TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16437
AB  - Dialects, namely vernacular speeches as a segment of intangible cultural assets
represent a significant part of the identity of a group or individual, who recognize
them as the very essence of their identity and as an indispensable part of its
cultural heritage. Due to all kinds of lifestyle changes, especially in rural areas,
dialects are in danger of a accelerated transformation and devastation, where they
are still preserved, and therefore should be placed high on the list of priorities
in the implementation of protection measures elements of intangible national
cultural heritage (speech recording and adequate storage first, and then research
of the collected material and its presentation). The dialect lexicon is an extremely
important representative of the traditional material, spiritual and social culture of
the Serbian people. It is important to point out the validity of ethnographic data that
can be indirectly read from linguistic lexical maps. Dialect lexicon is the fundus of
Serbian vernacular speeches and because of that, its notation and research should
be included in the UNESCO concept of preservation, protection and sustainability
of intangible cultural heritage.
AB  - У тексту се најпре предочава да је дијалекатска лексика изузетно значајан
репрезент традиционалне материјалне, духовне и социјалне културе српског
народа, а будући да она чини значајан сегмент фундуса српских народних говора, подразумева се да њено бележење и истраживање мора бити укључено
у Унесков концепт очувања, заштите и одрживости нематеријалног културног
наслеђа. Затим се кроз три кључне целине покушава притврдити значај српских народних говора као својеврсних докумената о традицији нашег народног живота и као неизоставног дела српског културног наслеђа. Први сегмент
чини сведени избор теренских записа, у другом сегменту представља се неколико одабраних интердисциплинарних пројеката и публикација, а на трећем
месту указује се на валидност етнографских података који се посредно ишчитавају из лингвистичких лексичких карата.
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Филозофски факултет Универзитета у Нишу
T2  - Исходишта
T1  - Српски дијалекти – документи о традицији нашег народног живота и неизоставни део културног наслеђа
T1  - SERBIAN DIALECTS – DOCUMENTS ON THE TRADITION OF OUR PEOPLE’S LIFE AND AN INDISPENSABLE PART OF THE CULTURAL HERITAGE
SP  - 163
EP  - 175
DO  - 10.46630/ish.9.2023.12
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16437
ER  - 

@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2023",
abstract = "Dialects, namely vernacular speeches as a segment of intangible cultural assets
represent a significant part of the identity of a group or individual, who recognize
them as the very essence of their identity and as an indispensable part of its
cultural heritage. Due to all kinds of lifestyle changes, especially in rural areas,
dialects are in danger of a accelerated transformation and devastation, where they
are still preserved, and therefore should be placed high on the list of priorities
in the implementation of protection measures elements of intangible national
cultural heritage (speech recording and adequate storage first, and then research
of the collected material and its presentation). The dialect lexicon is an extremely
important representative of the traditional material, spiritual and social culture of
the Serbian people. It is important to point out the validity of ethnographic data that
can be indirectly read from linguistic lexical maps. Dialect lexicon is the fundus of
Serbian vernacular speeches and because of that, its notation and research should
be included in the UNESCO concept of preservation, protection and sustainability
of intangible cultural heritage., У тексту се најпре предочава да је дијалекатска лексика изузетно значајан
репрезент традиционалне материјалне, духовне и социјалне културе српског
народа, а будући да она чини значајан сегмент фундуса српских народних говора, подразумева се да њено бележење и истраживање мора бити укључено
у Унесков концепт очувања, заштите и одрживости нематеријалног културног
наслеђа. Затим се кроз три кључне целине покушава притврдити значај српских народних говора као својеврсних докумената о традицији нашег народног живота и као неизоставног дела српског културног наслеђа. Први сегмент
чини сведени избор теренских записа, у другом сегменту представља се неколико одабраних интердисциплинарних пројеката и публикација, а на трећем
месту указује се на валидност етнографских података који се посредно ишчитавају из лингвистичких лексичких карата.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Филозофски факултет Универзитета у Нишу",
journal = "Исходишта",
title = "Српски дијалекти – документи о традицији нашег народног живота и неизоставни део културног наслеђа, SERBIAN DIALECTS – DOCUMENTS ON THE TRADITION OF OUR PEOPLE’S LIFE AND AN INDISPENSABLE PART OF THE CULTURAL HERITAGE",
pages = "163-175",
doi = "10.46630/ish.9.2023.12",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16437"
}

Милорадовић, С.. (2023). Српски дијалекти – документи о традицији нашег народног живота и неизоставни део културног наслеђа. in Исходишта
Темишвар : Савез Срба у Румунији., 163-175.
https://doi.org/10.46630/ish.9.2023.12
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16437

Милорадовић С. Српски дијалекти – документи о традицији нашег народног живота и неизоставни део културног наслеђа. in Исходишта. 2023;:163-175.
doi:10.46630/ish.9.2023.12
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16437 .

Милорадовић, Софија, "Српски дијалекти – документи о традицији нашег народног живота и неизоставни део културног наслеђа" in Исходишта (2023):163-175,
https://doi.org/10.46630/ish.9.2023.12 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16437 .

TY  - JOUR
AU  - Милорадович, С.
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16436
AB  - В статье дан обзор публикаций, исследовательских направлений и методологических подходов в сербской диалектологии в первые два десятилетия XXI века. Представлены монографические издания, диалектные словари общего и специального типа и публикации, содержащие лингвистические
карты. Также рассматриваются исследования диалектного синтаксиса, балканской этнокультурно-лингвистической проблематики и наиболее крупные достижения в области исследования городской речи.
AB  - The article offers an overview of the publications, research areas, and
methodological approaches in Serbian dialectology during the initial two decades
of the twenty-first century. It presents a collection of monographs, general and specialized
dialectal dictionaries, as well as publications containing linguistic maps. Additionally, the article explores research on dialectal syntax, Balkan ethnocultural
and linguistic issues, and highlights the most significant achievements in the domain
of urban speech investigation. The traditional monographic approach employed in the
processing and interpretation of gathered dialectal data has facilitated a comprehensive
understanding of distinct speech varieties and their intricacies. Moreover, it has
encompassed a broad spectrum of dialectal zones and local speech variations. Furthermore,
this approach has led to the realization of the necessity to prevent the inevitable
“standardization” and disappearance of folk speech. We contend that without
adopting such an approach to dialectal material, it would have been infeasible
to establish a robust foundation for addressing novel issues and exploring new avenues
in Serbian dialectology throughout the past decades. These avenues encompass
syntactic-semantic and ethnodialectological studies, intensive research on interlingual
and interdialectal interference, urban dialectology, and the areal (linguistic-geographical)
approach to dialectal material, among others. Presently, Serbian dialectologists
may be justifiably criticized for the uneven allocation of attention to different
linguistic levels, inadequate description of isoglosses pertaining to important and
late-established phonological characteristics in the speech varieties of Serbia, and
partially for the belated and/or limited adoption of contemporary methodological approaches
from primarily Anglo-Saxon linguistic schools. Nonetheless, it cannot be
refuted that field data have been and remain the paramount “arbiter” in all Serbian
dialectological research.
PB  - Санкт-Петербург : ИЛИ РАН
T2  - Acta Linguistica Petropolitana : Труды Института лингвистических исследований
T1  - Темы и методологические подходы в сербской диалектологии первых двух десятилетий XXI века
T1  - Topics and methodological approaches in Serbian dialectology of the first two decades of the 21st century
SP  - 75
EP  - 93
VL  - 19
DO  - 10.30842/alp230657371927593
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16436
ER  - 

@article{
author = "Милорадович, С.",
year = "2023",
abstract = "В статье дан обзор публикаций, исследовательских направлений и методологических подходов в сербской диалектологии в первые два десятилетия XXI века. Представлены монографические издания, диалектные словари общего и специального типа и публикации, содержащие лингвистические
карты. Также рассматриваются исследования диалектного синтаксиса, балканской этнокультурно-лингвистической проблематики и наиболее крупные достижения в области исследования городской речи., The article offers an overview of the publications, research areas, and
methodological approaches in Serbian dialectology during the initial two decades
of the twenty-first century. It presents a collection of monographs, general and specialized
dialectal dictionaries, as well as publications containing linguistic maps. Additionally, the article explores research on dialectal syntax, Balkan ethnocultural
and linguistic issues, and highlights the most significant achievements in the domain
of urban speech investigation. The traditional monographic approach employed in the
processing and interpretation of gathered dialectal data has facilitated a comprehensive
understanding of distinct speech varieties and their intricacies. Moreover, it has
encompassed a broad spectrum of dialectal zones and local speech variations. Furthermore,
this approach has led to the realization of the necessity to prevent the inevitable
“standardization” and disappearance of folk speech. We contend that without
adopting such an approach to dialectal material, it would have been infeasible
to establish a robust foundation for addressing novel issues and exploring new avenues
in Serbian dialectology throughout the past decades. These avenues encompass
syntactic-semantic and ethnodialectological studies, intensive research on interlingual
and interdialectal interference, urban dialectology, and the areal (linguistic-geographical)
approach to dialectal material, among others. Presently, Serbian dialectologists
may be justifiably criticized for the uneven allocation of attention to different
linguistic levels, inadequate description of isoglosses pertaining to important and
late-established phonological characteristics in the speech varieties of Serbia, and
partially for the belated and/or limited adoption of contemporary methodological approaches
from primarily Anglo-Saxon linguistic schools. Nonetheless, it cannot be
refuted that field data have been and remain the paramount “arbiter” in all Serbian
dialectological research.",
publisher = "Санкт-Петербург : ИЛИ РАН",
journal = "Acta Linguistica Petropolitana : Труды Института лингвистических исследований",
title = "Темы и методологические подходы в сербской диалектологии первых двух десятилетий XXI века, Topics and methodological approaches in Serbian dialectology of the first two decades of the 21st century",
pages = "75-93",
volume = "19",
doi = "10.30842/alp230657371927593",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16436"
}

Милорадович, С.. (2023). Темы и методологические подходы в сербской диалектологии первых двух десятилетий XXI века. in Acta Linguistica Petropolitana : Труды Института лингвистических исследований
Санкт-Петербург : ИЛИ РАН., 19, 75-93.
https://doi.org/10.30842/alp230657371927593
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16436

Милорадович С. Темы и методологические подходы в сербской диалектологии первых двух десятилетий XXI века. in Acta Linguistica Petropolitana : Труды Института лингвистических исследований. 2023;19:75-93.
doi:10.30842/alp230657371927593
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16436 .

Милорадович, С., "Темы и методологические подходы в сербской диалектологии первых двух десятилетий XXI века" in Acta Linguistica Petropolitana : Труды Института лингвистических исследований, 19 (2023):75-93,
https://doi.org/10.30842/alp230657371927593 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16436 .

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија Р.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14431
AB  - Аутор овде представљане монографије, Татјана Ивановна Вендина,
један је од водећих руских дијалектолога и лингвогеографа, председник
Међународне комисије за Општесловенски лингвистички атлас (ОЛА)
при Међународном комитету слависта од 2003. године. Татјана Вендина се кроз дуги низ година у бројним својим ауторским радовима, поред изузетно мериторног бављења творбом речи, бавила питањима лексике и семантике на картама Општесловенског лингвистичког атласа
и питањем статуса источнословенских језика у општесловенском контексту.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Т. И. Вендина. Антропология диалектного слова
SP  - 233
EP  - 242
VL  - 78
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14431
ER  - 

@article{
author = "Милорадовић, Софија Р.",
year = "2022",
abstract = "Аутор овде представљане монографије, Татјана Ивановна Вендина,
један је од водећих руских дијалектолога и лингвогеографа, председник
Међународне комисије за Општесловенски лингвистички атлас (ОЛА)
при Међународном комитету слависта од 2003. године. Татјана Вендина се кроз дуги низ година у бројним својим ауторским радовима, поред изузетно мериторног бављења творбом речи, бавила питањима лексике и семантике на картама Општесловенског лингвистичког атласа
и питањем статуса источнословенских језика у општесловенском контексту.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Т. И. Вендина. Антропология диалектного слова",
pages = "233-242",
volume = "78",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14431"
}

Милорадовић, С. Р.. (2022). Т. И. Вендина. Антропология диалектного слова. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 78(1), 233-242.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14431

Милорадовић СР. Т. И. Вендина. Антропология диалектного слова. in Јужнословенски филолог. 2022;78(1):233-242.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14431 .

Милорадовић, Софија Р., "Т. И. Вендина. Антропология диалектного слова" in Јужнословенски филолог, 78, no. 1 (2022):233-242,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14431 .

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија Р.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13945
AB  - У раду ћемо покушати да у основним цртама осветлимо статус
предлога ЗА са аспекта граматикализације, коме је у призренско-тимочким
и косовско-ресавским говорима у знатној мери подвргнут, те је његова
полифункционалност потврђена бројним примерима из ових српских
народних говора. Предлошко-падежном везом ЗА + А / ОП изражава се велики
број односа – оних који су у српском стандардном језику представљени
неким другим слободним падежима или предлошко-падежним везама,
или пак у њиховом представљању ове везе немају нарочито великог удела.
Значајан спецификум у односу на граматикализоване предлоге НА и ОД
јесте тај да ЗА-веза у одређеним категоријама примера из наше грађе има
својство кондензатора, тј. налази се у улози трансформа предикатскоаргументске структуре, која се може формализовати као (а) каузална, (б)
финална, (в) декларативна реченица.
AB  - В данной статье мы попытались очертить статус предлога ЗА с точки зрения
грамматикализации, которой он в значительной мере подвергается в призренско-
тимокском и косово-ресавском диалектах, а его полифункциональность
подтверждается многочисленными примерами из этих сербских наречий.
Однако необходимо иметь в виду, что, в отличие от предлога ОД, который был подвергнут процессу т.н. территориальной грамматикализации, и другие
сербские диалекты — и даже сербский разговорный и литературный язык
— попали в рамки этого морфосинтаксического сегмента балканизации.
Предложно-падежная связь ЗA+A/OП выражает большое количество отношений
– тех, которые в сербском литературном языке представлены какими-то другими
свободными падежами или предложно-падежными связями, или же эти связи
не имеют особенно большой доли в их презентации. Обобщая представленное
здесь в корпусе, можно говорить о трех направлениях расширения предложно-
падежной связи ЗА+А/ОП: 1) проникновение в поле родительного ЗБОГ,
винительного падежа У, ПО и НА и локатива О; 2) замена родительного,
дательного и творительного падежей в дополнительных сказуемых (вместо
родительного, дательного и творительного беспредложных конструкций); 3) в
службе дополнения к некоторым прилагательным и предикативным наречиям
состояния. Существенной спецификой по отношению к грамматикализованым
суждениям НА и ОД является то, что ЗA-связь в некоторых категориях примеров
из нашего материала обладает свойством конденсатора, т.е. оно выступает
в роли трансформа сказуемой-аргументной структуры, которая может быть
формализована как (а) причинное, (б) конечное, (в) повествовательное
предложение.
AB  - In this paper, we have tried to outline the status of the preposition ZA from the
aspect of grammaticalization, to which it is subjected to a considerable extent in the
Prizren-Timok and Kosovo-Resava dialects, and its polyfunctionality is confi rmed
by numerous examples from these Serbian vernaculars. However, it must be borne
in mind that, in contrast to the preposition OD, they were subjected to the process of
the so-called areal grammaticalization, and other Serbian dialects – even the Serbian
colloquial and literary language – came within the scope of this morphosyntactic segment
of balkanization. The prepositional-case connection ZA + A / CG expresses a
large number of relationships – those that in the Serbian standard language are represented
by some other free cases or prepositional-case connections, or else these
connections do not have a particularly large share in their presentation. Summarizing
what is presented in the corpus here, we can differentiate three directions of expansion
of the prepositional-case connection ZA + A / CG: 1) penetration into the field
of genitive ZBOG, accusatives U, PO and NA, and locative O; 2) replacement of genitive, dative and instrumental in supplementary predicates (instead of genitive, dative
and instrumental non-prepositional constructions); 3) in the service of addition to
certain adjectives and predicative adverbs of state. A signifi cant specifi city in relation
to the grammaticalized prepositions NA and OD is that the ZA-connection in certain
categories of examples from our material has the property of a condenser, i.e., it is in
the role of transform of the predicate-argument structure, which can be formalized as
(a) causal, (b) fi nal, (c) declarative sentence.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Граматикализација и полифункционалност предлога за у призренско-тимочким и косовско-ресавским говорима
T1  - Грамматикализованость и полифункциональность предлога за в призренско-тимокском и косово-ресавском диалектах
T1  - Grammaticalization and Polyfunctionality of the Preposition ZA in Prizren-Timok and Kosovo-Resava Vernaculars
SP  - 331
EP  - 354
VL  - 78
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2202331M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13945
ER  - 

@article{
author = "Милорадовић, Софија Р.",
year = "2022",
abstract = "У раду ћемо покушати да у основним цртама осветлимо статус
предлога ЗА са аспекта граматикализације, коме је у призренско-тимочким
и косовско-ресавским говорима у знатној мери подвргнут, те је његова
полифункционалност потврђена бројним примерима из ових српских
народних говора. Предлошко-падежном везом ЗА + А / ОП изражава се велики
број односа – оних који су у српском стандардном језику представљени
неким другим слободним падежима или предлошко-падежним везама,
или пак у њиховом представљању ове везе немају нарочито великог удела.
Значајан спецификум у односу на граматикализоване предлоге НА и ОД
јесте тај да ЗА-веза у одређеним категоријама примера из наше грађе има
својство кондензатора, тј. налази се у улози трансформа предикатскоаргументске структуре, која се може формализовати као (а) каузална, (б)
финална, (в) декларативна реченица., В данной статье мы попытались очертить статус предлога ЗА с точки зрения
грамматикализации, которой он в значительной мере подвергается в призренско-
тимокском и косово-ресавском диалектах, а его полифункциональность
подтверждается многочисленными примерами из этих сербских наречий.
Однако необходимо иметь в виду, что, в отличие от предлога ОД, который был подвергнут процессу т.н. территориальной грамматикализации, и другие
сербские диалекты — и даже сербский разговорный и литературный язык
— попали в рамки этого морфосинтаксического сегмента балканизации.
Предложно-падежная связь ЗA+A/OП выражает большое количество отношений
– тех, которые в сербском литературном языке представлены какими-то другими
свободными падежами или предложно-падежными связями, или же эти связи
не имеют особенно большой доли в их презентации. Обобщая представленное
здесь в корпусе, можно говорить о трех направлениях расширения предложно-
падежной связи ЗА+А/ОП: 1) проникновение в поле родительного ЗБОГ,
винительного падежа У, ПО и НА и локатива О; 2) замена родительного,
дательного и творительного падежей в дополнительных сказуемых (вместо
родительного, дательного и творительного беспредложных конструкций); 3) в
службе дополнения к некоторым прилагательным и предикативным наречиям
состояния. Существенной спецификой по отношению к грамматикализованым
суждениям НА и ОД является то, что ЗA-связь в некоторых категориях примеров
из нашего материала обладает свойством конденсатора, т.е. оно выступает
в роли трансформа сказуемой-аргументной структуры, которая может быть
формализована как (а) причинное, (б) конечное, (в) повествовательное
предложение., In this paper, we have tried to outline the status of the preposition ZA from the
aspect of grammaticalization, to which it is subjected to a considerable extent in the
Prizren-Timok and Kosovo-Resava dialects, and its polyfunctionality is confi rmed
by numerous examples from these Serbian vernaculars. However, it must be borne
in mind that, in contrast to the preposition OD, they were subjected to the process of
the so-called areal grammaticalization, and other Serbian dialects – even the Serbian
colloquial and literary language – came within the scope of this morphosyntactic segment
of balkanization. The prepositional-case connection ZA + A / CG expresses a
large number of relationships – those that in the Serbian standard language are represented
by some other free cases or prepositional-case connections, or else these
connections do not have a particularly large share in their presentation. Summarizing
what is presented in the corpus here, we can differentiate three directions of expansion
of the prepositional-case connection ZA + A / CG: 1) penetration into the field
of genitive ZBOG, accusatives U, PO and NA, and locative O; 2) replacement of genitive, dative and instrumental in supplementary predicates (instead of genitive, dative
and instrumental non-prepositional constructions); 3) in the service of addition to
certain adjectives and predicative adverbs of state. A signifi cant specifi city in relation
to the grammaticalized prepositions NA and OD is that the ZA-connection in certain
categories of examples from our material has the property of a condenser, i.e., it is in
the role of transform of the predicate-argument structure, which can be formalized as
(a) causal, (b) fi nal, (c) declarative sentence.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Граматикализација и полифункционалност предлога за у призренско-тимочким и косовско-ресавским говорима, Грамматикализованость и полифункциональность предлога за в призренско-тимокском и косово-ресавском диалектах, Grammaticalization and Polyfunctionality of the Preposition ZA in Prizren-Timok and Kosovo-Resava Vernaculars",
pages = "331-354",
volume = "78",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2202331M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13945"
}

Милорадовић, С. Р.. (2022). Граматикализација и полифункционалност предлога за у призренско-тимочким и косовско-ресавским говорима. in Јужнословенски филолог
Београд : Српска академија наука и уметности., 78(2), 331-354.
https://doi.org/10.2298/JFI2202331M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13945

Милорадовић СР. Граматикализација и полифункционалност предлога за у призренско-тимочким и косовско-ресавским говорима. in Јужнословенски филолог. 2022;78(2):331-354.
doi:10.2298/JFI2202331M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13945 .

Милорадовић, Софија Р., "Граматикализација и полифункционалност предлога за у призренско-тимочким и косовско-ресавским говорима" in Јужнословенски филолог, 78, no. 2 (2022):331-354,
https://doi.org/10.2298/JFI2202331M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13945 .

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13330
AB  - Институт за српски језик САНУ је централна научна установа у Србији
за систематско, свестрано проучавање српског језика на плану синхроније и
дијахроније и за израду капиталних лексикографских и лингвогеографских
дела – речника и атласа. Основан је 15. јула 1947. године у оквиру Српске
академије наука (доцније Српске академије наука и уметности). Формиран на
темељима Лексикографског одсека, који је 1893. године формирала Српска
краљевска академија на иницијативу академика Стојана Новаковића, Институт
је од Академије преузео послове Лексикографског одсека на изради великог
речника српског језика као један од својих најважнијих задатака.
PB  - Бања Лука : Филолошки факултет
T2  - Филолог – часопис за језик, књижевност и културу
T1  - Језик је културна смотра народа : Парафраза наслова збирке есеја Исидоре Секулић
SP  - 453
EP  - 460
VL  - 13
IS  - 25
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13330
ER  - 

@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2022",
abstract = "Институт за српски језик САНУ је централна научна установа у Србији
за систематско, свестрано проучавање српског језика на плану синхроније и
дијахроније и за израду капиталних лексикографских и лингвогеографских
дела – речника и атласа. Основан је 15. јула 1947. године у оквиру Српске
академије наука (доцније Српске академије наука и уметности). Формиран на
темељима Лексикографског одсека, који је 1893. године формирала Српска
краљевска академија на иницијативу академика Стојана Новаковића, Институт
је од Академије преузео послове Лексикографског одсека на изради великог
речника српског језика као један од својих најважнијих задатака.",
publisher = "Бања Лука : Филолошки факултет",
journal = "Филолог – часопис за језик, књижевност и културу",
title = "Језик је културна смотра народа : Парафраза наслова збирке есеја Исидоре Секулић",
pages = "453-460",
volume = "13",
number = "25",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13330"
}

Милорадовић, С.. (2022). Језик је културна смотра народа : Парафраза наслова збирке есеја Исидоре Секулић. in Филолог – часопис за језик, књижевност и културу
Бања Лука : Филолошки факултет., 13(25), 453-460.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13330

Милорадовић С. Језик је културна смотра народа : Парафраза наслова збирке есеја Исидоре Секулић. in Филолог – часопис за језик, књижевност и културу. 2022;13(25):453-460.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13330 .

Милорадовић, Софија, "Језик је културна смотра народа : Парафраза наслова збирке есеја Исидоре Секулић" in Филолог – часопис за језик, књижевност и културу, 13, no. 25 (2022):453-460,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13330 .

TY  - CHAP
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16092
AB  - У прилогу се есејистички представља веза ауторових
занимања за роман Петријин венац и дијалектолошких
истраживања са завичајним дијалектом Драгослава Михаиловића.
AB  - В эссеистическом сочинении представлен интерес автора
к роману Бенок Петрии и диалектологические исследования
местного косовско-ресавского диалекта Драгослава Михаиловича, создание которого было вдохновлено монографией
Роберта Ходеля Слова из мрамора, особенно разделом об
этом романе Д. Михаиловича. Автор рассказывает о трех
посвящениях в книгах, подаренных писателем, и об участии
в продвижениях книг и литературных вечерах, посвященных
творчеству писателя. Гакже автор рассказывает о трех своих
лингвистических работах, основанных на языке романа
Бенок Петрии и рассматривающих его в диалектологическом и этнолингвистическом аспектах.
PB  - Вишеград : Андрићев институт
T2  - Књижевно стваралаштво Драгослава Михаиловића
T1  - Живота магијски круг, три посвете у њему и три истраживања :  Сажетак једног сећања
T1  - МАГИЧЕСКИИ КРУГ ЖИЗНИ, ТРИ ПОСВЯЩЕНИЯ В НЕМ И ТРИ ИССЛЕДОВАНИЯ : РЕЗЮМЕ ОДНОИ ПАМЯТИ
SP  - 291
EP  - 300
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16092
ER  - 

@inbook{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2021",
abstract = "У прилогу се есејистички представља веза ауторових
занимања за роман Петријин венац и дијалектолошких
истраживања са завичајним дијалектом Драгослава Михаиловића., В эссеистическом сочинении представлен интерес автора
к роману Бенок Петрии и диалектологические исследования
местного косовско-ресавского диалекта Драгослава Михаиловича, создание которого было вдохновлено монографией
Роберта Ходеля Слова из мрамора, особенно разделом об
этом романе Д. Михаиловича. Автор рассказывает о трех
посвящениях в книгах, подаренных писателем, и об участии
в продвижениях книг и литературных вечерах, посвященных
творчеству писателя. Гакже автор рассказывает о трех своих
лингвистических работах, основанных на языке романа
Бенок Петрии и рассматривающих его в диалектологическом и этнолингвистическом аспектах.",
publisher = "Вишеград : Андрићев институт",
journal = "Књижевно стваралаштво Драгослава Михаиловића",
booktitle = "Живота магијски круг, три посвете у њему и три истраживања :  Сажетак једног сећања, МАГИЧЕСКИИ КРУГ ЖИЗНИ, ТРИ ПОСВЯЩЕНИЯ В НЕМ И ТРИ ИССЛЕДОВАНИЯ : РЕЗЮМЕ ОДНОИ ПАМЯТИ",
pages = "291-300",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16092"
}

Милорадовић, С.. (2021). Живота магијски круг, три посвете у њему и три истраживања :  Сажетак једног сећања. in Књижевно стваралаштво Драгослава Михаиловића
Вишеград : Андрићев институт., 291-300.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16092

Милорадовић С. Живота магијски круг, три посвете у њему и три истраживања :  Сажетак једног сећања. in Књижевно стваралаштво Драгослава Михаиловића. 2021;:291-300.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16092 .

Милорадовић, Софија, "Живота магијски круг, три посвете у њему и три истраживања :  Сажетак једног сећања" in Књижевно стваралаштво Драгослава Михаиловића (2021):291-300,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16092 .

TY  - CONF
AU  - Милорадовић, Софија Р.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13025
AB  - У тексту се предочава нарочит положај косовско-ресавских
говора на тлу Косова и Метохије у оквиру дијалекатске формације којој припадају, а на основу сведеног прегледа досадашњих сазнања о њима, како би
се – у крајњем исходу – утврдиле неистражене целине и недовољно обрађена
језичка питања ради назначавања могућих праваца будућих дијалектолошких истраживања овог дијалекатског идиома на тлу Косова и Метохије.
AB  - This study presents the exceptional position of the Kosovo-Resava dialects
of Kosovo and Metohija, within their dialect area, and a concise overview of
all existing information on them – on the basis of published texts, studies and
monographs – with a presentation of their elementary characteristics. On that
basis, we established a list of unexplored units and under-researched linguistic
questions, indicated the possible directions and offered several guidelines for the
future dialectological research of this dialectal idiom in Kosovo and Metohija. A
significant part of the Kosovo-Resava dialects in the southern province of Serbia is
part of an ethnical-culturological-linguistic mosaic, characterized by some traits
typical for Serbian vernaculars on the geolinguistic periphery, in regions where
intense ethnolinguistic contacts between Slavic and non-Slavic vernaculars lasted
for centuries. However, it is important to note that the essential characteristics of
these dialects correspond with the central Kosovo-Resava dialect type.
AB  - Это исследование представляет исключительное положение косовско-ресавских говоров Косова и Метохии в их диалектной формации и краткий обзор всех имеющих информаций о них – на основе опубликованных
текстов, исследований и монографий – с представлением их элементарных
характеристик. Исходя из этого, мы составили список неисследованных
единиц и недостаточно изученных языковых проблем, наметили возмож-
ные направления и предложили некоторые рекомендации для будущего диалектологического исследования этой диалектической идиомы в Косово и
Метохии. Значительная часть косовско-ресавского диалекта в южной провинции Сербии является частью этнокультурно-лингвистической мозаики,
характеризующейся некоторыми чертами, типичными для сербских носителей на геолингвистической периферии, в регионах, где интенсивные этнолингвистические контакты между словенским и несловенским языками
продолжались веками. Однако важно отметить, что существенные черты
этих говоров соответствуют центральному косовско-ресавскому диалекту.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини
C3  - Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије
T1  - Косовско-ресавски говори Косова и Метохије унутар косовско-ресавске дијалекатске области
T1  - The Kosovo-Resava Dialects of Kosovo and Metohija within the Kosovo-Resava Dialect Area
T1  - Косовско -ресавские говоры Косова и Метохии внутри косовско-ресавской диалектной области
SP  - 107
EP  - 125
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13025
ER  - 

@conference{
author = "Милорадовић, Софија Р.",
year = "2021",
abstract = "У тексту се предочава нарочит положај косовско-ресавских
говора на тлу Косова и Метохије у оквиру дијалекатске формације којој припадају, а на основу сведеног прегледа досадашњих сазнања о њима, како би
се – у крајњем исходу – утврдиле неистражене целине и недовољно обрађена
језичка питања ради назначавања могућих праваца будућих дијалектолошких истраживања овог дијалекатског идиома на тлу Косова и Метохије., This study presents the exceptional position of the Kosovo-Resava dialects
of Kosovo and Metohija, within their dialect area, and a concise overview of
all existing information on them – on the basis of published texts, studies and
monographs – with a presentation of their elementary characteristics. On that
basis, we established a list of unexplored units and under-researched linguistic
questions, indicated the possible directions and offered several guidelines for the
future dialectological research of this dialectal idiom in Kosovo and Metohija. A
significant part of the Kosovo-Resava dialects in the southern province of Serbia is
part of an ethnical-culturological-linguistic mosaic, characterized by some traits
typical for Serbian vernaculars on the geolinguistic periphery, in regions where
intense ethnolinguistic contacts between Slavic and non-Slavic vernaculars lasted
for centuries. However, it is important to note that the essential characteristics of
these dialects correspond with the central Kosovo-Resava dialect type., Это исследование представляет исключительное положение косовско-ресавских говоров Косова и Метохии в их диалектной формации и краткий обзор всех имеющих информаций о них – на основе опубликованных
текстов, исследований и монографий – с представлением их элементарных
характеристик. Исходя из этого, мы составили список неисследованных
единиц и недостаточно изученных языковых проблем, наметили возмож-
ные направления и предложили некоторые рекомендации для будущего диалектологического исследования этой диалектической идиомы в Косово и
Метохии. Значительная часть косовско-ресавского диалекта в южной провинции Сербии является частью этнокультурно-лингвистической мозаики,
характеризующейся некоторыми чертами, типичными для сербских носителей на геолингвистической периферии, в регионах, где интенсивные этнолингвистические контакты между словенским и несловенским языками
продолжались веками. Однако важно отметить, что существенные черты
этих говоров соответствуют центральному косовско-ресавскому диалекту.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ, Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини",
journal = "Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије",
title = "Косовско-ресавски говори Косова и Метохије унутар косовско-ресавске дијалекатске области, The Kosovo-Resava Dialects of Kosovo and Metohija within the Kosovo-Resava Dialect Area, Косовско -ресавские говоры Косова и Метохии внутри косовско-ресавской диалектной области",
pages = "107-125",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13025"
}

Милорадовић, С. Р.. (2021). Косовско-ресавски говори Косова и Метохије унутар косовско-ресавске дијалекатске области. in Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије
Београд : Српска академија наука и уметности., 107-125.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13025

Милорадовић СР. Косовско-ресавски говори Косова и Метохије унутар косовско-ресавске дијалекатске области. in Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије. 2021;:107-125.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13025 .

Милорадовић, Софија Р., "Косовско-ресавски говори Косова и Метохије унутар косовско-ресавске дијалекатске области" in Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије (2021):107-125,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13025 .

TY  - CHAP
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12986
AB  - Пре равно десет година (2011) написала сам текст којим сам пре свега желела аргументовано показати да српски језик никако није нити може бити језик родне неравноправности, па самим тим ни дискриминације особа женскогa пола, и тај су текст прихватили Научно веће Института за српски језик САНУ и Одбор за стандардизацију српског језика, те је именован као Одлука о питању именовања особа женског пола као носилаца одређених звања и занимања. Период од једне деценије показао је да смо од тадашњега нуђења мноштва речи (углавном назива занимања код особа женскога пола) несагласних структури српскога језика стигли до изгледног законског наметања речника родно диференцираног језика јавним и државним институцијама.
PB  - Нови Сад : Матица српска
PB  - Београд : Одбор за стандардизацију српског језика
T2  - Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
T1  - Чиме се обезбеђује родна равноправност?
SP  - 31
EP  - 32
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12986
ER  - 

@inbook{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2021",
abstract = "Пре равно десет година (2011) написала сам текст којим сам пре свега желела аргументовано показати да српски језик никако није нити може бити језик родне неравноправности, па самим тим ни дискриминације особа женскогa пола, и тај су текст прихватили Научно веће Института за српски језик САНУ и Одбор за стандардизацију српског језика, те је именован као Одлука о питању именовања особа женског пола као носилаца одређених звања и занимања. Период од једне деценије показао је да смо од тадашњега нуђења мноштва речи (углавном назива занимања код особа женскога пола) несагласних структури српскога језика стигли до изгледног законског наметања речника родно диференцираног језика јавним и државним институцијама.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Београд : Одбор за стандардизацију српског језика",
journal = "Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)",
booktitle = "Чиме се обезбеђује родна равноправност?",
pages = "31-32",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12986"
}

Милорадовић, С.. (2021). Чиме се обезбеђује родна равноправност?. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
Нови Сад : Матица српска., 31-32.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12986

Милорадовић С. Чиме се обезбеђује родна равноправност?. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења). 2021;:31-32.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12986 .

Милорадовић, Софија, "Чиме се обезбеђује родна равноправност?" in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења) (2021):31-32,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12986 .

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија Р.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11985
AB  - Географско одређење монографије коју овде представљамо је ро-
манијски плато, а прецизније појашњено – речима самога ауто-
ра, „испитивано подручје представља северозапад старовлашког
простора у Босни и обухвата говор романијског платоа чију југо-
западну границу чини планина Романија и њени обронци, а за-
падну река Каљина“ (стр. 11). Аутор Зоран Симић истражио је за
потребе своје докторске дисертације, одбрањене на Филозоф-
ском факултету у Новом Саду 2016. године, одлике падежног си-
стема романијског говора Старог Влаха, који има особине југои-
сточног поддијалекта херцеговачко-крајишког дијалекта, те
рукопис дисертације, унеколико измењен и делом чак скраћен,
преточио у ову монографију која представља – најкраће речено –
дескрипцију синтаксичких прилика у домену употребе падежа.
PB  - Приштина : Филозофски факултет
T2  - Зборник радова Филозофског факултета у Приштини
T1  - Зоран Симић : Синтакса падежа у говору романијског платоа : метафоризација простора
SP  - 341
EP  - 345
VL  - 50
IS  - 1
DO  - 10.5937/ZRFFP50-24745
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11985
ER  - 

@article{
author = "Милорадовић, Софија Р.",
year = "2020",
abstract = "Географско одређење монографије коју овде представљамо је ро-
манијски плато, а прецизније појашњено – речима самога ауто-
ра, „испитивано подручје представља северозапад старовлашког
простора у Босни и обухвата говор романијског платоа чију југо-
западну границу чини планина Романија и њени обронци, а за-
падну река Каљина“ (стр. 11). Аутор Зоран Симић истражио је за
потребе своје докторске дисертације, одбрањене на Филозоф-
ском факултету у Новом Саду 2016. године, одлике падежног си-
стема романијског говора Старог Влаха, који има особине југои-
сточног поддијалекта херцеговачко-крајишког дијалекта, те
рукопис дисертације, унеколико измењен и делом чак скраћен,
преточио у ову монографију која представља – најкраће речено –
дескрипцију синтаксичких прилика у домену употребе падежа.",
publisher = "Приштина : Филозофски факултет",
journal = "Зборник радова Филозофског факултета у Приштини",
title = "Зоран Симић : Синтакса падежа у говору романијског платоа : метафоризација простора",
pages = "341-345",
volume = "50",
number = "1",
doi = "10.5937/ZRFFP50-24745",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11985"
}

Милорадовић, С. Р.. (2020). Зоран Симић : Синтакса падежа у говору романијског платоа : метафоризација простора. in Зборник радова Филозофског факултета у Приштини
Приштина : Филозофски факултет., 50(1), 341-345.
https://doi.org/10.5937/ZRFFP50-24745
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11985

Милорадовић СР. Зоран Симић : Синтакса падежа у говору романијског платоа : метафоризација простора. in Зборник радова Филозофског факултета у Приштини. 2020;50(1):341-345.
doi:10.5937/ZRFFP50-24745
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11985 .

Милорадовић, Софија Р., "Зоран Симић : Синтакса падежа у говору романијског платоа : метафоризација простора" in Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 50, no. 1 (2020):341-345,
https://doi.org/10.5937/ZRFFP50-24745 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11985 .

TY  - CHAP
AU  - Милорадовић, Софија Р.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11983
AB  - Вилхелм фон Хумболт, велико лингвистичко име 19. века, говорио је да је језик – еманација духа једног народа. Наша Исидора Секулић држала је да су говор и језик – културна смотра народа, а проф. Милка Ивић је писала да језик нешто разоткрива о човеку, било о његовим мисаоним устројавањима и његовом поимању света, било о његовом тумачењу односа међу људима и његовим описима и вредновањима ситуација и догађаја. Дакле, тачно онако како је веровао Доситеј – да језик најбоље народ открива.
PB  - Ниш : Филозофски факултет Универзитета
T2  - На темељима  народних говора
T1  - Језик који нас је одржао : Поводом Међународног дана писмености 2012. г.  у Задужбини „Доситеј Обрадовић”
SP  - 423
EP  - 426
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11983
ER  - 

@inbook{
author = "Милорадовић, Софија Р.",
year = "2020",
abstract = "Вилхелм фон Хумболт, велико лингвистичко име 19. века, говорио је да је језик – еманација духа једног народа. Наша Исидора Секулић држала је да су говор и језик – културна смотра народа, а проф. Милка Ивић је писала да језик нешто разоткрива о човеку, било о његовим мисаоним устројавањима и његовом поимању света, било о његовом тумачењу односа међу људима и његовим описима и вредновањима ситуација и догађаја. Дакле, тачно онако како је веровао Доситеј – да језик најбоље народ открива.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет Универзитета",
journal = "На темељима  народних говора",
booktitle = "Језик који нас је одржао : Поводом Међународног дана писмености 2012. г.  у Задужбини „Доситеј Обрадовић”",
pages = "423-426",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11983"
}

Милорадовић, С. Р.. (2020). Језик који нас је одржао : Поводом Међународног дана писмености 2012. г.  у Задужбини „Доситеј Обрадовић”. in На темељима  народних говора
Ниш : Филозофски факултет Универзитета., 423-426.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11983

Милорадовић СР. Језик који нас је одржао : Поводом Међународног дана писмености 2012. г.  у Задужбини „Доситеј Обрадовић”. in На темељима  народних говора. 2020;:423-426.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11983 .

Милорадовић, Софија Р., "Језик који нас је одржао : Поводом Међународног дана писмености 2012. г.  у Задужбини „Доситеј Обрадовић”" in На темељима  народних говора (2020):423-426,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11983 .

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија Р.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7179
AB  - Овај прилог представља избор из збирке пословица које је Драгољуб
Златковић забележио у пиротскоме говору (Златковић 1988), а који је мотивисан тиме што име неке биљке у њима, најшире узев, бива централни
лексички елемент или један од двају централних лексичких елемената
ако је у питању компарирање, уз неколике основне напомене које се
ове мини збирке пословица тичу и које дајемо у овоме уводном делу.
AB  - В течение последних десятилетий 20 века в Сербском диалектологическом
сборнике стали публиковаться весьма ценные словари, авторами которых
являются не специалисты по диалектологии, а люди других профессий, напр.
юристы, агрономы и т.д, увлекающиесяся диалектологией и являющиеся
уроженцами области призренско-тимочского диалекта. В настоящей работе
анализируются некоторые из пословиц, вошедшие в сборник пословиц, составленнный на материале пиротского говора и автором которого является
Драголюб Златкович (Пословице и порефеьъа у пиротском говору (1988)).
Названия растений (таких названий 150), встречающиеся в пословицах,
выполняют функцию главного лексического компонента или одного из двух
главных (если речь идет о сравнении).

Отметим, что в вышеназванный сборник вошли не только пословицы. Автор
включил в свой сборник (мы не можем точно сказать, сделал ли он это осознанно или нет) и поговорки, поверья, а также разные выражения, отражающие
народный опыт, которые мы тоже сочли оправданным включить в наш рабочий
материал. Очень важно подчеркнуть тот факт, что автор сборника приводит
все варианты пословиц, которые он услышал и записал.

Вот несколько самых частотных слов-гиперонимов из полученного нами
мини-сборника пословиц с названиями растений: древо, лоз/е, жито, шипьк,
Лаболка / забалка, йиселица / йисалица, круша ! крушка, бука / буква, оре] (рус. :
дерево, виноградная лоза, хлебные злаки, шиповник, яблоня, щавель, груша,
бук, грецкий орех).

С нашей точки зрения, было бы весьма целесообразно создать лексикон, в
который бы в качестве леммы вошли все названия растений из двухтомного
Словаря пиротского говора Драголюба Златковича (2014), которых насчитывается больше тысячи, а также пословицы и сравнения с компонентом-фитонимом (сравнений значительно больше). Кроме того, нам кажется, что
словари призренско-тимочских говоров, которых до сих пор опубликовано
где-то пятнадцать, являются отличной основой для создания тематического
словаря названий растений, произрастающих в этой области.
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије
PB  - Београд : Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
PB  - Vilnius : Lietuviu kalbos instituto
T2  - Гора калинова : (биљни свет у традиционалној култури Словена) : зборник рaдова
T1  - Куће опустеле, кровове падли, а на понекоји још расте чуваркућа : биљке у пословицама из пиротскога говора
T1  - Дома пустые, крыши гнилые, но все же кое-где видна заячья роза : растения в пословицах пиротского говора
SP  - 399
EP  - 408
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7179
ER  - 

@article{
author = "Милорадовић, Софија Р.",
year = "2019",
abstract = "Овај прилог представља избор из збирке пословица које је Драгољуб
Златковић забележио у пиротскоме говору (Златковић 1988), а који је мотивисан тиме што име неке биљке у њима, најшире узев, бива централни
лексички елемент или један од двају централних лексичких елемената
ако је у питању компарирање, уз неколике основне напомене које се
ове мини збирке пословица тичу и које дајемо у овоме уводном делу., В течение последних десятилетий 20 века в Сербском диалектологическом
сборнике стали публиковаться весьма ценные словари, авторами которых
являются не специалисты по диалектологии, а люди других профессий, напр.
юристы, агрономы и т.д, увлекающиесяся диалектологией и являющиеся
уроженцами области призренско-тимочского диалекта. В настоящей работе
анализируются некоторые из пословиц, вошедшие в сборник пословиц, составленнный на материале пиротского говора и автором которого является
Драголюб Златкович (Пословице и порефеьъа у пиротском говору (1988)).
Названия растений (таких названий 150), встречающиеся в пословицах,
выполняют функцию главного лексического компонента или одного из двух
главных (если речь идет о сравнении).

Отметим, что в вышеназванный сборник вошли не только пословицы. Автор
включил в свой сборник (мы не можем точно сказать, сделал ли он это осознанно или нет) и поговорки, поверья, а также разные выражения, отражающие
народный опыт, которые мы тоже сочли оправданным включить в наш рабочий
материал. Очень важно подчеркнуть тот факт, что автор сборника приводит
все варианты пословиц, которые он услышал и записал.

Вот несколько самых частотных слов-гиперонимов из полученного нами
мини-сборника пословиц с названиями растений: древо, лоз/е, жито, шипьк,
Лаболка / забалка, йиселица / йисалица, круша ! крушка, бука / буква, оре] (рус. :
дерево, виноградная лоза, хлебные злаки, шиповник, яблоня, щавель, груша,
бук, грецкий орех).

С нашей точки зрения, было бы весьма целесообразно создать лексикон, в
который бы в качестве леммы вошли все названия растений из двухтомного
Словаря пиротского говора Драголюба Златковича (2014), которых насчитывается больше тысячи, а также пословицы и сравнения с компонентом-фитонимом (сравнений значительно больше). Кроме того, нам кажется, что
словари призренско-тимочских говоров, которых до сих пор опубликовано
где-то пятнадцать, являются отличной основой для создания тематического
словаря названий растений, произрастающих в этой области.",
publisher = "Београд : Удружење фолклориста Србије, Београд : Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Vilnius : Lietuviu kalbos instituto",
journal = "Гора калинова : (биљни свет у традиционалној култури Словена) : зборник рaдова",
title = "Куће опустеле, кровове падли, а на понекоји још расте чуваркућа : биљке у пословицама из пиротскога говора, Дома пустые, крыши гнилые, но все же кое-где видна заячья роза : растения в пословицах пиротского говора",
pages = "399-408",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7179"
}

Милорадовић, С. Р.. (2019). Куће опустеле, кровове падли, а на понекоји још расте чуваркућа : биљке у пословицама из пиротскога говора. in Гора калинова : (биљни свет у традиционалној култури Словена) : зборник рaдова
Београд : Удружење фолклориста Србије., 399-408.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7179

Милорадовић СР. Куће опустеле, кровове падли, а на понекоји још расте чуваркућа : биљке у пословицама из пиротскога говора. in Гора калинова : (биљни свет у традиционалној култури Словена) : зборник рaдова. 2019;:399-408.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7179 .

Милорадовић, Софија Р., "Куће опустеле, кровове падли, а на понекоји још расте чуваркућа : биљке у пословицама из пиротскога говора" in Гора калинова : (биљни свет у традиционалној култури Словена) : зборник рaдова (2019):399-408,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7179 .

TY  - CHAP
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7177
PB  - Београд : Задужбина Владете Јеротића
PB  - Београд : Domus editoria Ars Libri
T2  - Споменица Владети Јеротићу : 1924 - 2018 - 2019
T1  - Међу људима који су имали Петрију
SP  - 93
EP  - 98
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7177
ER  - 

@inbook{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2019",
publisher = "Београд : Задужбина Владете Јеротића, Београд : Domus editoria Ars Libri",
journal = "Споменица Владети Јеротићу : 1924 - 2018 - 2019",
booktitle = "Међу људима који су имали Петрију",
pages = "93-98",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7177"
}

Милорадовић, С.. (2019). Међу људима који су имали Петрију. in Споменица Владети Јеротићу : 1924 - 2018 - 2019
Београд : Задужбина Владете Јеротића., 93-98.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7177

Милорадовић С. Међу људима који су имали Петрију. in Споменица Владети Јеротићу : 1924 - 2018 - 2019. 2019;:93-98.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7177 .

Милорадовић, Софија, "Међу људима који су имали Петрију" in Споменица Владети Јеротићу : 1924 - 2018 - 2019 (2019):93-98,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7177 .

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија Р.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7151
AB  - Прилог представља колаж сачињен од тридесетак навода појединих срп-
ских лингвиста, историчара и теоретичара књижевности, фолклориста и
етнолога, али и још неколико значајних научних и културних посленика,
који сведоче о богатству и разноврсности садржаја, о улози и значају Ву-
ковог Српског рјечника (1818), сведочећи на тај начин једновремено о њего-
вом престижном месту у новијој српској културној историји.
AB  - This paper is a collage that consists of about thirty quotes by certain Serbian
linguists, historians, literary theorists, folklorists and ethnologists, as well as by
few more distinguished scientists and cultural workers who testify richness, diversity,
role and significance of Vuk’s Serbian dictionary (1818), so they witnessed the
high prestige this dictionary has in the recent Serbian history.
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет
PB  - Косовска Митровица : Градска библиотека "Вук Караџић"
T2  - Вуковим трагом на Косову и Метохији
T1  - „Не да се. Али ће се дати!“ : Вуков Српски рјечник из 1818. као извор првога реда за новију српску културну историју
T1  - „Ne da se, ali će se dati!“ : Vuk’s Serbian Dictionary (1818) as a Primary Source for the Recent Serbian Cultural History
SP  - 107
EP  - 124
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7151
ER  - 

@article{
author = "Милорадовић, Софија Р.",
year = "2019",
abstract = "Прилог представља колаж сачињен од тридесетак навода појединих срп-
ских лингвиста, историчара и теоретичара књижевности, фолклориста и
етнолога, али и још неколико значајних научних и културних посленика,
који сведоче о богатству и разноврсности садржаја, о улози и значају Ву-
ковог Српског рјечника (1818), сведочећи на тај начин једновремено о њего-
вом престижном месту у новијој српској културној историји., This paper is a collage that consists of about thirty quotes by certain Serbian
linguists, historians, literary theorists, folklorists and ethnologists, as well as by
few more distinguished scientists and cultural workers who testify richness, diversity,
role and significance of Vuk’s Serbian dictionary (1818), so they witnessed the
high prestige this dictionary has in the recent Serbian history.",
publisher = "Косовска Митровица : Филозофски факултет, Косовска Митровица : Градска библиотека "Вук Караџић"",
journal = "Вуковим трагом на Косову и Метохији",
title = "„Не да се. Али ће се дати!“ : Вуков Српски рјечник из 1818. као извор првога реда за новију српску културну историју, „Ne da se, ali će se dati!“ : Vuk’s Serbian Dictionary (1818) as a Primary Source for the Recent Serbian Cultural History",
pages = "107-124",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7151"
}

Милорадовић, С. Р.. (2019). „Не да се. Али ће се дати!“ : Вуков Српски рјечник из 1818. као извор првога реда за новију српску културну историју. in Вуковим трагом на Косову и Метохији
Косовска Митровица : Филозофски факултет., 107-124.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7151

Милорадовић СР. „Не да се. Али ће се дати!“ : Вуков Српски рјечник из 1818. као извор првога реда за новију српску културну историју. in Вуковим трагом на Косову и Метохији. 2019;:107-124.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7151 .

Милорадовић, Софија Р., "„Не да се. Али ће се дати!“ : Вуков Српски рјечник из 1818. као извор првога реда за новију српску културну историју" in Вуковим трагом на Косову и Метохији (2019):107-124,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7151 .

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7104
AB  - У раду се говори о редупликацији директног и индиректног објекта коришћењем
енклитичког облика личне заменице у функцији прономиналне реплике заменичке или
именичке лексеме, дакле—о балканизму иманентном српским призренско-тимочким
говорима, али присутном и у другим српским народним говорима који нису структурално
иновативни. Присуство ове појаве у српским говорима који нису високобалканизовани
сматрамо још једном од потврда велике експанзионе снаге балканистичких таласа.
Покушаћемо да на основу прегледане публиковане и личне теренске грађе изведемо неке
закључке везане за призренско-тимочке и косовско-ресавске говоре, а у оквиру четири
категорије које смо дефинисали као значајне на плану редупликације објекта, и које нам
истовремено могу послужити за повлачење паралела са стањем у суседним језицима —
припадницима балканског језичког савеза: (1) врста речи, (2) падеж, (3) граматички број,
(4) редослед употребе и контактност / дистантност посматраних форми.
PB  - Tokyo : Nihon suravugaku kenkyukai
T2  - Slavia Iaponica
T1  - Именная объектная редупликация в сербских народных говорах: статус, условия реализации и балканский контекст
T1  - Именска објекатска редупликација в српским народним говорима: статус, услови реализације и балкански контекст
SP  - 227
EP  - 246
VL  - 22
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7104
ER  - 

@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2019",
abstract = "У раду се говори о редупликацији директног и индиректног објекта коришћењем
енклитичког облика личне заменице у функцији прономиналне реплике заменичке или
именичке лексеме, дакле—о балканизму иманентном српским призренско-тимочким
говорима, али присутном и у другим српским народним говорима који нису структурално
иновативни. Присуство ове појаве у српским говорима који нису високобалканизовани
сматрамо још једном од потврда велике експанзионе снаге балканистичких таласа.
Покушаћемо да на основу прегледане публиковане и личне теренске грађе изведемо неке
закључке везане за призренско-тимочке и косовско-ресавске говоре, а у оквиру четири
категорије које смо дефинисали као значајне на плану редупликације објекта, и које нам
истовремено могу послужити за повлачење паралела са стањем у суседним језицима —
припадницима балканског језичког савеза: (1) врста речи, (2) падеж, (3) граматички број,
(4) редослед употребе и контактност / дистантност посматраних форми.",
publisher = "Tokyo : Nihon suravugaku kenkyukai",
journal = "Slavia Iaponica",
title = "Именная объектная редупликация в сербских народных говорах: статус, условия реализации и балканский контекст, Именска објекатска редупликација в српским народним говорима: статус, услови реализације и балкански контекст",
pages = "227-246",
volume = "22",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7104"
}

Милорадовић, С.. (2019). Именная объектная редупликация в сербских народных говорах: статус, условия реализации и балканский контекст. in Slavia Iaponica
Tokyo : Nihon suravugaku kenkyukai., 22, 227-246.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7104

Милорадовић С. Именная объектная редупликация в сербских народных говорах: статус, условия реализации и балканский контекст. in Slavia Iaponica. 2019;22:227-246.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7104 .

Милорадовић, Софија, "Именная объектная редупликация в сербских народных говорах: статус, условия реализации и балканский контекст" in Slavia Iaponica, 22 (2019):227-246,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7104 .

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7107
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Предраг Пипер. Прилози историји српске лингвистичке славистике
SP  - 257
EP  - 263
VL  - 62
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7107
ER  - 

@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2019",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Предраг Пипер. Прилози историји српске лингвистичке славистике",
pages = "257-263",
volume = "62",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7107"
}

Милорадовић, С.. (2019). Предраг Пипер. Прилози историји српске лингвистичке славистике. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., 62(2), 257-263.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7107

Милорадовић С. Предраг Пипер. Прилози историји српске лингвистичке славистике. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2019;62(2):257-263.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7107 .

Милорадовић, Софија, "Предраг Пипер. Прилози историји српске лингвистичке славистике" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 62, no. 2 (2019):257-263,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7107 .

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија Р.
AU  - Аксић, Нина В.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7083
AB  - Данная работа выполнена на материале, собранном в беседах по
вопросам из области культуры обрядовой еды, проведенных с
сербами из новопазарского края, при этом из материала были
выделены те сегменты, которые касаются роли зерновых культур и
продуктов – прежде всего хлеба и куличей как исключительно
важных элементов обрядовой практики – при отмечании годовых
(т.е. календарных) праздников, а также в обычаях жизненного цикла
и в первый день посева. На основании представленного материала и
сделанных комментариев выявляются традиционные образцы
празднований и обычаев, а также их трансформация в современном
социокультурном контексте, которая, тем не менее, не привела к
разрушению их узнаваемой структуры и ее ключевых элементов.
Данной работой мы также хотели обратить особое внимание на
важные элементы обычаев и обрядов, являющиеся характерными
для сербской общины в новопазарском крае и представляющие
собой основу ее сохранения в течение многовекового проживания в
мультиконфессиональной и мультикультурной среде.
AB  - Овај рад је настао на основу грађе сакупљене кроз разговоре
везане за питања из домена културе обредне исхране, вођене са
новопазарским Србима, а из које су излучени сегменти који се
односе на улогу жита и житних производа – пре свега хлеба / колача
као изузетно значајног елемента обредне праксе – при прослављању
годишњих (тј. календарских) празника и у обичајима животног
циклуса, као и при првом дану сетве. На основу представљене грађе
и датих коментара могу се уочити традиционални обрасци
празновања и обичаја, али и њихова трансформација у савременом
социо-културном контексту, која ипак није довела до девастације
њихове препознатљиве структуре и њених кључних елемената. Такође, желели смо да овим прилогом скренемо посебну пажњу на
значајне обичајне и обредне сегменте, оне по којима се српска
заједница у новопазарском крају препознаје и на којима претрајава
у овој вековима мултиконфесионалној и мултикултуралној средини.
PB  - Темишвар : Западни универзитет
T2  - Живот посвећен трагању за етничким идентитетом = O viață dedicată cercetării identității etnice
T1  - Жито и житни производи у обичајима годишњег и животног циклуса код Срба у новопазарском крају
T1  - Зерновые культуры и продукты в обычаях годового и жизненного цикла у сербов в новопазарском крае
SP  - 373
EP  - 402
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7083
ER  - 

@article{
author = "Милорадовић, Софија Р. and Аксић, Нина В.",
year = "2019",
abstract = "Данная работа выполнена на материале, собранном в беседах по
вопросам из области культуры обрядовой еды, проведенных с
сербами из новопазарского края, при этом из материала были
выделены те сегменты, которые касаются роли зерновых культур и
продуктов – прежде всего хлеба и куличей как исключительно
важных элементов обрядовой практики – при отмечании годовых
(т.е. календарных) праздников, а также в обычаях жизненного цикла
и в первый день посева. На основании представленного материала и
сделанных комментариев выявляются традиционные образцы
празднований и обычаев, а также их трансформация в современном
социокультурном контексте, которая, тем не менее, не привела к
разрушению их узнаваемой структуры и ее ключевых элементов.
Данной работой мы также хотели обратить особое внимание на
важные элементы обычаев и обрядов, являющиеся характерными
для сербской общины в новопазарском крае и представляющие
собой основу ее сохранения в течение многовекового проживания в
мультиконфессиональной и мультикультурной среде., Овај рад је настао на основу грађе сакупљене кроз разговоре
везане за питања из домена културе обредне исхране, вођене са
новопазарским Србима, а из које су излучени сегменти који се
односе на улогу жита и житних производа – пре свега хлеба / колача
као изузетно значајног елемента обредне праксе – при прослављању
годишњих (тј. календарских) празника и у обичајима животног
циклуса, као и при првом дану сетве. На основу представљене грађе
и датих коментара могу се уочити традиционални обрасци
празновања и обичаја, али и њихова трансформација у савременом
социо-културном контексту, која ипак није довела до девастације
њихове препознатљиве структуре и њених кључних елемената. Такође, желели смо да овим прилогом скренемо посебну пажњу на
значајне обичајне и обредне сегменте, оне по којима се српска
заједница у новопазарском крају препознаје и на којима претрајава
у овој вековима мултиконфесионалној и мултикултуралној средини.",
publisher = "Темишвар : Западни универзитет",
journal = "Живот посвећен трагању за етничким идентитетом = O viață dedicată cercetării identității etnice",
title = "Жито и житни производи у обичајима годишњег и животног циклуса код Срба у новопазарском крају, Зерновые культуры и продукты в обычаях годового и жизненного цикла у сербов в новопазарском крае",
pages = "373-402",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7083"
}

Милорадовић, С. Р.,& Аксић, Н. В.. (2019). Жито и житни производи у обичајима годишњег и животног циклуса код Срба у новопазарском крају. in Живот посвећен трагању за етничким идентитетом = O viață dedicată cercetării identității etnice
Темишвар : Западни универзитет., 373-402.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7083

Милорадовић СР, Аксић НВ. Жито и житни производи у обичајима годишњег и животног циклуса код Срба у новопазарском крају. in Живот посвећен трагању за етничким идентитетом = O viață dedicată cercetării identității etnice. 2019;:373-402.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7083 .

Милорадовић, Софија Р., Аксић, Нина В., "Жито и житни производи у обичајима годишњег и животног циклуса код Срба у новопазарском крају" in Живот посвећен трагању за етничким идентитетом = O viață dedicată cercetării identității etnice (2019):373-402,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7083 .

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Владан З.
AU  - Милорадовић, Софија Р.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10297
AB  - В работе дан обзор словообразовательной и лексико-семантиче-
ской структуры сложных слов с существительным вода в основе их
первой части. В собранном материале оказалось немалое количество
существительных из различных областей сербского языкового про-
странства, вошедших в состав лексикографических произведений (во-
додерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоваљ,
водопиј, водоношина, водоноша, водовираст, вододражина, водотуш,
водочајина и т. д.). Наряду с примерами из диалектных словарей и
сборников слов, представленных в РСАНУ, в работе проанализированы
и примеры сложных слов с характерным признаком сербской христи-
анской православной духовности и культуры. Сложные слова с суще-
ствительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре
сохраняют в своем содержании основной семный состав этого суще-
ствительного. Имея в виду, что вода представляет собой один из самых
важных элементов в природе и в жизни человека, она, рядом с био-
логическим существованием, важна и для духовной жизни человека,
и поэтому ее встречаем как средство в обрядах, что в классе сложных
слов показывают примеры вроде водоосвећење, водосвет и водокршће.
Самое большое количество примеров с существительным вода в ос-
нове возникло сложно-суффиксальным способом словообразования,
т. е. словосложением и суффиксацией (водопој, водогаз, водоплавина,
водопојиште и т. д.), в то время как маленькое количество примеров
возникло чистой композицией (водомеђа, водоосвећење).
AB  - У раду је дат осврт на творбену и лексичко-семантичку структуру сложеница са именицом вода у основи првог сложеничког дела. У
прикупљеној грађи нашао се немали број именица са различитих подручја
српског говорног простора забележених у лексикографским делима (вододерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоплавштина, водоваљ, водоношљина, водопиј, водоношина, водоноша, водовираст,
вододражина, водотуш, водочајина итд.). Поред примера из дијалекатских
речника и збирки речи забележених у РСАНУ, у раду су анализирани и примери сложеница са обележјем српске хришћанске православне духовности
и културе, као што су водокршће, водосвет, водоосвећење.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури
T1  - Сложные слова с существительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре
SP  - 753
EP  - 763
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10297
ER  - 

@article{
author = "Јовановић, Владан З. and Милорадовић, Софија Р.",
year = "2019",
abstract = "В работе дан обзор словообразовательной и лексико-семантиче-
ской структуры сложных слов с существительным вода в основе их
первой части. В собранном материале оказалось немалое количество
существительных из различных областей сербского языкового про-
странства, вошедших в состав лексикографических произведений (во-
додерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоваљ,
водопиј, водоношина, водоноша, водовираст, вододражина, водотуш,
водочајина и т. д.). Наряду с примерами из диалектных словарей и
сборников слов, представленных в РСАНУ, в работе проанализированы
и примеры сложных слов с характерным признаком сербской христи-
анской православной духовности и культуры. Сложные слова с суще-
ствительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре
сохраняют в своем содержании основной семный состав этого суще-
ствительного. Имея в виду, что вода представляет собой один из самых
важных элементов в природе и в жизни человека, она, рядом с био-
логическим существованием, важна и для духовной жизни человека,
и поэтому ее встречаем как средство в обрядах, что в классе сложных
слов показывают примеры вроде водоосвећење, водосвет и водокршће.
Самое большое количество примеров с существительным вода в ос-
нове возникло сложно-суффиксальным способом словообразования,
т. е. словосложением и суффиксацией (водопој, водогаз, водоплавина,
водопојиште и т. д.), в то время как маленькое количество примеров
возникло чистой композицией (водомеђа, водоосвећење)., У раду је дат осврт на творбену и лексичко-семантичку структуру сложеница са именицом вода у основи првог сложеничког дела. У
прикупљеној грађи нашао се немали број именица са различитих подручја
српског говорног простора забележених у лексикографским делима (вододерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоплавштина, водоваљ, водоношљина, водопиј, водоношина, водоноша, водовираст,
вододражина, водотуш, водочајина итд.). Поред примера из дијалекатских
речника и збирки речи забележених у РСАНУ, у раду су анализирани и примери сложеница са обележјем српске хришћанске православне духовности
и културе, као што су водокршће, водосвет, водоосвећење.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури, Сложные слова с существительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре",
pages = "753-763",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10297"
}

Јовановић, В. З.,& Милорадовић, С. Р.. (2019). Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 753-763.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10297

Јовановић ВЗ, Милорадовић СР. Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури. in Наш језик. 2019;50(2):753-763.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10297 .

Јовановић, Владан З., Милорадовић, Софија Р., "Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):753-763,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10297 .

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10673
AB  - У тексту се предочава нарочит положај косовско-ресавских говора на тлу Косова и Метохије у оквиру дијалекатске формације којој припадају, потом се
даје сведен преглед свих досадашњих сазнања о њима и представљају се основне особине које их одликују, како би се на основу свега тога утврдиле неистражене целине и недовољно обрађена језичка питања, те следствено томе
назначили могући правци и дале солидне смернице за будућа дијалектолошка
истраживања овог дијалекатског идиома на тлу Косова и Метохије.
AB  - This study presents the exceptional position of the Kosovo-Resava dialects in Kosovo
and Metohija within their dialectal formation, and offers a concise overview of
all existing information on them – on the basis of published texts, studies and monographs
– with a presentation of their elementary characteristics. On that basis, we
compiled a list of underexplored units and under-researched linguistic questions,
proposing possible directions and several guidelines for the future dialectological
research of this dialectal idiom in Kosovo and Metohija.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Косовско-метохијски зборник
T1  - Косовско-ресавски говори Косова и Метохије. Статус унутар дијалекатске формације, преглед одлика и истражености
T1  - The Kosovo-Resava Dialects in Kosovo and Metohija. Their Status Within the Dialectal Formation. An Overview of their Characteristics and Level of Exploration
SP  - 185
EP  - 226
IS  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10673
ER  - 

@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2019",
abstract = "У тексту се предочава нарочит положај косовско-ресавских говора на тлу Косова и Метохије у оквиру дијалекатске формације којој припадају, потом се
даје сведен преглед свих досадашњих сазнања о њима и представљају се основне особине које их одликују, како би се на основу свега тога утврдиле неистражене целине и недовољно обрађена језичка питања, те следствено томе
назначили могући правци и дале солидне смернице за будућа дијалектолошка
истраживања овог дијалекатског идиома на тлу Косова и Метохије., This study presents the exceptional position of the Kosovo-Resava dialects in Kosovo
and Metohija within their dialectal formation, and offers a concise overview of
all existing information on them – on the basis of published texts, studies and monographs
– with a presentation of their elementary characteristics. On that basis, we
compiled a list of underexplored units and under-researched linguistic questions,
proposing possible directions and several guidelines for the future dialectological
research of this dialectal idiom in Kosovo and Metohija.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Косовско-метохијски зборник",
title = "Косовско-ресавски говори Косова и Метохије. Статус унутар дијалекатске формације, преглед одлика и истражености, The Kosovo-Resava Dialects in Kosovo and Metohija. Their Status Within the Dialectal Formation. An Overview of their Characteristics and Level of Exploration",
pages = "185-226",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10673"
}

Милорадовић, С.. (2019). Косовско-ресавски говори Косова и Метохије. Статус унутар дијалекатске формације, преглед одлика и истражености. in Косовско-метохијски зборник
Београд : Српска академија наука и уметности.(8), 185-226.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10673

Милорадовић С. Косовско-ресавски говори Косова и Метохије. Статус унутар дијалекатске формације, преглед одлика и истражености. in Косовско-метохијски зборник. 2019;(8):185-226.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10673 .

Милорадовић, Софија, "Косовско-ресавски говори Косова и Метохије. Статус унутар дијалекатске формације, преглед одлика и истражености" in Косовско-метохијски зборник, no. 8 (2019):185-226,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10673 .

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9274
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Призренско-тимочки говори
SP  - 159
EP  - 169
VL  - 50
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9274
ER  - 

@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2019",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Призренско-тимочки говори",
pages = "159-169",
volume = "50",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9274"
}

Милорадовић, С.. (2019). Призренско-тимочки говори. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(1), 159-169.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9274

Милорадовић С. Призренско-тимочки говори. in Наш језик. 2019;50(1):159-169.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9274 .

Милорадовић, Софија, "Призренско-тимочки говори" in Наш језик, 50, no. 1 (2019):159-169,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9274 .

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7276
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Језик данас
T1  - Лепенски Вир – Мали прилог великом слову в
SP  - 10
EP  - 11
VL  - 14
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7276
ER  - 

@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2019",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Језик данас",
title = "Лепенски Вир – Мали прилог великом слову в",
pages = "10-11",
volume = "14",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7276"
}

Милорадовић, С.. (2019). Лепенски Вир – Мали прилог великом слову в. in Језик данас
Нови Сад : Матица српска., 14, 10-11.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7276

Милорадовић С. Лепенски Вир – Мали прилог великом слову в. in Језик данас. 2019;14:10-11.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7276 .

Милорадовић, Софија, "Лепенски Вир – Мали прилог великом слову в" in Језик данас, 14 (2019):10-11,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7276 .

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7109
AB  - У прилогу представљамо статус предлога ОД, ЗА, У, НА и ПО у Вуковом
Српском рјечнику из 1818. године, сходно спектру значења предлошко-падежних
конструкција забележених у одредничким чланцима, да би он потом
био упоређен са значењима која им се данас приписују у речницима савременог
српског језика.
AB  - In dieser Arbeit wird der Status von Präpositionen VON, FÜR, IN, AUF und
NACH (od, za, u, na und po) im Serbischen Wörterbuch (Srpski rječnik) von Vuk Stefanović
Karadžić aus dem Jahr 1818 bezüglichdes Bedeutungsspektrums von Präposition-
Nomen-Konstruktionen in Beispieltextendargestellt, um ihn danach mit Bedeutungen,
die diesen Konstruktionen in Wörterbüchern der serbischen Gegenwartssprache
‒ in dem Matica srpska Wörterbuch der serbischen Sprache (Rečnik srpskoga
jezika Matice srpske) und in dem Wörterbuch der serbisch-kroatischen Hoch- und
Volkssprache von SANU (Serbische akademie der Wissenschaften und Künste) (Rečnik
srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU) ‒ zugeschrieben werden, zu vergleichen.
Den Präpositionen als Bestimmungswörternfolgt im Serbischen Wörterbuch
eine eigenartige Art der lexikographischen Definition – ein Beispiel, das sogenannte
denotative bzw. ostensive Definition darstellt. Es wurde festgestellt, dass die Mehrzahl
wichtiger Bedeutungen, die die Präposition-Nomen-Konstruktionen mit Präpositionen
VON, FÜR, IN, AUF und NACH (od, za, u, na und po) aufweisen, im Serbischen
Wörterbuch aus dem Jahr 1818 vorhanden ist, wobei die Liste der Bedeutungen im
Ganzen eher bescheiden sei. Welche Gründe könnte es dafür geben? Das Bearbeiten
von Wörtern mit grammatikalischer Bedeutung, besonders von Präpositionen, bereitet
auch gebildeten Philologen und Lexikografenauch heutyutage Schwierigkeiten.
Vuk selbst schrieb ganz ehrlich im Vorwort, dass „es im Volksmund (...) noch viele
Wörter gibt, die ich entweder nie hörte oder die mir nicht einfallen konnten“, sodass
sich diese Bemerkung auch auf unterschiedliche Bedeutungen von Präpositionen beziehen
könnte. Und das Dritte, aber vielleicht doch das Wichtigstein dieser Arbeitist
die Tatsache, dass für den Wortschatz einer Sprache, der mit diesem Buch festgelegt
wurde, auf jeden Fall bedeutender war, so viel wie möglich Wörter aufzulisten als
die Vielfalt im Bedeutunsspektrum der Präposition-Nomen-Syntagmen zu erfassen,
dessen sich Vuk sicherlich bewusst war.
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије
T2  - Фолклористика
T1  - Предлози као одредничке речи у Вуковом Српском рјечнику (1818)
T1  - Präpositionen als Bestimmungswörter im Serbischen Wörterbuch von Vuk Stefanović Karadžić (1818)
SP  - 23
EP  - 36
VL  - 3
IS  - 2
DO  - 10.18485/folk.2018.3.2.2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7109
ER  - 

@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2018",
abstract = "У прилогу представљамо статус предлога ОД, ЗА, У, НА и ПО у Вуковом
Српском рјечнику из 1818. године, сходно спектру значења предлошко-падежних
конструкција забележених у одредничким чланцима, да би он потом
био упоређен са значењима која им се данас приписују у речницима савременог
српског језика., In dieser Arbeit wird der Status von Präpositionen VON, FÜR, IN, AUF und
NACH (od, za, u, na und po) im Serbischen Wörterbuch (Srpski rječnik) von Vuk Stefanović
Karadžić aus dem Jahr 1818 bezüglichdes Bedeutungsspektrums von Präposition-
Nomen-Konstruktionen in Beispieltextendargestellt, um ihn danach mit Bedeutungen,
die diesen Konstruktionen in Wörterbüchern der serbischen Gegenwartssprache
‒ in dem Matica srpska Wörterbuch der serbischen Sprache (Rečnik srpskoga
jezika Matice srpske) und in dem Wörterbuch der serbisch-kroatischen Hoch- und
Volkssprache von SANU (Serbische akademie der Wissenschaften und Künste) (Rečnik
srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU) ‒ zugeschrieben werden, zu vergleichen.
Den Präpositionen als Bestimmungswörternfolgt im Serbischen Wörterbuch
eine eigenartige Art der lexikographischen Definition – ein Beispiel, das sogenannte
denotative bzw. ostensive Definition darstellt. Es wurde festgestellt, dass die Mehrzahl
wichtiger Bedeutungen, die die Präposition-Nomen-Konstruktionen mit Präpositionen
VON, FÜR, IN, AUF und NACH (od, za, u, na und po) aufweisen, im Serbischen
Wörterbuch aus dem Jahr 1818 vorhanden ist, wobei die Liste der Bedeutungen im
Ganzen eher bescheiden sei. Welche Gründe könnte es dafür geben? Das Bearbeiten
von Wörtern mit grammatikalischer Bedeutung, besonders von Präpositionen, bereitet
auch gebildeten Philologen und Lexikografenauch heutyutage Schwierigkeiten.
Vuk selbst schrieb ganz ehrlich im Vorwort, dass „es im Volksmund (...) noch viele
Wörter gibt, die ich entweder nie hörte oder die mir nicht einfallen konnten“, sodass
sich diese Bemerkung auch auf unterschiedliche Bedeutungen von Präpositionen beziehen
könnte. Und das Dritte, aber vielleicht doch das Wichtigstein dieser Arbeitist
die Tatsache, dass für den Wortschatz einer Sprache, der mit diesem Buch festgelegt
wurde, auf jeden Fall bedeutender war, so viel wie möglich Wörter aufzulisten als
die Vielfalt im Bedeutunsspektrum der Präposition-Nomen-Syntagmen zu erfassen,
dessen sich Vuk sicherlich bewusst war.",
publisher = "Београд : Удружење фолклориста Србије",
journal = "Фолклористика",
title = "Предлози као одредничке речи у Вуковом Српском рјечнику (1818), Präpositionen als Bestimmungswörter im Serbischen Wörterbuch von Vuk Stefanović Karadžić (1818)",
pages = "23-36",
volume = "3",
number = "2",
doi = "10.18485/folk.2018.3.2.2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7109"
}

Милорадовић, С.. (2018). Предлози као одредничке речи у Вуковом Српском рјечнику (1818). in Фолклористика
Београд : Удружење фолклориста Србије., 3(2), 23-36.
https://doi.org/10.18485/folk.2018.3.2.2
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7109

Милорадовић С. Предлози као одредничке речи у Вуковом Српском рјечнику (1818). in Фолклористика. 2018;3(2):23-36.
doi:10.18485/folk.2018.3.2.2
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7109 .

Милорадовић, Софија, "Предлози као одредничке речи у Вуковом Српском рјечнику (1818)" in Фолклористика, 3, no. 2 (2018):23-36,
https://doi.org/10.18485/folk.2018.3.2.2 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7109 .

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6854
AB  - Врз материјал од тринаесет дијалектни речници што донесуваат материјал
од призренско-тимочката дијалектна област се покажува дека сфакањето на
огнош као феномен вреден за особено почитување, еден од четирите основни
природни елементи – покрај земјата, водата и воздухот, е живо и препознатливо
во народната свест, обичаите и верувањата, и се потврдува дека токму "јазичниот
израз" сведочи за тоа што е (било) од значење во животот на една заедница.
AB  - Based on the material from thirteen dialect dictionaries containing material from the
Prizren-Timok dialect area, we show that the concept of fire (vatra or oganj) as a phenomenon
worthy of particular respect, one of the four fundamental elements of nature, together with
earth, water and air, is alive and recognizable in the traditional consciousness, customs, and
beliefs. The corpus for this text was created on the basis of the lexical material from the
aforementioned dictionaries regarding the following entries: oganj/vatra (fire), vatralj/ozeg
(poker), ognjilo (firesteel), Ziska (ember), plamen (flame), Zar, Zeravica (glowing coal), gori
(burn), (na)klade/lozi (stoke), dZara (poke), and various nominal, adjectival and verb lexemes
gathered around these source words, which are found in many semantic-morphological series,
representing important linguistic segments in the manner the speakers of those vernaculars
conceptualize the notion vatra/oganj (fire). Citing the concise statement of Prof. Nedeljko
Bogdanovic that “the folklife has its own linguistic expression”, in this paper we aimed
to reaffirm that it is precisely the linguistic expression that bears witness to what is (was)
important in the life of a community.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Скопје : Македонска академија на науките и уметностите
T2  - Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија - Македонија. Том 1 = Јазикот како запис на културата во етнолошката и лингвистичка анализа на релација Србија - Македонија. Том 1
T1  - Огањ, па жишка, ожег, жар и још понешто око ватре у призренско-тимочким дијалекатским речницима
SP  - 113
EP  - 146
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6854
ER  - 

@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2018",
abstract = "Врз материјал од тринаесет дијалектни речници што донесуваат материјал
од призренско-тимочката дијалектна област се покажува дека сфакањето на
огнош као феномен вреден за особено почитување, еден од четирите основни
природни елементи – покрај земјата, водата и воздухот, е живо и препознатливо
во народната свест, обичаите и верувањата, и се потврдува дека токму "јазичниот
израз" сведочи за тоа што е (било) од значење во животот на една заедница., Based on the material from thirteen dialect dictionaries containing material from the
Prizren-Timok dialect area, we show that the concept of fire (vatra or oganj) as a phenomenon
worthy of particular respect, one of the four fundamental elements of nature, together with
earth, water and air, is alive and recognizable in the traditional consciousness, customs, and
beliefs. The corpus for this text was created on the basis of the lexical material from the
aforementioned dictionaries regarding the following entries: oganj/vatra (fire), vatralj/ozeg
(poker), ognjilo (firesteel), Ziska (ember), plamen (flame), Zar, Zeravica (glowing coal), gori
(burn), (na)klade/lozi (stoke), dZara (poke), and various nominal, adjectival and verb lexemes
gathered around these source words, which are found in many semantic-morphological series,
representing important linguistic segments in the manner the speakers of those vernaculars
conceptualize the notion vatra/oganj (fire). Citing the concise statement of Prof. Nedeljko
Bogdanovic that “the folklife has its own linguistic expression”, in this paper we aimed
to reaffirm that it is precisely the linguistic expression that bears witness to what is (was)
important in the life of a community.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Скопје : Македонска академија на науките и уметностите",
journal = "Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија - Македонија. Том 1 = Јазикот како запис на културата во етнолошката и лингвистичка анализа на релација Србија - Македонија. Том 1",
title = "Огањ, па жишка, ожег, жар и још понешто око ватре у призренско-тимочким дијалекатским речницима",
pages = "113-146",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6854"
}

Милорадовић, С.. (2018). Огањ, па жишка, ожег, жар и још понешто око ватре у призренско-тимочким дијалекатским речницима. in Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија - Македонија. Том 1 = Јазикот како запис на културата во етнолошката и лингвистичка анализа на релација Србија - Македонија. Том 1
Београд : Српска академија наука и уметности., 113-146.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6854

Милорадовић С. Огањ, па жишка, ожег, жар и још понешто око ватре у призренско-тимочким дијалекатским речницима. in Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија - Македонија. Том 1 = Јазикот како запис на културата во етнолошката и лингвистичка анализа на релација Србија - Македонија. Том 1. 2018;:113-146.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6854 .

Милорадовић, Софија, "Огањ, па жишка, ожег, жар и још понешто око ватре у призренско-тимочким дијалекатским речницима" in Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија - Македонија. Том 1 = Јазикот како запис на културата во етнолошката и лингвистичка анализа на релација Србија - Македонија. Том 1 (2018):113-146,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6854 .

TY  - CHAP
AU  - Милорадовић, Софија Р.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6587
AB  - У раду ћемо покушати да осветлимо статус предлога ОД, који је у призренско-тимочким и
косовско-ресавским говорима подвргнут процесу граматикализације (/ десемантизације), што је
потврђено бројним примерима из ових српских народних говора, при чему ће његов статус бити
сагледан у општебалканском језичком контексту и на фону конвергентних процеса запажених у
оквирима балканског језичког савеза.
AB  - Явление грамматикализации (/ десемантизации) предлогов установлено ранее и охарактеризовано
как важный этап в аналитическом переструктурировании грамматических систем балканских языков.
Особенно важную роль в аналитизации склонения имел предлог НА, а в нашей работе мы попытаемся
осветить статус предлога ОД, который в сербских народных говорах (прежде всего в призренско-тимокских и косовско-ресавских) подвергся процессу грамматикализации, т.е. десемантизации. При помощи
предложно-падежных словосочетаний ОД + Г / ОП // ОД + А / ОП выражается большое число синтаксическо-семантических отношений – тех, которые в сербском литературном языке представлены другими
косвенными падежами или предложно-падежными связями, или же доля указанных словосочетаний в
выражении данных отношений невелика. Процесс редукции отдельных предложно-падежных конструкций, т.е. их сведения к конструкции с ОД в качестве, условно говоря, praepositio generalis, подтверждается
многочисленными примерами из упомянутых народных говоров. Данное явление рассматривается в общебалканском языковом контексте, прежде всего на фоне конвергентных процессов, отмеченных в рамках
балканского языкового союза, поэтому оно охарактеризовано как ареальная грамматикализация.
PB  - Београд : Савез славистичких друштава Србије
T2  - Српска славистика : том I : Језик
T1  - Ареална граматикализација предлога од у српским народним говорима
SP  - 213
EP  - 228
DO  - 10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch14
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6587
ER  - 

@inbook{
author = "Милорадовић, Софија Р.",
year = "2018",
abstract = "У раду ћемо покушати да осветлимо статус предлога ОД, који је у призренско-тимочким и
косовско-ресавским говорима подвргнут процесу граматикализације (/ десемантизације), што је
потврђено бројним примерима из ових српских народних говора, при чему ће његов статус бити
сагледан у општебалканском језичком контексту и на фону конвергентних процеса запажених у
оквирима балканског језичког савеза., Явление грамматикализации (/ десемантизации) предлогов установлено ранее и охарактеризовано
как важный этап в аналитическом переструктурировании грамматических систем балканских языков.
Особенно важную роль в аналитизации склонения имел предлог НА, а в нашей работе мы попытаемся
осветить статус предлога ОД, который в сербских народных говорах (прежде всего в призренско-тимокских и косовско-ресавских) подвергся процессу грамматикализации, т.е. десемантизации. При помощи
предложно-падежных словосочетаний ОД + Г / ОП // ОД + А / ОП выражается большое число синтаксическо-семантических отношений – тех, которые в сербском литературном языке представлены другими
косвенными падежами или предложно-падежными связями, или же доля указанных словосочетаний в
выражении данных отношений невелика. Процесс редукции отдельных предложно-падежных конструкций, т.е. их сведения к конструкции с ОД в качестве, условно говоря, praepositio generalis, подтверждается
многочисленными примерами из упомянутых народных говоров. Данное явление рассматривается в общебалканском языковом контексте, прежде всего на фоне конвергентных процессов, отмеченных в рамках
балканского языкового союза, поэтому оно охарактеризовано как ареальная грамматикализация.",
publisher = "Београд : Савез славистичких друштава Србије",
journal = "Српска славистика : том I : Језик",
booktitle = "Ареална граматикализација предлога од у српским народним говорима",
pages = "213-228",
doi = "10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch14",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6587"
}

Милорадовић, С. Р.. (2018). Ареална граматикализација предлога од у српским народним говорима. in Српска славистика : том I : Језик
Београд : Савез славистичких друштава Србије., 213-228.
https://doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch14
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6587

Милорадовић СР. Ареална граматикализација предлога од у српским народним говорима. in Српска славистика : том I : Језик. 2018;:213-228.
doi:10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch14
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6587 .

Милорадовић, Софија Р., "Ареална граматикализација предлога од у српским народним говорима" in Српска славистика : том I : Језик (2018):213-228,
https://doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch14 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6587 .

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7092
AB  - The article draws attention to a few details in Dušan Matić's verses that are linked
with multiple language levels and which refer to the way in which the poet uses
and combines different types of words, grammatical categories and forms, as well
as phonetic characters. The reduced analysis of these details testifies all over again
to the fact that Matić possessed a keen sense of choice when he plunged into the
fundus of grammatical categories and forms of Serbian literary language. We |
assume that a lingvo-stylistic analysis of the presented details would provide the
basis for some new or differently oriented view of the poetic achievements of this
important writer, scholar and translator.
AB  - У тексту се скреће пажња на неколике детаље у стиховима Душана
Матића који се везују за више језичких нивоа и тичу се начина на који песник
употребљава и комбинује различите врсте речи, граматичке категорије и
облике, фонетске ликове.
PB  - Ћуприја : Народна библиотека "Душан Матић"
T2  - Матићева огледала
T1  - Граматика у Матићевим стиховима или матићевска граматика
T1  - Grammar in Matic's verses or Matic's grammar
SP  - 106
EP  - 110
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7092
ER  - 

@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2017",
abstract = "The article draws attention to a few details in Dušan Matić's verses that are linked
with multiple language levels and which refer to the way in which the poet uses
and combines different types of words, grammatical categories and forms, as well
as phonetic characters. The reduced analysis of these details testifies all over again
to the fact that Matić possessed a keen sense of choice when he plunged into the
fundus of grammatical categories and forms of Serbian literary language. We |
assume that a lingvo-stylistic analysis of the presented details would provide the
basis for some new or differently oriented view of the poetic achievements of this
important writer, scholar and translator., У тексту се скреће пажња на неколике детаље у стиховима Душана
Матића који се везују за више језичких нивоа и тичу се начина на који песник
употребљава и комбинује различите врсте речи, граматичке категорије и
облике, фонетске ликове.",
publisher = "Ћуприја : Народна библиотека "Душан Матић"",
journal = "Матићева огледала",
title = "Граматика у Матићевим стиховима или матићевска граматика, Grammar in Matic's verses or Matic's grammar",
pages = "106-110",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7092"
}

Милорадовић, С.. (2017). Граматика у Матићевим стиховима или матићевска граматика. in Матићева огледала
Ћуприја : Народна библиотека "Душан Матић"., 106-110.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7092

Милорадовић С. Граматика у Матићевим стиховима или матићевска граматика. in Матићева огледала. 2017;:106-110.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7092 .

Милорадовић, Софија, "Граматика у Матићевим стиховима или матићевска граматика" in Матићева огледала (2017):106-110,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7092 .

TY  - RPRT
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7456
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Језик родне равноправности : родно диференцирани језик и граматичка категорија рода у српском језику
SP  - 119
EP  - 122
VL  - 48
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7456
ER  - 

@techreport{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2017",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Језик родне равноправности : родно диференцирани језик и граматичка категорија рода у српском језику",
pages = "119-122",
volume = "48",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7456"
}

Милорадовић, С.. (2017). Језик родне равноправности : родно диференцирани језик и граматичка категорија рода у српском језику. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 48(1-2), 119-122.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7456

Милорадовић С. Језик родне равноправности : родно диференцирани језик и граматичка категорија рода у српском језику. in Наш језик. 2017;48(1-2):119-122.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7456 .

Милорадовић, Софија, "Језик родне равноправности : родно диференцирани језик и граматичка категорија рода у српском језику" in Наш језик, 48, no. 1-2 (2017):119-122,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7456 .