Бјелаковић, Исидора Г.

Link to this page

Authority KeyName Variants
0c93422c-4ddb-4b00-a7db-d6b49699a14d
  • Бјелаковић, Исидора Г. (4)
Projects

Author's Bibliography

Језик рачунског дневника храма светих апостола Петра и Павла у Араду (1728−1752) – фонолошке особине

Бјелаковић, Исидора Г.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Бјелаковић, Исидора Г.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13887
AB  - У раду се анализирају поједине фонолошке карактеристике Рачунског
дневника Храма Светих апостола Петра и Павла, документа који се под
тим називом чува у наведеној цркви у Араду (под сигнатуром INV 794).
Документ садржи два протокола: први је вођен од 1728. до 1782. године, а
други – од 1776. до 1790. године. У овом раду анализирана је грађа из прве
половине 18. века (тачније, од 1728. до 1752. године). Будући да је у питању
текст који на хронолошкој оси обухвата два периода: (1) период у којем
је реализована замена српскословенског језика рускословенским и (2) време конституисања и егзистирања славеносрпског језика ‒ основни задатак
овог истраживања јесте идентификација језика којим је Рачунски дневник
писан. Посебна пажња у раду посвећена је односу народних и књишких
елемената у анализираном документу те зависности њихове употребе од
различитих контекстуалних параметара.
AB  - В данной статье анализируются некоторые фонологические характеристики «Дневника учета» Храма Святых апостолов Петра и Павла, документа,
хранящегося под этим именем в названной церкви в Араде (под сигнатурой INV
794). Документ содержит два протокола: первый велся с 1728 по 1782 год, а
второй — с 1776 по 1790 год. В статье анализируются материалы первой половины XVIII в. (точнее, с 1728 по 1752 гг.). Поскольку это текст, включающий два периода на хронологической оси: (1) период, в котором осуществлялась за-
мена сербославянского языка русско-славянским и (2) время формирования и
существования славяно-сербского языка, основной задачей данного исследова-
ния является идентификация языка, на котором был написан «Дневник учета».
Особое внимание в статье уделено соотношению фольклорных и литературных
элементов в анализируемом документе, а также зависимости их использования
от различных контекстуальных параметров.
Анализ отдельных фонологических признаков «Дневника учета» Храма
Святых апостолов Петра и Павла (1728–1752) свидетельствует о хронологическом
соответствии с данными более раннего исследования документов аналогичного
профиля с территории Южной Венгрии. Четвертое и пятое десятилетия
представляют собой время, когда происходит более выраженное проникновение
русско-славянских элементов в рукописный материал.
Их количество, однако, не настолько велико, чтобы говорить о смешанном
языке. «Дневник учета» в целом по-прежнему имеет народную основу, что под-
тверждает более раннее предположение об элитизации народного языка как
основной модели создания славяно-сербского языка в рукописных материалах
XVIII века. Анализ также показывает, что литературные черты (сербско-сла-
вянские и русско-славянские) обусловлены прежде всего тематико-структурной
организацией текста, а также социальной стратификацией лиц, обсуждаемых в
данном документе.
AB  - The paper analyzes certain phonological characteristics of the Accounting Ledger
Journal of the Church of the Holy Apostles Peter and Paul, the document that has
been kept under this name in the said church in Arad (under the signature INV 794).
The document contains two protocols: the fi rst one that was kept from 1728 until
1782 and the second one kept from 1776 until 1790. This paper analyzes the corpus
from the fi rst half of the 18th century (more precisely, the time period from 1728 until
1752). Since this is a text that encompasses two periods on the timeline: (1) the period
in which Russian-Slavonic substituted Serbian-Slavonic and (2) the period in which
Slavonic-Serbian was established and in which it existed – the basic task of this research
is the identifi cation of the language in which the Accounting Ledger Journal
was written. In the paper, special attention is paid to the relation between vernacular and literary elements in the analyzed document, as well as to the dependence of their
use on various contextual parameters.
The analysis of the selected phonological characteristics of the Accounting
Ledger Journal of the Church of the Holy Apostles Peter and Paul (1728–1752) indicates
the chronological matching with the data from previous research of documents
with a similar profi le on the territory of South Hungary. The fourth and fi fth decade is,
in fact, the time that saw a more prominent penetration of Russian-Slavonic elements
into manuscripts.
Their number, however, is not large enough to regard it as a mixed language. The
Accounting Ledger Journal as a whole still had a vernacular basis, which confi rms the
previous assumption concerning the elitization of folk language as the basic model
for creating the Slavonic-Serbian language in the manuscripts of the 18th century. The
analysis also shows that literary features (Serbian-Slavonic and Russian-Slavonic)
were conditioned primarily by the thematic and structural organization of the text, as
well as the social stratifi cation of the people mentioned in the aforementioned document.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Језик рачунског дневника храма светих апостола Петра и Павла у Араду (1728−1752) – фонолошке особине
T1  - Язык дневника учета храма святых апостолов Петра и Павла в Араде (1728−1752 гг.) – фонологические характеристики
T1  - The Language of the Accounting Ledger Journal of the Church of the Holy Apostles Peter and Paul in Arad (1728‒1752) – Phonological Features
SP  - 287
EP  - 302
VL  - 78
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2202287B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13887
ER  - 
@article{
author = "Бјелаковић, Исидора Г.",
year = "2022",
abstract = "У раду се анализирају поједине фонолошке карактеристике Рачунског
дневника Храма Светих апостола Петра и Павла, документа који се под
тим називом чува у наведеној цркви у Араду (под сигнатуром INV 794).
Документ садржи два протокола: први је вођен од 1728. до 1782. године, а
други – од 1776. до 1790. године. У овом раду анализирана је грађа из прве
половине 18. века (тачније, од 1728. до 1752. године). Будући да је у питању
текст који на хронолошкој оси обухвата два периода: (1) период у којем
је реализована замена српскословенског језика рускословенским и (2) време конституисања и егзистирања славеносрпског језика ‒ основни задатак
овог истраживања јесте идентификација језика којим је Рачунски дневник
писан. Посебна пажња у раду посвећена је односу народних и књишких
елемената у анализираном документу те зависности њихове употребе од
различитих контекстуалних параметара., В данной статье анализируются некоторые фонологические характеристики «Дневника учета» Храма Святых апостолов Петра и Павла, документа,
хранящегося под этим именем в названной церкви в Араде (под сигнатурой INV
794). Документ содержит два протокола: первый велся с 1728 по 1782 год, а
второй — с 1776 по 1790 год. В статье анализируются материалы первой половины XVIII в. (точнее, с 1728 по 1752 гг.). Поскольку это текст, включающий два периода на хронологической оси: (1) период, в котором осуществлялась за-
мена сербославянского языка русско-славянским и (2) время формирования и
существования славяно-сербского языка, основной задачей данного исследова-
ния является идентификация языка, на котором был написан «Дневник учета».
Особое внимание в статье уделено соотношению фольклорных и литературных
элементов в анализируемом документе, а также зависимости их использования
от различных контекстуальных параметров.
Анализ отдельных фонологических признаков «Дневника учета» Храма
Святых апостолов Петра и Павла (1728–1752) свидетельствует о хронологическом
соответствии с данными более раннего исследования документов аналогичного
профиля с территории Южной Венгрии. Четвертое и пятое десятилетия
представляют собой время, когда происходит более выраженное проникновение
русско-славянских элементов в рукописный материал.
Их количество, однако, не настолько велико, чтобы говорить о смешанном
языке. «Дневник учета» в целом по-прежнему имеет народную основу, что под-
тверждает более раннее предположение об элитизации народного языка как
основной модели создания славяно-сербского языка в рукописных материалах
XVIII века. Анализ также показывает, что литературные черты (сербско-сла-
вянские и русско-славянские) обусловлены прежде всего тематико-структурной
организацией текста, а также социальной стратификацией лиц, обсуждаемых в
данном документе., The paper analyzes certain phonological characteristics of the Accounting Ledger
Journal of the Church of the Holy Apostles Peter and Paul, the document that has
been kept under this name in the said church in Arad (under the signature INV 794).
The document contains two protocols: the fi rst one that was kept from 1728 until
1782 and the second one kept from 1776 until 1790. This paper analyzes the corpus
from the fi rst half of the 18th century (more precisely, the time period from 1728 until
1752). Since this is a text that encompasses two periods on the timeline: (1) the period
in which Russian-Slavonic substituted Serbian-Slavonic and (2) the period in which
Slavonic-Serbian was established and in which it existed – the basic task of this research
is the identifi cation of the language in which the Accounting Ledger Journal
was written. In the paper, special attention is paid to the relation between vernacular and literary elements in the analyzed document, as well as to the dependence of their
use on various contextual parameters.
The analysis of the selected phonological characteristics of the Accounting
Ledger Journal of the Church of the Holy Apostles Peter and Paul (1728–1752) indicates
the chronological matching with the data from previous research of documents
with a similar profi le on the territory of South Hungary. The fourth and fi fth decade is,
in fact, the time that saw a more prominent penetration of Russian-Slavonic elements
into manuscripts.
Their number, however, is not large enough to regard it as a mixed language. The
Accounting Ledger Journal as a whole still had a vernacular basis, which confi rms the
previous assumption concerning the elitization of folk language as the basic model
for creating the Slavonic-Serbian language in the manuscripts of the 18th century. The
analysis also shows that literary features (Serbian-Slavonic and Russian-Slavonic)
were conditioned primarily by the thematic and structural organization of the text, as
well as the social stratifi cation of the people mentioned in the aforementioned document.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Језик рачунског дневника храма светих апостола Петра и Павла у Араду (1728−1752) – фонолошке особине, Язык дневника учета храма святых апостолов Петра и Павла в Араде (1728−1752 гг.) – фонологические характеристики, The Language of the Accounting Ledger Journal of the Church of the Holy Apostles Peter and Paul in Arad (1728‒1752) – Phonological Features",
pages = "287-302",
volume = "78",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2202287B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13887"
}
Бјелаковић, И. Г.. (2022). Језик рачунског дневника храма светих апостола Петра и Павла у Араду (1728−1752) – фонолошке особине. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 78(2), 287-302.
https://doi.org/10.2298/JFI2202287B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13887
Бјелаковић ИГ. Језик рачунског дневника храма светих апостола Петра и Павла у Араду (1728−1752) – фонолошке особине. in Јужнословенски филолог. 2022;78(2):287-302.
doi:10.2298/JFI2202287B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13887 .
Бјелаковић, Исидора Г., "Језик рачунског дневника храма светих апостола Петра и Павла у Араду (1728−1752) – фонолошке особине" in Јужнословенски филолог, 78, no. 2 (2022):287-302,
https://doi.org/10.2298/JFI2202287B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13887 .

Графијско-ортографска и граматичка начела Павла Соларића и почеци стандардизације српског језика

Бјелаковић, Исидора Г.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Бјелаковић, Исидора Г.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10231
AB  - У настојању да се Павле Соларић, помало маргинализована па и
заборављена фигура у историји српског књижевног језика, постави на
заслужено место када је реч о почецима стандардизације српског језика,
у раду се сагледавају његов животни пут и књижевнојезичке поставке у
једном ширем, културолошко-филолошком контексту. Посебна пажња
обраћена је на његова филолошка и граматографска начела, на ставове у погледу (1) статуса црквене и грађанске ћирилице (али и латинице), (2) структуре будућег књижевног језика (илирског или српског), (3) статуса рускословенског језика међу Србима, те (4) графијско-ортографске концепције
како би се указало на Соларићево место у предстандардном периоду развоја
књижевног језика међу Србима, али и на улогу и утицај који је сасвим извесно имао на С. Мркаља, Л. Милованова Георгијевића и В. Стефановића
Караџића.
AB  - Пытаясь филологической позиции Павле Соларича, слегка маргинализиро
ванной и забытой фигуры в истории сербского литературного языка, дать заслуженное место, в данной статье анализируются его литературно-языковые
принципи в более широком, культурологическо-филологическом контексте.
Особое внимание уделено его филологическим, грамматографическим и этимологическим принципам, но и его взглядам, касающимся структуры будущего литературного языка, а также и его графическо-орфографической концепции. Будучи представителем эпохи просвещения в Сербии, своей широкой эрудицией,
различными интересами, уверенностью в себе и филологической точностью, П.
Соларич, вдохновлён, прежде всего, литературно-языковыми положениями Доситея Обрадовича, установил образцовые основы к реформаторским процессам,
которые возникнут в будущие времена, и, без сомнений, должен занять одно из
начальных мест среди культурных деятелей, идеи которых внесут свой вклад в
конечную структуру стандартного сербского языка.
AB  - In an attempt to relate Pavle Solarić, a somewhat marginalised and forgotten
fi gure in the history of the Serbian language standard, to an actual place, this paper
analyses the foundations of the language standard he established in a wider cultural and
philological context. It puts special emphasis on his philological, grammatographic,
and etymological principles, as well as on his views about the structure and orthography
of the future Serbian language standard. Being a representative of the Enlightenment
among Serbs, with his remarkable erudition, wide range of interests, confi dence
and philological precision, inspired primarily by Dositej Obradović’s tenets of the
standardised Serbian language, Pavle Solarić established a model basis for the future
reformative interventions. Therefore, he should undoubtedly be considered one of the
fi rst in a long line of scholars whose ideas contributed to the eventual constitution of
the standardised Serbian language.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Графијско-ортографска и граматичка начела Павла Соларића и почеци стандардизације српског језика
T1  - Графическо-орфографические принципы Павле Соларича и начало стандартизации сербского языка
T1  - Pavle Solarić’s Orthographic and Grammatical Principles and the Beginning of Serbian Language Standardisation
SP  - 44
EP  - 77
VL  - 76
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2002047B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10231
ER  - 
@article{
author = "Бјелаковић, Исидора Г.",
year = "2020",
abstract = "У настојању да се Павле Соларић, помало маргинализована па и
заборављена фигура у историји српског књижевног језика, постави на
заслужено место када је реч о почецима стандардизације српског језика,
у раду се сагледавају његов животни пут и књижевнојезичке поставке у
једном ширем, културолошко-филолошком контексту. Посебна пажња
обраћена је на његова филолошка и граматографска начела, на ставове у погледу (1) статуса црквене и грађанске ћирилице (али и латинице), (2) структуре будућег књижевног језика (илирског или српског), (3) статуса рускословенског језика међу Србима, те (4) графијско-ортографске концепције
како би се указало на Соларићево место у предстандардном периоду развоја
књижевног језика међу Србима, али и на улогу и утицај који је сасвим извесно имао на С. Мркаља, Л. Милованова Георгијевића и В. Стефановића
Караџића., Пытаясь филологической позиции Павле Соларича, слегка маргинализиро
ванной и забытой фигуры в истории сербского литературного языка, дать заслуженное место, в данной статье анализируются его литературно-языковые
принципи в более широком, культурологическо-филологическом контексте.
Особое внимание уделено его филологическим, грамматографическим и этимологическим принципам, но и его взглядам, касающимся структуры будущего литературного языка, а также и его графическо-орфографической концепции. Будучи представителем эпохи просвещения в Сербии, своей широкой эрудицией,
различными интересами, уверенностью в себе и филологической точностью, П.
Соларич, вдохновлён, прежде всего, литературно-языковыми положениями Доситея Обрадовича, установил образцовые основы к реформаторским процессам,
которые возникнут в будущие времена, и, без сомнений, должен занять одно из
начальных мест среди культурных деятелей, идеи которых внесут свой вклад в
конечную структуру стандартного сербского языка., In an attempt to relate Pavle Solarić, a somewhat marginalised and forgotten
fi gure in the history of the Serbian language standard, to an actual place, this paper
analyses the foundations of the language standard he established in a wider cultural and
philological context. It puts special emphasis on his philological, grammatographic,
and etymological principles, as well as on his views about the structure and orthography
of the future Serbian language standard. Being a representative of the Enlightenment
among Serbs, with his remarkable erudition, wide range of interests, confi dence
and philological precision, inspired primarily by Dositej Obradović’s tenets of the
standardised Serbian language, Pavle Solarić established a model basis for the future
reformative interventions. Therefore, he should undoubtedly be considered one of the
fi rst in a long line of scholars whose ideas contributed to the eventual constitution of
the standardised Serbian language.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Графијско-ортографска и граматичка начела Павла Соларића и почеци стандардизације српског језика, Графическо-орфографические принципы Павле Соларича и начало стандартизации сербского языка, Pavle Solarić’s Orthographic and Grammatical Principles and the Beginning of Serbian Language Standardisation",
pages = "44-77",
volume = "76",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2002047B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10231"
}
Бјелаковић, И. Г.. (2020). Графијско-ортографска и граматичка начела Павла Соларића и почеци стандардизације српског језика. in Јужнословенски филолог
Београд : Српска академија наука и уметности., 76(2), 44-77.
https://doi.org/10.2298/JFI2002047B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10231
Бјелаковић ИГ. Графијско-ортографска и граматичка начела Павла Соларића и почеци стандардизације српског језика. in Јужнословенски филолог. 2020;76(2):44-77.
doi:10.2298/JFI2002047B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10231 .
Бјелаковић, Исидора Г., "Графијско-ортографска и граматичка начела Павла Соларића и почеци стандардизације српског језика" in Јужнословенски филолог, 76, no. 2 (2020):44-77,
https://doi.org/10.2298/JFI2002047B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10231 .

Синонимија у терминологији код Срба у 18. и 19. веку (математичка географија и астрономија)

Бјелаковић, Исидора Г.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Бјелаковић, Исидора Г.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9432
AB  - У раду се анализира степен заступљености синонимије међу терминима
забележеним у терминолошком систему из домена математичке географије и
астрономије у уџбеницима и приручницима, те у делима научног карактера, об-
јављеним на једном од књижевних језика Срба у периоду 1783–1867.
Иако је један од основних квалитета идеалног термина ограничена способ-
ност развијања синонимије, анализирана грађа указује на њену изузетно високу
заступљеност, што је и очекивано будући да је реч о почецима научне мисли код
Срба (у савременом смислу), а тиме и о првим фазама конституисања термино-
лошког апарата, фазама које су имале више карактер стихијског и индивидуалног
него планског и систематског рада. Централни сегмент анализе у раду посвећен
је типу забележених синонима, њиховом пореклу, као и контактној синонимији.
AB  - This paper analyzes the extent to which synonymy is present among the terms recorded in
the terminological system from the domain of mathematical geography and astronomy in textbooks
and works of scientific character published in one of the standard Serbian languages in the period
1783–1867.
Although one of the basic qualities of an ideal term is the limited ability to develop synonymy,
the analysed corpus points to an especially high degree of its presence, which is to be expected since
these are the first phases of establishing the terminological apparatuses of the given scientific
areas, phases that were more random and individual than planned and systematic. The recorded
synonyms differ with respect to both their origin and structure, and they even appear in the works
of the same author, very often in the contact position.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Словенска терминологија данас
T1  - Синонимија у терминологији код Срба у 18. и 19. веку (математичка географија и астрономија)
SP  - 305
EP  - 315
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9432
ER  - 
@article{
author = "Бјелаковић, Исидора Г.",
year = "2017",
abstract = "У раду се анализира степен заступљености синонимије међу терминима
забележеним у терминолошком систему из домена математичке географије и
астрономије у уџбеницима и приручницима, те у делима научног карактера, об-
јављеним на једном од књижевних језика Срба у периоду 1783–1867.
Иако је један од основних квалитета идеалног термина ограничена способ-
ност развијања синонимије, анализирана грађа указује на њену изузетно високу
заступљеност, што је и очекивано будући да је реч о почецима научне мисли код
Срба (у савременом смислу), а тиме и о првим фазама конституисања термино-
лошког апарата, фазама које су имале више карактер стихијског и индивидуалног
него планског и систематског рада. Централни сегмент анализе у раду посвећен
је типу забележених синонима, њиховом пореклу, као и контактној синонимији., This paper analyzes the extent to which synonymy is present among the terms recorded in
the terminological system from the domain of mathematical geography and astronomy in textbooks
and works of scientific character published in one of the standard Serbian languages in the period
1783–1867.
Although one of the basic qualities of an ideal term is the limited ability to develop synonymy,
the analysed corpus points to an especially high degree of its presence, which is to be expected since
these are the first phases of establishing the terminological apparatuses of the given scientific
areas, phases that were more random and individual than planned and systematic. The recorded
synonyms differ with respect to both their origin and structure, and they even appear in the works
of the same author, very often in the contact position.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Словенска терминологија данас",
title = "Синонимија у терминологији код Срба у 18. и 19. веку (математичка географија и астрономија)",
pages = "305-315",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9432"
}
Бјелаковић, И. Г.. (2017). Синонимија у терминологији код Срба у 18. и 19. веку (математичка географија и астрономија). in Словенска терминологија данас
Београд : Српска академија наука и уметности., 305-315.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9432
Бјелаковић ИГ. Синонимија у терминологији код Срба у 18. и 19. веку (математичка географија и астрономија). in Словенска терминологија данас. 2017;:305-315.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9432 .
Бјелаковић, Исидора Г., "Синонимија у терминологији код Срба у 18. и 19. веку (математичка географија и астрономија)" in Словенска терминологија данас (2017):305-315,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9432 .

Електронско издање Речника славеносрпског језика (предности, проблеми, могућности)

Бјелаковић, Исидора Г.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2016)

TY  - CHAP
AU  - Бјелаковић, Исидора Г.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1706
AB  - У раду се анализирају предности, али и проблеми приликом конципирања електронског издања историјских речника уопште, с посебним освртом на Речник славеносрпског језика, чија је израда започета осамдесетих година XX века у Матици српској. Све уочене могућности које пружа електронска лексикографска обрада историјског корпуса илустроване су помоћу платформе Moodle (http://moodle.org) и софтвера Tlex (http://tshwanedje.com/tshwanelex/).
AB  - This paper analyzes both advantages and possible problems related to the conceiving of an electronic diachronic dictionary in general, with special respect to the Dictionary of Slavoserbian language, whose construction started thirty years ago in Matica srpska. All noticed possibilities offered by electronic lexicography of historical corps are illustrated within Moodle (http://moodle.org) and software Tlex
(http://tshwanedje.com/tshwanelex/).
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа
T1  - Електронско издање Речника славеносрпског језика (предности, проблеми, могућности)
T1  - Electronic edition of the Dictionary of Slavoserbian Language (advantages, problems, possibilities)
SP  - 169
EP  - 180
DO  - 10.5281/zenodo.437449
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1706
ER  - 
@inbook{
author = "Бјелаковић, Исидора Г.",
year = "2016",
abstract = "У раду се анализирају предности, али и проблеми приликом конципирања електронског издања историјских речника уопште, с посебним освртом на Речник славеносрпског језика, чија је израда започета осамдесетих година XX века у Матици српској. Све уочене могућности које пружа електронска лексикографска обрада историјског корпуса илустроване су помоћу платформе Moodle (http://moodle.org) и софтвера Tlex (http://tshwanedje.com/tshwanelex/)., This paper analyzes both advantages and possible problems related to the conceiving of an electronic diachronic dictionary in general, with special respect to the Dictionary of Slavoserbian language, whose construction started thirty years ago in Matica srpska. All noticed possibilities offered by electronic lexicography of historical corps are illustrated within Moodle (http://moodle.org) and software Tlex
(http://tshwanedje.com/tshwanelex/).",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа",
booktitle = "Електронско издање Речника славеносрпског језика (предности, проблеми, могућности), Electronic edition of the Dictionary of Slavoserbian Language (advantages, problems, possibilities)",
pages = "169-180",
doi = "10.5281/zenodo.437449",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1706"
}
Бјелаковић, И. Г.. (2016). Електронско издање Речника славеносрпског језика (предности, проблеми, могућности). in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа
Београд : Институт за српски језик САНУ., 169-180.
https://doi.org/10.5281/zenodo.437449
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1706
Бјелаковић ИГ. Електронско издање Речника славеносрпског језика (предности, проблеми, могућности). in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа. 2016;:169-180.
doi:10.5281/zenodo.437449
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1706 .
Бјелаковић, Исидора Г., "Електронско издање Речника славеносрпског језика (предности, проблеми, могућности)" in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа (2016):169-180,
https://doi.org/10.5281/zenodo.437449 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1706 .