетковић, А.. (2018). Функционално-еколошки статус, угроженост и економско вредновање инсеката опрашивача у Србији. in Eколошки и економски значај фауне Србије : зборник радова са научног скупа 17. новембар 2016.
Београд : Српска академија наука и уметности., 367-411.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10843
Станисављевић Љ, Вујић А, Јакшић П, Марков З, Ћетковић А. Функционално-еколошки статус, угроженост и економско вредновање инсеката опрашивача у Србији. in Eколошки и економски значај фауне Србије : зборник радова са научног скупа 17. новембар 2016.. 2018;:367-411.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10843 .
Станисављевић, Љубиша, Вујић, Анте, Јакшић, Предраг, Марков, Злата, Ћетковић, Александар, "Функционално-еколошки статус, угроженост и економско вредновање инсеката опрашивача у Србији" in Eколошки и економски значај фауне Србије : зборник радова са научног скупа 17. новембар 2016. (2018):367-411,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10843 .

Очување и вредновање биодиверзитета : концепт екосистемских услуга и биолошки ресурси фауне

Ћетковић, Александар; Стевановић, Владимир

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2018)

TY  - CONF
AU  - Ћетковић, Александар
AU  - Стевановић, Владимир
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10619
AB  - Концепт „заштите биодиверзитета” представља једну од
кључних парадигми савремене биолошке науке, али истовремено и специфичан
социо-економски и политички елемент у сагледавању и планирању друштвеног
развоја крајем 20. и почетком 21. века. Очување и вредновање компоненти био-
лошке разноврсности на различитим просторним скалама (од глобалног до ло-
калног нивоа), постаје битан елемент стратешких докумената и легислативе у
домену заштите животне средине, економског развоја, добробити човечанства,
и др. (нпр. Миленијумски циљеви развоја, Стратегија одрживог развоја). Појам
биодиверзитета, који поједностављено, означава „свеукупност и најразличитије
аспекте варијабилности живог света планете Земље“, званично је ушао у упо-
требу 1992. године, доношењем Конвенције о биолошкој разноврсности. Њеном
ратификацијом све државе потписнице преузеле су обавезу да донесу законска
акта и успоставе потребне активности на заштити и вредновању биодиверзите-
та. Током претходне две деценије, полазни концепти из Конвенције прогресивно
су дограђивани, што кроз низ значајних допунских стратешких и оперативних
докумената унапређује и олакшава примену комплексних задатака очувања био-
диверзитета и одрживог коришћења биолошких ресурса.
Међу најзначајније новоуспостављене концепте спада дефинисање еко-
системских услуга, као кључни теоријски приступ и практични механизам за свеобухватно вредновање реалног значаја очувања биодиверзитета за опстанак
човечанства, односно добробити које свако људско друштво има (или може имати)
у различитим секторима и аспектима живота. Овај концепт у први план ставља
екосистемски приступ и на тај начин интегрише низ питања која нису била до-
вољно јасно решена ни у Конвенцији, ни у осталим документима који се односе
на заштиту и очување биодиверзитета. Примена концепта екосистемских услуга
пружа низ оперативних решења за повезивање специјског (у мањој мери и гене-
тичког) диверзитета са функционисањем екосистема. Још значајнији је допринос
методологији и економског и „нематеријалног“ вредновања различитих елемената
и процеса у екосистемима, који директно или индиректно доприносе конкретним
и мерљивим параметрима привредног развоја, друштвеног богатства, добара и
користи које људи имају од очуваних и функционалних екосистема, популација,
или биодиверзитета уопште. Аналогно, овај приступ омогућава и економску вало-
ризацију губитака који настају или се очекују у случају деградације компоненти
биодиверзитета.
Свеобухватна класификација и фундаментална разрада концепата и мето-
да квантификације екосистемских услуга реализована је у оквиру мега-студије
„Миленијумска процена екосистема“ (2001‒2005). Екосистемске услуге су појед-
ностављено дефинисане као „користи које људи имају од екосистема“, а груписа-
не су на: услуге снабдевања/обезбеђивања, услуге регулације, културолошке и
подржавајуће услуге. Каснијом разрадом класификације, значајно је унапређена
и методологија економске валоризације, пре свега кроз међународне иницијати-
ве Економика екосистема и биодиверзитета и Заједничка међународна класифи-
кација екосистемских услуга. Најзначајнија конкретна примена овог приступа у
европским размерама реализује се кроз иницијативу Мапирање и процена еко-
система и њихових услуга, која представља један од кључних доприноса Страте-
гији Европске уније за биодиверзитет 2020, односно обавезу свих чланица током
декаде 2010‒2020. У нашој националној легислативи, као и највећем делу ак-
тивности реализованих од стране ресорних министарстава током претходне две
деценије, концепт екосистемских услуга је био заступљен у сасвим малој мери,
тј. у несразмери са значајем који има у свету и Европи после 2005. године (изузе-
так је Национална стратегија одрживог коришћења природних ресурса и добара,
донета 2012. године). Основни приступ економској валоризацији биодиверзитета
у досадашњој пракси везан је за појам биолошки ресурси (укључујући гене-
тичке ресурсе), што је проистекло из директне разраде ових концепата дефини-
саних још Конвенцијом из 1992. године. У овом раду биће приказани основни
елементи наведених концепата и програма, њихова веза са досадашњом праксом
у Србији, те могућности и потребе увођења најновијих међународних приступа
у валоризацију фауне као сегмента биодиверзитета Србије, али и неке дилеме и
ограничења која су уочена у досадашњој пракси.
AB  - The concept of “biodiversity preservation” represents one of the key
paradigms of modern biological science but at the same time a specific socioeconomic
and political element in perceiving and planning the development of
society at the end of the 20th a nd beginning of 21st century. P reservation a nd
evaluation of biological diversity components in various spatial scales (from
global to local levels), becomes an important element of strategic documents
and legislation in the domain of environmental protection, economic development,
well-being of humanity, and etc. (for example: Millennium development
goals, Sustainable development strategy). After the Convention on Biological
Diversity entered into force, the concept of biodiversity which, in simplified
words, represents “universality and the most diverse variability aspects of life
on planet Earth”, was finally put into use in 1992. By ratifying the Convention
on Biological Diversity all signatory states took the obligation to bring
legal acts and establish necessary activities regarding the protection and evaluation
of biodiversity. During the past two decades the initial concepts from
the Convention have been progressively upgraded which facilitates the use of
complex tasks of preserving biodiversity and sustainable use of biological resources
through a series of important complementary strategic and operational
documents.
Among the most important newly established concepts is defining Ecosystem
services as the key theoretical approach and a practical mechanism for
comprehensive evaluation of real importance of biodiversity preservation for
mankind existence, ie. well-being which every human society has (or could
have) in various sectors and aspects of life. This concept prioritizes ecosystem
approach and in that way integrates a series of questions which weren’t resolved
in an adequately clear way in the Convention or other documents which
are related to the preservation and protection of biodiversity. The application
of ecosystem services concept offers a series of operational solutions for connecting
special (to a lesser extent genetic) diversity with the functioning of the
ecosystem. Even more important is the contribution to methodology of economic,
as well as “immaterial” evaluation of various elements and processes in
ecosystems, which, in a direct or an indirect way, contribute to the concrete and
measurable parameters of economic growth, social wealth, goods and benefits that people have from preserved and functional ecosystems, populations or biodiversity
in general. Consequently, this approach also enables an economic
valorization of losses which occur or are expected to occur in case of degradation
of biodiversity components.
Comprehensive classification and fundamental elaboration of the concepts
and methods of ecosystem services quantification was realized within the
mega-study “Millennium Ecosystem Assessment” (2001–2005).
Ecosystem services were, in simplified words, defines as “benefits that
people have from the ecosystem”, and were grouped in: services of supplying/
providing, regulation, cultural and supporting services. With later elaboration
of classification the methodology of economic valorization was significantly
improved, primarily through international iniciatives “The Economics of Ecosystems
and Biodiversity – TEEB) and “Common International Classification
of Ecosystem Services – CICES). The most significant specific application of
this approach in European conditions is realized through the “Mapping and
Assessment of Ecosystems and their Services – MAES initiative, which represents
one of the key contributions to the “European Union Biodiversity Strategy
2020”, ie., the obligation of all members through the 2010–2020 decade.
In our national legislative, as in the biggest part of activities realized by
line ministries during the past two decades, the concept of ecosystem services
was represented in very small amounts, ie. in disproportion with the importance
it has had in world and Europe after 2005 (with the exception of the National
strategy for sustainable use of natural resources and goods, 2012). The
basic approach to economic valorization of biodiversity has been connected
to the term “biological resources” (including genetic resources), which came
from direct elaboration of these concepts defined in the 1992 Convention. This
paper will show the basic elements of mentioned concepts and programs, their
connection to the so far practice in Serbia, and the possibilities and needs for
implementing the newest international approaches into the valorization of fauna,
as a segment of Serbian biodiversity, as well as big problems which have
been noticed in the so far practice in biological resources usage (uncontrollable
and law prohibited fishery, excessive hunting, destruction of habitats, excessive
use of pesticides in agriculture, pollution, unplanned urbanization with
area conversion, etc.). An insufficient connection of line ministries in achieving
biodiversity protection and misunderstanding and/or ignoring the significance
of ecosystem services for society have also been highlighted.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - 
C3  - Eколошки и економски значај фауне Србије : зборник радова са научног скупа 17. новембар 2016.
C3  - 
T1  - Очување и вредновање биодиверзитета : концепт екосистемских услуга и биолошки ресурси фауне
T1  - Preservation and evaluation of biodiversity : the concept of ecosystem services and biological resources of fauna
SP  - 17
EP  - 37
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10619
ER  - 
@conference{
author = "Ћетковић, Александар and Стевановић, Владимир",
year = "2018",
abstract = "Концепт „заштите биодиверзитета” представља једну од
кључних парадигми савремене биолошке науке, али истовремено и специфичан
социо-економски и политички елемент у сагледавању и планирању друштвеног
развоја крајем 20. и почетком 21. века. Очување и вредновање компоненти био-
лошке разноврсности на различитим просторним скалама (од глобалног до ло-
калног нивоа), постаје битан елемент стратешких докумената и легислативе у
домену заштите животне средине, економског развоја, добробити човечанства,
и др. (нпр. Миленијумски циљеви развоја, Стратегија одрживог развоја). Појам
биодиверзитета, који поједностављено, означава „свеукупност и најразличитије
аспекте варијабилности живог света планете Земље“, званично је ушао у упо-
требу 1992. године, доношењем Конвенције о биолошкој разноврсности. Њеном
ратификацијом све државе потписнице преузеле су обавезу да донесу законска
акта и успоставе потребне активности на заштити и вредновању биодиверзите-
та. Током претходне две деценије, полазни концепти из Конвенције прогресивно
су дограђивани, што кроз низ значајних допунских стратешких и оперативних
докумената унапређује и олакшава примену комплексних задатака очувања био-
диверзитета и одрживог коришћења биолошких ресурса.
Међу најзначајније новоуспостављене концепте спада дефинисање еко-
системских услуга, као кључни теоријски приступ и практични механизам за свеобухватно вредновање реалног значаја очувања биодиверзитета за опстанак
човечанства, односно добробити које свако људско друштво има (или може имати)
у различитим секторима и аспектима живота. Овај концепт у први план ставља
екосистемски приступ и на тај начин интегрише низ питања која нису била до-
вољно јасно решена ни у Конвенцији, ни у осталим документима који се односе
на заштиту и очување биодиверзитета. Примена концепта екосистемских услуга
пружа низ оперативних решења за повезивање специјског (у мањој мери и гене-
тичког) диверзитета са функционисањем екосистема. Још значајнији је допринос
методологији и економског и „нематеријалног“ вредновања различитих елемената
и процеса у екосистемима, који директно или индиректно доприносе конкретним
и мерљивим параметрима привредног развоја, друштвеног богатства, добара и
користи које људи имају од очуваних и функционалних екосистема, популација,
или биодиверзитета уопште. Аналогно, овај приступ омогућава и економску вало-
ризацију губитака који настају или се очекују у случају деградације компоненти
биодиверзитета.
Свеобухватна класификација и фундаментална разрада концепата и мето-
да квантификације екосистемских услуга реализована је у оквиру мега-студије
„Миленијумска процена екосистема“ (2001‒2005). Екосистемске услуге су појед-
ностављено дефинисане као „користи које људи имају од екосистема“, а груписа-
не су на: услуге снабдевања/обезбеђивања, услуге регулације, културолошке и
подржавајуће услуге. Каснијом разрадом класификације, значајно је унапређена
и методологија економске валоризације, пре свега кроз међународне иницијати-
ве Економика екосистема и биодиверзитета и Заједничка међународна класифи-
кација екосистемских услуга. Најзначајнија конкретна примена овог приступа у
европским размерама реализује се кроз иницијативу Мапирање и процена еко-
система и њихових услуга, која представља један од кључних доприноса Страте-
гији Европске уније за биодиверзитет 2020, односно обавезу свих чланица током
декаде 2010‒2020. У нашој националној легислативи, као и највећем делу ак-
тивности реализованих од стране ресорних министарстава током претходне две
деценије, концепт екосистемских услуга је био заступљен у сасвим малој мери,
тј. у несразмери са значајем који има у свету и Европи после 2005. године (изузе-
так је Национална стратегија одрживог коришћења природних ресурса и добара,
донета 2012. године). Основни приступ економској валоризацији биодиверзитета
у досадашњој пракси везан је за појам биолошки ресурси (укључујући гене-
тичке ресурсе), што је проистекло из директне разраде ових концепата дефини-
саних још Конвенцијом из 1992. године. У овом раду биће приказани основни
елементи наведених концепата и програма, њихова веза са досадашњом праксом
у Србији, те могућности и потребе увођења најновијих међународних приступа
у валоризацију фауне као сегмента биодиверзитета Србије, али и неке дилеме и
ограничења која су уочена у досадашњој пракси., The concept of “biodiversity preservation” represents one of the key
paradigms of modern biological science but at the same time a specific socioeconomic
and political element in perceiving and planning the development of
society at the end of the 20th a nd beginning of 21st century. P reservation a nd
evaluation of biological diversity components in various spatial scales (from
global to local levels), becomes an important element of strategic documents
and legislation in the domain of environmental protection, economic development,
well-being of humanity, and etc. (for example: Millennium development
goals, Sustainable development strategy). After the Convention on Biological
Diversity entered into force, the concept of biodiversity which, in simplified
words, represents “universality and the most diverse variability aspects of life
on planet Earth”, was finally put into use in 1992. By ratifying the Convention
on Biological Diversity all signatory states took the obligation to bring
legal acts and establish necessary activities regarding the protection and evaluation
of biodiversity. During the past two decades the initial concepts from
the Convention have been progressively upgraded which facilitates the use of
complex tasks of preserving biodiversity and sustainable use of biological resources
through a series of important complementary strategic and operational
documents.
Among the most important newly established concepts is defining Ecosystem
services as the key theoretical approach and a practical mechanism for
comprehensive evaluation of real importance of biodiversity preservation for
mankind existence, ie. well-being which every human society has (or could
have) in various sectors and aspects of life. This concept prioritizes ecosystem
approach and in that way integrates a series of questions which weren’t resolved
in an adequately clear way in the Convention or other documents which
are related to the preservation and protection of biodiversity. The application
of ecosystem services concept offers a series of operational solutions for connecting
special (to a lesser extent genetic) diversity with the functioning of the
ecosystem. Even more important is the contribution to methodology of economic,
as well as “immaterial” evaluation of various elements and processes in
ecosystems, which, in a direct or an indirect way, contribute to the concrete and
measurable parameters of economic growth, social wealth, goods and benefits that people have from preserved and functional ecosystems, populations or biodiversity
in general. Consequently, this approach also enables an economic
valorization of losses which occur or are expected to occur in case of degradation
of biodiversity components.
Comprehensive classification and fundamental elaboration of the concepts
and methods of ecosystem services quantification was realized within the
mega-study “Millennium Ecosystem Assessment” (2001–2005).
Ecosystem services were, in simplified words, defines as “benefits that
people have from the ecosystem”, and were grouped in: services of supplying/
providing, regulation, cultural and supporting services. With later elaboration
of classification the methodology of economic valorization was significantly
improved, primarily through international iniciatives “The Economics of Ecosystems
and Biodiversity – TEEB) and “Common International Classification
of Ecosystem Services – CICES). The most significant specific application of
this approach in European conditions is realized through the “Mapping and
Assessment of Ecosystems and their Services – MAES initiative, which represents
one of the key contributions to the “European Union Biodiversity Strategy
2020”, ie., the obligation of all members through the 2010–2020 decade.
In our national legislative, as in the biggest part of activities realized by
line ministries during the past two decades, the concept of ecosystem services
was represented in very small amounts, ie. in disproportion with the importance
it has had in world and Europe after 2005 (with the exception of the National
strategy for sustainable use of natural resources and goods, 2012). The
basic approach to economic valorization of biodiversity has been connected
to the term “biological resources” (including genetic resources), which came
from direct elaboration of these concepts defined in the 1992 Convention. This
paper will show the basic elements of mentioned concepts and programs, their
connection to the so far practice in Serbia, and the possibilities and needs for
implementing the newest international approaches into the valorization of fauna,
as a segment of Serbian biodiversity, as well as big problems which have
been noticed in the so far practice in biological resources usage (uncontrollable
and law prohibited fishery, excessive hunting, destruction of habitats, excessive
use of pesticides in agriculture, pollution, unplanned urbanization with
area conversion, etc.). An insufficient connection of line ministries in achieving
biodiversity protection and misunderstanding and/or ignoring the significance
of ecosystem services for society have also been highlighted.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = ", Eколошки и економски значај фауне Србије : зборник радова са научног скупа 17. новембар 2016., ",
title = "Очување и вредновање биодиверзитета : концепт екосистемских услуга и биолошки ресурси фауне, Preservation and evaluation of biodiversity : the concept of ecosystem services and biological resources of fauna",
pages = "17-37",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10619"
}
Ћетковић, А.,& Стевановић, В.. (2018). Очување и вредновање биодиверзитета : концепт екосистемских услуга и биолошки ресурси фауне. in 
Београд : Српска академија наука и уметности., 17-37.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10619
Ћетковић А, Стевановић В. Очување и вредновање биодиверзитета : концепт екосистемских услуга и биолошки ресурси фауне. in . 2018;:17-37.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10619 .
Ћетковић, Александар, Стевановић, Владимир, "Очување и вредновање биодиверзитета : концепт екосистемских услуга и биолошки ресурси фауне" in  (2018):17-37,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10619 .