TY  - JOUR
AU  - Hofman, Ana
AU  - Atanasovski, Srđan
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3766
AB  - We discuss the political implications of the noise/silence dialectic in order to
reflect on the urban and social materialities of sonic memory activism in the postYugoslav
space. We see the privatization of public space as one of the defining
issues of current socio-political tensions and we strive to offer a more nuanced
model for thinking about grassroots practices of musicking and listening in the
context of resistance and power and control redistribution. Discussing sonic
interventions in Ljubljana and Belgrade enables us both to uncover how important
global processes are reflected in these local contexts and to locate diversity of
present practices of resistance.
AB  - У овом чланку расправљамо о политичким импликацијама дијалектике буке
и тишине како бисмо се осврнули на урбани и друштвени значај активизма
који се темељи на звуку и сећању у пост-југословенском простору. Услед
постсоцијалистичких трансформација и агресивног увођења неолибералног
капитализма, приватизација урбаних јавних простора постала је свеприсутна,
те не изненађује што су градови постали најистакнутији простор борбе у постјугословенским
друштвима. Звучне интервенције у јавном простору разматрамо
као ревитализацију маргинализованих историја, група и појединаца, те
сећања на друштвене аспекте јавног (заједничког) простора. Студије случаја о
културалној и симболичкој реконституцији града које представљамо показују
важност успостављања осећања припадности и солидарности и нових начина
присвајања моћи кроз звук. Самоорганизоване групе, укључујући колективе
као што су Жене у црном и хорове Kомбинат и З’борке, структуриране кроз
хоризонталну архитекстуру инфра-моћи, као и хетерогени савези који се
конституишу кроз јавне протесте, могу понудити визују друштва сарадње,
заједништва и солидарности. Главни потенцијал интервенција које овде
описујемо је стварање колективитета који је подстакнут интензитетом самог
звучног искуства. На тај начин колективно искуство стварања музике или
звука, или чак стварања новог, политичког простора тишине у јавном простору,
представља основу за изградњу нових врста заједница (и заједништва).
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Sonic Memory Interventions against Politics of Urban Silencing
T1  - Звук и сећање као интервенција против политика урбаног утишавања
SP  - 89
EP  - 101
VL  - I
IS  - 22
DO  - 10.2298/MUZ1722089H
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3766
ER  - 

@article{
author = "Hofman, Ana and Atanasovski, Srđan",
year = "2017",
abstract = "We discuss the political implications of the noise/silence dialectic in order to
reflect on the urban and social materialities of sonic memory activism in the postYugoslav
space. We see the privatization of public space as one of the defining
issues of current socio-political tensions and we strive to offer a more nuanced
model for thinking about grassroots practices of musicking and listening in the
context of resistance and power and control redistribution. Discussing sonic
interventions in Ljubljana and Belgrade enables us both to uncover how important
global processes are reflected in these local contexts and to locate diversity of
present practices of resistance., У овом чланку расправљамо о политичким импликацијама дијалектике буке
и тишине како бисмо се осврнули на урбани и друштвени значај активизма
који се темељи на звуку и сећању у пост-југословенском простору. Услед
постсоцијалистичких трансформација и агресивног увођења неолибералног
капитализма, приватизација урбаних јавних простора постала је свеприсутна,
те не изненађује што су градови постали најистакнутији простор борбе у постјугословенским
друштвима. Звучне интервенције у јавном простору разматрамо
као ревитализацију маргинализованих историја, група и појединаца, те
сећања на друштвене аспекте јавног (заједничког) простора. Студије случаја о
културалној и симболичкој реконституцији града које представљамо показују
важност успостављања осећања припадности и солидарности и нових начина
присвајања моћи кроз звук. Самоорганизоване групе, укључујући колективе
као што су Жене у црном и хорове Kомбинат и З’борке, структуриране кроз
хоризонталну архитекстуру инфра-моћи, као и хетерогени савези који се
конституишу кроз јавне протесте, могу понудити визују друштва сарадње,
заједништва и солидарности. Главни потенцијал интервенција које овде
описујемо је стварање колективитета који је подстакнут интензитетом самог
звучног искуства. На тај начин колективно искуство стварања музике или
звука, или чак стварања новог, политичког простора тишине у јавном простору,
представља основу за изградњу нових врста заједница (и заједништва).",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Sonic Memory Interventions against Politics of Urban Silencing, Звук и сећање као интервенција против политика урбаног утишавања",
pages = "89-101",
volume = "I",
number = "22",
doi = "10.2298/MUZ1722089H",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3766"
}

Hofman, A.,& Atanasovski, S.. (2017). Sonic Memory Interventions against Politics of Urban Silencing. in Музикологија / Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts., I(22), 89-101.
https://doi.org/10.2298/MUZ1722089H
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3766

Hofman A, Atanasovski S. Sonic Memory Interventions against Politics of Urban Silencing. in Музикологија / Musicology. 2017;I(22):89-101.
doi:10.2298/MUZ1722089H
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3766 .

Hofman, Ana, Atanasovski, Srđan, "Sonic Memory Interventions against Politics of Urban Silencing" in Музикологија / Musicology, I, no. 22 (2017):89-101,
https://doi.org/10.2298/MUZ1722089H .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3766 .

TY  - CONF
AU  - Atanasovski, Srđan
AU  - Dumnić, Marija
AU  - Hofman, Ana
AU  - Kovačić, Mojca
AU  - Petrović, Tanja
AU  - Sweers, Britta
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11833
AB  - In  this  roundtable we present the trilateral project City Sonic Ecology  –  Urban Soundscapes of Bern, Ljubljana and Belgrade which brings together the capital cities of Switzerland, Slovenia and 
Serbia. The project merges the approaches of urban ethnomusicology, soundscape research, and affect theory in order to investigate into ways people living in the city employ their hearing capacities in identification practices and modes of political engagement. By examining three European capitals which are differently perceived on the imaginary West-East axis (Bern as ‘West’, Belgrade as ‘East’ and Ljubljana as ‘West of the East’ / ‘East of the West’) we focus on three broad themes: sounds of religion, commodification processes, and political participation.
PB  - Tokyo : University of the Arts
C3  - Musicology: Theory and Practice, East and West
T1  - City Sonic Ecology: Urban Soundscapes of Bern, Ljubljana and Belgrade
SP  - 108
EP  - 109
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11833
ER  - 

@conference{
author = "Atanasovski, Srđan and Dumnić, Marija and Hofman, Ana and Kovačić, Mojca and Petrović, Tanja and Sweers, Britta",
year = "2017",
abstract = "In  this  roundtable we present the trilateral project City Sonic Ecology  –  Urban Soundscapes of Bern, Ljubljana and Belgrade which brings together the capital cities of Switzerland, Slovenia and 
Serbia. The project merges the approaches of urban ethnomusicology, soundscape research, and affect theory in order to investigate into ways people living in the city employ their hearing capacities in identification practices and modes of political engagement. By examining three European capitals which are differently perceived on the imaginary West-East axis (Bern as ‘West’, Belgrade as ‘East’ and Ljubljana as ‘West of the East’ / ‘East of the West’) we focus on three broad themes: sounds of religion, commodification processes, and political participation.",
publisher = "Tokyo : University of the Arts",
journal = "Musicology: Theory and Practice, East and West",
title = "City Sonic Ecology: Urban Soundscapes of Bern, Ljubljana and Belgrade",
pages = "108-109",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11833"
}

Atanasovski, S., Dumnić, M., Hofman, A., Kovačić, M., Petrović, T.,& Sweers, B.. (2017). City Sonic Ecology: Urban Soundscapes of Bern, Ljubljana and Belgrade. in Musicology: Theory and Practice, East and West
Tokyo : University of the Arts., 108-109.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11833

Atanasovski S, Dumnić M, Hofman A, Kovačić M, Petrović T, Sweers B. City Sonic Ecology: Urban Soundscapes of Bern, Ljubljana and Belgrade. in Musicology: Theory and Practice, East and West. 2017;:108-109.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11833 .

Atanasovski, Srđan, Dumnić, Marija, Hofman, Ana, Kovačić, Mojca, Petrović, Tanja, Sweers, Britta, "City Sonic Ecology: Urban Soundscapes of Bern, Ljubljana and Belgrade" in Musicology: Theory and Practice, East and West (2017):108-109,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11833 .

TY  - JOUR
AU  - Hofman, Ana
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3851
AB  - The affective turn, which has already questioned dominant paradigms in many
disciplinary fields including cultural studies, philosophy, political theory,
anthropology, psychology and neuroscience, has started to attract more attention
in the field of ethnomusicology, becoming a particularly vibrant stream of thought.
Drawing on the voices that call for the historicisation of and critical deliberation
on the field of affect studies, the article strives to show how theories of affect
might expand dominant paradigms in ethnomusicology and also points to their
limitations.
AB  - Студије афекта, које су већ довеле у питање доминантне парадигме у
хуманистичким дисциплинама, укључујући студије културе, филозофију,
политичку теорију, психологију или антропологију, постепено добијају све
већу пажњу у области етномузикологије као изузетно вибрантно подручје
промишљања. Подстакнут предоминацијом постструктуралистичког приступа
и наглашавања дискурзивног и репрезентације кроз деконструкцију
и психоанализу у којима су занемарени телесно, емоционално и сензорично
(видети Clough and Halley 2007), теоријски заокрет ка афекту усмерава фокус
на пре-дискурзивно, пре-лингвистичко кроз не-дискурзивни, не-репрезентативни
приступ (видети Thrift 2007).
Чланак истражује потенцијале увођења теорије афекта у подручје етномузикологије.
Ослањајући се на приступе који позивају на историзацију и
контекстуализацију теорија афекта и њихову критичку расправу, чланак прати
генеалогију концепта афекта у постојећим научним дискурсима. У ту сврху
у првом делу чланак нуди поглед на доминантне приступе у теоретизацији
концепата афекта и емоције у етномузиколошким научним наративима. Према
мом мишљењу, стављање нових студија о афекту у музици и звуку у шири
историјски и дисциплинарни оквир посебно је важно јер 1) афект и емоције
представљају две најзначајније коегзистентне парадигме када су посреди
етномузикологија и сродне дисциплине 2) у теоријама афекта однос између
концепата афекта и емоције појављује се као један од најосетљивијих питања
и главни предмет научне дебате.
Чланак има за циљ осврт на комплексне епистемолошке мреже које обликују
увођење концепта афекта у етномузикологију и посебно начине на
којe то утиче на ревитализацију постојећих парадигми или/и продубљивање
постојећих концептуалних ћорсокака. Анализа доминантних приступа потврђује
да је афект константни предмет занимања дисциплина које су фокусиране
на истраживања музике и звука (музикологије, етномузикологије,
теорије музике, културне антропологије музике, музичког образовања, звучних
студија и сл.). Стога се у чланку афективни заокрет не третира као натурализација
епистемолошког апарата из „другог” научног поља и не пропитују
се начини на које постојећа истраживања одговарају на њега. Чланак заправо
жели да покаже да је афект саставни део етномузиколошких епистемологија од њених самих почетака па до данас; заокрет ка афекту није „помодни” теоријски
тренд, већ теоријски и методолошки оквир који је већ дуго времена
свеприсутни део етномузиколошке истраживачке праксе.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - The Affective Turn in Ethnomusicology
T1  - Заокрет ка проучавању афекта у етномузикологији
SP  - 35
EP  - 54
VL  - I
IS  - 18
DO  - 10.2298/MUZ1518035H
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3851
ER  - 

@article{
author = "Hofman, Ana",
year = "2015",
abstract = "The affective turn, which has already questioned dominant paradigms in many
disciplinary fields including cultural studies, philosophy, political theory,
anthropology, psychology and neuroscience, has started to attract more attention
in the field of ethnomusicology, becoming a particularly vibrant stream of thought.
Drawing on the voices that call for the historicisation of and critical deliberation
on the field of affect studies, the article strives to show how theories of affect
might expand dominant paradigms in ethnomusicology and also points to their
limitations., Студије афекта, које су већ довеле у питање доминантне парадигме у
хуманистичким дисциплинама, укључујући студије културе, филозофију,
политичку теорију, психологију или антропологију, постепено добијају све
већу пажњу у области етномузикологије као изузетно вибрантно подручје
промишљања. Подстакнут предоминацијом постструктуралистичког приступа
и наглашавања дискурзивног и репрезентације кроз деконструкцију
и психоанализу у којима су занемарени телесно, емоционално и сензорично
(видети Clough and Halley 2007), теоријски заокрет ка афекту усмерава фокус
на пре-дискурзивно, пре-лингвистичко кроз не-дискурзивни, не-репрезентативни
приступ (видети Thrift 2007).
Чланак истражује потенцијале увођења теорије афекта у подручје етномузикологије.
Ослањајући се на приступе који позивају на историзацију и
контекстуализацију теорија афекта и њихову критичку расправу, чланак прати
генеалогију концепта афекта у постојећим научним дискурсима. У ту сврху
у првом делу чланак нуди поглед на доминантне приступе у теоретизацији
концепата афекта и емоције у етномузиколошким научним наративима. Према
мом мишљењу, стављање нових студија о афекту у музици и звуку у шири
историјски и дисциплинарни оквир посебно је важно јер 1) афект и емоције
представљају две најзначајније коегзистентне парадигме када су посреди
етномузикологија и сродне дисциплине 2) у теоријама афекта однос између
концепата афекта и емоције појављује се као један од најосетљивијих питања
и главни предмет научне дебате.
Чланак има за циљ осврт на комплексне епистемолошке мреже које обликују
увођење концепта афекта у етномузикологију и посебно начине на
којe то утиче на ревитализацију постојећих парадигми или/и продубљивање
постојећих концептуалних ћорсокака. Анализа доминантних приступа потврђује
да је афект константни предмет занимања дисциплина које су фокусиране
на истраживања музике и звука (музикологије, етномузикологије,
теорије музике, културне антропологије музике, музичког образовања, звучних
студија и сл.). Стога се у чланку афективни заокрет не третира као натурализација
епистемолошког апарата из „другог” научног поља и не пропитују
се начини на које постојећа истраживања одговарају на њега. Чланак заправо
жели да покаже да је афект саставни део етномузиколошких епистемологија од њених самих почетака па до данас; заокрет ка афекту није „помодни” теоријски
тренд, већ теоријски и методолошки оквир који је већ дуго времена
свеприсутни део етномузиколошке истраживачке праксе.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "The Affective Turn in Ethnomusicology, Заокрет ка проучавању афекта у етномузикологији",
pages = "35-54",
volume = "I",
number = "18",
doi = "10.2298/MUZ1518035H",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3851"
}

Hofman, A.. (2015). The Affective Turn in Ethnomusicology. in Музикологија / Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts., I(18), 35-54.
https://doi.org/10.2298/MUZ1518035H
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3851

Hofman A. The Affective Turn in Ethnomusicology. in Музикологија / Musicology. 2015;I(18):35-54.
doi:10.2298/MUZ1518035H
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3851 .

Hofman, Ana, "The Affective Turn in Ethnomusicology" in Музикологија / Musicology, I, no. 18 (2015):35-54,
https://doi.org/10.2298/MUZ1518035H .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3851 .