Димић, Љубодраг

Link to this page

Authority KeyName Variants
c32b119a-4c1f-4bde-bb93-1595ad7655a1
  • Димић, Љубодраг (9)
Projects
No records found.

Author's Bibliography

Српска историографија о завршетку великог рата и формирању југословенске државе (1918–1941)

Димић, Љубодраг

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2021)

TY  - CONF
AU  - Димић, Љубодраг
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13101
AB  - Рад који је пред читаоцима представља покушај на учног вредновања резултата српске историографије посвећене завршетку Ве ликог рата и формирању југословенске државе у годинама 1918–1941. Истра живање је показало да се историографија посвећена тим темама рајзвијала 
без континуитета и плана. Написано је често прекорачивало границе рацио налног разумевања прошлости, што је значило да српско друштво, истовре мено, има варљиви привид да о наведеним догађајима и процесима подоста 
зна, али да рационално знање о прошлости, које стиче историчар, никада 
није довољно да доминантно обликује критичку историјску свест савреме ника. Оно што се у рату догодило и како се догодило добијало је, с протоком 
времена, у сећањима појединца и трауматизованог српског друштва, облике 
и форме у којима су се преплитали и срастали некадашња ратна стварност и 
мит о управо завршеном рату. Настојања сведока историје да наметну своје 
виђење прошлости и присвоје монопол на истину о крају рата и настанку 
југословенске државе, неминовно су се сучељавала са жељом историчара 
научника да досегну до истине о прошлости. Важан сазнајни допринос ра зумевању историјских процеса који су одређивали историјску улогу Србије 
на крају Великог рата и у тренутку настанка југословенске државе дали су 
Владимир Ћоровић, Станоје Станојевић, Јован М. Јовановић и др. Уметнич ка и мемоариска проза, из пера српских писаца, представљала је можда и 
најубедљивију историју времена у којима се „ватају у коштац живот и смрт“.
AB  - Research shows that historiography dedicated to the end of the Great War 
and creation of Yugoslav state was being developed without any continuity or plan, 
but also that in it we can notice collective knowledge which is not small, but we can 
also notice plenty of controversies, diff erent interpretations of the past, disputes, 
stereotypes, emotional reviews of the past, political and ideological stances, 
propaganda content, subsequent constructions of the history and expressions of 
political, and not scientifi c beliefs. What was written about the end of the Great 
War was oft en beyond limits of rational understanding of the past. Th e mentioned 
was a sign that the society has a deceptive illusion that it knows a lot about events 
which were happening one century ago and about processes which were giving 
meaning to those events and determining their place in history, but that, at the 
same time, rational knowledge about the past, gained by a historian, is never 
suffi cient to dominantly shape critical awareness of his contemporaries. 
Contemporaries’ facing with historical notions about the war whose end 
was nearing and about future Yugoslav state point to numerous diffi culties in 
simultaneously “assessing” the past, the present and the future (i.e. the outcome 
of the war and its results). Th is peculiar “history of the moment” which precedes 
or matches with the process during which the Yugoslav state was being created 
(“history of the present”), was only partially written by historians. It is noticeable 
that even for the best among them it was diffi cult to detach from their feelings, 
stances, beliefs, bias and that those works were of pronounced propaganda nature. 
Knowledge was oft en used for the purpose of successful ending of the Great 
War. Interpretations which can be found in this type of historical sources and 
literature testify about the time in which they were made, about specific interests and goals of history writers and of society as a whole, maturity of historians and 
of the science they are devoted to. Topics covered by this generation of witnesses 
of the war and history writers concern: national unifi cation of Yugoslav peoples 
and problems which accompanied it starting from 1914; atrocities, suff erings 
and victims which were built into the foundations of the common state and its 
future; highlighting war accomplishments, importance of army and its victories 
in war; role of the allies, but also of the enemies in creation of Yugoslav state, 
etc. As time passed, individuals’ and traumatized Serbian society’s memories of 
what happened in war and how it happened, started receiving shapes and forms in 
which reality of the war was interlaced with the myth about the war that just ended. 
Beautifi cation or uglifi cation of the past was inevitably “opening” arguments with 
history “as it really happened”. Subsequent records on what was experienced were 
simultaneously keeping, but also adjusting the perception of the past to the new, 
post-war circumstances, to “offi cial stances” of the state, partisan beliefs, realized 
ideals or great disappointments. 
Eff orts of witnesses of the history to impose their own views of the past 
and assume monopoly on the truth about the end of the war and creation of the 
Yugoslav state, are inevitably met with eff orts of historians-scientists to learn the 
truth about the past. Th is provided additional encouragement to the “search for 
new historical sources”, required thorough and repeated “reading” of the collected 
material, imposed the need for constant research of the past. In clash with political 
needs of the time, over several decades historians were diff erently “allocating” 
the “merits” and “responsibility” for creation of the Yugoslav state. Th e specifi city 
of historiographical literature created by military writers and historians is in its 
combination of memoirical, historiographical and expert military moments. 
Important cognitive contribution to the understanding of historical processes 
which were determining historical role of Serbia at the end of the Great War 
and in moments of creation of the Yugoslav state was made by, among others: 
Vladimir Ćorović, Stanoje Stanojević, Jovan M. Jovanović, as well as by foreign 
writers and intellectuals such as Hermann Wendel, Emile Haumant, Ernest Denis. 
Artistic and memoirical prose of Serbian writers was maybe the most convincing 
and deepest history of the time in which “life and death wrestle”
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018.
T1  - Српска историографија о завршетку великог рата и формирању југословенске државе (1918–1941)
T1  - Serbian historiography on the end of the great war and forming of Yugoslav state (1918–1941)
SP  - 43
EP  - 71
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13101
ER  - 
@conference{
author = "Димић, Љубодраг",
year = "2021",
abstract = "Рад који је пред читаоцима представља покушај на учног вредновања резултата српске историографије посвећене завршетку Ве ликог рата и формирању југословенске државе у годинама 1918–1941. Истра живање је показало да се историографија посвећена тим темама рајзвијала 
без континуитета и плана. Написано је често прекорачивало границе рацио налног разумевања прошлости, што је значило да српско друштво, истовре мено, има варљиви привид да о наведеним догађајима и процесима подоста 
зна, али да рационално знање о прошлости, које стиче историчар, никада 
није довољно да доминантно обликује критичку историјску свест савреме ника. Оно што се у рату догодило и како се догодило добијало је, с протоком 
времена, у сећањима појединца и трауматизованог српског друштва, облике 
и форме у којима су се преплитали и срастали некадашња ратна стварност и 
мит о управо завршеном рату. Настојања сведока историје да наметну своје 
виђење прошлости и присвоје монопол на истину о крају рата и настанку 
југословенске државе, неминовно су се сучељавала са жељом историчара 
научника да досегну до истине о прошлости. Важан сазнајни допринос ра зумевању историјских процеса који су одређивали историјску улогу Србије 
на крају Великог рата и у тренутку настанка југословенске државе дали су 
Владимир Ћоровић, Станоје Станојевић, Јован М. Јовановић и др. Уметнич ка и мемоариска проза, из пера српских писаца, представљала је можда и 
најубедљивију историју времена у којима се „ватају у коштац живот и смрт“., Research shows that historiography dedicated to the end of the Great War 
and creation of Yugoslav state was being developed without any continuity or plan, 
but also that in it we can notice collective knowledge which is not small, but we can 
also notice plenty of controversies, diff erent interpretations of the past, disputes, 
stereotypes, emotional reviews of the past, political and ideological stances, 
propaganda content, subsequent constructions of the history and expressions of 
political, and not scientifi c beliefs. What was written about the end of the Great 
War was oft en beyond limits of rational understanding of the past. Th e mentioned 
was a sign that the society has a deceptive illusion that it knows a lot about events 
which were happening one century ago and about processes which were giving 
meaning to those events and determining their place in history, but that, at the 
same time, rational knowledge about the past, gained by a historian, is never 
suffi cient to dominantly shape critical awareness of his contemporaries. 
Contemporaries’ facing with historical notions about the war whose end 
was nearing and about future Yugoslav state point to numerous diffi culties in 
simultaneously “assessing” the past, the present and the future (i.e. the outcome 
of the war and its results). Th is peculiar “history of the moment” which precedes 
or matches with the process during which the Yugoslav state was being created 
(“history of the present”), was only partially written by historians. It is noticeable 
that even for the best among them it was diffi cult to detach from their feelings, 
stances, beliefs, bias and that those works were of pronounced propaganda nature. 
Knowledge was oft en used for the purpose of successful ending of the Great 
War. Interpretations which can be found in this type of historical sources and 
literature testify about the time in which they were made, about specific interests and goals of history writers and of society as a whole, maturity of historians and 
of the science they are devoted to. Topics covered by this generation of witnesses 
of the war and history writers concern: national unifi cation of Yugoslav peoples 
and problems which accompanied it starting from 1914; atrocities, suff erings 
and victims which were built into the foundations of the common state and its 
future; highlighting war accomplishments, importance of army and its victories 
in war; role of the allies, but also of the enemies in creation of Yugoslav state, 
etc. As time passed, individuals’ and traumatized Serbian society’s memories of 
what happened in war and how it happened, started receiving shapes and forms in 
which reality of the war was interlaced with the myth about the war that just ended. 
Beautifi cation or uglifi cation of the past was inevitably “opening” arguments with 
history “as it really happened”. Subsequent records on what was experienced were 
simultaneously keeping, but also adjusting the perception of the past to the new, 
post-war circumstances, to “offi cial stances” of the state, partisan beliefs, realized 
ideals or great disappointments. 
Eff orts of witnesses of the history to impose their own views of the past 
and assume monopoly on the truth about the end of the war and creation of the 
Yugoslav state, are inevitably met with eff orts of historians-scientists to learn the 
truth about the past. Th is provided additional encouragement to the “search for 
new historical sources”, required thorough and repeated “reading” of the collected 
material, imposed the need for constant research of the past. In clash with political 
needs of the time, over several decades historians were diff erently “allocating” 
the “merits” and “responsibility” for creation of the Yugoslav state. Th e specifi city 
of historiographical literature created by military writers and historians is in its 
combination of memoirical, historiographical and expert military moments. 
Important cognitive contribution to the understanding of historical processes 
which were determining historical role of Serbia at the end of the Great War 
and in moments of creation of the Yugoslav state was made by, among others: 
Vladimir Ćorović, Stanoje Stanojević, Jovan M. Jovanović, as well as by foreign 
writers and intellectuals such as Hermann Wendel, Emile Haumant, Ernest Denis. 
Artistic and memoirical prose of Serbian writers was maybe the most convincing 
and deepest history of the time in which “life and death wrestle”",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018.",
title = "Српска историографија о завршетку великог рата и формирању југословенске државе (1918–1941), Serbian historiography on the end of the great war and forming of Yugoslav state (1918–1941)",
pages = "43-71",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13101"
}
Димић, Љ.. (2021). Српска историографија о завршетку великог рата и формирању југословенске државе (1918–1941). in Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018.
Београд : Српска академија наука и уметности., 43-71.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13101
Димић Љ. Српска историографија о завршетку великог рата и формирању југословенске државе (1918–1941). in Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018.. 2021;:43-71.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13101 .
Димић, Љубодраг, "Српска историографија о завршетку великог рата и формирању југословенске државе (1918–1941)" in Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018. (2021):43-71,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13101 .

Слободан Јовановић и Српски културни клуб (1937–1941)

Димић, Љубодраг

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2020)

TY  - CONF
AU  - Димић, Љубодраг
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12169
AB  - Рад који је пред читаоцима представља покушај да се осветли улога Слободана Јовановића у формирању и раду Српског културног клуба, организације на чијем је челу од оснивања био и на чији је целокупни рад пресудно утицао. Смисао постојања те организације и свога ангажовања у њој Сл. Јовановић је видео у „тражењу мере“ између стварности живота на југословенском простору, стања у коме се налазило српско друштво и југословенска држава и потребе за појачаном приватном иницијативом чији би циљ био национално, економско и културно подизање и интегрисање српског народа. У првим годинама постојања СКК се бавио превасходно питањима која су се тицала културе, али је после формирања Бановине Хрватске целокупни ангажман задобио политичке садржаје.
AB  - The motive for the emergence of the Serbian Cultural Club lay in the prevailing sentiment amongst the Serbs that the Serbian national question was resolved through the creation of Yugoslavia. Slobodan Jovanović and his intellectual circle believed that this sentiment halted further national development among the Serbs and constituted “national demobilization”. The SKK aimed at halting this proces primarily within the realms of culture and education and at protecting the existential interests of the Serbian nation. National energies were to be harnessed towards the fulfillment of economic and cultural ideals. The Serbian Cultural Club initally championed the spirit of tolerance, intellectual exchange, creative dialogue amongst different opinions, and cooperation. Serbian culture was to be developed within the realm of yugoslavism. Amongst its founders were democrats and radicals, republicans and monarchists, federalists and centralists. The organization gathered writers and artists of various convictions and genres. Until the autumn of 1939 the SKK was primarily engaged with the so called “cultural issues” seen through the “national lenses”. However, the Serbian-Croat dispute, as the fundamental issue of interwar Yugoslavia, drew all of Club’s attention. Slobodan Jovanović was primarily engaged with the legal aspects of state reorganization, as well as the nature of Yugoslav nationalism, and the nature of Serbian- Croatian relations. Owing to his remarkable education, he approached these issues as a legal expert, historian, but also as a witness and a patriot. He expressed deep concerns about the future of the state and Serbian nation within it. His texts, lectures and correspondence testify to the importance Jovanović placed on the above mentioned questions.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Слободан Јовановић : поводом 150 година од рођења
T1  - Слободан Јовановић и Српски културни клуб (1937–1941)
T1  - Slobodan Jovanović and the Serbian Cultural Club (1937–1941)
SP  - 181
EP  - 204
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12169
ER  - 
@conference{
author = "Димић, Љубодраг",
year = "2020",
abstract = "Рад који је пред читаоцима представља покушај да се осветли улога Слободана Јовановића у формирању и раду Српског културног клуба, организације на чијем је челу од оснивања био и на чији је целокупни рад пресудно утицао. Смисао постојања те организације и свога ангажовања у њој Сл. Јовановић је видео у „тражењу мере“ између стварности живота на југословенском простору, стања у коме се налазило српско друштво и југословенска држава и потребе за појачаном приватном иницијативом чији би циљ био национално, економско и културно подизање и интегрисање српског народа. У првим годинама постојања СКК се бавио превасходно питањима која су се тицала културе, али је после формирања Бановине Хрватске целокупни ангажман задобио политичке садржаје., The motive for the emergence of the Serbian Cultural Club lay in the prevailing sentiment amongst the Serbs that the Serbian national question was resolved through the creation of Yugoslavia. Slobodan Jovanović and his intellectual circle believed that this sentiment halted further national development among the Serbs and constituted “national demobilization”. The SKK aimed at halting this proces primarily within the realms of culture and education and at protecting the existential interests of the Serbian nation. National energies were to be harnessed towards the fulfillment of economic and cultural ideals. The Serbian Cultural Club initally championed the spirit of tolerance, intellectual exchange, creative dialogue amongst different opinions, and cooperation. Serbian culture was to be developed within the realm of yugoslavism. Amongst its founders were democrats and radicals, republicans and monarchists, federalists and centralists. The organization gathered writers and artists of various convictions and genres. Until the autumn of 1939 the SKK was primarily engaged with the so called “cultural issues” seen through the “national lenses”. However, the Serbian-Croat dispute, as the fundamental issue of interwar Yugoslavia, drew all of Club’s attention. Slobodan Jovanović was primarily engaged with the legal aspects of state reorganization, as well as the nature of Yugoslav nationalism, and the nature of Serbian- Croatian relations. Owing to his remarkable education, he approached these issues as a legal expert, historian, but also as a witness and a patriot. He expressed deep concerns about the future of the state and Serbian nation within it. His texts, lectures and correspondence testify to the importance Jovanović placed on the above mentioned questions.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Слободан Јовановић : поводом 150 година од рођења",
title = "Слободан Јовановић и Српски културни клуб (1937–1941), Slobodan Jovanović and the Serbian Cultural Club (1937–1941)",
pages = "181-204",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12169"
}
Димић, Љ.. (2020). Слободан Јовановић и Српски културни клуб (1937–1941). in Слободан Јовановић : поводом 150 година од рођења
Београд : Српска академија наука и уметности., 181-204.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12169
Димић Љ. Слободан Јовановић и Српски културни клуб (1937–1941). in Слободан Јовановић : поводом 150 година од рођења. 2020;:181-204.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12169 .
Димић, Љубодраг, "Слободан Јовановић и Српски културни клуб (1937–1941)" in Слободан Јовановић : поводом 150 година од рођења (2020):181-204,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12169 .

Стојан Новаковић : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 26. март 2019. године]

Војводић, Михаило; Димић, Љубодраг; Растовић, Александар; Несторовић, Зорица; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2020)

TY  - GEN
AU  - Војводић, Михаило
AU  - Димић, Љубодраг
AU  - Растовић, Александар
AU  - Несторовић, Зорица
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10814
AB  - Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења : научни скуп са међународним учешћем одржан у Српској академији  наука и уметности, 1. и 2. новембра 2017. године / уредници Михаило , Војводић, Александар Костић. – Београд : САНУ, 2018.
Говорили: академик Михаило Војводић, академик Љубодраг Димић, проф. др Александар Растовић, проф. др Зорица Несторовић. У Београду, уторак 26. март 2019. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Стојан Новаковић : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 26. март 2019. године]
SP  - 59
EP  - 74
VL  - 8
IS  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10814
ER  - 
@misc{
author = "Војводић, Михаило and Димић, Љубодраг and Растовић, Александар and Несторовић, Зорица and Вуксановић, Миро",
year = "2020",
abstract = "Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења : научни скуп са међународним учешћем одржан у Српској академији  наука и уметности, 1. и 2. новембра 2017. године / уредници Михаило , Војводић, Александар Костић. – Београд : САНУ, 2018.
Говорили: академик Михаило Војводић, академик Љубодраг Димић, проф. др Александар Растовић, проф. др Зорица Несторовић. У Београду, уторак 26. март 2019. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Стојан Новаковић : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 26. март 2019. године]",
pages = "59-74",
volume = "8",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10814"
}
Војводић, М., Димић, Љ., Растовић, А., Несторовић, З.,& Вуксановић, М.. (2020). Стојан Новаковић : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 26. март 2019. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 8(8), 59-74.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10814
Војводић М, Димић Љ, Растовић А, Несторовић З, Вуксановић М. Стојан Новаковић : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 26. март 2019. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2020;8(8):59-74.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10814 .
Војводић, Михаило, Димић, Љубодраг, Растовић, Александар, Несторовић, Зорица, Вуксановић, Миро, "Стојан Новаковић : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 26. март 2019. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 8, no. 8 (2020):59-74,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10814 .

Глас одељења историјских наука САНУ : (посвећен академику Милораду Екмечићу) : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 25. септембар 2018. године]

Војводић, Михаило; Димић, Љубодраг; Радојевић, Мира; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - GEN
AU  - Војводић, Михаило
AU  - Димић, Љубодраг
AU  - Радојевић, Мира
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11236
AB  - Глас одељења историјских наука САНУ : (посвећен академику Милораду Екмечићу) / уредник Михаило Војводић. – Београд : САНУ, 2018.
Говорили: академик Михаило Војводић, дописни члан САНУ Љубодраг Димић, проф. др Мира Радојевић.
У Београду, уторак 25. септембар у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Глас одељења историјских наука САНУ : (посвећен академику Милораду Екмечићу) : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 25. септембар 2018. године]
SP  - 177
EP  - 184
VL  - 7
IS  - 7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11236
ER  - 
@misc{
author = "Војводић, Михаило and Димић, Љубодраг and Радојевић, Мира and Вуксановић, Миро",
year = "2019",
abstract = "Глас одељења историјских наука САНУ : (посвећен академику Милораду Екмечићу) / уредник Михаило Војводић. – Београд : САНУ, 2018.
Говорили: академик Михаило Војводић, дописни члан САНУ Љубодраг Димић, проф. др Мира Радојевић.
У Београду, уторак 25. септембар у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Глас одељења историјских наука САНУ : (посвећен академику Милораду Екмечићу) : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 25. септембар 2018. године]",
pages = "177-184",
volume = "7",
number = "7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11236"
}
Војводић, М., Димић, Љ., Радојевић, М.,& Вуксановић, М.. (2019). Глас одељења историјских наука САНУ : (посвећен академику Милораду Екмечићу) : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 25. септембар 2018. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 7(7), 177-184.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11236
Војводић М, Димић Љ, Радојевић М, Вуксановић М. Глас одељења историјских наука САНУ : (посвећен академику Милораду Екмечићу) : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 25. септембар 2018. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2019;7(7):177-184.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11236 .
Војводић, Михаило, Димић, Љубодраг, Радојевић, Мира, Вуксановић, Миро, "Глас одељења историјских наука САНУ : (посвећен академику Милораду Екмечићу) : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 25. септембар 2018. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 7, no. 7 (2019):177-184,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11236 .

Током новијег и савременог доба

Димић, Љубодраг

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Димић, Љубодраг
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10228
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији : историја, идентитет, угроженост, заштита
T1  - Током новијег и савременог доба
SP  - 49
EP  - 77
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10228
ER  - 
@inbook{
author = "Димић, Љубодраг",
year = "2019",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији : историја, идентитет, угроженост, заштита",
booktitle = "Током новијег и савременог доба",
pages = "49-77",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10228"
}
Димић, Љ.. (2019). Током новијег и савременог доба. in Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији : историја, идентитет, угроженост, заштита
Београд : Српска академија наука и уметности., 49-77.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10228
Димић Љ. Током новијег и савременог доба. in Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији : историја, идентитет, угроженост, заштита. 2019;:49-77.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10228 .
Димић, Љубодраг, "Током новијег и савременог доба" in Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији : историја, идентитет, угроженост, заштита (2019):49-77,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10228 .

Југославија и Совјетски Савез 1968. године

Димић, Љубодраг

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Димић, Љубодраг
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10329
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Академске беседе / Academic speeches
T1  - Југославија и Совјетски Савез 1968. године
SP  - 325
EP  - 344
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10329
ER  - 
@article{
author = "Димић, Љубодраг",
year = "2019",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Академске беседе / Academic speeches",
title = "Југославија и Совјетски Савез 1968. године",
pages = "325-344",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10329"
}
Димић, Љ.. (2019). Југославија и Совјетски Савез 1968. године. in Академске беседе / Academic speeches
Београд : Српска академија наука и уметности.(2), 325-344.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10329
Димић Љ. Југославија и Совјетски Савез 1968. године. in Академске беседе / Academic speeches. 2019;(2):325-344.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10329 .
Димић, Љубодраг, "Југославија и Совјетски Савез 1968. године" in Академске беседе / Academic speeches, no. 2 (2019):325-344,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10329 .

Повратак у Европу : Југославија и питање европске безбедности на преласку из 60-их у 70-те године XX века

Димић, Љубодраг

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Димић, Љубодраг
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9055
AB  - During the 1960s, a part of European countries accepted with reserve the nonaligned politics of Yugoslavia. The anti-colonial politics espoused by Yugoslavia faced
resistance and disapproval of the then European colonial powers. Belgrade’s anti-bloc
politics caused mistrust among the members of the Western and Eastern military alliances.
By opposing the proliferation of atomic weapons in Europe, the Mediterranean and the
Balkans, the Yugoslav state establishment confronted the nuclear powers and their ambitious plans. The support to the non-developed countries of the Third World triggered a
revolt of the wealthy countries. For these reasons, the painstaking development of quality
relations with the neighbouring countries and European states entailed time, a pragmatic
stance and considerable effort.
In the early 1960s, Yugoslavia was not putting forward its own initiatives and proposals relating to the enhancement of security in Europe, but supported all endeavours
leading to the appeasement of hostilities, establishment of trust and promotion of cooperation. Forced to pursue realpolitik, the Yugoslav state leaders understood at a very early
stage that this also meant “more adequate adjustment” to the existing situation in Europe.
In the mid-1960s, Yugoslavia’s political and diplomatic engagement to preserve European
security became more concrete and, in time, more intensive. In the conditions of a pronounced internal crisis, foreign political stability was the key interest of the Yugoslav state.
In the second half of the 1960s and the early 1970s, the Yugoslav diplomacy espoused the
view that the “political moves and shifts among the powers” in Europe required the need
to find a “possible and realistic approach” to solving the issues of security and cooperation.
In such circumstances, the “European area” and the “direction of its development” were
becoming all the more important for Yugoslavia, which belonged to it itself. Consistent
with this, efforts were made to broaden cooperation and ensure a rapprochement and provision of mutual assistance among the states with different social organisation. The Yugoslav view of Europe rested on the conviction, obtained through experience, that any conflict between the great powers on the European soil jeopardised world peace in the most
direct way, whereas the easing of tensions in the continent contributed to the strengthening
of peace in the world. Therefore, Belgrade believed that the “favourable evolution of circumstances in Europe, particularly in terms of relations between the East and the West”,
anticipated the period of true progress “along the lines of peaceful international cooperation”. As assessed by Belgrade, the stability achieved did not result from the nuclear powers’ interest in preventing confrontation, but arose from more independent activity, an
enhanced role and concrete national interests of European countries to mutually cooperate,
develop rapidly and ensure security in Europe. Such development of events was considered
favourable for new political initiatives and a conscious action, so as to ensure that the
identified historical process would progress rapidly towards the desired direction. More
intensive Yugoslav political and diplomatic engagement in European politics (the so-called
Yugoslav “return to Europe”) served this purpose.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Глас САНУ
T1  - Повратак у Европу : Југославија и питање европске безбедности на преласку из 60-их у 70-те године XX века
T1  - Return to Europe : Yugoslavia and the question of European security at the turn of the decade – from the 1960s to the 1970s
SP  - 63
EP  - 95
VL  - 428
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9055
ER  - 
@article{
author = "Димић, Љубодраг",
year = "2018",
abstract = "During the 1960s, a part of European countries accepted with reserve the nonaligned politics of Yugoslavia. The anti-colonial politics espoused by Yugoslavia faced
resistance and disapproval of the then European colonial powers. Belgrade’s anti-bloc
politics caused mistrust among the members of the Western and Eastern military alliances.
By opposing the proliferation of atomic weapons in Europe, the Mediterranean and the
Balkans, the Yugoslav state establishment confronted the nuclear powers and their ambitious plans. The support to the non-developed countries of the Third World triggered a
revolt of the wealthy countries. For these reasons, the painstaking development of quality
relations with the neighbouring countries and European states entailed time, a pragmatic
stance and considerable effort.
In the early 1960s, Yugoslavia was not putting forward its own initiatives and proposals relating to the enhancement of security in Europe, but supported all endeavours
leading to the appeasement of hostilities, establishment of trust and promotion of cooperation. Forced to pursue realpolitik, the Yugoslav state leaders understood at a very early
stage that this also meant “more adequate adjustment” to the existing situation in Europe.
In the mid-1960s, Yugoslavia’s political and diplomatic engagement to preserve European
security became more concrete and, in time, more intensive. In the conditions of a pronounced internal crisis, foreign political stability was the key interest of the Yugoslav state.
In the second half of the 1960s and the early 1970s, the Yugoslav diplomacy espoused the
view that the “political moves and shifts among the powers” in Europe required the need
to find a “possible and realistic approach” to solving the issues of security and cooperation.
In such circumstances, the “European area” and the “direction of its development” were
becoming all the more important for Yugoslavia, which belonged to it itself. Consistent
with this, efforts were made to broaden cooperation and ensure a rapprochement and provision of mutual assistance among the states with different social organisation. The Yugoslav view of Europe rested on the conviction, obtained through experience, that any conflict between the great powers on the European soil jeopardised world peace in the most
direct way, whereas the easing of tensions in the continent contributed to the strengthening
of peace in the world. Therefore, Belgrade believed that the “favourable evolution of circumstances in Europe, particularly in terms of relations between the East and the West”,
anticipated the period of true progress “along the lines of peaceful international cooperation”. As assessed by Belgrade, the stability achieved did not result from the nuclear powers’ interest in preventing confrontation, but arose from more independent activity, an
enhanced role and concrete national interests of European countries to mutually cooperate,
develop rapidly and ensure security in Europe. Such development of events was considered
favourable for new political initiatives and a conscious action, so as to ensure that the
identified historical process would progress rapidly towards the desired direction. More
intensive Yugoslav political and diplomatic engagement in European politics (the so-called
Yugoslav “return to Europe”) served this purpose.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Глас САНУ",
title = "Повратак у Европу : Југославија и питање европске безбедности на преласку из 60-их у 70-те године XX века, Return to Europe : Yugoslavia and the question of European security at the turn of the decade – from the 1960s to the 1970s",
pages = "63-95",
volume = "428",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9055"
}
Димић, Љ.. (2018). Повратак у Европу : Југославија и питање европске безбедности на преласку из 60-их у 70-те године XX века. in Глас САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 428, 63-95.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9055
Димић Љ. Повратак у Европу : Југославија и питање европске безбедности на преласку из 60-их у 70-те године XX века. in Глас САНУ. 2018;428:63-95.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9055 .
Димић, Љубодраг, "Повратак у Европу : Југославија и питање европске безбедности на преласку из 60-их у 70-те године XX века" in Глас САНУ, 428 (2018):63-95,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9055 .

Документи о спољној политици Краљевине Србије : 1903-1914. Књ. 1-7, св. 1-42 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 27. октобра 2015. године]

Крестић, Василије Ђ.; Војводић, Михаило; Димић, Љубодраг; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2016)

TY  - GEN
AU  - Крестић, Василије Ђ.
AU  - Војводић, Михаило
AU  - Димић, Љубодраг
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10805
AB  - Документи о спољној политици Краљевине Србије 1903–1914. Књ. 1–7,
св. 1–42 / уредници Васа Чубриловић, Радован Самарџић, Василије Ђ. Крестић. – Београд : САНУ, 1980–2015. Говорили: академик Василије Ђ. Крестић, дописни члан Михаило Војводић,
дописни члан Љубодраг Димић. У Београду, уторак 27. октобар 2015. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Документи о спољној политици Краљевине Србије : 1903-1914. Књ. 1-7, св. 1-42 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 27. октобра 2015. године]
SP  - 221
EP  - 236
VL  - 4
IS  - 4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10805
ER  - 
@misc{
author = "Крестић, Василије Ђ. and Војводић, Михаило and Димић, Љубодраг and Вуксановић, Миро",
year = "2016",
abstract = "Документи о спољној политици Краљевине Србије 1903–1914. Књ. 1–7,
св. 1–42 / уредници Васа Чубриловић, Радован Самарџић, Василије Ђ. Крестић. – Београд : САНУ, 1980–2015. Говорили: академик Василије Ђ. Крестић, дописни члан Михаило Војводић,
дописни члан Љубодраг Димић. У Београду, уторак 27. октобар 2015. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Документи о спољној политици Краљевине Србије : 1903-1914. Књ. 1-7, св. 1-42 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 27. октобра 2015. године]",
pages = "221-236",
volume = "4",
number = "4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10805"
}
Крестић, В. Ђ., Војводић, М., Димић, Љ.,& Вуксановић, М.. (2016). Документи о спољној политици Краљевине Србије : 1903-1914. Књ. 1-7, св. 1-42 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 27. октобра 2015. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 4(4), 221-236.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10805
Крестић ВЂ, Војводић М, Димић Љ, Вуксановић М. Документи о спољној политици Краљевине Србије : 1903-1914. Књ. 1-7, св. 1-42 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 27. октобра 2015. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2016;4(4):221-236.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10805 .
Крестић, Василије Ђ., Војводић, Михаило, Димић, Љубодраг, Вуксановић, Миро, "Документи о спољној политици Краљевине Србије : 1903-1914. Књ. 1-7, св. 1-42 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 27. октобра 2015. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 4, no. 4 (2016):221-236,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10805 .

Стојан Новаковић у служби националних и државних интереса : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 5. март 2013. године]

Војводић, Михаило; Крестић, Василије Ђ.; Димић, Љубодраг; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2014)

TY  - GEN
AU  - Војводић, Михаило
AU  - Крестић, Василије Ђ.
AU  - Димић, Љубодраг
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10587
AB  - Стојан Новаковић у служби националних и државних интереса /
Михаило Војводић ; предговор Василије Ђ. Крестић. – Београд : Српска књижевна задруга, 2012. Говорили: академик Василије Ђ. Крестић, дописни члан Љубодраг Димић, дописни члан Михаило Војводић. У Београду, уторак 5. март 2013. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Стојан Новаковић у служби националних и државних интереса : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 5. март 2013. године]
SP  - 25
EP  - 36
VL  - 2
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10587
ER  - 
@misc{
author = "Војводић, Михаило and Крестић, Василије Ђ. and Димић, Љубодраг and Вуксановић, Миро",
year = "2014",
abstract = "Стојан Новаковић у служби националних и државних интереса /
Михаило Војводић ; предговор Василије Ђ. Крестић. – Београд : Српска књижевна задруга, 2012. Говорили: академик Василије Ђ. Крестић, дописни члан Љубодраг Димић, дописни члан Михаило Војводић. У Београду, уторак 5. март 2013. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Стојан Новаковић у служби националних и државних интереса : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 5. март 2013. године]",
pages = "25-36",
volume = "2",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10587"
}
Војводић, М., Крестић, В. Ђ., Димић, Љ.,& Вуксановић, М.. (2014). Стојан Новаковић у служби националних и државних интереса : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 5. март 2013. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 2(2), 25-36.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10587
Војводић М, Крестић ВЂ, Димић Љ, Вуксановић М. Стојан Новаковић у служби националних и државних интереса : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 5. март 2013. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2014;2(2):25-36.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10587 .
Војводић, Михаило, Крестић, Василије Ђ., Димић, Љубодраг, Вуксановић, Миро, "Стојан Новаковић у служби националних и државних интереса : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 5. март 2013. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 2, no. 2 (2014):25-36,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10587 .