Грковић-Мејџор, Јасмина

Link to this page

Authority KeyName Variants
dcd1abb9-f1a1-43e3-acd5-91b1f4ed7b29
  • Грковић-Мејџор, Јасмина (5)
  • Грковић-Мејџор, Јасмина М. (1)
Projects

Author's Bibliography

Наслеђе и стварање – Свети Ћирило, Свети Сава – 869–1219–2019 : [у 2 тома] : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 30. новембар 2021. године]

Грковић-Мејџор, Јасмина; Лома, Александар; Савић, Виктор

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - GEN
AU  - Грковић-Мејџор, Јасмина
AU  - Лома, Александар
AU  - Савић, Виктор
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14691
AB  - Наслеђе и стварање – Свети Ћирило, Свети Сава – 869–1219–2019 
: [у 2 тома] / [уредници Јованка Радић, Виктор Савић]. – Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019 [тј.] 2020. Говорили: академик Јасмина Грковић-Мејџор, академик Александар Лома, проф. др Виктор Савић. У Београду, уторак 30. новембар 2021. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Наслеђе и стварање – Свети Ћирило, Свети Сава – 869–1219–2019  : [у 2 тома] : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 30. новембар 2021. године]
SP  - 213
EP  - 226
VL  - 10
IS  - 10
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14691
ER  - 
@misc{
author = "Грковић-Мејџор, Јасмина and Лома, Александар and Савић, Виктор",
year = "2022",
abstract = "Наслеђе и стварање – Свети Ћирило, Свети Сава – 869–1219–2019 
: [у 2 тома] / [уредници Јованка Радић, Виктор Савић]. – Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019 [тј.] 2020. Говорили: академик Јасмина Грковић-Мејџор, академик Александар Лома, проф. др Виктор Савић. У Београду, уторак 30. новембар 2021. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Наслеђе и стварање – Свети Ћирило, Свети Сава – 869–1219–2019  : [у 2 тома] : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 30. новембар 2021. године]",
pages = "213-226",
volume = "10",
number = "10",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14691"
}
Грковић-Мејџор, Ј., Лома, А.,& Савић, В.. (2022). Наслеђе и стварање – Свети Ћирило, Свети Сава – 869–1219–2019  : [у 2 тома] : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 30. новембар 2021. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 10(10), 213-226.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14691
Грковић-Мејџор Ј, Лома А, Савић В. Наслеђе и стварање – Свети Ћирило, Свети Сава – 869–1219–2019  : [у 2 тома] : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 30. новембар 2021. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2022;10(10):213-226.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14691 .
Грковић-Мејџор, Јасмина, Лома, Александар, Савић, Виктор, "Наслеђе и стварање – Свети Ћирило, Свети Сава – 869–1219–2019  : [у 2 тома] : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 30. новембар 2021. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 10, no. 10 (2022):213-226,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14691 .

Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва, Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности. Том 1: [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 12. октобар 2021. године]

Стевановић, Милица; Грковић-Мејџор, Јасмина; Милошевић-Ђорђевић, Нада

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - GEN
AU  - Стевановић, Милица
AU  - Грковић-Мејџор, Јасмина
AU  - Милошевић-Ђорђевић, Нада
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14685
AB  - Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва, 
Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности. Том 1 / уредник Нада Милошевић-Ђорђевић. – Београд : САНУ, 2021.
Поздравна реч: академик Владимир С. Костић, председник САНУ.
Говорили: академик Милица Стевановић, академик Јасмина Грковић-Мејџор, Андреа Обрадовић (чита предговор академика Наде Милошевић-Ђорђевић).
У Београду, уторак 12. октобар 2021. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва,  Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности. Том 1: [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 12. октобар 2021. године]
SP  - 97
EP  - 117
VL  - 10
IS  - 10
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14685
ER  - 
@misc{
author = "Стевановић, Милица and Грковић-Мејџор, Јасмина and Милошевић-Ђорђевић, Нада",
year = "2022",
abstract = "Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва, 
Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности. Том 1 / уредник Нада Милошевић-Ђорђевић. – Београд : САНУ, 2021.
Поздравна реч: академик Владимир С. Костић, председник САНУ.
Говорили: академик Милица Стевановић, академик Јасмина Грковић-Мејџор, Андреа Обрадовић (чита предговор академика Наде Милошевић-Ђорђевић).
У Београду, уторак 12. октобар 2021. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва,  Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности. Том 1: [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 12. октобар 2021. године]",
pages = "97-117",
volume = "10",
number = "10",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14685"
}
Стевановић, М., Грковић-Мејџор, Ј.,& Милошевић-Ђорђевић, Н.. (2022). Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва,  Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности. Том 1: [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 12. октобар 2021. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 10(10), 97-117.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14685
Стевановић М, Грковић-Мејџор Ј, Милошевић-Ђорђевић Н. Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва,  Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности. Том 1: [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 12. октобар 2021. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2022;10(10):97-117.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14685 .
Стевановић, Милица, Грковић-Мејџор, Јасмина, Милошевић-Ђорђевић, Нада, "Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва,  Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности. Том 1: [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 12. октобар 2021. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 10, no. 10 (2022):97-117,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14685 .

О пореклу оптативне употребе глаголског придева на -л

Грковић-Мејџор, Јасмина М.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Грковић-Мејџор, Јасмина М.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13897
AB  - У раду се анализира порекло оптативне употребе глаголског придева на
-л у српском језику. На основу упореднојезичке анализе података из индоевропских језика закључује се да она није секундарна, настала редукцијом
сложених глаголских облика у чијем се саставу данас налази, како се обично тумачи, већ да је реч о архаизму у којем се очувала модална семантика
прасловенског глаголског придева на *-l-.
AB  - В статье анализируется происхождение оптативной функции причастия на
-л в сербском языке, функционально ограниченной и стилистически маркированной модальной формы, которая, в рамках синхронного анализа, как правило,
интерпретируется как вторичная, возникшая вследствие редукции сложных глагольных форм, в состав которых она сегодня входит. Применение диахронного
сравнительно-лингвистического анализа показывает, что формант *-l- имеет
праиндоевропейское происхождение и встречается в индоевропейских языках
как в глагольной, так и в именной системе. Разнообразие форм, в которых встречается, объясняется тем, что элемент *-l- в раннем праиндоевропейском языке
являлся своего рода модальной частицей, которая со временем, при построении
флексии, приобрела статус морфологической граммемы. Изначально модальная
глагольно-именная форма на *-l- в праславянском развивалась, с одной стороны, в настоящие прилагательные (в основном в результативы, а также в прилагательные с модальным оттенком), и в то же время, с другой стороны, становилась частью сложных глагольных форм, относящихся к сфере не-настоящего
(перфекта, плюсквамперфекта, потенциала). Самостоятельная модальная форма
на *-l- сохранилась только в оптативной функции, как архаизм глубокой древности, чем и объясняется ее маркированность и употребление в специфических
контекстах.
AB  - This paper deals with the origin of the optative function of the verbal adjective
in -l in the Serbian language, a functionally restricted and stylistically marked modal
form. Within synchronic analyses, it is usually explained as secondary form: a result
of reducing complex verbal forms, whose constituent it represents today. By applying
diachronic and comparative linguistic analysis it is shown that the formant *-l- is of
Proto-Indo-European origin, appearing in both verbal and nominal systems of Indo-
European languages. The diversity of formations with the element *-l- is explained by
the assumption that in early Proto-Indo-European this element was a kind of modal
particle, which in the process of creating infl ection became a grammatical morpheme.
In Proto-Slavic, the originally modal verbal-nominal form in *-l- developed in two
ways: on the one hand, it produced adjectives (mostly resultatives, but also adjectives
with a modal nuance) and, on the other, it became part of complex verbal forms in the
domain of non-present (perfect, pluperfect, conditional). The independent modal verbal
form in *-l- was preserved in the optative function as an archaism, which explains
its markedness and restricted use in specifi c contexts.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - О пореклу оптативне употребе глаголског придева на -л
T1  - О происхождении оптативного употребления причастия на -л
T1  - On the Origin of the Optative Use of the Verbal Adjective in -l
SP  - 147
EP  - 158
VL  - 78
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2202147G
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13897
ER  - 
@article{
author = "Грковић-Мејџор, Јасмина М.",
year = "2022",
abstract = "У раду се анализира порекло оптативне употребе глаголског придева на
-л у српском језику. На основу упореднојезичке анализе података из индоевропских језика закључује се да она није секундарна, настала редукцијом
сложених глаголских облика у чијем се саставу данас налази, како се обично тумачи, већ да је реч о архаизму у којем се очувала модална семантика
прасловенског глаголског придева на *-l-., В статье анализируется происхождение оптативной функции причастия на
-л в сербском языке, функционально ограниченной и стилистически маркированной модальной формы, которая, в рамках синхронного анализа, как правило,
интерпретируется как вторичная, возникшая вследствие редукции сложных глагольных форм, в состав которых она сегодня входит. Применение диахронного
сравнительно-лингвистического анализа показывает, что формант *-l- имеет
праиндоевропейское происхождение и встречается в индоевропейских языках
как в глагольной, так и в именной системе. Разнообразие форм, в которых встречается, объясняется тем, что элемент *-l- в раннем праиндоевропейском языке
являлся своего рода модальной частицей, которая со временем, при построении
флексии, приобрела статус морфологической граммемы. Изначально модальная
глагольно-именная форма на *-l- в праславянском развивалась, с одной стороны, в настоящие прилагательные (в основном в результативы, а также в прилагательные с модальным оттенком), и в то же время, с другой стороны, становилась частью сложных глагольных форм, относящихся к сфере не-настоящего
(перфекта, плюсквамперфекта, потенциала). Самостоятельная модальная форма
на *-l- сохранилась только в оптативной функции, как архаизм глубокой древности, чем и объясняется ее маркированность и употребление в специфических
контекстах., This paper deals with the origin of the optative function of the verbal adjective
in -l in the Serbian language, a functionally restricted and stylistically marked modal
form. Within synchronic analyses, it is usually explained as secondary form: a result
of reducing complex verbal forms, whose constituent it represents today. By applying
diachronic and comparative linguistic analysis it is shown that the formant *-l- is of
Proto-Indo-European origin, appearing in both verbal and nominal systems of Indo-
European languages. The diversity of formations with the element *-l- is explained by
the assumption that in early Proto-Indo-European this element was a kind of modal
particle, which in the process of creating infl ection became a grammatical morpheme.
In Proto-Slavic, the originally modal verbal-nominal form in *-l- developed in two
ways: on the one hand, it produced adjectives (mostly resultatives, but also adjectives
with a modal nuance) and, on the other, it became part of complex verbal forms in the
domain of non-present (perfect, pluperfect, conditional). The independent modal verbal
form in *-l- was preserved in the optative function as an archaism, which explains
its markedness and restricted use in specifi c contexts.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "О пореклу оптативне употребе глаголског придева на -л, О происхождении оптативного употребления причастия на -л, On the Origin of the Optative Use of the Verbal Adjective in -l",
pages = "147-158",
volume = "78",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2202147G",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13897"
}
Грковић-Мејџор, Ј. М.. (2022). О пореклу оптативне употребе глаголског придева на -л. in Јужнословенски филолог
Београд : Српска академија наука и уметности., 78(2), 147-158.
https://doi.org/10.2298/JFI2202147G
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13897
Грковић-Мејџор ЈМ. О пореклу оптативне употребе глаголског придева на -л. in Јужнословенски филолог. 2022;78(2):147-158.
doi:10.2298/JFI2202147G
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13897 .
Грковић-Мејџор, Јасмина М., "О пореклу оптативне употребе глаголског придева на -л" in Јужнословенски филолог, 78, no. 2 (2022):147-158,
https://doi.org/10.2298/JFI2202147G .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13897 .

Српски молитвеник из 1512. године, Српски молитвеник

Савић, Виктор; Грковић-Мејџор, Јасмина

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2016)

TY  - CHAP
AU  - Савић, Виктор
AU  - Грковић-Мејџор, Јасмина
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14504
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Фонд "Ђорђе Зечевић" за унапређење и заштиту ћириличког писма
T2  - Споменица Милану Решетару (1512–1942–2012)
T1  - Српски молитвеник из 1512. године, Српски молитвеник
SP  - 117
EP  - 121
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14504
ER  - 
@inbook{
author = "Савић, Виктор and Грковић-Мејџор, Јасмина",
year = "2016",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Фонд "Ђорђе Зечевић" за унапређење и заштиту ћириличког писма",
journal = "Споменица Милану Решетару (1512–1942–2012)",
booktitle = "Српски молитвеник из 1512. године, Српски молитвеник",
pages = "117-121",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14504"
}
Савић, В.,& Грковић-Мејџор, Ј.. (2016). Српски молитвеник из 1512. године, Српски молитвеник. in Споменица Милану Решетару (1512–1942–2012)
Београд : Српска академија наука и уметности., 117-121.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14504
Савић В, Грковић-Мејџор Ј. Српски молитвеник из 1512. године, Српски молитвеник. in Споменица Милану Решетару (1512–1942–2012). 2016;:117-121.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14504 .
Савић, Виктор, Грковић-Мејџор, Јасмина, "Српски молитвеник из 1512. године, Српски молитвеник" in Споменица Милану Решетару (1512–1942–2012) (2016):117-121,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14504 .

Милан Решетар

Савић, Виктор; Грковић-Мејџор, Јасмина

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2016)

TY  - CHAP
AU  - Савић, Виктор
AU  - Грковић-Мејџор, Јасмина
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14468
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Фонд "Ђорђе Зечевић" за унапређење и заштиту ћириличког писма
T2  - Српски молитвеник. Споменица Милану Решетару (1512–1942–2012)
T1  - Милан Решетар
SP  - 9
EP  - 14
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14468
ER  - 
@inbook{
author = "Савић, Виктор and Грковић-Мејџор, Јасмина",
year = "2016",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Фонд "Ђорђе Зечевић" за унапређење и заштиту ћириличког писма",
journal = "Српски молитвеник. Споменица Милану Решетару (1512–1942–2012)",
booktitle = "Милан Решетар",
pages = "9-14",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14468"
}
Савић, В.,& Грковић-Мејџор, Ј.. (2016). Милан Решетар. in Српски молитвеник. Споменица Милану Решетару (1512–1942–2012)
Београд : Српска академија наука и уметности., 9-14.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14468
Савић В, Грковић-Мејџор Ј. Милан Решетар. in Српски молитвеник. Споменица Милану Решетару (1512–1942–2012). 2016;:9-14.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14468 .
Савић, Виктор, Грковић-Мејџор, Јасмина, "Милан Решетар" in Српски молитвеник. Споменица Милану Решетару (1512–1942–2012) (2016):9-14,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14468 .

О преводилачком умећу Солунске браће: стсл. каꙗти сѧ

Грковић-Мејџор, Јасмина

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2014)

TY  - CONF
AU  - Грковић-Мејџор, Јасмина
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14449
AB  - The translation of liturgical books from Greek to Old Church Slavonic (OCS)
included the creation of Slavic Christian theological terminology. This process
was characterized by semantic borrowing, in which Slavic and Greek words were
homologues, i. e. they shared a primary meaning, and then the Greek word transferred
a new meaning to the Slavic one. One such case was OCS (по)каꙗти сѧ
‘repent’. Proto-Slavic *kajati sę ‘remorse’ was a homologue with Gr. μετανοέω in its
pre-Christian sense. As revealed by its etymology, *kajati sę denoted ‘restitution of
disturbed social balance and thus cosmic harmony, by restoring the moral system
of the community’. This concept was the foundation for the semantic transposition
which gave OCS (по)каꙗти сѧ ‘repent’, equivalence to the Greek theological term
μετανοέω. In the same way OCS покаꙗниѥ, semantically modeled by Gr. μετάνοια,
acquired the meaning ‘repentance’. The analysis also indicates that (по)каꙗти сѧ
was a polysemous word. In New Testament discourse it was predominantly used
as a theological term, and rarely, depending on the context, meant ‘remorse’. In
the Old Testament it rendered the meaning of Gr. μετανοέω in the Septuagint:
‘regret’ and ‘change one’s mind’. In the same derivational nest we find раскаꙗти
сѧ, окаꙗниѥ and окаꙗнъ. OCS раскаꙗти сѧ rendered the meaning of its Greek
equivalent μεταμέλομαι: ‘remorse; regret’, ‘change one’s mind’. Since it did not have
a terminological status, there was no difference between its Old Testament and
New Testament semantics. Thus, while in Old Testament discourse раскаꙗти сѧ
and (по)каꙗти сѧ were almost synonymous, in the New Testament they denote
two different notions: ‘repent’ and ‘remorse’. The lexemes окаꙗниѥ ‘condemnation’
and окаꙗнъ ‘condemned, punished’ kept their Proto-Slavic meaning. The
translations made after the Moravian mission show innovations: a) there is no
strict correlation between (по)каꙗти сѧ : μετανοέω and раскаꙗти сѧ : μεταμέλομαι
(e. g. we find (по)каꙗти сѧ : μεταμέλομαι); b) the semantic change of the adj.
окаꙗнъ: ‘miserable’. From the methodological standpoint, this research shows that,
in the lexical-semantic analysis of OCS, it is necessary first to investigate every
text separately and then compare them, taking into account their chronology and
provenance, as well as their text type and genre.
AB  - У раду
се анализира
семантика
стсл. каꙗти
сѧ и лексема
из истог
деривационог
гнезда.
Показује
се да је на темељу
псл. *kajati
sę семантичким
калкирањем
према
грчком
богословском
термину
μετανοέω у
првим
преводима
изграђен
термин
(по)каꙗти
сѧ ‘(по)кајати
се’, а истим
путем
значењски
се обликује
и пока
ꙗние
‘покајање’
(μετάνοια). Глагол
је
полисемичан
и терминолошки
статус
има само
у новозаветном
контексту,
док у преводу
Старог
завета
значи
‘осећати
жаљење’,
‘променити
мишљење’,
за шта се у Новом
завету
користи
друга
лексема:
раска
ꙗти
сѧ,
као доследни
превод
глагола
μεταμέλομαι. У споменицима
који
су настали
након
Моравске
мисије
долази
до нарушавања
изворне
ситуације:
μετανοέω > (по)каꙗти
сѧ; μεταμέλομαι > раска
ꙗти
сѧ, као и до семантичке
промене
лексеме
окаꙗнъ.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
C3  - Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013)
T1  - О преводилачком умећу Солунске браће: стсл. каꙗти сѧ
T1  - On Translational Skills of the Thessaloniki Brothers: OCS каꙗти сѧ
SP  - 169
EP  - 185
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14449
ER  - 
@conference{
author = "Грковић-Мејџор, Јасмина",
year = "2014",
abstract = "The translation of liturgical books from Greek to Old Church Slavonic (OCS)
included the creation of Slavic Christian theological terminology. This process
was characterized by semantic borrowing, in which Slavic and Greek words were
homologues, i. e. they shared a primary meaning, and then the Greek word transferred
a new meaning to the Slavic one. One such case was OCS (по)каꙗти сѧ
‘repent’. Proto-Slavic *kajati sę ‘remorse’ was a homologue with Gr. μετανοέω in its
pre-Christian sense. As revealed by its etymology, *kajati sę denoted ‘restitution of
disturbed social balance and thus cosmic harmony, by restoring the moral system
of the community’. This concept was the foundation for the semantic transposition
which gave OCS (по)каꙗти сѧ ‘repent’, equivalence to the Greek theological term
μετανοέω. In the same way OCS покаꙗниѥ, semantically modeled by Gr. μετάνοια,
acquired the meaning ‘repentance’. The analysis also indicates that (по)каꙗти сѧ
was a polysemous word. In New Testament discourse it was predominantly used
as a theological term, and rarely, depending on the context, meant ‘remorse’. In
the Old Testament it rendered the meaning of Gr. μετανοέω in the Septuagint:
‘regret’ and ‘change one’s mind’. In the same derivational nest we find раскаꙗти
сѧ, окаꙗниѥ and окаꙗнъ. OCS раскаꙗти сѧ rendered the meaning of its Greek
equivalent μεταμέλομαι: ‘remorse; regret’, ‘change one’s mind’. Since it did not have
a terminological status, there was no difference between its Old Testament and
New Testament semantics. Thus, while in Old Testament discourse раскаꙗти сѧ
and (по)каꙗти сѧ were almost synonymous, in the New Testament they denote
two different notions: ‘repent’ and ‘remorse’. The lexemes окаꙗниѥ ‘condemnation’
and окаꙗнъ ‘condemned, punished’ kept their Proto-Slavic meaning. The
translations made after the Moravian mission show innovations: a) there is no
strict correlation between (по)каꙗти сѧ : μετανοέω and раскаꙗти сѧ : μεταμέλομαι
(e. g. we find (по)каꙗти сѧ : μεταμέλομαι); b) the semantic change of the adj.
окаꙗнъ: ‘miserable’. From the methodological standpoint, this research shows that,
in the lexical-semantic analysis of OCS, it is necessary first to investigate every
text separately and then compare them, taking into account their chronology and
provenance, as well as their text type and genre., У раду
се анализира
семантика
стсл. каꙗти
сѧ и лексема
из истог
деривационог
гнезда.
Показује
се да је на темељу
псл. *kajati
sę семантичким
калкирањем
према
грчком
богословском
термину
μετανοέω у
првим
преводима
изграђен
термин
(по)каꙗти
сѧ ‘(по)кајати
се’, а истим
путем
значењски
се обликује
и пока
ꙗние
‘покајање’
(μετάνοια). Глагол
је
полисемичан
и терминолошки
статус
има само
у новозаветном
контексту,
док у преводу
Старог
завета
значи
‘осећати
жаљење’,
‘променити
мишљење’,
за шта се у Новом
завету
користи
друга
лексема:
раска
ꙗти
сѧ,
као доследни
превод
глагола
μεταμέλομαι. У споменицима
који
су настали
након
Моравске
мисије
долази
до нарушавања
изворне
ситуације:
μετανοέω > (по)каꙗти
сѧ; μεταμέλομαι > раска
ꙗти
сѧ, као и до семантичке
промене
лексеме
окаꙗнъ.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013)",
title = "О преводилачком умећу Солунске браће: стсл. каꙗти сѧ, On Translational Skills of the Thessaloniki Brothers: OCS каꙗти сѧ",
pages = "169-185",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14449"
}
Грковић-Мејџор, Ј.. (2014). О преводилачком умећу Солунске браће: стсл. каꙗти сѧ. in Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013)
Београд : Институт за српски језик САНУ., 169-185.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14449
Грковић-Мејџор Ј. О преводилачком умећу Солунске браће: стсл. каꙗти сѧ. in Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013). 2014;:169-185.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14449 .
Грковић-Мејџор, Јасмина, "О преводилачком умећу Солунске браће: стсл. каꙗти сѧ" in Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013) (2014):169-185,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14449 .