Стојановић, Милица

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0003-3737-7488
  • Стојановић, Милица (16)
  • Стојановић, Милица Љ. (12)
  • Марјановић, Милица (5)
  • Марјановић, Милица Љ. (1)
Projects

Author's Bibliography

Деривационо гнездо лексеме огањ: творбено-семантичка анализа

Стојановић, Милица

(Бањалука : Универзитет у Бањој Луци Филолошки факултет, 2024)

TY  - CHAP
AU  - Стојановић, Милица
PY  - 2024
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16499
AB  - Предмет рада биће анализа деривационог гнезда лексеме огањ. Најпре ћемо представити семантичку структуру ове лексеме, а затим ћемо са синхронијског становишта, према начину творбе, грађу поделити на изведене и сложене речи, те лексеме даље сврставати у класе према семантичком критеријуму, и то на основу примарног значења. Циљ рада јесте да се спроведе творбено-семантичка анализа лексеме огањ и истражи њена семантичка и творбена продуктивност, затим да се упореди активност сема приликом настајања нових значења и приликом творбе, те на тај начин представи слика о семантичко-деривационом потенцијалу ове лексеме, као и да се истражи које семе представљају индукторе за настајање нових значења, а које за извођење деривата.
AB  - The paper analyses the structure of the polysemantic noun oganj ( fire) and it provides a detailed overview of the semantic-derivational nest of the lexeme and interdependence between the semantic-derivational potential and the semantic content of the motivating word oganj. The analysis includes over 80 lexemes. The research also reveals what kind of semantic
components are the most frequent ones as inductors of derivation – warmth, glow, intensity, and colour – which helps us establish its derivational meaning as well as shed light on relations within the words in the nest and on the semantic potential of the motivating word. The derivational structure of the lexemes given reveals that those are primarily suffixed items, as well as compound-suffixed derivatives. The derivatives are mainly nouns and adjectives, and verbs are somewhat less common. According to their lexical meaning, derivatives belong to the domain of plants, space, diseases etc.
PB  - Бањалука : Универзитет у Бањој Луци Филолошки факултет
T2  - PHILOLOGIA SERBICA
T1  - Деривационо гнездо лексеме огањ: творбено-семантичка анализа
T1  - Derivational Nest of Lexeme Oganj: Semantic-derivational Analysis
SP  - 419
EP  - 442
VL  - 4
DO  - 10.7251/PHS2401020S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16499
ER  - 
@inbook{
author = "Стојановић, Милица",
year = "2024",
abstract = "Предмет рада биће анализа деривационог гнезда лексеме огањ. Најпре ћемо представити семантичку структуру ове лексеме, а затим ћемо са синхронијског становишта, према начину творбе, грађу поделити на изведене и сложене речи, те лексеме даље сврставати у класе према семантичком критеријуму, и то на основу примарног значења. Циљ рада јесте да се спроведе творбено-семантичка анализа лексеме огањ и истражи њена семантичка и творбена продуктивност, затим да се упореди активност сема приликом настајања нових значења и приликом творбе, те на тај начин представи слика о семантичко-деривационом потенцијалу ове лексеме, као и да се истражи које семе представљају индукторе за настајање нових значења, а које за извођење деривата., The paper analyses the structure of the polysemantic noun oganj ( fire) and it provides a detailed overview of the semantic-derivational nest of the lexeme and interdependence between the semantic-derivational potential and the semantic content of the motivating word oganj. The analysis includes over 80 lexemes. The research also reveals what kind of semantic
components are the most frequent ones as inductors of derivation – warmth, glow, intensity, and colour – which helps us establish its derivational meaning as well as shed light on relations within the words in the nest and on the semantic potential of the motivating word. The derivational structure of the lexemes given reveals that those are primarily suffixed items, as well as compound-suffixed derivatives. The derivatives are mainly nouns and adjectives, and verbs are somewhat less common. According to their lexical meaning, derivatives belong to the domain of plants, space, diseases etc.",
publisher = "Бањалука : Универзитет у Бањој Луци Филолошки факултет",
journal = "PHILOLOGIA SERBICA",
booktitle = "Деривационо гнездо лексеме огањ: творбено-семантичка анализа, Derivational Nest of Lexeme Oganj: Semantic-derivational Analysis",
pages = "419-442",
volume = "4",
doi = "10.7251/PHS2401020S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16499"
}
Стојановић, М.. (2024). Деривационо гнездо лексеме огањ: творбено-семантичка анализа. in PHILOLOGIA SERBICA
Бањалука : Универзитет у Бањој Луци Филолошки факултет., 4, 419-442.
https://doi.org/10.7251/PHS2401020S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16499
Стојановић М. Деривационо гнездо лексеме огањ: творбено-семантичка анализа. in PHILOLOGIA SERBICA. 2024;4:419-442.
doi:10.7251/PHS2401020S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16499 .
Стојановић, Милица, "Деривационо гнездо лексеме огањ: творбено-семантичка анализа" in PHILOLOGIA SERBICA, 4 (2024):419-442,
https://doi.org/10.7251/PHS2401020S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16499 .

„Музички глаголи” у српском језику – глаголи мотивисани називима народних музичких инструмената

Стојановић, Милица

(Београд : Удружење фолклориста Србије, 2023)

TY  - CHAP
AU  - Стојановић, Милица
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15221
AB  - У раду се анализира група полисемантичних глагола којима је мотивна реч назив народног музичког инструмента, нпр. бубњити, дромбољити, гуслати и сл. Поред свог основног значења ʼсвирати одређени инструментʼ, ови глаголи поседују и различите „немузичке” семантичке реализације, те је циљ рада да се открију елементи значења који се из мотивне речи преносе у глагол и начин на који се представе о народним музичким инструментима транспонују у језик. За интерпретацију значења ових глагола важно је познавати звучна обележја народних инструмената, начин њихове употребe, њихову функцију, као и ставове заједнице према њима. Овакво истраживање може указати на утицај народне културе и живота на језик и повезаност језика са културом и традицијом одређене језичке заједнице.
AB  - The paper analyzes the contemporary Serbian language verbs derived from the names of native musical instruments. The aim of this paper is to examine the verb semantics in order to show what kind of linguistic image they depict. Folk instruments, apart from their musical role, also had other roles—magical-ritualistic, signaling, practical. The semantic analysis of the verbs has established that these verbs include: verbs denoting a manner of creating tones, verbs denoting human speech, verbs denoting struggle, obscene meaning, etc. These verbs show a great influence of folk culture on the language by the fact that certain objects, the way they are used and function, are activated in the process of creating new meanings of lexemes.
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије
PB  - Београд : Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
PB  - Београд : Комисија за фолклористику Међународног комитета слависта
PB  - Лозницa : Центар за културу "Вук Караџић"
PB  - Тршић : Научно-образовно културни центар "Вук Караџић"
T2  - Савремена српска фолклористика XII
T1  - „Музички глаголи” у српском језику – глаголи мотивисани називима народних музичких инструмената
T1  - “MUSICAL VERBS” IN THE SERBIAN LANGUAGE – VERBS DERIVED FROM THE NAMES OF TRADITIONAL MUSICAL INSTRUMENTS
SP  - 365
EP  - 376
DO  - 978-86-7301-193-6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15221
ER  - 
@inbook{
author = "Стојановић, Милица",
year = "2023",
abstract = "У раду се анализира група полисемантичних глагола којима је мотивна реч назив народног музичког инструмента, нпр. бубњити, дромбољити, гуслати и сл. Поред свог основног значења ʼсвирати одређени инструментʼ, ови глаголи поседују и различите „немузичке” семантичке реализације, те је циљ рада да се открију елементи значења који се из мотивне речи преносе у глагол и начин на који се представе о народним музичким инструментима транспонују у језик. За интерпретацију значења ових глагола важно је познавати звучна обележја народних инструмената, начин њихове употребe, њихову функцију, као и ставове заједнице према њима. Овакво истраживање може указати на утицај народне културе и живота на језик и повезаност језика са културом и традицијом одређене језичке заједнице., The paper analyzes the contemporary Serbian language verbs derived from the names of native musical instruments. The aim of this paper is to examine the verb semantics in order to show what kind of linguistic image they depict. Folk instruments, apart from their musical role, also had other roles—magical-ritualistic, signaling, practical. The semantic analysis of the verbs has established that these verbs include: verbs denoting a manner of creating tones, verbs denoting human speech, verbs denoting struggle, obscene meaning, etc. These verbs show a great influence of folk culture on the language by the fact that certain objects, the way they are used and function, are activated in the process of creating new meanings of lexemes.",
publisher = "Београд : Удружење фолклориста Србије, Београд : Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд : Комисија за фолклористику Међународног комитета слависта, Лозницa : Центар за културу "Вук Караџић", Тршић : Научно-образовно културни центар "Вук Караџић"",
journal = "Савремена српска фолклористика XII",
booktitle = "„Музички глаголи” у српском језику – глаголи мотивисани називима народних музичких инструмената, “MUSICAL VERBS” IN THE SERBIAN LANGUAGE – VERBS DERIVED FROM THE NAMES OF TRADITIONAL MUSICAL INSTRUMENTS",
pages = "365-376",
doi = "978-86-7301-193-6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15221"
}
Стојановић, М.. (2023). „Музички глаголи” у српском језику – глаголи мотивисани називима народних музичких инструмената. in Савремена српска фолклористика XII
Београд : Удружење фолклориста Србије., 365-376.
https://doi.org/978-86-7301-193-6
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15221
Стојановић М. „Музички глаголи” у српском језику – глаголи мотивисани називима народних музичких инструмената. in Савремена српска фолклористика XII. 2023;:365-376.
doi:978-86-7301-193-6
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15221 .
Стојановић, Милица, "„Музички глаголи” у српском језику – глаголи мотивисани називима народних музичких инструмената" in Савремена српска фолклористика XII (2023):365-376,
https://doi.org/978-86-7301-193-6 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15221 .

Глаголи са више префикса у српском језику

Стојановић, Милица

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2023)

TY  - BOOK
AU  - Стојановић, Милица
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15058
AB  - The subject of this monography are multi-prefixed verbs in the contemporary
Serbian language, their morphological and semantic features,
semantics and possibilities of combining prefixes, as well as the influence
of the second and the third prefixation on the categories of verb aspect and
verb transitivity. The aim of the paper is to study mechanisms of formation,
semantic structures and the use of multiple-prefixed verbs in communication
based on the analysed corpus of these verbs from the morphological, semantic,
and pragmatic aspect. The research has been conducted on the corpus
of verbs excerpted from hitherto published volumes of SASA Dictionary of
Serbo-Croatian Literary and Vernacular Language complemented by unpublished
material from the card catalogue for compiling this dictionary, the
material from the six-volume Matica Srpska Dictionary of Serbo-Croatian
Literary Language, and the Internet. The paper primarily presents the most
important issues regarding prefi xes, prefixation, and multiple prefixation –
definitions of prefixes, their inventory, opinions on their origin, their meaning
development, their functions. It also presents the base literature and the
main developments in studying these phenomena.
Special attention has been paid to morphological particularities of these
verbs, as well as to distinguishing multi-prefixed verbs formed by gradual
addition of prefixes from the verbs containing a complex of prefixes. It has
been found that the most productive prefix in the formation of multi-prefixed
verbs is the prefix по-, followed by из-, на-, за-, and пре-.
By comparing meanings of prefixes used in the first, second, and third
prefixation, conclusions have been made regarding their productivity, the
number of meanings of prefixes and verbs at each level of prefixation. It has
been noted that a great number of prefixes has preserved a spatial meaning,
but a fall in their productivity and a reduction in their polysemy as well as the
polysemy of the motive verb are also present.
The analysis has also dealt with paradigmatic relations between prefixes – synonymy, antonymy, then prefix absorption, repeated use of prefixes (contact and distant reduplication), prefix turn. Special attention has been
paid to opinions on pleonastic use of prefixes. Given the fact that other added
prefixes most frequently have action meanings, the category of actionality
and actionality class of multi-prefixed verbs have been analysed. The most
common actionsart class is distributives formed by using prefixes po- и iz-.
Regarding the influence of multiple prefixation on the verb aspect, certain
models of forming both perfective and imperfective verbs have been
identifi ed. Multi-prefixed perfective verbs can be formed in two ways. The
first way is by subjecting a prefixed verb of perfective aspect to one more
prefixation, where the second prefix does not have a grammatical, but only
morphological function, as it does not affect the aspect of the already prefixed
verb. The second model contains a suffix for the secondary imperfectivisation
following the first prefixation. That imperfective verb is added a prefix,
and the end verb is of a perfective aspect again. Imperfective multi-prefi xed
verbs could be formed by means of imperfectivisation of a perfective verb
with two prefixes, although verbs formed in that way can be regarded as
derivatives created by means of secondary imperfectivisation. Certain regularities
in appearance of a prefix at the position of an outer prefix have been
noted, as well as which prefixes enable secondary imperfectivisation, and
which do not.
It has been found that the second added prefix does not strongly affect
the argument structure of the verb. It has been noted that standard lexicographic
procedures such as descriptive definitions, synonyms, and directing
to a common form are used when presenting multi-prefixed verbs in dictionaries.
An index of the excerpted verb used in this research is provided at the
end of the paper.
AB  - Предметом данной монографии являются полипрефиксальные
глаголы в современном сербском языке, их словообразовательные и
семантические особенности, семантика и возможность сочетания префиксов, а также влияние второй и третьей префиксации на категории
глагольного вида и рода.
Цель исследования – выявить механизмы образования, семантическую структуру и употребление полипрефиксальных глаголов в
процессе общения на основе анализа корпуса в словообразовательном,
семантическом и прагматическом аспектах. Исследование проводится
на базе корпуса глаголов из опубликованных томов Словаря сербохорватского литературного и народного языка Сербской академии наук и
искусств; корпус дополняется неопубликованным материалом из картотеки для составления данного словаря, а также материалами из шеститомного Словаря сербохорватского литературного языка Матицы сербской и источников в сети Интернет.
В начале работы освещаются важнейшие вопросы о префиксах,
префиксации и полипрефиксации – опредление приставки, их инвентаря, положения об их происхождении, развитии значений и функций.
Затем представляются основная литература и главные течения в исследовании данных явлений.
Особое внимание уделяется словообразовательным характеристикам полипрефиксальных глаголов, а также разграничению таких глаголов, возникших путем постепенного прибавления префиксов, и глаголов,
содержащих комплекс префиксов. Установлено, что самым продуктивным в образовании полипрефиксальных глаголов является префикс по-,
затем по продуктивности следуют префиксы из-, на-, за- и пре-.
Путем сравнения значений префиксов, участвующих в первой, второй и третьей префиксации, были получены выводы об их продуктивности, числе значений префикса и глаголов на каждом из уровней префиксации. Отмечается, что значительное количество префиксов сохраняет значение пространства, но при этом наблюдается снижение как их продуктивности и полисемии, так и полисемии мотивирующего глагола.
Исследование также посвящено выявлению парадигматических
отношений между префиксами – синонимии, антонимии, префиксальному поглащению, повторному употреблению префиксов (контактная
и дистантная редупликация) и префиксальной обратимости. Отдельное
внимание уделяется положениям о тавтологическом употреблении префиксов.
Учитывая тот факт, что прибавленные приставки на втором месте
чаще всего имеют акциональное значение, в монографии также рассматриваются категории акциональности и акциональные классы полипрефиксальных глаголов. Среди акциональных классов чаще всего представлены дистрибутивы, полученные с помощью префиксов по- и из-.
Когда речь идет о влиянии полипрефиксации на вид глагола, выделяются соответствующие модели возникновения глаголов совершенного и несовершенного видов. Полипрефиксальные глаголы совершенного вида могут образовываться двумя способами. Первый из
них касается случаев, когда приставочный глагол совершенного вида
подвергается еще одной префиксации, и второй прибавленный префикс
имеет только словообразовательную функцию, а не грамматическую
(поскольку он не влияет на вид глагола с приставкой).
Второй способ усложняется прибавлением суффикса для вторичной имперфективизации после первой префиксации. К глаголу несовершенного вида, образованному таким образом, добавляется приставка, и тем самым глагол опять становится глаголом совершенного
вида. Полипрефиксальные глаголы несовершенного вида могут образовываться путем имперфективизации глагола с двойным префиксом,
хотя образованные данным способом глаголы могут рассматриваться
и как производные слова, возникшие вследствие вторичной имперфективизации. Были выявлены определенные закономерности в появлении
префиксов в положении внешнего префикса и в отношении того, какие
префиксы позволяют вторичную имперфективизацию.
Также установлено, что у второго прибавленного префикса нет
сильного влияния на структуру аргументов глагола. Отмечено, что при
описании полипрефиксальных глаголов в словарях используются стандартные лексикографические подходы: описательные определения,
описание с помощью синонимов, а также указание на наиболее употребительную форму. В конце монографии приводится указатель глаголов,
послуживших в качестве основы исследования.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - Глаголи са више префикса у српском језику
T1  - Multi-Prefixed Verbs in the Serbian Language
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15058
ER  - 
@book{
author = "Стојановић, Милица",
year = "2023",
abstract = "The subject of this monography are multi-prefixed verbs in the contemporary
Serbian language, their morphological and semantic features,
semantics and possibilities of combining prefixes, as well as the influence
of the second and the third prefixation on the categories of verb aspect and
verb transitivity. The aim of the paper is to study mechanisms of formation,
semantic structures and the use of multiple-prefixed verbs in communication
based on the analysed corpus of these verbs from the morphological, semantic,
and pragmatic aspect. The research has been conducted on the corpus
of verbs excerpted from hitherto published volumes of SASA Dictionary of
Serbo-Croatian Literary and Vernacular Language complemented by unpublished
material from the card catalogue for compiling this dictionary, the
material from the six-volume Matica Srpska Dictionary of Serbo-Croatian
Literary Language, and the Internet. The paper primarily presents the most
important issues regarding prefi xes, prefixation, and multiple prefixation –
definitions of prefixes, their inventory, opinions on their origin, their meaning
development, their functions. It also presents the base literature and the
main developments in studying these phenomena.
Special attention has been paid to morphological particularities of these
verbs, as well as to distinguishing multi-prefixed verbs formed by gradual
addition of prefixes from the verbs containing a complex of prefixes. It has
been found that the most productive prefix in the formation of multi-prefixed
verbs is the prefix по-, followed by из-, на-, за-, and пре-.
By comparing meanings of prefixes used in the first, second, and third
prefixation, conclusions have been made regarding their productivity, the
number of meanings of prefixes and verbs at each level of prefixation. It has
been noted that a great number of prefixes has preserved a spatial meaning,
but a fall in their productivity and a reduction in their polysemy as well as the
polysemy of the motive verb are also present.
The analysis has also dealt with paradigmatic relations between prefixes – synonymy, antonymy, then prefix absorption, repeated use of prefixes (contact and distant reduplication), prefix turn. Special attention has been
paid to opinions on pleonastic use of prefixes. Given the fact that other added
prefixes most frequently have action meanings, the category of actionality
and actionality class of multi-prefixed verbs have been analysed. The most
common actionsart class is distributives formed by using prefixes po- и iz-.
Regarding the influence of multiple prefixation on the verb aspect, certain
models of forming both perfective and imperfective verbs have been
identifi ed. Multi-prefixed perfective verbs can be formed in two ways. The
first way is by subjecting a prefixed verb of perfective aspect to one more
prefixation, where the second prefix does not have a grammatical, but only
morphological function, as it does not affect the aspect of the already prefixed
verb. The second model contains a suffix for the secondary imperfectivisation
following the first prefixation. That imperfective verb is added a prefix,
and the end verb is of a perfective aspect again. Imperfective multi-prefi xed
verbs could be formed by means of imperfectivisation of a perfective verb
with two prefixes, although verbs formed in that way can be regarded as
derivatives created by means of secondary imperfectivisation. Certain regularities
in appearance of a prefix at the position of an outer prefix have been
noted, as well as which prefixes enable secondary imperfectivisation, and
which do not.
It has been found that the second added prefix does not strongly affect
the argument structure of the verb. It has been noted that standard lexicographic
procedures such as descriptive definitions, synonyms, and directing
to a common form are used when presenting multi-prefixed verbs in dictionaries.
An index of the excerpted verb used in this research is provided at the
end of the paper., Предметом данной монографии являются полипрефиксальные
глаголы в современном сербском языке, их словообразовательные и
семантические особенности, семантика и возможность сочетания префиксов, а также влияние второй и третьей префиксации на категории
глагольного вида и рода.
Цель исследования – выявить механизмы образования, семантическую структуру и употребление полипрефиксальных глаголов в
процессе общения на основе анализа корпуса в словообразовательном,
семантическом и прагматическом аспектах. Исследование проводится
на базе корпуса глаголов из опубликованных томов Словаря сербохорватского литературного и народного языка Сербской академии наук и
искусств; корпус дополняется неопубликованным материалом из картотеки для составления данного словаря, а также материалами из шеститомного Словаря сербохорватского литературного языка Матицы сербской и источников в сети Интернет.
В начале работы освещаются важнейшие вопросы о префиксах,
префиксации и полипрефиксации – опредление приставки, их инвентаря, положения об их происхождении, развитии значений и функций.
Затем представляются основная литература и главные течения в исследовании данных явлений.
Особое внимание уделяется словообразовательным характеристикам полипрефиксальных глаголов, а также разграничению таких глаголов, возникших путем постепенного прибавления префиксов, и глаголов,
содержащих комплекс префиксов. Установлено, что самым продуктивным в образовании полипрефиксальных глаголов является префикс по-,
затем по продуктивности следуют префиксы из-, на-, за- и пре-.
Путем сравнения значений префиксов, участвующих в первой, второй и третьей префиксации, были получены выводы об их продуктивности, числе значений префикса и глаголов на каждом из уровней префиксации. Отмечается, что значительное количество префиксов сохраняет значение пространства, но при этом наблюдается снижение как их продуктивности и полисемии, так и полисемии мотивирующего глагола.
Исследование также посвящено выявлению парадигматических
отношений между префиксами – синонимии, антонимии, префиксальному поглащению, повторному употреблению префиксов (контактная
и дистантная редупликация) и префиксальной обратимости. Отдельное
внимание уделяется положениям о тавтологическом употреблении префиксов.
Учитывая тот факт, что прибавленные приставки на втором месте
чаще всего имеют акциональное значение, в монографии также рассматриваются категории акциональности и акциональные классы полипрефиксальных глаголов. Среди акциональных классов чаще всего представлены дистрибутивы, полученные с помощью префиксов по- и из-.
Когда речь идет о влиянии полипрефиксации на вид глагола, выделяются соответствующие модели возникновения глаголов совершенного и несовершенного видов. Полипрефиксальные глаголы совершенного вида могут образовываться двумя способами. Первый из
них касается случаев, когда приставочный глагол совершенного вида
подвергается еще одной префиксации, и второй прибавленный префикс
имеет только словообразовательную функцию, а не грамматическую
(поскольку он не влияет на вид глагола с приставкой).
Второй способ усложняется прибавлением суффикса для вторичной имперфективизации после первой префиксации. К глаголу несовершенного вида, образованному таким образом, добавляется приставка, и тем самым глагол опять становится глаголом совершенного
вида. Полипрефиксальные глаголы несовершенного вида могут образовываться путем имперфективизации глагола с двойным префиксом,
хотя образованные данным способом глаголы могут рассматриваться
и как производные слова, возникшие вследствие вторичной имперфективизации. Были выявлены определенные закономерности в появлении
префиксов в положении внешнего префикса и в отношении того, какие
префиксы позволяют вторичную имперфективизацию.
Также установлено, что у второго прибавленного префикса нет
сильного влияния на структуру аргументов глагола. Отмечено, что при
описании полипрефиксальных глаголов в словарях используются стандартные лексикографические подходы: описательные определения,
описание с помощью синонимов, а также указание на наиболее употребительную форму. В конце монографии приводится указатель глаголов,
послуживших в качестве основы исследования.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "Глаголи са више префикса у српском језику, Multi-Prefixed Verbs in the Serbian Language",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15058"
}
Стојановић, М.. (2023). Глаголи са више префикса у српском језику. 
Београд : Институт за српски језик САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15058
Стојановић М. Глаголи са више префикса у српском језику. 2023;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15058 .
Стојановић, Милица, "Глаголи са више префикса у српском језику" (2023),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15058 .

Мара милосница: лексика и лексички слојеви

Стојановић, Милица

(Graz : Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität, 2022)

TY  - CHAP
AU  - Стојановић, Милица
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15628
AB  - Предмет рада су лексика и лексички слојеви у Андрићевој приповеци МАРА
МИЛОСНИЦА. Анализа ће бити чисто лексиколошка. У њој ћемо издвојити и класи-
фиковати речи према критеријумима функционалности, тј. њиховог коришћења у
некој области људске делатности. У другом делу рада одредиће се порекло и вре-
менска маркираност лексике.
AB  - The subject of the paper is analysis of the lexis characteristics of the language of
Andrić’s story MARA MILOSNICA. The applied method is of lexicological character. After
classification of the lexis it was stratified. The lexical strata were differentiated by
various criteria: by functionality, i.e. the lexis was classified by usage spheres (civilisational,
legal-administrative, military, religious and thematic cluster of lexemes from diverse fields), by criterion of time, of obsolescence, from the contemporary Serbian
viewpoint, historicisms, archaisms, and finally by origin (Turkisms, Latinisms, Gallicisms,
Germanisms).
PB  - Graz : Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität
PB  - Beograd : Svet knjige
PB  - Sokobanja : Narodna biblioteka „Stevan Sremac“
PB  - Banjaluka : Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske
T2  - Andrić-Initiative : Ivo Andrić im europäischen Kontext (Graz, 2007-2015) : Konzeption, Aktivitäten, Ergebnisse
T1  - Мара милосница: лексика и лексички слојеви
T1  - MARA MILOSNICA: lexis and lexical strata
SP  - 705
EP  - 721
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15628
ER  - 
@inbook{
author = "Стојановић, Милица",
year = "2022",
abstract = "Предмет рада су лексика и лексички слојеви у Андрићевој приповеци МАРА
МИЛОСНИЦА. Анализа ће бити чисто лексиколошка. У њој ћемо издвојити и класи-
фиковати речи према критеријумима функционалности, тј. њиховог коришћења у
некој области људске делатности. У другом делу рада одредиће се порекло и вре-
менска маркираност лексике., The subject of the paper is analysis of the lexis characteristics of the language of
Andrić’s story MARA MILOSNICA. The applied method is of lexicological character. After
classification of the lexis it was stratified. The lexical strata were differentiated by
various criteria: by functionality, i.e. the lexis was classified by usage spheres (civilisational,
legal-administrative, military, religious and thematic cluster of lexemes from diverse fields), by criterion of time, of obsolescence, from the contemporary Serbian
viewpoint, historicisms, archaisms, and finally by origin (Turkisms, Latinisms, Gallicisms,
Germanisms).",
publisher = "Graz : Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität, Beograd : Svet knjige, Sokobanja : Narodna biblioteka „Stevan Sremac“, Banjaluka : Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske",
journal = "Andrić-Initiative : Ivo Andrić im europäischen Kontext (Graz, 2007-2015) : Konzeption, Aktivitäten, Ergebnisse",
booktitle = "Мара милосница: лексика и лексички слојеви, MARA MILOSNICA: lexis and lexical strata",
pages = "705-721",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15628"
}
Стојановић, М.. (2022). Мара милосница: лексика и лексички слојеви. in Andrić-Initiative : Ivo Andrić im europäischen Kontext (Graz, 2007-2015) : Konzeption, Aktivitäten, Ergebnisse
Graz : Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität., 705-721.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15628
Стојановић М. Мара милосница: лексика и лексички слојеви. in Andrić-Initiative : Ivo Andrić im europäischen Kontext (Graz, 2007-2015) : Konzeption, Aktivitäten, Ergebnisse. 2022;:705-721.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15628 .
Стојановић, Милица, "Мара милосница: лексика и лексички слојеви" in Andrić-Initiative : Ivo Andrić im europäischen Kontext (Graz, 2007-2015) : Konzeption, Aktivitäten, Ergebnisse (2022):705-721,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15628 .

Наташа Миланов. Српски лексички фонд из угла полисемије: глаголи, именице, придеви

Стојановић, Милица Љ.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Стојановић, Милица Љ.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14434
AB  - У едицији Монографије Института за српски језик САНУ недавно је изашла књига Наташе Миланов Српски лексички фонд из
угла полисемије: глаголи, именице, придеви. Основу студије чини
докторска дисертација Полисемија српске лексике на корпусу Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, али је
текст дисертације у значајној мери допуњен и прерађен и на тај
начин побољшан за представљање у поменутој угледној едицији у
којој се објављују најзначајнија достигнућа сарадника Института.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Наташа Миланов. Српски лексички фонд из угла полисемије: глаголи, именице, придеви
SP  - 253
EP  - 262
VL  - 78
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14434
ER  - 
@article{
author = "Стојановић, Милица Љ.",
year = "2022",
abstract = "У едицији Монографије Института за српски језик САНУ недавно је изашла књига Наташе Миланов Српски лексички фонд из
угла полисемије: глаголи, именице, придеви. Основу студије чини
докторска дисертација Полисемија српске лексике на корпусу Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, али је
текст дисертације у значајној мери допуњен и прерађен и на тај
начин побољшан за представљање у поменутој угледној едицији у
којој се објављују најзначајнија достигнућа сарадника Института.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Наташа Миланов. Српски лексички фонд из угла полисемије: глаголи, именице, придеви",
pages = "253-262",
volume = "78",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14434"
}
Стојановић, М. Љ.. (2022). Наташа Миланов. Српски лексички фонд из угла полисемије: глаголи, именице, придеви. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 78(1), 253-262.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14434
Стојановић МЉ. Наташа Миланов. Српски лексички фонд из угла полисемије: глаголи, именице, придеви. in Јужнословенски филолог. 2022;78(1):253-262.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14434 .
Стојановић, Милица Љ., "Наташа Миланов. Српски лексички фонд из угла полисемије: глаголи, именице, придеви" in Јужнословенски филолог, 78, no. 1 (2022):253-262,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14434 .

Модалност у српском језику

Стојановић, Милица Љ.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Стојановић, Милица Љ.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14096
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Модалност у српском језику
SP  - 98
EP  - 104
VL  - 53
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14096
ER  - 
@article{
author = "Стојановић, Милица Љ.",
year = "2022",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Модалност у српском језику",
pages = "98-104",
volume = "53",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14096"
}
Стојановић, М. Љ.. (2022). Модалност у српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 53(1), 98-104.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14096
Стојановић МЉ. Модалност у српском језику. in Наш језик. 2022;53(1):98-104.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14096 .
Стојановић, Милица Љ., "Модалност у српском језику" in Наш језик, 53, no. 1 (2022):98-104,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14096 .

Деривационо гнездо лексеме вино у српском језику : творбено-семантички аспект

Стојановић, Милица Љ.

(Топола : Културни центар "Топола", 2022)

TY  - CHAP
AU  - Стојановић, Милица Љ.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13899
AB  - В настоящей статье рассматривается потенциал деривационного развития лексемы вино как основной. Словообразовательные дериваты лексемы вино достаточно многочисленны (словообразовательное гнездо состоит из более 130 слов). Анализ дериватов проводится с точки зрения обобщенных словообразовательных моделей, в образовании интересующих нас номинаций обнаруживается участие суффиксальной и префиксальной моделей, модели префиксально-суффиксального словопроизводства и словосложение. В ряду способов производства дериватов в словообразовательном гнезде с базовым словом вино активным является суффиксация (винашце, винара, винарка и т. д.), префиксально-суффиксальное словопроизводство (овинити) и словосложение (виноделац, винопија и т. д.), при помощи которых создаются имена существительные (винош, винарство и т. д.), имена прилагательные (винарски, винарев, винаст и т. д.) и глаголы (винарити, овинити). Слова, образованные от слова вино, можно разделить на следующие тематические группы: названия лица (винар, винација и т. д.), названия растений (виника, винарка и т. д.), названия животных (виноградац), имена существительные со значением уменьшительности (винце, виника и т. д) и т. д.
AB  - У раду се представља деривационо гнездо лексеме вино комбиновањем формално-морфолошког приступа грађи са семантичком анализом. Увид у дескриптивне речнике српског језика показује да ова лексема има веома развијено деривационо гнездо, те да има преко 130 речи које су творбено повезане са њом. Циљ рада је да се укаже на висок степен творбене продуктивности именице вино и да се на једном месту систематизују и детаљно анализирају сви њени деривати, као и сложенице у којима се јавља и на тај начин створи слика о семантичко-деривационом потенцијалу ове лексеме. У раду се даје комплетан приказ творбених модела и описује њихова заступљеност и стабилност у језичком систему.
PB  - Топола : Културни центар "Топола"
PB  - Београд :  Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије
T2  - Савремена српска фолклористика Х : тематски зборник радова
T1  - Деривационо гнездо лексеме вино у српском језику : творбено-семантички аспект
T1  - Словообразовательное гнездо лексемы вино :  семантико-образовательный аспект
SP  - 373
EP  - 387
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13899
ER  - 
@inbook{
author = "Стојановић, Милица Љ.",
year = "2022",
abstract = "В настоящей статье рассматривается потенциал деривационного развития лексемы вино как основной. Словообразовательные дериваты лексемы вино достаточно многочисленны (словообразовательное гнездо состоит из более 130 слов). Анализ дериватов проводится с точки зрения обобщенных словообразовательных моделей, в образовании интересующих нас номинаций обнаруживается участие суффиксальной и префиксальной моделей, модели префиксально-суффиксального словопроизводства и словосложение. В ряду способов производства дериватов в словообразовательном гнезде с базовым словом вино активным является суффиксация (винашце, винара, винарка и т. д.), префиксально-суффиксальное словопроизводство (овинити) и словосложение (виноделац, винопија и т. д.), при помощи которых создаются имена существительные (винош, винарство и т. д.), имена прилагательные (винарски, винарев, винаст и т. д.) и глаголы (винарити, овинити). Слова, образованные от слова вино, можно разделить на следующие тематические группы: названия лица (винар, винација и т. д.), названия растений (виника, винарка и т. д.), названия животных (виноградац), имена существительные со значением уменьшительности (винце, виника и т. д) и т. д., У раду се представља деривационо гнездо лексеме вино комбиновањем формално-морфолошког приступа грађи са семантичком анализом. Увид у дескриптивне речнике српског језика показује да ова лексема има веома развијено деривационо гнездо, те да има преко 130 речи које су творбено повезане са њом. Циљ рада је да се укаже на висок степен творбене продуктивности именице вино и да се на једном месту систематизују и детаљно анализирају сви њени деривати, као и сложенице у којима се јавља и на тај начин створи слика о семантичко-деривационом потенцијалу ове лексеме. У раду се даје комплетан приказ творбених модела и описује њихова заступљеност и стабилност у језичком систему.",
publisher = "Топола : Културни центар "Топола", Београд :  Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд : Удружење фолклориста Србије",
journal = "Савремена српска фолклористика Х : тематски зборник радова",
booktitle = "Деривационо гнездо лексеме вино у српском језику : творбено-семантички аспект, Словообразовательное гнездо лексемы вино :  семантико-образовательный аспект",
pages = "373-387",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13899"
}
Стојановић, М. Љ.. (2022). Деривационо гнездо лексеме вино у српском језику : творбено-семантички аспект. in Савремена српска фолклористика Х : тематски зборник радова
Топола : Културни центар "Топола"., 373-387.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13899
Стојановић МЉ. Деривационо гнездо лексеме вино у српском језику : творбено-семантички аспект. in Савремена српска фолклористика Х : тематски зборник радова. 2022;:373-387.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13899 .
Стојановић, Милица Љ., "Деривационо гнездо лексеме вино у српском језику : творбено-семантички аспект" in Савремена српска фолклористика Х : тематски зборник радова (2022):373-387,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13899 .

Зооверби у српском језику : творбено-семантичка анализа

Стојановић, Милица Љ.

(Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Стојановић, Милица Љ.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13480
AB  - У раду ћемо се бавити лексичко-семантичком и творбеном анализом, као и
функционално-стилским статусом глагола српског језика којима је мотивна реч
зооним. Користећи се компоненцијалном анализом и анализом лексикографских
дефиниција показаћемо који се зооними најчешће јављају као мотивне речи у
творби глагола и које се семе из назива животиња преносе у семантички садржај
изведених глагола, као и који су лексички и творбени механизми одговорни за то.
AB  - The research topic of this paper is semantic analysis of verbs derived from lexemes
denoting animals, zoonyms, in contemporary Serbian language. The research used methods
of componential analysis, analysis of dictionary definitions and contextual analysis.
Research material includes about 120 verbs collected from descriptive Serbian language
dictionaries. Verbs derived from zoonyms can be divided into seven groups, which we categorised
as follows: 1. to give birth to cubs. These verbs generally indicate birthing process
of domestic animals (ojagnjiti, omaciti etc.); 2. verbs motivated by animal movement (zmijugati,
leptirati etc.); 3. verbs motivated by the behaviour or characteristics of the animal
(bumbarati, gušterati se etc.); 4. verbs motivated by an attitude towards animals (magarčiti,
lisovati etc.); 5. to be infected/attacked by a given animal (zavašljiviti, izmoljčiti etc.); 6. to
have an occupation related to a given animal (ovčariti, pčelariti etc.); 7. play games whose
names are motivated by a name for an animal (zečati, kobiličati etc.). Most verbs refer to
certain human behaviour and rely on collective expression.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - Зооверби у српском језику : творбено-семантичка анализа
T1  - Zoonyms as Motive Words in the Verb Formation of the Serbian Language
SP  - 499
EP  - 523
VL  - 27
DO  - 10.18485/sj.2022.27.1.27
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13480
ER  - 
@article{
author = "Стојановић, Милица Љ.",
year = "2022",
abstract = "У раду ћемо се бавити лексичко-семантичком и творбеном анализом, као и
функционално-стилским статусом глагола српског језика којима је мотивна реч
зооним. Користећи се компоненцијалном анализом и анализом лексикографских
дефиниција показаћемо који се зооними најчешће јављају као мотивне речи у
творби глагола и које се семе из назива животиња преносе у семантички садржај
изведених глагола, као и који су лексички и творбени механизми одговорни за то., The research topic of this paper is semantic analysis of verbs derived from lexemes
denoting animals, zoonyms, in contemporary Serbian language. The research used methods
of componential analysis, analysis of dictionary definitions and contextual analysis.
Research material includes about 120 verbs collected from descriptive Serbian language
dictionaries. Verbs derived from zoonyms can be divided into seven groups, which we categorised
as follows: 1. to give birth to cubs. These verbs generally indicate birthing process
of domestic animals (ojagnjiti, omaciti etc.); 2. verbs motivated by animal movement (zmijugati,
leptirati etc.); 3. verbs motivated by the behaviour or characteristics of the animal
(bumbarati, gušterati se etc.); 4. verbs motivated by an attitude towards animals (magarčiti,
lisovati etc.); 5. to be infected/attacked by a given animal (zavašljiviti, izmoljčiti etc.); 6. to
have an occupation related to a given animal (ovčariti, pčelariti etc.); 7. play games whose
names are motivated by a name for an animal (zečati, kobiličati etc.). Most verbs refer to
certain human behaviour and rely on collective expression.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Зооверби у српском језику : творбено-семантичка анализа, Zoonyms as Motive Words in the Verb Formation of the Serbian Language",
pages = "499-523",
volume = "27",
doi = "10.18485/sj.2022.27.1.27",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13480"
}
Стојановић, М. Љ.. (2022). Зооверби у српском језику : творбено-семантичка анализа. in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 27, 499-523.
https://doi.org/10.18485/sj.2022.27.1.27
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13480
Стојановић МЉ. Зооверби у српском језику : творбено-семантичка анализа. in Српски језик. 2022;27:499-523.
doi:10.18485/sj.2022.27.1.27
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13480 .
Стојановић, Милица Љ., "Зооверби у српском језику : творбено-семантичка анализа" in Српски језик, 27 (2022):499-523,
https://doi.org/10.18485/sj.2022.27.1.27 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13480 .

О бестијалим глаголима у српском језику (На примерима из романа Доротеј Д. Ненадића)

Стојановић, Милица Љ.

(Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, 2022)

TY  - CONF
AU  - Стојановић, Милица Љ.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13435
AB  - Бестијални глаголи су они глаголи који се у свом примарном значењу односе на радње и стања у вези са животињама (лајати, летети, омацити, угинути, кљуцати, опернатити и сл.). Будући да ова семантичка група глагола у српском језику није довољно ис-
тражена, циљ рада је да се одреде њене границе и употребна вредност, а као илустрација
коришћени су примери из романа Доротеј Д. Ненадића. У раду ће најпре бити извршена
семантичка класификација ових глагола, а затим анализирана њихова употребна и стилска вредност. Истраживање ће показати да ли се ови глаголи користе као неутрално средство изражавања или поседују одређени степен експресивности и у том случају одредити
квалитет њихове експресивне тоналности – позитиван или негативан.
AB  - The subject of this research is the semantic analysis of bestial verbs in the modern Serbian language.
Bestial verbs reflect various processes and conditions related to animals. The research material includes
about 40 verbs collected from the novel Dorotej by D. Nenadic. Lexical units are classified on the basis of
individual meanings. Bestial verbs as units of secondary nomination serve for closer characterization of the
protagonists. In addition to their denotative meaning, these lexemes also have a connotative function, which
includes evaluation and emotionality.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
C3  - Језик и стил српскога романа
T1  - О бестијалим глаголима у српском језику (На примерима из романа Доротеј Д. Ненадића)
T1  - The Bestial Verbs in the Serbian Language
SP  - 231
EP  - 241
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13435
ER  - 
@conference{
author = "Стојановић, Милица Љ.",
year = "2022",
abstract = "Бестијални глаголи су они глаголи који се у свом примарном значењу односе на радње и стања у вези са животињама (лајати, летети, омацити, угинути, кљуцати, опернатити и сл.). Будући да ова семантичка група глагола у српском језику није довољно ис-
тражена, циљ рада је да се одреде њене границе и употребна вредност, а као илустрација
коришћени су примери из романа Доротеј Д. Ненадића. У раду ће најпре бити извршена
семантичка класификација ових глагола, а затим анализирана њихова употребна и стилска вредност. Истраживање ће показати да ли се ови глаголи користе као неутрално средство изражавања или поседују одређени степен експресивности и у том случају одредити
квалитет њихове експресивне тоналности – позитиван или негативан., The subject of this research is the semantic analysis of bestial verbs in the modern Serbian language.
Bestial verbs reflect various processes and conditions related to animals. The research material includes
about 40 verbs collected from the novel Dorotej by D. Nenadic. Lexical units are classified on the basis of
individual meanings. Bestial verbs as units of secondary nomination serve for closer characterization of the
protagonists. In addition to their denotative meaning, these lexemes also have a connotative function, which
includes evaluation and emotionality.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Језик и стил српскога романа",
title = "О бестијалим глаголима у српском језику (На примерима из романа Доротеј Д. Ненадића), The Bestial Verbs in the Serbian Language",
pages = "231-241",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13435"
}
Стојановић, М. Љ.. (2022). О бестијалим глаголима у српском језику (На примерима из романа Доротеј Д. Ненадића). in Језик и стил српскога романа
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 231-241.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13435
Стојановић МЉ. О бестијалим глаголима у српском језику (На примерима из романа Доротеј Д. Ненадића). in Језик и стил српскога романа. 2022;:231-241.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13435 .
Стојановић, Милица Љ., "О бестијалим глаголима у српском језику (На примерима из романа Доротеј Д. Ненадића)" in Језик и стил српскога романа (2022):231-241,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13435 .

Зооверби у српском језику (творбено-семантичка анализа)

Стојановић, Милица Љ.

(Београд : Филолошки факултет, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Стојановић, Милица Љ.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13326
AB  - У раду ћемо се бавити лексичко-семантичком и творбеном анализом, као и
функционално-стилским статусом глагола српског језика којима је мотивна реч
зооним. Користећи се компоненцијалном анализом и анализом лексикографских
дефиниција показаћемо који се зооними најчешће јављају као мотивне речи у
творби глагола и које се семе из назива животиња преносе у семантички садржај
изведених глагола, као и који су лексички и творбени механизми одговорни за то.
AB  - The research topic of this paper is semantic analysis of verbs derived from lexemes
denoting animals, zoonyms, in contemporary Serbian language. The research used methods
of componential analysis, analysis of dictionary definitions and contextual analysis.
Research material includes about 120 verbs collected from descriptive Serbian language
dictionaries. Verbs derived from zoonyms can be divided into seven groups, which we categorised
as follows: 1. to give birth to cubs. These verbs generally indicate birthing process
of domestic animals (ojagnjiti, omaciti etc.); 2. verbs motivated by animal movement (zmijugati,
leptirati etc.); 3. verbs motivated by the behaviour or characteristics of the animal
(bumbarati, gušterati se etc.); 4. verbs motivated by an attitude towards animals (magarčiti,
lisovati etc.); 5. to be infected/attacked by a given animal (zavašljiviti, izmoljčiti etc.); 6. to
have an occupation related to a given animal (ovčariti, pčelariti etc.); 7. play games whose
names are motivated by a name for an animal (zečati, kobiličati etc.). Most verbs refer to
certain human behaviour and rely on collective expression.
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик : студије српске и словенске
T1  - Зооверби у српском језику (творбено-семантичка анализа)
T1  - Zoonyms as Motive Words in the Verb Formation of the Serbian Language
SP  - 499
EP  - 523
VL  - 27
IS  - 1
DO  - 10.18485/sj.2022.27.1.27
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13326
ER  - 
@article{
author = "Стојановић, Милица Љ.",
year = "2022",
abstract = "У раду ћемо се бавити лексичко-семантичком и творбеном анализом, као и
функционално-стилским статусом глагола српског језика којима је мотивна реч
зооним. Користећи се компоненцијалном анализом и анализом лексикографских
дефиниција показаћемо који се зооними најчешће јављају као мотивне речи у
творби глагола и које се семе из назива животиња преносе у семантички садржај
изведених глагола, као и који су лексички и творбени механизми одговорни за то., The research topic of this paper is semantic analysis of verbs derived from lexemes
denoting animals, zoonyms, in contemporary Serbian language. The research used methods
of componential analysis, analysis of dictionary definitions and contextual analysis.
Research material includes about 120 verbs collected from descriptive Serbian language
dictionaries. Verbs derived from zoonyms can be divided into seven groups, which we categorised
as follows: 1. to give birth to cubs. These verbs generally indicate birthing process
of domestic animals (ojagnjiti, omaciti etc.); 2. verbs motivated by animal movement (zmijugati,
leptirati etc.); 3. verbs motivated by the behaviour or characteristics of the animal
(bumbarati, gušterati se etc.); 4. verbs motivated by an attitude towards animals (magarčiti,
lisovati etc.); 5. to be infected/attacked by a given animal (zavašljiviti, izmoljčiti etc.); 6. to
have an occupation related to a given animal (ovčariti, pčelariti etc.); 7. play games whose
names are motivated by a name for an animal (zečati, kobiličati etc.). Most verbs refer to
certain human behaviour and rely on collective expression.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик : студије српске и словенске",
title = "Зооверби у српском језику (творбено-семантичка анализа), Zoonyms as Motive Words in the Verb Formation of the Serbian Language",
pages = "499-523",
volume = "27",
number = "1",
doi = "10.18485/sj.2022.27.1.27",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13326"
}
Стојановић, М. Љ.. (2022). Зооверби у српском језику (творбено-семантичка анализа). in Српски језик : студије српске и словенске
Београд : Филолошки факултет., 27(1), 499-523.
https://doi.org/10.18485/sj.2022.27.1.27
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13326
Стојановић МЉ. Зооверби у српском језику (творбено-семантичка анализа). in Српски језик : студије српске и словенске. 2022;27(1):499-523.
doi:10.18485/sj.2022.27.1.27
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13326 .
Стојановић, Милица Љ., "Зооверби у српском језику (творбено-семантичка анализа)" in Српски језик : студије српске и словенске, 27, no. 1 (2022):499-523,
https://doi.org/10.18485/sj.2022.27.1.27 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13326 .

Етнолингвистичко наслеђе Ваљевске Подгорине

Стојановић, Милица Љ.

(Косовска Митровица : Филозофски факултет, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Стојановић, Милица Љ.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13328
AB  - Као резултат рада на научном пројекту Матице српске на изради речника говора Ваљевске Подгорине изашао је зборник етнолингвистичких огледа Из лексике становања у Ваљевској Подгорини, који су приредиле Драгана Радовановић и Милина
Ивановић Баришић. Зборник има 175 страна и 11 радова посвећених култури становања у Ваљевској Подгорини.
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет
T2  - Зборник радова Филозофског факултета
T1  - Етнолингвистичко наслеђе Ваљевске Подгорине
SP  - 457
EP  - 461
VL  - 51
IS  - 4
DO  - 10.5937/ZRFFP51-34360
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13328
ER  - 
@article{
author = "Стојановић, Милица Љ.",
year = "2021",
abstract = "Као резултат рада на научном пројекту Матице српске на изради речника говора Ваљевске Подгорине изашао је зборник етнолингвистичких огледа Из лексике становања у Ваљевској Подгорини, који су приредиле Драгана Радовановић и Милина
Ивановић Баришић. Зборник има 175 страна и 11 радова посвећених култури становања у Ваљевској Подгорини.",
publisher = "Косовска Митровица : Филозофски факултет",
journal = "Зборник радова Филозофског факултета",
title = "Етнолингвистичко наслеђе Ваљевске Подгорине",
pages = "457-461",
volume = "51",
number = "4",
doi = "10.5937/ZRFFP51-34360",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13328"
}
Стојановић, М. Љ.. (2021). Етнолингвистичко наслеђе Ваљевске Подгорине. in Зборник радова Филозофског факултета
Косовска Митровица : Филозофски факултет., 51(4), 457-461.
https://doi.org/10.5937/ZRFFP51-34360
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13328
Стојановић МЉ. Етнолингвистичко наслеђе Ваљевске Подгорине. in Зборник радова Филозофског факултета. 2021;51(4):457-461.
doi:10.5937/ZRFFP51-34360
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13328 .
Стојановић, Милица Љ., "Етнолингвистичко наслеђе Ваљевске Подгорине" in Зборник радова Филозофског факултета, 51, no. 4 (2021):457-461,
https://doi.org/10.5937/ZRFFP51-34360 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13328 .

Еуфемизми и њихова обрада у савременим речницима српског језика

Стојановић, Милица

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Стојановић, Милица
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15629
AB  - Предмет рада је идентификација општих образаца и одређивање модела
за обраду еуфемизама у описним речницима српског језика. Циљ рада је да
се, на основу дефиниција, класификација и анализа изнетих у досадашњој
литератури, дају одређене смернице на основу којих ће лексикографима бити
олакшано препознавање и дефинисање еуфемизама. Еуфемизмима ће се
прићи с лексикографског и лексиколошког становишта. У раду се истиче и
потреба израде специјализованог речника еуфемизама у српском језику.
AB  - The subject of this paper is the identifi cation of euphemisms and establishing the
patterns of their treatment in descriptive dictionaries of the Serbian language. The aim
of this paper is to provide certain guidelines based on the defi nitions, classifi cations
and analyses presented in the literature, based on which lexicographers can fi nd it
easier to recognize and defi ne euphemisms. By reviewing the dictionaries, we noticed
that in lexicographic practice the label ‘еуф.’ (‘euphemistic’) is used infrequently and
quite irregularly. We noticed that the dictionaries of the modern Serbian language
most consistently note the way in which taboos are avoided in the language, and the
target domains are most often the names of evil forces, the names of animals as well
as certain parts of the body.The label ‘еуф.’ is often mixed up with other ones, such as ‘празн.’ (‘superstition’),
‘рлг.’ (‘religion, religious’), ‘мит.’ (‘mythology, mythological’), ‘нар. (‘folk’). In the
Serbian language, there is a need to create a dictionary of euphemisms in which the
approach to euphemisms would be different and much broader than the one we fi nd
in descriptive dictionaries and would present and bring euphemisms closer to a wider
circle of users.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема : Зборник научних радова
T1  - Еуфемизми и њихова обрада у савременим речницима српског језика
T1  - EUPHEMISMS AND THEIR INTERPRETATION IN MODERN DICTIONARIES  OF THE SERBIAN LANGUAGE
SP  - 223
EP  - 238
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15629
ER  - 
@inbook{
author = "Стојановић, Милица",
year = "2021",
abstract = "Предмет рада је идентификација општих образаца и одређивање модела
за обраду еуфемизама у описним речницима српског језика. Циљ рада је да
се, на основу дефиниција, класификација и анализа изнетих у досадашњој
литератури, дају одређене смернице на основу којих ће лексикографима бити
олакшано препознавање и дефинисање еуфемизама. Еуфемизмима ће се
прићи с лексикографског и лексиколошког становишта. У раду се истиче и
потреба израде специјализованог речника еуфемизама у српском језику., The subject of this paper is the identifi cation of euphemisms and establishing the
patterns of their treatment in descriptive dictionaries of the Serbian language. The aim
of this paper is to provide certain guidelines based on the defi nitions, classifi cations
and analyses presented in the literature, based on which lexicographers can fi nd it
easier to recognize and defi ne euphemisms. By reviewing the dictionaries, we noticed
that in lexicographic practice the label ‘еуф.’ (‘euphemistic’) is used infrequently and
quite irregularly. We noticed that the dictionaries of the modern Serbian language
most consistently note the way in which taboos are avoided in the language, and the
target domains are most often the names of evil forces, the names of animals as well
as certain parts of the body.The label ‘еуф.’ is often mixed up with other ones, such as ‘празн.’ (‘superstition’),
‘рлг.’ (‘religion, religious’), ‘мит.’ (‘mythology, mythological’), ‘нар. (‘folk’). In the
Serbian language, there is a need to create a dictionary of euphemisms in which the
approach to euphemisms would be different and much broader than the one we fi nd
in descriptive dictionaries and would present and bring euphemisms closer to a wider
circle of users.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема : Зборник научних радова",
booktitle = "Еуфемизми и њихова обрада у савременим речницима српског језика, EUPHEMISMS AND THEIR INTERPRETATION IN MODERN DICTIONARIES  OF THE SERBIAN LANGUAGE",
pages = "223-238",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15629"
}
Стојановић, М.. (2021). Еуфемизми и њихова обрада у савременим речницима српског језика. in Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема : Зборник научних радова
Београд : Институт за српски језик САНУ., 223-238.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15629
Стојановић М. Еуфемизми и њихова обрада у савременим речницима српског језика. in Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема : Зборник научних радова. 2021;:223-238.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15629 .
Стојановић, Милица, "Еуфемизми и њихова обрада у савременим речницима српског језика" in Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема : Зборник научних радова (2021):223-238,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15629 .

Семантика глагола са почетним морфемским сегментом обез- у српском језику

Стојановић, Милица

(Скопје : Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, 2020)

TY  - CONF
AU  - Стојановић, Милица
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12609
AB  - Во оваа статија е направена анализа на семантиката на глаголите со
почетни сегменти обез- во српскиот јазик. Целта е да се истакнат парелелите меѓу
категоријата на посесивност и анализираните глаголи.
AB  - In the paper I deal with some aspects of semantic of verbs with initial
morpheme segment obez- and its bond with concept of possession. The aim of the
paper is to highlight different types of relations between the possessor and the
possessee in these verbs. The concept of possession is particularly important for this
meaning, because possessive relations are present as a presupposition on it. Some
kind of possessive relation is a presupposition for action of losing. The meanings of
this verbs present many types of possessive relations, both prototype and marginal. The largest number of verbs present inalienable possession which includes body part,
kinship terms and words that describe culturally important items.
PB  - Скопје : Универзитет „Св. Кирил и Методиј“
PB  - Скопје : Институт за македонски јазик „Крсте Мисирков“
C3  - Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања
T1  - Семантика глагола са почетним морфемским сегментом обез- у српском језику
SP  - 331
EP  - 342
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12609
ER  - 
@conference{
author = "Стојановић, Милица",
year = "2020",
abstract = "Во оваа статија е направена анализа на семантиката на глаголите со
почетни сегменти обез- во српскиот јазик. Целта е да се истакнат парелелите меѓу
категоријата на посесивност и анализираните глаголи., In the paper I deal with some aspects of semantic of verbs with initial
morpheme segment obez- and its bond with concept of possession. The aim of the
paper is to highlight different types of relations between the possessor and the
possessee in these verbs. The concept of possession is particularly important for this
meaning, because possessive relations are present as a presupposition on it. Some
kind of possessive relation is a presupposition for action of losing. The meanings of
this verbs present many types of possessive relations, both prototype and marginal. The largest number of verbs present inalienable possession which includes body part,
kinship terms and words that describe culturally important items.",
publisher = "Скопје : Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, Скопје : Институт за македонски јазик „Крсте Мисирков“",
journal = "Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања",
title = "Семантика глагола са почетним морфемским сегментом обез- у српском језику",
pages = "331-342",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12609"
}
Стојановић, М.. (2020). Семантика глагола са почетним морфемским сегментом обез- у српском језику. in Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања
Скопје : Универзитет „Св. Кирил и Методиј“., 331-342.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12609
Стојановић М. Семантика глагола са почетним морфемским сегментом обез- у српском језику. in Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања. 2020;:331-342.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12609 .
Стојановић, Милица, "Семантика глагола са почетним морфемским сегментом обез- у српском језику" in Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања (2020):331-342,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12609 .

Глаголи са иницијалним морфемским сегментом обез- у српском језику

Стојановић, Милица Љ.

(Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Стојановић, Милица Љ.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9941
AB  - A word formation and morfeme analysis of verbs with the initial morpheme segment
obez- showed that they can be derived in several ways. Historically, there are verbs with
the morpheme obez- at the begining and can also be prefixed with the prefix o-. From a
modern point of view, these prefixed verbs have changed their word formation type from
prefixation to a prefix-suffix type, appointing them to the following word formation type we
will describe. The largest number of verbs are characterized by multiple motivation – they can be derived of adjectives with the prefix o- (безбојан → о-безбој-ити), or derived from
a noun without a prefix, (боја→обез-бој-ити) when participating in the formation of an
extended prefix obez-. Also, these verbs can be motivated by a prepositional case construcion
bez+noun. Acharacteristic of these verbs is the existence of a complete chain: noun
– adjective – verb (boja – bezbojan – obezbojiti). In the third group of verbs we can also
recognize two models of formation. The first one is a prepositional case construction obez +
noun, and the second model is the one where the extended prefix obez- operates independently.
These verbs don’t show the complete noun – adjective – verb chain type, because
they lack the middle link. We can see such a formation for verb types like obezjedriti „to
lose ones nucleus”, obezviteziti „to leave the military without knights” etc. This kind of an
extended prefix is the result of a complex binding of forms and meanings. It has inherited
the meaning of the simple prefixes o- and bez-, but also their capacity for constructing verbs
from nouns.
AB  - Истраживање глагола са почетним морфемским сегментом обез- (обезбојити, обезједрити, обезубити и сл.) има за циљ да се утврди начин творбе ових
глагола – да ли је реч о префиксално-суфиксалној творби, творби сложеним префиксом или неком другом начину творбе. Следећи задатак рада је да се одреди шта
је код ових глагола основински, а шта формантски део, те шта је њихова мотивна
реч – именица или придев. У раду ћемо применити аналитичку, дескриптивну и
творбену анализу, а лексикографске дефиниције ће нам послужити као творбене
парафразе значења.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - Глаголи са иницијалним морфемским сегментом обез- у српском језику
SP  - 273
VL  - 25
VL  - 285
DO  - 10.18485/sj.2020.25.1.19
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9941
ER  - 
@article{
author = "Стојановић, Милица Љ.",
year = "2020",
abstract = "A word formation and morfeme analysis of verbs with the initial morpheme segment
obez- showed that they can be derived in several ways. Historically, there are verbs with
the morpheme obez- at the begining and can also be prefixed with the prefix o-. From a
modern point of view, these prefixed verbs have changed their word formation type from
prefixation to a prefix-suffix type, appointing them to the following word formation type we
will describe. The largest number of verbs are characterized by multiple motivation – they can be derived of adjectives with the prefix o- (безбојан → о-безбој-ити), or derived from
a noun without a prefix, (боја→обез-бој-ити) when participating in the formation of an
extended prefix obez-. Also, these verbs can be motivated by a prepositional case construcion
bez+noun. Acharacteristic of these verbs is the existence of a complete chain: noun
– adjective – verb (boja – bezbojan – obezbojiti). In the third group of verbs we can also
recognize two models of formation. The first one is a prepositional case construction obez +
noun, and the second model is the one where the extended prefix obez- operates independently.
These verbs don’t show the complete noun – adjective – verb chain type, because
they lack the middle link. We can see such a formation for verb types like obezjedriti „to
lose ones nucleus”, obezviteziti „to leave the military without knights” etc. This kind of an
extended prefix is the result of a complex binding of forms and meanings. It has inherited
the meaning of the simple prefixes o- and bez-, but also their capacity for constructing verbs
from nouns., Истраживање глагола са почетним морфемским сегментом обез- (обезбојити, обезједрити, обезубити и сл.) има за циљ да се утврди начин творбе ових
глагола – да ли је реч о префиксално-суфиксалној творби, творби сложеним префиксом или неком другом начину творбе. Следећи задатак рада је да се одреди шта
је код ових глагола основински, а шта формантски део, те шта је њихова мотивна
реч – именица или придев. У раду ћемо применити аналитичку, дескриптивну и
творбену анализу, а лексикографске дефиниције ће нам послужити као творбене
парафразе значења.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Глаголи са иницијалним морфемским сегментом обез- у српском језику",
pages = "273",
volume = "25, 285",
doi = "10.18485/sj.2020.25.1.19",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9941"
}
Стојановић, М. Љ.. (2020). Глаголи са иницијалним морфемским сегментом обез- у српском језику. in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 25, 273.
https://doi.org/10.18485/sj.2020.25.1.19
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9941
Стојановић МЉ. Глаголи са иницијалним морфемским сегментом обез- у српском језику. in Српски језик. 2020;25:273.
doi:10.18485/sj.2020.25.1.19
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9941 .
Стојановић, Милица Љ., "Глаголи са иницијалним морфемским сегментом обез- у српском језику" in Српски језик, 25 (2020):273,
https://doi.org/10.18485/sj.2020.25.1.19 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9941 .

Утицај полипрефиксације глагола на њихово синтаксичко окружење

Стојановић, Милица Љ.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Стојановић, Милица Љ.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10359
AB  - У раду ћемо испитати утицај другог додатог префикса на валентност
основног глагола. С обзиром на чињеницу да глагол у структури реченице
има централну улогу и утиче на остале реченичне чланове, покушаћемо да
прикажемо и утицај глагола са више префикса на друге чланове реченице у
којој се налази. Циљ рада је да пружи одговор на питање да ли други додати
префикс има могућност да изазове одређене синтаксичке промене у глаголу,
а под тим подразумевамо промену аргументске структуре глагола, било да
тражи објекат у акузативу или генитиву, допуну у неком другом падежу, или
само узрокује модификацију морфолошке структуре глаголских допуна.
AB  - Анализом влияния второго добавленного префикса на валентность основного глагола, а также на форму предложенческих конституентов, мы пришли к выводу, что важным отличительным признаком
второго добавленного префикса является то, что он не влияет на аргументскую структуру глагола, но он может ввести определенные ограничения – дистрибутивные префиксы требуют множества или нескольких объектов или субъектов; кумулятивное на- добавляется только к
переходным глаголам и требует исключительно объекта в генитиве мн.
ч. На открытие нового валенционного места влияет майоративный пре-
фикс над-, требующий агенса, по результатам которого измеряется воздействие субъекта. Префикс пре- обозначает изменение объекта предыдущей акции и для обозначения этого нового объекта требует нового
валенционного места. Это является последствием того, что первый добавленный префикс, в большинстве случаев, вносит синтаксическую
перемену и глаголы позволяют добавление только одного префикса,
совсем изменяющего его структуру, в то время как префиксы не могут
оказывать значительное влияние на нее.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Утицај полипрефиксације глагола на њихово синтаксичко окружење
T1  - Влияние полипрефиксации глаголов на их синтаксическое окружение
SP  - 289
EP  - 295
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10359
ER  - 
@article{
author = "Стојановић, Милица Љ.",
year = "2019",
abstract = "У раду ћемо испитати утицај другог додатог префикса на валентност
основног глагола. С обзиром на чињеницу да глагол у структури реченице
има централну улогу и утиче на остале реченичне чланове, покушаћемо да
прикажемо и утицај глагола са више префикса на друге чланове реченице у
којој се налази. Циљ рада је да пружи одговор на питање да ли други додати
префикс има могућност да изазове одређене синтаксичке промене у глаголу,
а под тим подразумевамо промену аргументске структуре глагола, било да
тражи објекат у акузативу или генитиву, допуну у неком другом падежу, или
само узрокује модификацију морфолошке структуре глаголских допуна., Анализом влияния второго добавленного префикса на валентность основного глагола, а также на форму предложенческих конституентов, мы пришли к выводу, что важным отличительным признаком
второго добавленного префикса является то, что он не влияет на аргументскую структуру глагола, но он может ввести определенные ограничения – дистрибутивные префиксы требуют множества или нескольких объектов или субъектов; кумулятивное на- добавляется только к
переходным глаголам и требует исключительно объекта в генитиве мн.
ч. На открытие нового валенционного места влияет майоративный пре-
фикс над-, требующий агенса, по результатам которого измеряется воздействие субъекта. Префикс пре- обозначает изменение объекта предыдущей акции и для обозначения этого нового объекта требует нового
валенционного места. Это является последствием того, что первый добавленный префикс, в большинстве случаев, вносит синтаксическую
перемену и глаголы позволяют добавление только одного префикса,
совсем изменяющего его структуру, в то время как префиксы не могут
оказывать значительное влияние на нее.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Утицај полипрефиксације глагола на њихово синтаксичко окружење, Влияние полипрефиксации глаголов на их синтаксическое окружение",
pages = "289-295",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10359"
}
Стојановић, М. Љ.. (2019). Утицај полипрефиксације глагола на њихово синтаксичко окружење. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 289-295.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10359
Стојановић МЉ. Утицај полипрефиксације глагола на њихово синтаксичко окружење. in Наш језик. 2019;50(2):289-295.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10359 .
Стојановић, Милица Љ., "Утицај полипрефиксације глагола на њихово синтаксичко окружење" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):289-295,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10359 .

Семантика префикса до- као првог у низу у двопрефигираним глаголима српског језика

Стојановић, Милица

(Niš : Filozofski fakultet, 2016)

TY  - CONF
AU  - Стојановић, Милица
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12480
AB  - The meaning of the prefix do- in the initial position in multi-prefixed verbs in Serbian
is mainly completive, but there are cases in which this prefix has a spatial meaning,
a temporal meaning or a meaning signalizing goal achievement. There are verbs in
which this prefix has no meaning. The significant role of this prefix is its stylistic role
in transferring words from a neutral lexical group into a stylistically coloured lexical
fund. These words are marked in dictionary entries.
AB  - Предмет рада је семантика префикса до- као првог у двопрефигираним
глаголима. Циљ нам је да осветлимо све нијансе значења које овај префикс уноси
у већ префигиране глаголе. Наводећи опште закључке о особинама полипрефигираних глагола, показаћемо колико се глаголи из нашег корпуса уклапају у већ
оформљену слику.
PB  - Niš : Filozofski fakultet
C3  - Jezik, književnost, značenje. Jezička istraživanja : zbornik radova
T1  - Семантика префикса до- као првог у низу у двопрефигираним глаголима српског језика
T1  - The Meaning of the Initial Prefix do- in Multiprefixed Verbs in Serbian
SP  - 165
EP  - 175
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12480
ER  - 
@conference{
author = "Стојановић, Милица",
year = "2016",
abstract = "The meaning of the prefix do- in the initial position in multi-prefixed verbs in Serbian
is mainly completive, but there are cases in which this prefix has a spatial meaning,
a temporal meaning or a meaning signalizing goal achievement. There are verbs in
which this prefix has no meaning. The significant role of this prefix is its stylistic role
in transferring words from a neutral lexical group into a stylistically coloured lexical
fund. These words are marked in dictionary entries., Предмет рада је семантика префикса до- као првог у двопрефигираним
глаголима. Циљ нам је да осветлимо све нијансе значења које овај префикс уноси
у већ префигиране глаголе. Наводећи опште закључке о особинама полипрефигираних глагола, показаћемо колико се глаголи из нашег корпуса уклапају у већ
оформљену слику.",
publisher = "Niš : Filozofski fakultet",
journal = "Jezik, književnost, značenje. Jezička istraživanja : zbornik radova",
title = "Семантика префикса до- као првог у низу у двопрефигираним глаголима српског језика, The Meaning of the Initial Prefix do- in Multiprefixed Verbs in Serbian",
pages = "165-175",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12480"
}
Стојановић, М.. (2016). Семантика префикса до- као првог у низу у двопрефигираним глаголима српског језика. in Jezik, književnost, značenje. Jezička istraživanja : zbornik radova
Niš : Filozofski fakultet., 165-175.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12480
Стојановић М. Семантика префикса до- као првог у низу у двопрефигираним глаголима српског језика. in Jezik, književnost, značenje. Jezička istraživanja : zbornik radova. 2016;:165-175.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12480 .
Стојановић, Милица, "Семантика префикса до- као првог у низу у двопрефигираним глаголима српског језика" in Jezik, književnost, značenje. Jezička istraživanja : zbornik radova (2016):165-175,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12480 .

Полипрефигирани глаголи у говору тимочког краја

Стојановић, Милица Љ.

(Лесковац : Лесковачки културни центар, 2016)

TY  - CHAP
AU  - Стојановић, Милица Љ.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9603
AB  - У раду се анализирају семантичке особине полипрефигираних глагола у говору тимочког краја. Циљ рада је да се скрене пажња на полипрефигиране глаголe који у
српској дијалектолошкој литератури нису довољно проучени и да се тај тип глагола
творбено и семантички опише.
AB  - This paper is analyzing semantic characteristics of poliprefixed verbs in vernacular of
Timok. It intorducesdifferenpossibilites of prefixes combining and gives their semantic
classification. The purpose of the paper is to draw attention on one formal type of verb
which is not examined enough in Serbian dialectological litetature and needs more analyzing
and describing. Prefixes po- and iz- are usually combined with other prefixes. By
adding prefix on alredyprefiyed verb, usually we can modify meaning.
PB  - Лесковац : Лесковачки културни центар
PB  - Врање : Педагошки факултет
T2  - Дијалекти српскога језика : истраживања, настава, књижевност 1
T1  - Полипрефигирани глаголи у говору тимочког краја
T1  - Poliprefixed Verbs in Vernacular of Timok
SP  - 319
VL  - 330
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9603
ER  - 
@inbook{
author = "Стојановић, Милица Љ.",
year = "2016",
abstract = "У раду се анализирају семантичке особине полипрефигираних глагола у говору тимочког краја. Циљ рада је да се скрене пажња на полипрефигиране глаголe који у
српској дијалектолошкој литератури нису довољно проучени и да се тај тип глагола
творбено и семантички опише., This paper is analyzing semantic characteristics of poliprefixed verbs in vernacular of
Timok. It intorducesdifferenpossibilites of prefixes combining and gives their semantic
classification. The purpose of the paper is to draw attention on one formal type of verb
which is not examined enough in Serbian dialectological litetature and needs more analyzing
and describing. Prefixes po- and iz- are usually combined with other prefixes. By
adding prefix on alredyprefiyed verb, usually we can modify meaning.",
publisher = "Лесковац : Лесковачки културни центар, Врање : Педагошки факултет",
journal = "Дијалекти српскога језика : истраживања, настава, књижевност 1",
booktitle = "Полипрефигирани глаголи у говору тимочког краја, Poliprefixed Verbs in Vernacular of Timok",
pages = "319",
volume = "330",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9603"
}
Стојановић, М. Љ.. (2016). Полипрефигирани глаголи у говору тимочког краја. in Дијалекти српскога језика : истраживања, настава, књижевност 1
Лесковац : Лесковачки културни центар., 330, 319.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9603
Стојановић МЉ. Полипрефигирани глаголи у говору тимочког краја. in Дијалекти српскога језика : истраживања, настава, књижевност 1. 2016;330:319.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9603 .
Стојановић, Милица Љ., "Полипрефигирани глаголи у говору тимочког краја" in Дијалекти српскога језика : истраживања, настава, књижевност 1, 330 (2016):319,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9603 .

Редупликација глаголског префикса по- у српском језику

Стојановић, Милица Љ.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Стојановић, Милица Љ.
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7500
AB  - У раду се анализирају глаголи у којима се јавља контактна редупликација префикса по-. Циљ рада је да се на основу семантичке анализе глагола истражи да ли формална редупликација подразумева и
семантичку редупликацију, тј. да ли поновљени префикси функционишу са истим значењем.
AB  - В настоящей работе анализируются глаголы, в которых имеется контактная редупликация префикса по-. В работе выделено шесть
групп глаголов. Самая большая численность глаголов, в которых по-1 меняет вид основного глагола и вносит сему делимитативности, в то
время как у по-2 функция усиления этой дополнительной семы (поповригати, попоносити и т. д.). Вторым типом являются те глаголы,
в которых по-1 выполняет роль чистой перфективации, а по-2 вносит
сему деминутивности: попојести, попом(ј)естити и т.д.. В состав
третьей группы входят только два глагола (попорасти, попостарети) и для них характеристично, что по-1 меняет видовое значение
основного глагола, а по-2 вносит значение меры, т.е. определенную
степень интенсивности, степень осуществления действия. В четвертую группу входят те глаголы, в которых происходит перфективация
основного глагола с помощью по-1, а по-2 вносит сему итеративности,
повторяющегося действия: попогладити (се), попогледати, пополетати. В пятой группе по-2 присоединяется к глаголу несовершенного
вида и его функция изменение вида. В этом случае по-1 модифицирует семантику основного глагола в направлении дистрибутивности.
Шестую группу составляют глаголы, в которых замечаем случаи редудантного употребления префикса. Такое употребление может иметь по-1, по-2 или оба префикса. Мы можем прийти к выводу, что в
большинстве случаев у повторного употребления префикса есть своя
функция, но эти глаголы находятся на периферии языковой системы
и на периферии поля делимитативности, деминутивности и итеративности, а также они принадлежат к сфере разговорного языка, они
эмотивно окрашены и потому они являются средством экспрессии.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Редупликација глаголског префикса по- у српском језику
T1  - Редупликация глагольного префикса по- в сербском языке
SP  - 35
EP  - 50
VL  - 46
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7500
ER  - 
@article{
author = "Стојановић, Милица Љ.",
year = "2015",
abstract = "У раду се анализирају глаголи у којима се јавља контактна редупликација префикса по-. Циљ рада је да се на основу семантичке анализе глагола истражи да ли формална редупликација подразумева и
семантичку редупликацију, тј. да ли поновљени префикси функционишу са истим значењем., В настоящей работе анализируются глаголы, в которых имеется контактная редупликация префикса по-. В работе выделено шесть
групп глаголов. Самая большая численность глаголов, в которых по-1 меняет вид основного глагола и вносит сему делимитативности, в то
время как у по-2 функция усиления этой дополнительной семы (поповригати, попоносити и т. д.). Вторым типом являются те глаголы,
в которых по-1 выполняет роль чистой перфективации, а по-2 вносит
сему деминутивности: попојести, попом(ј)естити и т.д.. В состав
третьей группы входят только два глагола (попорасти, попостарети) и для них характеристично, что по-1 меняет видовое значение
основного глагола, а по-2 вносит значение меры, т.е. определенную
степень интенсивности, степень осуществления действия. В четвертую группу входят те глаголы, в которых происходит перфективация
основного глагола с помощью по-1, а по-2 вносит сему итеративности,
повторяющегося действия: попогладити (се), попогледати, пополетати. В пятой группе по-2 присоединяется к глаголу несовершенного
вида и его функция изменение вида. В этом случае по-1 модифицирует семантику основного глагола в направлении дистрибутивности.
Шестую группу составляют глаголы, в которых замечаем случаи редудантного употребления префикса. Такое употребление может иметь по-1, по-2 или оба префикса. Мы можем прийти к выводу, что в
большинстве случаев у повторного употребления префикса есть своя
функция, но эти глаголы находятся на периферии языковой системы
и на периферии поля делимитативности, деминутивности и итеративности, а также они принадлежат к сфере разговорного языка, они
эмотивно окрашены и потому они являются средством экспрессии.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Редупликација глаголског префикса по- у српском језику, Редупликация глагольного префикса по- в сербском языке",
pages = "35-50",
volume = "46",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7500"
}
Стојановић, М. Љ.. (2015). Редупликација глаголског префикса по- у српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 46(1-2), 35-50.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7500
Стојановић МЉ. Редупликација глаголског префикса по- у српском језику. in Наш језик. 2015;46(1-2):35-50.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7500 .
Стојановић, Милица Љ., "Редупликација глаголског префикса по- у српском језику" in Наш језик, 46, no. 1-2 (2015):35-50,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7500 .

Семантички деривати за номинацију мушкарца и жене у Ћопићевим делима

Стојановић, Милица

(Graz : Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität, 2015)

TY  - CONF
AU  - Стојановић, Милица
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13112
AB  - Предмет рада су семантички деривати са атрибутивним значењем који денотирају жену и мушкарца у Ћопићевим делима БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ, МАГАРЕЋЕ ГОДИНЕ
и ОРЛОВИ РАНО ЛЕТЕ. Циљ рада је да се покаже које се именице јављају као семан-
тички деривати, која су њихова денотативна и конотативна значења и да се утврди
да ли функционишу као називи са позитивном или негативном конотацијом.
AB  - The aim of this paper is to analize semantic derivatives with attributive meanings
for denoting a man and a woman in three novels written by Branko ПopiР THE
MARSHMALLOW COLORED GARDEN, DONKY YEARS and EAGLES FLY EARLY. The study presents the
process of nominating men and women concerning their physical attributes, impaired
intellectual capacities and negative personality traits, with the aima to determine the
nouns which occur as semantic derivatives, their denotative and conotative meanings
and to examine if their meanings have a positive or negative tone. The primary meaning
from which the secondary meanings are derived with man as the denotate is
mainly part of the zoological terminology, while phytonyms and words from other
semantic groups are represented in much lesser extent. These nouns are very productive
and are mainly used for acheiving familiarity and intimacy in the communication
process.
PB  - Graz : Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität
PB  - Banja Luka : Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske
C3  - Žena – muškarac: dva svijeta, dva motiva, dva izraza u djelima Branka Ćopića
T1  - Семантички деривати за номинацију мушкарца и жене у Ћопићевим делима
T1  - Semantic derivatives for the nomination of man and woman in the works of Branko Ćopić
SP  - 329
EP  - 339
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13112
ER  - 
@conference{
author = "Стојановић, Милица",
year = "2015",
abstract = "Предмет рада су семантички деривати са атрибутивним значењем који денотирају жену и мушкарца у Ћопићевим делима БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ, МАГАРЕЋЕ ГОДИНЕ
и ОРЛОВИ РАНО ЛЕТЕ. Циљ рада је да се покаже које се именице јављају као семан-
тички деривати, која су њихова денотативна и конотативна значења и да се утврди
да ли функционишу као називи са позитивном или негативном конотацијом., The aim of this paper is to analize semantic derivatives with attributive meanings
for denoting a man and a woman in three novels written by Branko ПopiР THE
MARSHMALLOW COLORED GARDEN, DONKY YEARS and EAGLES FLY EARLY. The study presents the
process of nominating men and women concerning their physical attributes, impaired
intellectual capacities and negative personality traits, with the aima to determine the
nouns which occur as semantic derivatives, their denotative and conotative meanings
and to examine if their meanings have a positive or negative tone. The primary meaning
from which the secondary meanings are derived with man as the denotate is
mainly part of the zoological terminology, while phytonyms and words from other
semantic groups are represented in much lesser extent. These nouns are very productive
and are mainly used for acheiving familiarity and intimacy in the communication
process.",
publisher = "Graz : Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität, Banja Luka : Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske",
journal = "Žena – muškarac: dva svijeta, dva motiva, dva izraza u djelima Branka Ćopića",
title = "Семантички деривати за номинацију мушкарца и жене у Ћопићевим делима, Semantic derivatives for the nomination of man and woman in the works of Branko Ćopić",
pages = "329-339",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13112"
}
Стојановић, М.. (2015). Семантички деривати за номинацију мушкарца и жене у Ћопићевим делима. in Žena – muškarac: dva svijeta, dva motiva, dva izraza u djelima Branka Ćopića
Graz : Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität., 329-339.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13112
Стојановић М. Семантички деривати за номинацију мушкарца и жене у Ћопићевим делима. in Žena – muškarac: dva svijeta, dva motiva, dva izraza u djelima Branka Ćopića. 2015;:329-339.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13112 .
Стојановић, Милица, "Семантички деривати за номинацију мушкарца и жене у Ћопићевим делима" in Žena – muškarac: dva svijeta, dva motiva, dva izraza u djelima Branka Ćopića (2015):329-339,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13112 .

Фреквенција глагола у Андрићевом роману Травничка хроника

Стојановић, Милица

(Graz : Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität, 2014)

TY  - CHAP
AU  - Стојановић, Милица
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13111
AB  - У раду ће бити анализирана фреквенција глагола у Андрићевом роману ТРАВНИЧКА ХРОНИКА. Циљ рада је да се направи инвентар глагола употребљених у роману ТРАВНИЧКА ХРОНИКА И уради њихова граматичка, семантичка и квантитативна
анализа.
AB  - DAYS OF THE CONSULS by Ivo Andric. Verbs make about 20% of the lexical fund. It is shown
first 16 verbs with frequency of 30 and higher. Comparing the results of this analysis with
the results of other researcher’s frequency dictionaries some parallels and overlapping can
be found. The first 3 most frequent verbs (biti, moci, hteti) are also found in all frequency
vocabularies of Serbian language. Most of the used verbs express activity, deed, movement
and less of them express condition or inaction. Used verbs show developed contemplative
text dimension.
PB  - Graz : Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität
PB  - Banja Luka : Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske
T2  - Andrićeva hronika – Andrićs Chronik, Andrić-Initiative 7
T1  - Фреквенција глагола у Андрићевом роману Травничка хроника
T1  - The frequency of verbs in the novel  THE DAYS OF THE CONSULS by Ivo Andric
SP  - 857
EP  - 868
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13111
ER  - 
@inbook{
author = "Стојановић, Милица",
year = "2014",
abstract = "У раду ће бити анализирана фреквенција глагола у Андрићевом роману ТРАВНИЧКА ХРОНИКА. Циљ рада је да се направи инвентар глагола употребљених у роману ТРАВНИЧКА ХРОНИКА И уради њихова граматичка, семантичка и квантитативна
анализа., DAYS OF THE CONSULS by Ivo Andric. Verbs make about 20% of the lexical fund. It is shown
first 16 verbs with frequency of 30 and higher. Comparing the results of this analysis with
the results of other researcher’s frequency dictionaries some parallels and overlapping can
be found. The first 3 most frequent verbs (biti, moci, hteti) are also found in all frequency
vocabularies of Serbian language. Most of the used verbs express activity, deed, movement
and less of them express condition or inaction. Used verbs show developed contemplative
text dimension.",
publisher = "Graz : Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität, Banja Luka : Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske",
journal = "Andrićeva hronika – Andrićs Chronik, Andrić-Initiative 7",
booktitle = "Фреквенција глагола у Андрићевом роману Травничка хроника, The frequency of verbs in the novel  THE DAYS OF THE CONSULS by Ivo Andric",
pages = "857-868",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13111"
}
Стојановић, М.. (2014). Фреквенција глагола у Андрићевом роману Травничка хроника. in Andrićeva hronika – Andrićs Chronik, Andrić-Initiative 7
Graz : Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität., 857-868.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13111
Стојановић М. Фреквенција глагола у Андрићевом роману Травничка хроника. in Andrićeva hronika – Andrićs Chronik, Andrić-Initiative 7. 2014;:857-868.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13111 .
Стојановић, Милица, "Фреквенција глагола у Андрићевом роману Травничка хроника" in Andrićeva hronika – Andrićs Chronik, Andrić-Initiative 7 (2014):857-868,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13111 .

Категорија именица nomina attributiva у БАШТИ СЉЕЗОВЕ БОЈЕ

Стојановић, Милица

(Graz : Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität, 2014)

TY  - CONF
AU  - Стојановић, Милица
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13113
AB  - У раду се анализирају именице из категорије nomina attributiva у збирци приповедака БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ. Грађа је подељена у четири велике групе и пред-стављена је са лексиколошког становишта.
AB  - This paper analyzes the naming of the person in the Copic’s THE MARSHMALLOW-COLORED GARDEN. It will present labeling of men based on physical attributes, diminis-hed and heightened intellectual capacity and positive and negative moral characteri-stics. Lexemes used to name man according to his external characteristics are based on enlarged body parts. Nomina attributiva which refer to a man’s moral and characteri-stics are only units that label man based on some negative quality, but they don’t have derogatory meaning. Nouns denoting a men with diminished mental capacity are very productive and can be used to achieve familiarity and intimacy in communication.
PB  - Graz : Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität
PB  - Banja Luka : Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske
C3  - Ћопићевско моделовање реалности кроз хумор и сатиру
T1  - Категорија именица nomina attributiva у БАШТИ СЉЕЗОВЕ БОЈЕ
T1  - Nomina attributiva in Copic’s THE MARSHMALLOW-COLORED GARDEN
SP  - 477
EP  - 494
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13113
ER  - 
@conference{
author = "Стојановић, Милица",
year = "2014",
abstract = "У раду се анализирају именице из категорије nomina attributiva у збирци приповедака БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ. Грађа је подељена у четири велике групе и пред-стављена је са лексиколошког становишта., This paper analyzes the naming of the person in the Copic’s THE MARSHMALLOW-COLORED GARDEN. It will present labeling of men based on physical attributes, diminis-hed and heightened intellectual capacity and positive and negative moral characteri-stics. Lexemes used to name man according to his external characteristics are based on enlarged body parts. Nomina attributiva which refer to a man’s moral and characteri-stics are only units that label man based on some negative quality, but they don’t have derogatory meaning. Nouns denoting a men with diminished mental capacity are very productive and can be used to achieve familiarity and intimacy in communication.",
publisher = "Graz : Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität, Banja Luka : Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske",
journal = "Ћопићевско моделовање реалности кроз хумор и сатиру",
title = "Категорија именица nomina attributiva у БАШТИ СЉЕЗОВЕ БОЈЕ, Nomina attributiva in Copic’s THE MARSHMALLOW-COLORED GARDEN",
pages = "477-494",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13113"
}
Стојановић, М.. (2014). Категорија именица nomina attributiva у БАШТИ СЉЕЗОВЕ БОЈЕ. in Ћопићевско моделовање реалности кроз хумор и сатиру
Graz : Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität., 477-494.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13113
Стојановић М. Категорија именица nomina attributiva у БАШТИ СЉЕЗОВЕ БОЈЕ. in Ћопићевско моделовање реалности кроз хумор и сатиру. 2014;:477-494.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13113 .
Стојановић, Милица, "Категорија именица nomina attributiva у БАШТИ СЉЕЗОВЕ БОЈЕ" in Ћопићевско моделовање реалности кроз хумор и сатиру (2014):477-494,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13113 .

Опсцена лексика као маргинални лексички слој : на примерима из романа Д. Ненадића

Стојановић, Милица

(Niš : Filozofski fakultet, 2014)

TY  - CONF
AU  - Стојановић, Милица
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12471
AB  - This paper describes obscene words with examples from the novel of D. Nenadic.
Units of various degrees of obscenity are represented, and they may indicate obcenity
or may relate to other elements of reality.
AB  - У раду се, на примерима из романа Д. Ненадића, семантички анализира опсцена лексика. Представљају се јединице различитог степена опсцености
које могу упућивати на опсцене садржаје или се могу односити на друге елементе стварности.
PB  - Niš : Filozofski fakultet
C3  - Jezik, književnost, marginalizacija : zbornik radova. Jezička istraživanja
T1  - Опсцена лексика као маргинални лексички слој  : на примерима из романа Д. Ненадића
T1  - Obscene Words as a Marginal Lexical Layer : Examples from the Novel of D. Nenadic
SP  - 457
EP  - 469
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12471
ER  - 
@conference{
author = "Стојановић, Милица",
year = "2014",
abstract = "This paper describes obscene words with examples from the novel of D. Nenadic.
Units of various degrees of obscenity are represented, and they may indicate obcenity
or may relate to other elements of reality., У раду се, на примерима из романа Д. Ненадића, семантички анализира опсцена лексика. Представљају се јединице различитог степена опсцености
које могу упућивати на опсцене садржаје или се могу односити на друге елементе стварности.",
publisher = "Niš : Filozofski fakultet",
journal = "Jezik, književnost, marginalizacija : zbornik radova. Jezička istraživanja",
title = "Опсцена лексика као маргинални лексички слој  : на примерима из романа Д. Ненадића, Obscene Words as a Marginal Lexical Layer : Examples from the Novel of D. Nenadic",
pages = "457-469",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12471"
}
Стојановић, М.. (2014). Опсцена лексика као маргинални лексички слој  : на примерима из романа Д. Ненадића. in Jezik, književnost, marginalizacija : zbornik radova. Jezička istraživanja
Niš : Filozofski fakultet., 457-469.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12471
Стојановић М. Опсцена лексика као маргинални лексички слој  : на примерима из романа Д. Ненадића. in Jezik, književnost, marginalizacija : zbornik radova. Jezička istraživanja. 2014;:457-469.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12471 .
Стојановић, Милица, "Опсцена лексика као маргинални лексички слој  : на примерима из романа Д. Ненадића" in Jezik, književnost, marginalizacija : zbornik radova. Jezička istraživanja (2014):457-469,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12471 .

Глаголи рађања у српском језику (лексичкосемантички аспект)

Стојановић, Милица

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Стојановић, Милица
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7540
AB  - Предметом настоящей работы является семантический анализ
глаголов, обозначающих в сербском яазыке рождение человеческого
существа. Данные глаголы разделены на глаголы, имеющие первичное значение, и на глаголы, принадлежащие другим лексико-семантическим группам, для которых значение рождения секундарно, чаще всего образовано путем мерафоризации. Среди глаголов, которые, помощью каких-нибудь своих секундарных значений создают
значение рождения, имеется определнное число глаголов, характеризующихся отрицательной оценкой. Употребление определенных префиксов содейсвует спецификации и сужению значений.
AB  - Предмет рада је анализа глагола којима се у српском језику означава рођење/рађање људског бића. Циљ рада је да се ова група глагола осветли и анализира са становишта лексичких и стилских карактеристика, да се уоче диференцијалне семантичке компоненте ових глагола и представи њихова семантичка класификација.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Глаголи рађања у српском језику (лексичкосемантички аспект)
T1  - Глаголы рождения потомства в сербском языке (лексико-семантический аспект)
SP  - 135
EP  - 150
VL  - 44
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7540
ER  - 
@article{
author = "Стојановић, Милица",
year = "2013",
abstract = "Предметом настоящей работы является семантический анализ
глаголов, обозначающих в сербском яазыке рождение человеческого
существа. Данные глаголы разделены на глаголы, имеющие первичное значение, и на глаголы, принадлежащие другим лексико-семантическим группам, для которых значение рождения секундарно, чаще всего образовано путем мерафоризации. Среди глаголов, которые, помощью каких-нибудь своих секундарных значений создают
значение рождения, имеется определнное число глаголов, характеризующихся отрицательной оценкой. Употребление определенных префиксов содейсвует спецификации и сужению значений., Предмет рада је анализа глагола којима се у српском језику означава рођење/рађање људског бића. Циљ рада је да се ова група глагола осветли и анализира са становишта лексичких и стилских карактеристика, да се уоче диференцијалне семантичке компоненте ових глагола и представи њихова семантичка класификација.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Глаголи рађања у српском језику (лексичкосемантички аспект), Глаголы рождения потомства в сербском языке (лексико-семантический аспект)",
pages = "135-150",
volume = "44",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7540"
}
Стојановић, М.. (2013). Глаголи рађања у српском језику (лексичкосемантички аспект). in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 44(1-2), 135-150.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7540
Стојановић М. Глаголи рађања у српском језику (лексичкосемантички аспект). in Наш језик. 2013;44(1-2):135-150.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7540 .
Стојановић, Милица, "Глаголи рађања у српском језику (лексичкосемантички аспект)" in Наш језик, 44, no. 1-2 (2013):135-150,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7540 .

О англицизмима из сферe информатике и могућностима њихове адаптације

Стојановић, Милица Љ.; Миланов, Наташа М.

(Пале : Филозофски факултет, 2012)

TY  - CHAP
AU  - Стојановић, Милица Љ.
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12932
AB  - Предмет рада су англицизми из области информатике и њихова употреба у одређеном специјализованом часопису. У анализи ћемо се углавном ограничити на лексички слој из ове области, док ћемо се на нормативна питања само осврнути. Oвај лексички слој припада терминолошком, али и општеупотребном језичком систему.
PB  - Пале : Филозофски факултет
T2  - Наука и идентитет
T1  - О англицизмима из сферe информатике и могућностима њихове адаптације
SP  - 293
EP  - 303
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12932
ER  - 
@inbook{
author = "Стојановић, Милица Љ. and Миланов, Наташа М.",
year = "2012",
abstract = "Предмет рада су англицизми из области информатике и њихова употреба у одређеном специјализованом часопису. У анализи ћемо се углавном ограничити на лексички слој из ове области, док ћемо се на нормативна питања само осврнути. Oвај лексички слој припада терминолошком, али и општеупотребном језичком систему.",
publisher = "Пале : Филозофски факултет",
journal = "Наука и идентитет",
booktitle = "О англицизмима из сферe информатике и могућностима њихове адаптације",
pages = "293-303",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12932"
}
Стојановић, М. Љ.,& Миланов, Н. М.. (2012). О англицизмима из сферe информатике и могућностима њихове адаптације. in Наука и идентитет
Пале : Филозофски факултет., 293-303.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12932
Стојановић МЉ, Миланов НМ. О англицизмима из сферe информатике и могућностима њихове адаптације. in Наука и идентитет. 2012;:293-303.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12932 .
Стојановић, Милица Љ., Миланов, Наташа М., "О англицизмима из сферe информатике и могућностима њихове адаптације" in Наука и идентитет (2012):293-303,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12932 .

Прилог проучавању полисемије српског језика

Миланов, Наташа; Стојановић, Милица

(Sarajevo : Slavistički komitet, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа
AU  - Стојановић, Милица
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8499
AB  - У раду се на корпусу два одабрана тома Речника САНУ анализира однос између
полисемије и дужине лексеме, као и семантички склоп полисемне лексеме. Под
полисемном лексемом сматрали смо ону која има забележених минимум петнаест
значења у речнику.
AB  - This paper, based on the corpus of two selected tomes of the Serbian Academy of Sciences
and Arts Dictionary, analyzes relationship between polysemy and length of lexemes, as
well as semantic construction of polysemic lexemes. By polemisemic lexeme, we consider
one who has at least fifteen recorded definitions in dictionary.
PB  - Sarajevo : Slavistički komitet
T2  - Bosanskohercegovački slavistički kongres I: Zbornik radova (knjiga 1)
T1  - Прилог проучавању полисемије српског језика
T1  - A Contribution to the Study of Polisemy in Serbian
SP  - 493
EP  - 504
VL  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8499
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа and Стојановић, Милица",
year = "2012",
abstract = "У раду се на корпусу два одабрана тома Речника САНУ анализира однос између
полисемије и дужине лексеме, као и семантички склоп полисемне лексеме. Под
полисемном лексемом сматрали смо ону која има забележених минимум петнаест
значења у речнику., This paper, based on the corpus of two selected tomes of the Serbian Academy of Sciences
and Arts Dictionary, analyzes relationship between polysemy and length of lexemes, as
well as semantic construction of polysemic lexemes. By polemisemic lexeme, we consider
one who has at least fifteen recorded definitions in dictionary.",
publisher = "Sarajevo : Slavistički komitet",
journal = "Bosanskohercegovački slavistički kongres I: Zbornik radova (knjiga 1)",
title = "Прилог проучавању полисемије српског језика, A Contribution to the Study of Polisemy in Serbian",
pages = "493-504",
volume = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8499"
}
Миланов, Н.,& Стојановић, М.. (2012). Прилог проучавању полисемије српског језика. in Bosanskohercegovački slavistički kongres I: Zbornik radova (knjiga 1)
Sarajevo : Slavistički komitet., 1, 493-504.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8499
Миланов Н, Стојановић М. Прилог проучавању полисемије српског језика. in Bosanskohercegovački slavistički kongres I: Zbornik radova (knjiga 1). 2012;1:493-504.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8499 .
Миланов, Наташа, Стојановић, Милица, "Прилог проучавању полисемије српског језика" in Bosanskohercegovački slavistički kongres I: Zbornik radova (knjiga 1), 1 (2012):493-504,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8499 .