Вучковић, Марија

Link to this page

Authority KeyName Variants
41b2d87e-7c2a-44e1-9506-ec8a3a6c903d
  • Вучковић, Марија (8)
  • Вучковић, Марија Д. (2)
Projects

Author's Bibliography

Егзоцентричне сложенице које имају структуру: број ’три’ с аугментативним значењем + именица

Вучковић, Марија Д.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2016)

TY  - CHAP
AU  - Вучковић, Марија Д.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1730
AB  - У раду се разматра егзоцентрични тип сложеница које имају број ‘три’ с аугментативним значењем у првом делу, а у другом именицу најчешће са соматским значењем (нпр. бок, губица). Придеви примарно означавају људске физичке особине (нпр. трогуз ‘гузат’), а именице особе с таквим особинама (трогуз ‘човек са повећом задњицом’). Као експресивно обележени дијалектизми, ове лексеме несумњиво припадају лексичкој периферији. Паралеле из других језика упућују на претпоставку да је посреди архаичан творбено-семантички модел сложеница.
AB  - This paper discusses exocentric compounds with the structure: the numeral ‘three’ with augmentative meaning + noun, predominantly with somatic meaning (e. g. bok ‘fl ank, side’, gubica ‘lip’). Adjectives originally denote human physical characteristics (e. g. troguz ‘with large buttocks’), nouns denote people with such characteristics (e. g. troguz ‘a man with a substantial ass’). As expressively marked dialect words, these lexemes undoubtedly belong to the lexical periphery. Their
counterparts in languages other than Serbo-Croatian (e. g. Ukrainian dialectal тригубач ‘a person with thick, big lips’, Latin Trĭphallus = Greek Τρίφαλλος ‘with a great phallus’ an epithet of Priapus) support the assumption that the underlying
compound pattern is an archaic one.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа
T1  - Егзоцентричне сложенице које имају структуру: број ’три’ с аугментативним значењем + именица
T1  - Exocentric compounds with the structure: the numeral 'three' with augmentative meaning + noun
SP  - 547
EP  - 564
DO  - 10.5281/zenodo.433282
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1730
ER  - 
@inbook{
author = "Вучковић, Марија Д.",
year = "2016",
abstract = "У раду се разматра егзоцентрични тип сложеница које имају број ‘три’ с аугментативним значењем у првом делу, а у другом именицу најчешће са соматским значењем (нпр. бок, губица). Придеви примарно означавају људске физичке особине (нпр. трогуз ‘гузат’), а именице особе с таквим особинама (трогуз ‘човек са повећом задњицом’). Као експресивно обележени дијалектизми, ове лексеме несумњиво припадају лексичкој периферији. Паралеле из других језика упућују на претпоставку да је посреди архаичан творбено-семантички модел сложеница., This paper discusses exocentric compounds with the structure: the numeral ‘three’ with augmentative meaning + noun, predominantly with somatic meaning (e. g. bok ‘fl ank, side’, gubica ‘lip’). Adjectives originally denote human physical characteristics (e. g. troguz ‘with large buttocks’), nouns denote people with such characteristics (e. g. troguz ‘a man with a substantial ass’). As expressively marked dialect words, these lexemes undoubtedly belong to the lexical periphery. Their
counterparts in languages other than Serbo-Croatian (e. g. Ukrainian dialectal тригубач ‘a person with thick, big lips’, Latin Trĭphallus = Greek Τρίφαλλος ‘with a great phallus’ an epithet of Priapus) support the assumption that the underlying
compound pattern is an archaic one.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа",
booktitle = "Егзоцентричне сложенице које имају структуру: број ’три’ с аугментативним значењем + именица, Exocentric compounds with the structure: the numeral 'three' with augmentative meaning + noun",
pages = "547-564",
doi = "10.5281/zenodo.433282",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1730"
}
Вучковић, М. Д.. (2016). Егзоцентричне сложенице које имају структуру: број ’три’ с аугментативним значењем + именица. in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа
Београд : Институт за српски језик САНУ., 547-564.
https://doi.org/10.5281/zenodo.433282
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1730
Вучковић МД. Егзоцентричне сложенице које имају структуру: број ’три’ с аугментативним значењем + именица. in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа. 2016;:547-564.
doi:10.5281/zenodo.433282
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1730 .
Вучковић, Марија Д., "Егзоцентричне сложенице које имају структуру: број ’три’ с аугментативним значењем + именица" in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа (2016):547-564,
https://doi.org/10.5281/zenodo.433282 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1730 .

Нове улоге бошкачког аргоа

Вучковић, Марија

(Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, 2015)

TY  - CHAP
AU  - Вучковић, Марија
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12481
AB  - Boškački argot was a secret language spoken by many itinerant craftsmen of Macedonia
and Southern Serbia. The paper deals with the variant of this argot used by both Serbs and Slavic-
speaking Muslims originating in the northern part of the Šar mountains. In the past this area
was well known for seasonal labour migrations, but after the World War Two intrastate and interstate
migrations become permanent. Being socially inferior itinerant artisans used the argot
to keep their in-group communication secret thus making their work and life afield easier and
more secure. Contrary to many other secret languages, Boškački argot managed to survive until
today by changing its functions. Over time local nonmigrants have also begun to learn and employ
it as a regional identity marker. Additionally, postwar and recent emigrants from the region
and their descendants consider it a symbol of their origin and tradition. Boškački argot has been
recently deployed in some academic writings to corroborate the Bosniak national identity of the
region’s Slavic-speaking Muslim groups.
AB  - Бошкачки арго је био тајни језик многих занатлија печалбара из Македоније и јужне Србије. У раду се разматра варијанта аргоа карактеристична за
српско и славофоно муслиманско становништво пореклом из шарпланинских
жупа Средске и Сиринића. У прошлости је то био познат печалбарски крај, а
после Другог светског рата миграције, како унутрашње тако и спољне, постају
трајне. Друштвено инфериорне, занатлије печалбари користиле су арго за тајно
унутаргрупно споразумање, што им је живот и рад у туђој средини чинило лакшим и безбеднијим. За разлику од многих других тајних језика бошкачки арго
опстао је до данас захваљујући функционалној трансформацији. Временом и
непечалбарски део популације почиње да га усваја и користи као обележје регионалног идентитета. Уз то, послератни и рецентни исељеници и њихови потомци сматрају га симболом свог порекла и традиције. У делу академског дискурса бошкачки арго је недавно коришћен у сврху учвршћивања бошњачког
националног идентитета локалних славофоних муслиманских група.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
T2  - Путевима српских идиома : Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана
T1  - Нове улоге бошкачког аргоа
T1  - New Roles of the boškački Argot
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12481
ER  - 
@inbook{
author = "Вучковић, Марија",
year = "2015",
abstract = "Boškački argot was a secret language spoken by many itinerant craftsmen of Macedonia
and Southern Serbia. The paper deals with the variant of this argot used by both Serbs and Slavic-
speaking Muslims originating in the northern part of the Šar mountains. In the past this area
was well known for seasonal labour migrations, but after the World War Two intrastate and interstate
migrations become permanent. Being socially inferior itinerant artisans used the argot
to keep their in-group communication secret thus making their work and life afield easier and
more secure. Contrary to many other secret languages, Boškački argot managed to survive until
today by changing its functions. Over time local nonmigrants have also begun to learn and employ
it as a regional identity marker. Additionally, postwar and recent emigrants from the region
and their descendants consider it a symbol of their origin and tradition. Boškački argot has been
recently deployed in some academic writings to corroborate the Bosniak national identity of the
region’s Slavic-speaking Muslim groups., Бошкачки арго је био тајни језик многих занатлија печалбара из Македоније и јужне Србије. У раду се разматра варијанта аргоа карактеристична за
српско и славофоно муслиманско становништво пореклом из шарпланинских
жупа Средске и Сиринића. У прошлости је то био познат печалбарски крај, а
после Другог светског рата миграције, како унутрашње тако и спољне, постају
трајне. Друштвено инфериорне, занатлије печалбари користиле су арго за тајно
унутаргрупно споразумање, што им је живот и рад у туђој средини чинило лакшим и безбеднијим. За разлику од многих других тајних језика бошкачки арго
опстао је до данас захваљујући функционалној трансформацији. Временом и
непечалбарски део популације почиње да га усваја и користи као обележје регионалног идентитета. Уз то, послератни и рецентни исељеници и њихови потомци сматрају га симболом свог порекла и традиције. У делу академског дискурса бошкачки арго је недавно коришћен у сврху учвршћивања бошњачког
националног идентитета локалних славофоних муслиманских група.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Путевима српских идиома : Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана",
booktitle = "Нове улоге бошкачког аргоа, New Roles of the boškački Argot",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12481"
}
Вучковић, М.. (2015). Нове улоге бошкачког аргоа. in Путевима српских идиома : Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12481
Вучковић М. Нове улоге бошкачког аргоа. in Путевима српских идиома : Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана. 2015;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12481 .
Вучковић, Марија, "Нове улоге бошкачког аргоа" in Путевима српских идиома : Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана (2015),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12481 .

Континуанте прасловенских основа *gъb-, *gyb-, *gub- у српском језику

Вучковић, Марија Д.

(Универзитет у Београду, Филолошки факултет, 2013)

TY  - THES
AU  - Вучковић, Марија Д.
PY  - 2013
UR  - http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=864
UR  - https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:7251/bdef:Content/download
UR  - http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=44857871
UR  - http://nardus.mpn.gov.rs/123456789/4052
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/979
AB  - Predmet disertacije je porodica reči u srpskom (srpsko-hrvatskom)jeziku koja vodi poreklo od praslovenskih osnova *gãb-, *gyb-, *gub-. Pošto suove osnove glagolske, centralne reči te leksičke porodice su glagoli*gã(b)noti, *gybati, *gy(b)noti i *gubiti. Stoga je ispitivanje usredsređeno na s.-h.kontinuante navedenih glagola — ganuti (se) / -gnuti (se), gibati (se), ginuti igubiti (se) — i na njihove derivate. Cilj rada je da se prikupi reprezentativankorpus s.-h. leksema povezanih sa psl. osnovama *gãb-, *gyb-, *gub- i da se oneopišu sa tvorbenog i semantičkog stanovišta.Predmet i ciljevi istraživanja su opisani u prvom poglavlju koje takođesadrži detaljne podatke o građi, njenim izvorima i načinu ekscerpcije, kao ikratak pregled sadržaja disertacije. U radu se kombinuju različiti pristupimeđu kojima su najvažniji komparativno-istorijski, kognitivnolingvistički ietnolingvistički.U drugom poglavlju je predstavljen inventar psl. reči koje sadrže psl.osnove *gãb-, *gyb-, *gub-, čime se obezbeđuje polazna osnova za razmatranjenjihovih s.-h. kontinuanata. Inventar nije potpun pošto rečnici na kojima sezasniva nisu još uvek završeni. Hipoteze o ie. poreklu razmatrane leksičkeskupine se u literaturi iznose sa rezervom pošto su pouzdane paralele za sadapotvrđene jedino u baltskom. Ovo poglavlje takođe sadrži prikaz leksičke,tvorbene i semantičke strukture ispitivane psl. porodice reči, koji je smeštenu teorijsko-metodološki okvir teorije prototipa. Ustanovljeno je da je ovoetimološko gnezdo prototipski organizovano budući da ispoljava svojstvanejednakosti i nediskretnosti, koja imaju ključno mesto u koncepciji teorijeprototipa.Drugi deo drugog poglavlja posvećen je semantičkoj strukturi irekonstrukciji semantičkog razvoja ispitivane leksičke porodice. Kaoteorijski okvir koristi se kognitivnolingvistička teorija slikovnih šema...
AB  - This dissertation deals with the Serbian (Serbo-Croatian) word family derivedfrom the Proto-Slavic bases *gãb-, *gyb-, *gub-. Since these bases are verbal ones,central words of the word family are verbs *gã(b)noti, *gybati, *gy(b)noti and *gubiti.Therefore, the research focuses on SCr. reflexes of these verbs — ganuti (se) / -gnuti(se), gibati (se), ginuti and gubiti (se) — with their derivatives. The aim of this work isto assemble a representative corpus of the SCr. lexemes related to the PSl. bases *gãb-,*gyb-, *gub- and to describe their word-formation patterns and semantic structures.The subject and goals of the investigation are described in Chapter One, whichalso includes thorough information on the corpus, its sources and methods ofexcerption as well as a brief overview of the dissertation content. The researchcombines several approaches among which the comparative-historical, cognitivelinguistic and ethnolinguistic ones are the most important.Chapter Two presents an inventory of the PSl. words containing the PSl. bases*gãb-, *gyb-, *gub-, which provides a starting point for the study of their SCr. reflexes.Their inventory is not complete due to the fact that the dictionaries which it is based onhave not been completed yet. The hypotheses about the IE background to our wordfamily are given with restraint in the pertinent literature since the only reliablecognates have been registered in Baltic so far. This chapter also contains an account ofthe lexical, word formation and semantic structures of the investigated PSl. wordfamily, which is placed in the framework of prototype theory. It is argued that it isprototypically organized since it exhibits the features of non-equality and nondiscretenessthat play a major role in the prototype-theoretical conception.The second part of Chapter Two deals with the semantic structure andreconstruction of the semantic development of the explored word family. The theory ofimage schemas, developed within cognitive linguistics, is used as a theoreticalframework. It is shown that the prototypical meaning ‘to bend’ is based on the imageschema for compulsion. The secondary meaning ‘to move’ represents a compoundstructure which combines the compulsion and iteration image schemas. Semanticrealization ‘to persuade, convince, compel, force’ can be explained as a metaphoricalprojection of gestalt structure for compulsion from the physical realm onto social andpsychological domains. It is suggested that the sense ‘to perish, die, disappear’ has...
PB  - Универзитет у Београду, Филолошки факултет
T2  - Универзитет у Београду
T1  - Континуанте прасловенских основа *gъb-, *gyb-, *gub- у српском језику
T1  - Reflexes of the Proto-Slavic bases *gъb-, *gyb-, *gub- in the Serbian language
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_979
ER  - 
@phdthesis{
author = "Вучковић, Марија Д.",
year = "2013",
abstract = "Predmet disertacije je porodica reči u srpskom (srpsko-hrvatskom)jeziku koja vodi poreklo od praslovenskih osnova *gãb-, *gyb-, *gub-. Pošto suove osnove glagolske, centralne reči te leksičke porodice su glagoli*gã(b)noti, *gybati, *gy(b)noti i *gubiti. Stoga je ispitivanje usredsređeno na s.-h.kontinuante navedenih glagola — ganuti (se) / -gnuti (se), gibati (se), ginuti igubiti (se) — i na njihove derivate. Cilj rada je da se prikupi reprezentativankorpus s.-h. leksema povezanih sa psl. osnovama *gãb-, *gyb-, *gub- i da se oneopišu sa tvorbenog i semantičkog stanovišta.Predmet i ciljevi istraživanja su opisani u prvom poglavlju koje takođesadrži detaljne podatke o građi, njenim izvorima i načinu ekscerpcije, kao ikratak pregled sadržaja disertacije. U radu se kombinuju različiti pristupimeđu kojima su najvažniji komparativno-istorijski, kognitivnolingvistički ietnolingvistički.U drugom poglavlju je predstavljen inventar psl. reči koje sadrže psl.osnove *gãb-, *gyb-, *gub-, čime se obezbeđuje polazna osnova za razmatranjenjihovih s.-h. kontinuanata. Inventar nije potpun pošto rečnici na kojima sezasniva nisu još uvek završeni. Hipoteze o ie. poreklu razmatrane leksičkeskupine se u literaturi iznose sa rezervom pošto su pouzdane paralele za sadapotvrđene jedino u baltskom. Ovo poglavlje takođe sadrži prikaz leksičke,tvorbene i semantičke strukture ispitivane psl. porodice reči, koji je smeštenu teorijsko-metodološki okvir teorije prototipa. Ustanovljeno je da je ovoetimološko gnezdo prototipski organizovano budući da ispoljava svojstvanejednakosti i nediskretnosti, koja imaju ključno mesto u koncepciji teorijeprototipa.Drugi deo drugog poglavlja posvećen je semantičkoj strukturi irekonstrukciji semantičkog razvoja ispitivane leksičke porodice. Kaoteorijski okvir koristi se kognitivnolingvistička teorija slikovnih šema..., This dissertation deals with the Serbian (Serbo-Croatian) word family derivedfrom the Proto-Slavic bases *gãb-, *gyb-, *gub-. Since these bases are verbal ones,central words of the word family are verbs *gã(b)noti, *gybati, *gy(b)noti and *gubiti.Therefore, the research focuses on SCr. reflexes of these verbs — ganuti (se) / -gnuti(se), gibati (se), ginuti and gubiti (se) — with their derivatives. The aim of this work isto assemble a representative corpus of the SCr. lexemes related to the PSl. bases *gãb-,*gyb-, *gub- and to describe their word-formation patterns and semantic structures.The subject and goals of the investigation are described in Chapter One, whichalso includes thorough information on the corpus, its sources and methods ofexcerption as well as a brief overview of the dissertation content. The researchcombines several approaches among which the comparative-historical, cognitivelinguistic and ethnolinguistic ones are the most important.Chapter Two presents an inventory of the PSl. words containing the PSl. bases*gãb-, *gyb-, *gub-, which provides a starting point for the study of their SCr. reflexes.Their inventory is not complete due to the fact that the dictionaries which it is based onhave not been completed yet. The hypotheses about the IE background to our wordfamily are given with restraint in the pertinent literature since the only reliablecognates have been registered in Baltic so far. This chapter also contains an account ofthe lexical, word formation and semantic structures of the investigated PSl. wordfamily, which is placed in the framework of prototype theory. It is argued that it isprototypically organized since it exhibits the features of non-equality and nondiscretenessthat play a major role in the prototype-theoretical conception.The second part of Chapter Two deals with the semantic structure andreconstruction of the semantic development of the explored word family. The theory ofimage schemas, developed within cognitive linguistics, is used as a theoreticalframework. It is shown that the prototypical meaning ‘to bend’ is based on the imageschema for compulsion. The secondary meaning ‘to move’ represents a compoundstructure which combines the compulsion and iteration image schemas. Semanticrealization ‘to persuade, convince, compel, force’ can be explained as a metaphoricalprojection of gestalt structure for compulsion from the physical realm onto social andpsychological domains. It is suggested that the sense ‘to perish, die, disappear’ has...",
publisher = "Универзитет у Београду, Филолошки факултет",
journal = "Универзитет у Београду",
title = "Континуанте прасловенских основа *gъb-, *gyb-, *gub- у српском језику, Reflexes of the Proto-Slavic bases *gъb-, *gyb-, *gub- in the Serbian language",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_979"
}
Вучковић, М. Д.. (2013). Континуанте прасловенских основа *gъb-, *gyb-, *gub- у српском језику. in Универзитет у Београду
Универзитет у Београду, Филолошки факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_979
Вучковић МД. Континуанте прасловенских основа *gъb-, *gyb-, *gub- у српском језику. in Универзитет у Београду. 2013;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_979 .
Вучковић, Марија Д., "Континуанте прасловенских основа *gъb-, *gyb-, *gub- у српском језику" in Универзитет у Београду (2013),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_979 .

О арготизму киснути 'сести'

Вучковић, Марија

(Praha: Nakladatelství Lidové noviny, 2009)

TY  - JOUR
AU  - Вучковић, Марија
PY  - 2009
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6658
AB  - The verb kisnuti ‘to sit’ as attested in the Serbian craftsmen’s secret languages has

parallels in Bulgarian craftsmen’s argot. This word has hitherto been treated in the

SANU Dictionary (PCA) as a homonym of kisnuti ‘to become wet, damp; to become

sour’. The aim of present paper is to show that the argot word can also be interpreted

as a result of semantic development of the standard language word through a dialectal

mediation.
PB  - Praha: Nakladatelství Lidové noviny
T2  - Studia etymologica Brunensia
T1  - О арготизму киснути 'сести'
T1  - On the argot word kisnuti ‘to sit’
SP  - 389
EP  - 396
VL  - 6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6658
ER  - 
@article{
author = "Вучковић, Марија",
year = "2009",
abstract = "The verb kisnuti ‘to sit’ as attested in the Serbian craftsmen’s secret languages has

parallels in Bulgarian craftsmen’s argot. This word has hitherto been treated in the

SANU Dictionary (PCA) as a homonym of kisnuti ‘to become wet, damp; to become

sour’. The aim of present paper is to show that the argot word can also be interpreted

as a result of semantic development of the standard language word through a dialectal

mediation.",
publisher = "Praha: Nakladatelství Lidové noviny",
journal = "Studia etymologica Brunensia",
title = "О арготизму киснути 'сести', On the argot word kisnuti ‘to sit’",
pages = "389-396",
volume = "6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6658"
}
Вучковић, М.. (2009). О арготизму киснути 'сести'. in Studia etymologica Brunensia
Praha: Nakladatelství Lidové noviny., 6, 389-396.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6658
Вучковић М. О арготизму киснути 'сести'. in Studia etymologica Brunensia. 2009;6:389-396.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6658 .
Вучковић, Марија, "О арготизму киснути 'сести'" in Studia etymologica Brunensia, 6 (2009):389-396,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6658 .

Current dialectological research in Serbian linguistics and language contact issues

Вучковић, Марија

(2009)

TY  - JOUR
AU  - Вучковић, Марија
PY  - 2009
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2980
AB  - Examined in this paper is the attitude of current Serbian dialectology towards phenomena that are the subject matter of contact linguistics. The aim of the study is to show which types of contact situations and their outcomes are investigated by dialectologists and which are, by applying certain methodological procedures, excluded or at least minimised. The survey of the scholarly production in the field reveals that the attention has been given to the dialectal lexical and structural borrowings from the neigh bouring languages, as well as the interdialectal interference, the contact-induced Balkan innovations and analytic tendency in dialects (which are of particular significance for the study of the Balkan Sprachbund), the mutual influences of standard language and dialects, the sociolinguistic factors determining the dialectal variations that result from language contact, urban dialects and even bilingualism. It should be noted that not all issues have been equally addressed: some of them are well established in the field, while the others only give hints of possible future trends within the discipline. The observed changes in the focus as well as in methodology of its investigations make dialectology more open to the issues contact linguistics is interested in.
AB  - U radu se ispituje odnos savremene srpske dijalektologije prema pojavama koje su predmet proučavanja kontaktne lingvistike. Razmatra se koji su tipovi kontaktnih situacija i pojava izazvanih jezičkim kontaktima proučavani u okviru ove jezičke discipline, a koji se pak primenom metodoloških postupaka isključuju ili svode na najmanju moguću meru. Pregledom literature iz ove oblasti ustanovljeno je da su dijalektolozi posvećivali pažnju leksičkim i strukturnim pozajmljenicama uglavnom iz susednih jezika, međudijalekatskoj interferenciji, procesima analitizacije i balkanizacije indukovanim jezičkim kontaktima (a važnim za istraživanja balkanskog jezičkog saveza), zatim uzajamnim uticajima standardnog jezika i dijalekata, sociolingvističkim faktorima koji uslovljavaju variranja proistekla iz kontakata različitih varijeteta, urbanim dijalektima, pa čak i bilingvizmu. Treba imati u vidu da nisu sve ove teme ispitivane u jednakoj meri, te da su neke od njih manje-više fundirane u okviru dijalektologije, dok druge predstavljaju tek naznake mogućih daljih pravaca razvoja ove discipline. Uočene nove tendencije u izboru predmeta i u metodologiji dijalektoloških istraživanja čine dijalektologiju otvorenijom za probleme koji zanimaju kontaktnu lingvistiku.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Current dialectological research in Serbian linguistics and language contact issues
T1  - Савремена дијалектолошка истраживања у српској лингвистици и проблематика језика у контакту
SP  - 405
EP  - 423
IS  - 65
DO  - 10.2298/JFI0965405V
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2980
ER  - 
@article{
author = "Вучковић, Марија",
year = "2009",
abstract = "Examined in this paper is the attitude of current Serbian dialectology towards phenomena that are the subject matter of contact linguistics. The aim of the study is to show which types of contact situations and their outcomes are investigated by dialectologists and which are, by applying certain methodological procedures, excluded or at least minimised. The survey of the scholarly production in the field reveals that the attention has been given to the dialectal lexical and structural borrowings from the neigh bouring languages, as well as the interdialectal interference, the contact-induced Balkan innovations and analytic tendency in dialects (which are of particular significance for the study of the Balkan Sprachbund), the mutual influences of standard language and dialects, the sociolinguistic factors determining the dialectal variations that result from language contact, urban dialects and even bilingualism. It should be noted that not all issues have been equally addressed: some of them are well established in the field, while the others only give hints of possible future trends within the discipline. The observed changes in the focus as well as in methodology of its investigations make dialectology more open to the issues contact linguistics is interested in., U radu se ispituje odnos savremene srpske dijalektologije prema pojavama koje su predmet proučavanja kontaktne lingvistike. Razmatra se koji su tipovi kontaktnih situacija i pojava izazvanih jezičkim kontaktima proučavani u okviru ove jezičke discipline, a koji se pak primenom metodoloških postupaka isključuju ili svode na najmanju moguću meru. Pregledom literature iz ove oblasti ustanovljeno je da su dijalektolozi posvećivali pažnju leksičkim i strukturnim pozajmljenicama uglavnom iz susednih jezika, međudijalekatskoj interferenciji, procesima analitizacije i balkanizacije indukovanim jezičkim kontaktima (a važnim za istraživanja balkanskog jezičkog saveza), zatim uzajamnim uticajima standardnog jezika i dijalekata, sociolingvističkim faktorima koji uslovljavaju variranja proistekla iz kontakata različitih varijeteta, urbanim dijalektima, pa čak i bilingvizmu. Treba imati u vidu da nisu sve ove teme ispitivane u jednakoj meri, te da su neke od njih manje-više fundirane u okviru dijalektologije, dok druge predstavljaju tek naznake mogućih daljih pravaca razvoja ove discipline. Uočene nove tendencije u izboru predmeta i u metodologiji dijalektoloških istraživanja čine dijalektologiju otvorenijom za probleme koji zanimaju kontaktnu lingvistiku.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Current dialectological research in Serbian linguistics and language contact issues, Савремена дијалектолошка истраживања у српској лингвистици и проблематика језика у контакту",
pages = "405-423",
number = "65",
doi = "10.2298/JFI0965405V",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2980"
}
Вучковић, М.. (2009). Current dialectological research in Serbian linguistics and language contact issues. in Јужнословенски филолог(65), 405-423.
https://doi.org/10.2298/JFI0965405V
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2980
Вучковић М. Current dialectological research in Serbian linguistics and language contact issues. in Јужнословенски филолог. 2009;(65):405-423.
doi:10.2298/JFI0965405V
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2980 .
Вучковић, Марија, "Current dialectological research in Serbian linguistics and language contact issues" in Јужнословенски филолог, no. 65 (2009):405-423,
https://doi.org/10.2298/JFI0965405V .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2980 .

Етимолошки речник српског језика : Свеска 3: БЕ–БЈ

Бјелетић, Марта; Влајић-Поповић, Јасна; Вучковић, Марија; Лома, Александар; Петровић, Снежана

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2008)

TY  - BOOK
AU  - Бјелетић, Марта
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
AU  - Вучковић, Марија
AU  - Лома, Александар
AU  - Петровић, Снежана
PY  - 2008
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1295
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - Етимолошки речник српског језика : Свеска 3: БЕ–БЈ
T1  - Dictionnaire etymologique de la langue Serbe : Fascicule 3: BE–BJ
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1295
ER  - 
@book{
author = "Бјелетић, Марта and Влајић-Поповић, Јасна and Вучковић, Марија and Лома, Александар and Петровић, Снежана",
year = "2008",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "Етимолошки речник српског језика : Свеска 3: БЕ–БЈ, Dictionnaire etymologique de la langue Serbe : Fascicule 3: BE–BJ",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1295"
}
Бјелетић, М., Влајић-Поповић, Ј., Вучковић, М., Лома, А.,& Петровић, С.. (2008). Етимолошки речник српског језика : Свеска 3: БЕ–БЈ. 
Београд : Српска академија наука и уметности..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1295
Бјелетић М, Влајић-Поповић Ј, Вучковић М, Лома А, Петровић С. Етимолошки речник српског језика : Свеска 3: БЕ–БЈ. 2008;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1295 .
Бјелетић, Марта, Влајић-Поповић, Јасна, Вучковић, Марија, Лома, Александар, Петровић, Снежана, "Етимолошки речник српског језика : Свеска 3: БЕ–БЈ" (2008),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1295 .

Tanja Petrović, Ne tu, ne tam. Srbi v Beli krajini in njihova jezikovna ideologija v procesu zamenjave jezika, prevod Maja Đukanović, Založba ZRC, Ljubljana, 2006

Вучковић, Марија

(2007)

TY  - JOUR
AU  - Вучковић, Марија
PY  - 2007
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3148
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Tanja Petrović, Ne tu, ne tam. Srbi v Beli krajini in njihova jezikovna ideologija v procesu zamenjave jezika, prevod Maja Đukanović, Založba ZRC, Ljubljana, 2006
SP  - 283
EP  - 287
IS  - 63
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3148
ER  - 
@article{
author = "Вучковић, Марија",
year = "2007",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Tanja Petrović, Ne tu, ne tam. Srbi v Beli krajini in njihova jezikovna ideologija v procesu zamenjave jezika, prevod Maja Đukanović, Založba ZRC, Ljubljana, 2006",
pages = "283-287",
number = "63",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3148"
}
Вучковић, М.. (2007). Tanja Petrović, Ne tu, ne tam. Srbi v Beli krajini in njihova jezikovna ideologija v procesu zamenjave jezika, prevod Maja Đukanović, Založba ZRC, Ljubljana, 2006. in Јужнословенски филолог(63), 283-287.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3148
Вучковић М. Tanja Petrović, Ne tu, ne tam. Srbi v Beli krajini in njihova jezikovna ideologija v procesu zamenjave jezika, prevod Maja Đukanović, Založba ZRC, Ljubljana, 2006. in Јужнословенски филолог. 2007;(63):283-287.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3148 .
Вучковић, Марија, "Tanja Petrović, Ne tu, ne tam. Srbi v Beli krajini in njihova jezikovna ideologija v procesu zamenjave jezika, prevod Maja Đukanović, Založba ZRC, Ljubljana, 2006" in Јужнословенски филолог, no. 63 (2007):283-287,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3148 .

Етимолошки речник српског језика : Свеска 2: БА-БД

Лома, Александар; Бјелетић, Марта; Влајић-Поповић, Јасна; Вучковић, Марија; Ђокић, Маја; Лома, Александар; Петровић, Снежана

(Београд: Институт за српски језик САНУ, 2006)

TY  - BOOK
AU  - Лома, Александар
AU  - Бјелетић, Марта
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
AU  - Вучковић, Марија
AU  - Ђокић, Маја
AU  - Лома, Александар
AU  - Петровић, Снежана
PY  - 2006
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/991
PB  - Београд: Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T1  - Етимолошки речник српског језика : Свеска 2: БА-БД
T1  - Dictionnaire etymologique de la langue Serbe : Fascicule 2: BA–BD
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_991
ER  - 
@book{
author = "Лома, Александар and Бјелетић, Марта and Влајић-Поповић, Јасна and Вучковић, Марија and Ђокић, Маја and Лома, Александар and Петровић, Снежана",
year = "2006",
publisher = "Београд: Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
title = "Етимолошки речник српског језика : Свеска 2: БА-БД, Dictionnaire etymologique de la langue Serbe : Fascicule 2: BA–BD",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_991"
}
Лома, А., Бјелетић, М., Влајић-Поповић, Ј., Вучковић, М., Ђокић, М., Лома, А.,& Петровић, С.. (2006). Етимолошки речник српског језика : Свеска 2: БА-БД. 
Београд: Институт за српски језик САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_991
Лома А, Бјелетић М, Влајић-Поповић Ј, Вучковић М, Ђокић М, Лома А, Петровић С. Етимолошки речник српског језика : Свеска 2: БА-БД. 2006;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_991 .
Лома, Александар, Бјелетић, Марта, Влајић-Поповић, Јасна, Вучковић, Марија, Ђокић, Маја, Лома, Александар, Петровић, Снежана, "Етимолошки речник српског језика : Свеска 2: БА-БД" (2006),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_991 .

Савремена проучавања тајних занатлијских језика: методолошке напомене

Вучковић, Марија

(Крагујевац : Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета, 2005)


                                            

                                            
Вучковић, М.. (2005). Савремена проучавања тајних занатлијских језика: методолошке напомене. in Избегличко Косово
Крагујевац : Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1046
Вучковић М. Савремена проучавања тајних занатлијских језика: методолошке напомене. in Избегличко Косово. 2005;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1046 .
Вучковић, Марија, "Савремена проучавања тајних занатлијских језика: методолошке напомене" in Избегличко Косово (2005),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1046 .

Говор кајкаваца у Боки - социолингвистички аспект

Вучковић, Марија

(2000)

TY  - JOUR
AU  - Вучковић, Марија
PY  - 2000
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3272
AB  - U radu se ukazuje na neke sociolingvističke pojave u govora kajkavaca iz Boke, sela u srednjem Banatu, koje su indukovane kontaktom štokavskog i kajkavskog idioma. Navedeni su najvažniji činioci koji određuju stepen etno-lingvističke vitalnosti ove kajkavske zajednice, a zatim se razmatraju pojave kao sto su dvosmerna interferencija, modifikacija govora uslovljena sagovornikom i temom, kao i činjenica da se kajkavski naročito dobro čuva u citatima. .
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Говор кајкаваца у Боки - социолингвистички аспект
SP  - 261
EP  - 271
VL  - 56
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3272
ER  - 
@article{
author = "Вучковић, Марија",
year = "2000",
abstract = "U radu se ukazuje na neke sociolingvističke pojave u govora kajkavaca iz Boke, sela u srednjem Banatu, koje su indukovane kontaktom štokavskog i kajkavskog idioma. Navedeni su najvažniji činioci koji određuju stepen etno-lingvističke vitalnosti ove kajkavske zajednice, a zatim se razmatraju pojave kao sto su dvosmerna interferencija, modifikacija govora uslovljena sagovornikom i temom, kao i činjenica da se kajkavski naročito dobro čuva u citatima. .",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Говор кајкаваца у Боки - социолингвистички аспект",
pages = "261-271",
volume = "56",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3272"
}
Вучковић, М.. (2000). Говор кајкаваца у Боки - социолингвистички аспект. in Јужнословенски филолог, 56(1-2), 261-271.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3272
Вучковић М. Говор кајкаваца у Боки - социолингвистички аспект. in Јужнословенски филолог. 2000;56(1-2):261-271.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3272 .
Вучковић, Марија, "Говор кајкаваца у Боки - социолингвистички аспект" in Јужнословенски филолог, 56, no. 1-2 (2000):261-271,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3272 .