Степановић, Стефан М.

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0002-0344-8703
  • Степановић, Стефан М. (4)
  • Степановић, Стефан (2)
Projects

Author's Bibliography

Зборник Актуелна питања морфологије и творбе р(иј)ечи српскога језика

Степановић, Стефан М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Степановић, Стефан М.
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14729
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Зборник Актуелна питања морфологије и творбе р(иј)ечи српскога језика
SP  - 100
EP  - 104
VL  - 54
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14729
ER  - 
@article{
author = "Степановић, Стефан М.",
year = "2023",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Зборник Актуелна питања морфологије и творбе р(иј)ечи српскога језика",
pages = "100-104",
volume = "54",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14729"
}
Степановић, С. М.. (2023). Зборник Актуелна питања морфологије и творбе р(иј)ечи српскога језика. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 54(1), 100-104.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14729
Степановић СМ. Зборник Актуелна питања морфологије и творбе р(иј)ечи српскога језика. in Наш језик. 2023;54(1):100-104.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14729 .
Степановић, Стефан М., "Зборник Актуелна питања морфологије и творбе р(иј)ечи српскога језика" in Наш језик, 54, no. 1 (2023):100-104,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14729 .

Акценат именице светло

Степановић, Стефан М.

(Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Степановић, Стефан М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12971
AB  - This paper deals with the accent of the noun svetlo ’light’. The aim of the research
was to reach a conclusion that would show us which accent solution has the most justification
for being part of the standard Serbian language. Accent of this noun is illuminated
with 5 aspects: aspects of the science of word formation, a diachronic aspects, aspects of the
language of good writers from ijekavian area, aspects of situation in Serbian dialects and
from the point of view of Serbian dictionaries and ortographies. The accent form светло
(свијетло) has proven to be the most justifiable, especially with aspect of the science of
word formation. Also, it is justified from the dialectological and diachronic aspects, and
somewhat less from the aspects of the language of good ijekavian writers. The accent form
светло (свјетло) is the most widespread, but it was also most often part of the norm in the
first half of the last century. The accent form светло (свјетло) is at least justified by the
viewpoints we have examined, except that it is only form in the new accent norm.
AB  - У раду се анализира акценат именице светло. Циљ истраживања је да
се дође до закључка који би нам показао које акценатско решење има највише
оправдања да буде део књижевнојезичке акценатске норме. Акценатска проблематика ове именице биће осветљена из 5 углова: из творбено-фонолошког угла;
из дијахронијског угла; из угла језика добрих ијекавских писаца; из угла стања
у српским дијалектима и из угла досадашњег стања у речницима и правописима
српског језика.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
T2  - Српски језик
T1  - Акценат именице светло
T1  - The Accent of Serbian svetlo ’Light’
SP  - 599
EP  - 612
VL  - 26
DO  - 10.18485/sj.2021.26.1.34
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12971
ER  - 
@article{
author = "Степановић, Стефан М.",
year = "2021",
abstract = "This paper deals with the accent of the noun svetlo ’light’. The aim of the research
was to reach a conclusion that would show us which accent solution has the most justification
for being part of the standard Serbian language. Accent of this noun is illuminated
with 5 aspects: aspects of the science of word formation, a diachronic aspects, aspects of the
language of good writers from ijekavian area, aspects of situation in Serbian dialects and
from the point of view of Serbian dictionaries and ortographies. The accent form светло
(свијетло) has proven to be the most justifiable, especially with aspect of the science of
word formation. Also, it is justified from the dialectological and diachronic aspects, and
somewhat less from the aspects of the language of good ijekavian writers. The accent form
светло (свјетло) is the most widespread, but it was also most often part of the norm in the
first half of the last century. The accent form светло (свјетло) is at least justified by the
viewpoints we have examined, except that it is only form in the new accent norm., У раду се анализира акценат именице светло. Циљ истраживања је да
се дође до закључка који би нам показао које акценатско решење има највише
оправдања да буде део књижевнојезичке акценатске норме. Акценатска проблематика ове именице биће осветљена из 5 углова: из творбено-фонолошког угла;
из дијахронијског угла; из угла језика добрих ијекавских писаца; из угла стања
у српским дијалектима и из угла досадашњег стања у речницима и правописима
српског језика.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика",
journal = "Српски језик",
title = "Акценат именице светло, The Accent of Serbian svetlo ’Light’",
pages = "599-612",
volume = "26",
doi = "10.18485/sj.2021.26.1.34",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12971"
}
Степановић, С. М.. (2021). Акценат именице светло. in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 26, 599-612.
https://doi.org/10.18485/sj.2021.26.1.34
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12971
Степановић СМ. Акценат именице светло. in Српски језик. 2021;26:599-612.
doi:10.18485/sj.2021.26.1.34
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12971 .
Степановић, Стефан М., "Акценат именице светло" in Српски језик, 26 (2021):599-612,
https://doi.org/10.18485/sj.2021.26.1.34 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12971 .

Презент и трпни придев глагола надути (се)

Степановић, Стефан М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Степановић, Стефан М.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10402
AB  - У раду се са морфолошког аспекта анализирају облици презента и
трпног придева глагола надути (се). Циљ је да се утврди које је морфолошке
варијанте поменутог глагола најоправданије узети као део књижевнојезичке
норме. Облици презента и трпног придева овог глагола биће осветљени из
шест углова. Разматраће се стање у досадашњој литератури, у речницима,
граматикама и правописима српског језика, данашње синхронијско стање и
поређење са сличним глаголима, дијахронијски аспект, употреба ових облика у језику добрих/узорних писаца, стање у српским дијалектима.
AB  - В работе с морфологического угла зрения анализируются формы
презенса и страдательного причастия глагола надути (се).
Цель исследования – установить какие морфологические варианты приведенного глагола наиболее оправдано принять за часть литературно-языковой нормы. Формы презенса и страдательного причастия
этого глагола освещены с шести сторон. Рассматриваются состояние
в существующей литературе, в словарях, грамматиках и правописаниях сербского языка, сегодняшнее синхроническое состояние и сравнение с похожими глаголами, диахроническое воззрение, употребление
этих форм в языке хороших/выдающихся писателей, состояние в сербских диалектах. На основании проанализированных аспектов, можно
сказать, что имеются причины принять, хоть в качестве подчиненной
литературно-языковой формы, и форму презенса надујем, по образцу
обработки других глаголов, образованных префиксацией от дути и на-
дути в РСАНУ.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Презент и трпни придев глагола надути (се)
T1  - Презенс и страдательное причастие глагола надути (се)
SP  - 59
EP  - 74
VL  - 51
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10402
ER  - 
@article{
author = "Степановић, Стефан М.",
year = "2020",
abstract = "У раду се са морфолошког аспекта анализирају облици презента и
трпног придева глагола надути (се). Циљ је да се утврди које је морфолошке
варијанте поменутог глагола најоправданије узети као део књижевнојезичке
норме. Облици презента и трпног придева овог глагола биће осветљени из
шест углова. Разматраће се стање у досадашњој литератури, у речницима,
граматикама и правописима српског језика, данашње синхронијско стање и
поређење са сличним глаголима, дијахронијски аспект, употреба ових облика у језику добрих/узорних писаца, стање у српским дијалектима., В работе с морфологического угла зрения анализируются формы
презенса и страдательного причастия глагола надути (се).
Цель исследования – установить какие морфологические варианты приведенного глагола наиболее оправдано принять за часть литературно-языковой нормы. Формы презенса и страдательного причастия
этого глагола освещены с шести сторон. Рассматриваются состояние
в существующей литературе, в словарях, грамматиках и правописаниях сербского языка, сегодняшнее синхроническое состояние и сравнение с похожими глаголами, диахроническое воззрение, употребление
этих форм в языке хороших/выдающихся писателей, состояние в сербских диалектах. На основании проанализированных аспектов, можно
сказать, что имеются причины принять, хоть в качестве подчиненной
литературно-языковой формы, и форму презенса надујем, по образцу
обработки других глаголов, образованных префиксацией от дути и на-
дути в РСАНУ.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Презент и трпни придев глагола надути (се), Презенс и страдательное причастие глагола надути (се)",
pages = "59-74",
volume = "51",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10402"
}
Степановић, С. М.. (2020). Презент и трпни придев глагола надути (се). in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 51(1), 59-74.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10402
Степановић СМ. Презент и трпни придев глагола надути (се). in Наш језик. 2020;51(1):59-74.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10402 .
Степановић, Стефан М., "Презент и трпни придев глагола надути (се)" in Наш језик, 51, no. 1 (2020):59-74,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10402 .

Акценат презента код глагола прве врсте (однос књижевног језика и колубарског говора)

Степановић, Стефан

(Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Степановић, Стефан
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9879
AB  - This paper presents present tense accent on the first type of verbs in the Kolubara’s speech, with a
more detailed look at the contemporary situation in the standard Serbian language. Our aim was to see
how different is such a speech (in the narrowest base of the standard language) from the standard language.
Also, by examining the contemporary situation in the Kolubara’s speech, we saw how much this speech has
changed since the middle of last century, when it was examined by Berislav Nikolić. We used two surveys
for this research, in which informers read us the text. We took over the accentual types of the verbs of the
first type from the monograph of Mihailo Stevanović The book on the accent of the standard language. For
each type we prepared accentual models of the present tense. It is most important to point out that in the
Kolubara’s speech, in the forms of present tense, postaccentual lengths are best preserved on a syllable that
is directly behind the syllable with a short rising accent, while in all other accent combinations they are
often shortened, and also more often than in the middle of the last century. Regarding the situation in the
standard language, the most complex accentual situation is encountered with the verbs such as to go-I go and
to bake-I bake. Those verbs often have double or even triple forms.
AB  - У раду се приказује акценат презента глагола прве врсте у колубарском говору, при
чему смо се детаљније осврнули и на стање у књижевном језику, и то да бисмо увидели
колико се акцентом презента један такав народни говор из најуже основице књижевног
језика може разликовати од књижевног језика, тако да је наш приступ компаративни.
Такође, испитивањем савременог стања у колубарском говору, увидели смо колико се тај
говор променио од средине прошлог века, када га је испитивао Берислав Николић. За
то истраживање смо користили две анкете, у којима су нам информатори читали задати текст. Поделу глагола прве врсте на акценатске типове смо преузели из монографије
Михаила Стевановића Књига о акценту књижевног језика и за сваки тип смо обрадили акценатске моделе презента. За презент у колубарском говору је најбитније истаћи
да се постакценатске дужине најбоље чувају на слогу који је непосредно иза слога са
краткоузлазним акцентом, док се у свим другим акценатским комбинацијама оне често скраћују, и то чешће него средином прошлог века. Што се тиче стања у књижевном
језику, најсложеније акценатско стање срећемо код глагола акценатског типа ићи-идем
(идем) и пећи-печем, што нам показују разни дублети, понекад и триплети.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
T2  - Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са XI научног скупа младих филолога Србије : XI/1
T1  - Акценат презента код глагола прве врсте (однос књижевног језика и колубарског говора)
T1  - Present Tense Accent on the First Type of Verbs (Comparison Between Standard Language and Kolubara’s Speech)
SP  - 39
EP  - 51
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9879
ER  - 
@article{
author = "Степановић, Стефан",
year = "2020",
abstract = "This paper presents present tense accent on the first type of verbs in the Kolubara’s speech, with a
more detailed look at the contemporary situation in the standard Serbian language. Our aim was to see
how different is such a speech (in the narrowest base of the standard language) from the standard language.
Also, by examining the contemporary situation in the Kolubara’s speech, we saw how much this speech has
changed since the middle of last century, when it was examined by Berislav Nikolić. We used two surveys
for this research, in which informers read us the text. We took over the accentual types of the verbs of the
first type from the monograph of Mihailo Stevanović The book on the accent of the standard language. For
each type we prepared accentual models of the present tense. It is most important to point out that in the
Kolubara’s speech, in the forms of present tense, postaccentual lengths are best preserved on a syllable that
is directly behind the syllable with a short rising accent, while in all other accent combinations they are
often shortened, and also more often than in the middle of the last century. Regarding the situation in the
standard language, the most complex accentual situation is encountered with the verbs such as to go-I go and
to bake-I bake. Those verbs often have double or even triple forms., У раду се приказује акценат презента глагола прве врсте у колубарском говору, при
чему смо се детаљније осврнули и на стање у књижевном језику, и то да бисмо увидели
колико се акцентом презента један такав народни говор из најуже основице књижевног
језика може разликовати од књижевног језика, тако да је наш приступ компаративни.
Такође, испитивањем савременог стања у колубарском говору, увидели смо колико се тај
говор променио од средине прошлог века, када га је испитивао Берислав Николић. За
то истраживање смо користили две анкете, у којима су нам информатори читали задати текст. Поделу глагола прве врсте на акценатске типове смо преузели из монографије
Михаила Стевановића Књига о акценту књижевног језика и за сваки тип смо обрадили акценатске моделе презента. За презент у колубарском говору је најбитније истаћи
да се постакценатске дужине најбоље чувају на слогу који је непосредно иза слога са
краткоузлазним акцентом, док се у свим другим акценатским комбинацијама оне често скраћују, и то чешће него средином прошлог века. Што се тиче стања у књижевном
језику, најсложеније акценатско стање срећемо код глагола акценатског типа ићи-идем
(идем) и пећи-печем, што нам показују разни дублети, понекад и триплети.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са XI научног скупа младих филолога Србије : XI/1",
title = "Акценат презента код глагола прве врсте (однос књижевног језика и колубарског говора), Present Tense Accent on the First Type of Verbs (Comparison Between Standard Language and Kolubara’s Speech)",
pages = "39-51",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9879"
}
Степановић, С.. (2020). Акценат презента код глагола прве врсте (однос књижевног језика и колубарског говора). in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са XI научног скупа младих филолога Србије : XI/1
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 39-51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9879
Степановић С. Акценат презента код глагола прве врсте (однос књижевног језика и колубарског говора). in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са XI научног скупа младих филолога Србије : XI/1. 2020;:39-51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9879 .
Степановић, Стефан, "Акценат презента код глагола прве врсте (однос књижевног језика и колубарског говора)" in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са XI научног скупа младих филолога Србије : XI/1 (2020):39-51,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9879 .

О акценатском типу желим – желимо и желимо

Степановић, Стефан

(Нови Сад : Матица српска, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Степановић, Стефан
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14609
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Језик данас
T1  - О акценатском типу желим – желимо и желимо
SP  - 11
EP  - 14
VL  - 14
IS  - 12
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14609
ER  - 
@article{
author = "Степановић, Стефан",
year = "2018",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Језик данас",
title = "О акценатском типу желим – желимо и желимо",
pages = "11-14",
volume = "14",
number = "12",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14609"
}
Степановић, С.. (2018). О акценатском типу желим – желимо и желимо. in Језик данас
Нови Сад : Матица српска., 14(12), 11-14.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14609
Степановић С. О акценатском типу желим – желимо и желимо. in Језик данас. 2018;14(12):11-14.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14609 .
Степановић, Стефан, "О акценатском типу желим – желимо и желимо" in Језик данас, 14, no. 12 (2018):11-14,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14609 .

Акценат трпног глаголског придева код глагола прве врсте у књижевном језику (у поређењу са колубарским говором)

Степановић, Стефан М.

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Степановић, Стефан М.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8397
AB  - У раду се приказује акценат трпног глаголског придева у књижевном
језику, и то код глагола прве врсте, при чему смо се осврнули и на стање
у колубарском говору, и то да би нам послужио (уз приказивање стања из
некадашњих књижевнојезичких норми, за шта су нам послужили нормативни речници и Даничићева студија Српски акценти, и појединих говора из
основице књижевног језика) за боље осветљавање данашње норме, пошто
је то говор из најуже основице књижевног језика. Поделу глагола прве врсте
на акценатске типове смо преузели из монографије Михаила Стевановића
Књига о акценту књижевног језика и за сваки тип смо обрадили акценатске
моделе трпног придева.
AB  - В работе представлено ударение страдательного причастия в литературном языке, а именно у глаголов первого спряжения, причем
внимание уделяется и состоянию в колубарском говоре, в целях (наряду с обзором состояния прежних литературно-языковых норм, для
чего мы воспользовались нормативными словарями и исследованием
Даничича Српски акценти, и отдельных говоров, лежащих в основе
литературного языка) лучшего освещения сегодняшней нормы, так
как приведенный говор находится в самой узкой основе литературного
языка. Разделение глаголов первого спряжения на типы ударения взято из монографии Михаила Стевановича Књига о акценту књижевног
језика, причем к каждому типу обработаны нами модели ударения
страдательного причастия.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Акценат трпног глаголског придева код глагола прве врсте у књижевном језику (у поређењу са колубарским говором)
T1  - Ударение страдательного причастия у глаголов первого спряжения в литературном языке (в сравнении с колубарским говором)
SP  - 35
EP  - 51
VL  - 49
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8397
ER  - 
@article{
author = "Степановић, Стефан М.",
year = "2018",
abstract = "У раду се приказује акценат трпног глаголског придева у књижевном
језику, и то код глагола прве врсте, при чему смо се осврнули и на стање
у колубарском говору, и то да би нам послужио (уз приказивање стања из
некадашњих књижевнојезичких норми, за шта су нам послужили нормативни речници и Даничићева студија Српски акценти, и појединих говора из
основице књижевног језика) за боље осветљавање данашње норме, пошто
је то говор из најуже основице књижевног језика. Поделу глагола прве врсте
на акценатске типове смо преузели из монографије Михаила Стевановића
Књига о акценту књижевног језика и за сваки тип смо обрадили акценатске
моделе трпног придева., В работе представлено ударение страдательного причастия в литературном языке, а именно у глаголов первого спряжения, причем
внимание уделяется и состоянию в колубарском говоре, в целях (наряду с обзором состояния прежних литературно-языковых норм, для
чего мы воспользовались нормативными словарями и исследованием
Даничича Српски акценти, и отдельных говоров, лежащих в основе
литературного языка) лучшего освещения сегодняшней нормы, так
как приведенный говор находится в самой узкой основе литературного
языка. Разделение глаголов первого спряжения на типы ударения взято из монографии Михаила Стевановича Књига о акценту књижевног
језика, причем к каждому типу обработаны нами модели ударения
страдательного причастия.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Акценат трпног глаголског придева код глагола прве врсте у књижевном језику (у поређењу са колубарским говором), Ударение страдательного причастия у глаголов первого спряжения в литературном языке (в сравнении с колубарским говором)",
pages = "35-51",
volume = "49",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8397"
}
Степановић, С. М.. (2018). Акценат трпног глаголског придева код глагола прве врсте у књижевном језику (у поређењу са колубарским говором). in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 49(2), 35-51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8397
Степановић СМ. Акценат трпног глаголског придева код глагола прве врсте у књижевном језику (у поређењу са колубарским говором). in Наш језик. 2018;49(2):35-51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8397 .
Степановић, Стефан М., "Акценат трпног глаголског придева код глагола прве врсте у књижевном језику (у поређењу са колубарским говором)" in Наш језик, 49, no. 2 (2018):35-51,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8397 .