Стефановић, Марија Ј.

Link to this page

Authority KeyName Variants
dfd3977e-0949-4317-ac21-e124a0e75f18
  • Стефановић, Марија Ј. (2)
Projects

Author's Bibliography

Ка опису концепта вредност у српском језику

Стефановић, Марија Ј.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Стефановић, Марија Ј.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14021
AB  - Лексема вредност и друге са њом повезане речи у репрезентативним
речницима савременог српског језика (РСАНУ и РМС) дефинишу се на
сличне начине, али структура и садржај речничких чланака разликују се
у већој мери. Пошто се опис садржине језичког концепта заснива у првом
реду на лексикографским изворима, у раду се указује на његове аспекте
који се могу реконструисати на основу анализе речничких чланака, односно указивањем на редослед значења, на избор лексема које се користе у
дефиницијама, као и на врсте наведених примера употребе речи у контексту. Поређење ових података са закључцима етимолога и резултатима
асоцијативних експеримената представљених у Асоцијативном речнику
српскога језика показује да је вредност у језичком систему и у свести савремених говорника увек заснована на поређењу објеката, било да су они
материјалне или нематеријалне природе. Указивање на позитивну вредност нематеријалних објеката концептуално се подудара са начинима
изражавања опште позитивне оцене преко метафора ДОБРО ЈЕ ВИСОКО, ДОБРО ЈЕ ТЕШКО, ДОБРО ЈЕ ВЕЛИКО. Језички материјал такође указује на то да је
вредност ствар избора, као и да се може мењати у складу са конкретном
ситуацијом.
AB  - Слово вредност (ценность) и другие с ним связанные слова в
репрезентативных словарях сербского языка (Словарь сербохорватского
литературного и народного языка Сербской академии наук и искусств и Словарь
Матицы сербской) определяются почти одинаково, но структура и содержание
одноименных словарных статей отличаются. Так как описание содержания
языкового концепта базируется в первую очередь на лексикографических
источниках, в статье указывается на аспекты концепта, которые можно
реконструировать на основании данных, представленных в словарных статьях,
т.е. путем проведения анализа порядка значений, выбора слов, использованных
в определениях, а также примеров, иллюстрирующих употребление слова
в контексте. Так полученные данные сравниваются с выводами этимологов
и с результатом ассоциативных экспериментов, представленных в АРСЈ.
Исследование показывает, что вредност (ценность) в языковой системе
и в сознании современных носителей языка основывается на сравнении
материальных или нематериальных (абстрактных) объектов. Указывание на
ценность нематериальных объектов концептуально идентично с способами
выражения позитивной оценки использованием когнитивных метафор ХОРОШЕЕ
– ВЫСОКОЕ, ХОРОШЕЕ – ВЕСКОЕ (ТЯЖЕЛОЕ), ХОРОШЕЕ – БОЛЬШОЕ. Языковой материал
указывает и на то, что ценность – это результат выбора, а также на возможность
изменения оценки объекта который в данный момент считается ценностью в
зависимости от конкретной ситуации.
AB  - The word vrednost (‘value’) and other related words in the representative dictionaries
of the Serbian language (Dictionary of SASA and Dictionary of Matica Srpska)
are defi ned almost identically, but the structure and content of the dictionary entries
are signifi cantly different. Since the description of the content of linguistic concepts is
based primarily on lexicographic sources, the article points out the aspects of the concept
that can be reconstructed on the basis of data presented in the dictionary entries,
i.e., by analyzing the order of meanings, the choice of words used in the defi nitions,
as well as examples illustrating the use of the word in context. The obtained data
is compared with the conclusions of etymologists and with the result of associative
experiments presented in ARSJ. The study shows that value in the language system
and in the minds of contemporary Serbian native speakers is based on a comparison
of material or non-material (abstract) objects. Positive value of intangible objects is
expressed in a conceptually identical way to the expression of a general positive assessment
using cognitive metaphors GOOD IS HIGH, GOOD IS HEAVY, GOOD IS BIG. The
language material also indicates that value is the result of choice, and that there is a
possibility of changing the assessment of an object that is considered to be of value if
a situation or conditions change.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Ка опису концепта вредност у српском језику
T1  - К описанию концепта ценность в сербском языке
T1  - Towards the Description of the Concept of Value in the Serbian Language
SP  - 711
EP  - 730
VL  - 78
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2202711S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14021
ER  - 
@article{
author = "Стефановић, Марија Ј.",
year = "2022",
abstract = "Лексема вредност и друге са њом повезане речи у репрезентативним
речницима савременог српског језика (РСАНУ и РМС) дефинишу се на
сличне начине, али структура и садржај речничких чланака разликују се
у већој мери. Пошто се опис садржине језичког концепта заснива у првом
реду на лексикографским изворима, у раду се указује на његове аспекте
који се могу реконструисати на основу анализе речничких чланака, односно указивањем на редослед значења, на избор лексема које се користе у
дефиницијама, као и на врсте наведених примера употребе речи у контексту. Поређење ових података са закључцима етимолога и резултатима
асоцијативних експеримената представљених у Асоцијативном речнику
српскога језика показује да је вредност у језичком систему и у свести савремених говорника увек заснована на поређењу објеката, било да су они
материјалне или нематеријалне природе. Указивање на позитивну вредност нематеријалних објеката концептуално се подудара са начинима
изражавања опште позитивне оцене преко метафора ДОБРО ЈЕ ВИСОКО, ДОБРО ЈЕ ТЕШКО, ДОБРО ЈЕ ВЕЛИКО. Језички материјал такође указује на то да је
вредност ствар избора, као и да се може мењати у складу са конкретном
ситуацијом., Слово вредност (ценность) и другие с ним связанные слова в
репрезентативных словарях сербского языка (Словарь сербохорватского
литературного и народного языка Сербской академии наук и искусств и Словарь
Матицы сербской) определяются почти одинаково, но структура и содержание
одноименных словарных статей отличаются. Так как описание содержания
языкового концепта базируется в первую очередь на лексикографических
источниках, в статье указывается на аспекты концепта, которые можно
реконструировать на основании данных, представленных в словарных статьях,
т.е. путем проведения анализа порядка значений, выбора слов, использованных
в определениях, а также примеров, иллюстрирующих употребление слова
в контексте. Так полученные данные сравниваются с выводами этимологов
и с результатом ассоциативных экспериментов, представленных в АРСЈ.
Исследование показывает, что вредност (ценность) в языковой системе
и в сознании современных носителей языка основывается на сравнении
материальных или нематериальных (абстрактных) объектов. Указывание на
ценность нематериальных объектов концептуально идентично с способами
выражения позитивной оценки использованием когнитивных метафор ХОРОШЕЕ
– ВЫСОКОЕ, ХОРОШЕЕ – ВЕСКОЕ (ТЯЖЕЛОЕ), ХОРОШЕЕ – БОЛЬШОЕ. Языковой материал
указывает и на то, что ценность – это результат выбора, а также на возможность
изменения оценки объекта который в данный момент считается ценностью в
зависимости от конкретной ситуации., The word vrednost (‘value’) and other related words in the representative dictionaries
of the Serbian language (Dictionary of SASA and Dictionary of Matica Srpska)
are defi ned almost identically, but the structure and content of the dictionary entries
are signifi cantly different. Since the description of the content of linguistic concepts is
based primarily on lexicographic sources, the article points out the aspects of the concept
that can be reconstructed on the basis of data presented in the dictionary entries,
i.e., by analyzing the order of meanings, the choice of words used in the defi nitions,
as well as examples illustrating the use of the word in context. The obtained data
is compared with the conclusions of etymologists and with the result of associative
experiments presented in ARSJ. The study shows that value in the language system
and in the minds of contemporary Serbian native speakers is based on a comparison
of material or non-material (abstract) objects. Positive value of intangible objects is
expressed in a conceptually identical way to the expression of a general positive assessment
using cognitive metaphors GOOD IS HIGH, GOOD IS HEAVY, GOOD IS BIG. The
language material also indicates that value is the result of choice, and that there is a
possibility of changing the assessment of an object that is considered to be of value if
a situation or conditions change.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Ка опису концепта вредност у српском језику, К описанию концепта ценность в сербском языке, Towards the Description of the Concept of Value in the Serbian Language",
pages = "711-730",
volume = "78",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2202711S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14021"
}
Стефановић, М. Ј.. (2022). Ка опису концепта вредност у српском језику. in Јужнословенски филолог
Београд : Српска академија наука и уметности., 78(2), 711-730.
https://doi.org/10.2298/JFI2202711S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14021
Стефановић МЈ. Ка опису концепта вредност у српском језику. in Јужнословенски филолог. 2022;78(2):711-730.
doi:10.2298/JFI2202711S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14021 .
Стефановић, Марија Ј., "Ка опису концепта вредност у српском језику" in Јужнословенски филолог, 78, no. 2 (2022):711-730,
https://doi.org/10.2298/JFI2202711S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14021 .

Један начин решавања проблема избора номинатора концепта у случају семантичког паралелизма

Стефановић, Марија Ј.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Стефановић, Марија Ј.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6437
AB  - Питање разграничења концепата, односно избора лексема – номинатора концепата у лингвоконцептологији, етнолингвистици и другим
правцима који истражују њихов садржај, појавило се као последица неједнозначно решеног проблема раздвајања полисемије и синонимије у
лексичком систему, посебно у случајевима када се испитују исте лексеме
у различитим дискурсима. У раду се врши анализа садржаја асоцијативних поља труд и работа са циљем да се утврди степен сличности
и разлика међу њима, како би се видело да ли је реч о једном или двама
различитим концептима. Претпоставка је да асоцијативна поља омогућују објективно утврђивање начина концептуализације, с обзиром на то да
се елиминише утицај контекста. Закључак је да у савременом руском језику постоји један концепт – работа, а да се лексема труд повлачи ка
периферији језичке употребе због чешћег коришћења у стилски и функ-
ционално маркираним контекстима.
AB  - Исследования концептов начинаются с определения номинатора – лексемы,
которая является лучшим представителем идеи о самом концепте. В случае семантического параллелизма, т.е. существования двух или более многозначных
разнокоренных лексем, называющих один и тот же предмет или явление, которое
считается концептом, необходимо установить процедуру выбора номинатора.
Идентичность многих из значений таких лексем и возможность их взаимозамещения в некоторых, но не во всех дискурсах затрудняет определение числа концептов, которые они номинируют. Таким образом, необходимо решить, является
ли лексема номинатором концепта или представляет собой лишь один из элементов номинативного поля концепта, названного близкой по значению лексемой.
Ассоциативные поля содержат не связанные с контекстом знания о концепте, поэтому их анализ может указать на способы концептуализации рассматриваемых лексем и на их отношения в лексической и семантической сферах.
Анализ полноценных ассоциативных полей труд и работа в русском языке
позволил прийти к выводу, что концепт труд является частью концепта работа,
поскольку у них совпадают все аспекты концептуализации. Однако лексема труд
в сознании современных носителей языка в большей степени связана с поли-
тической, экономической и моральной сферами, вследствие чего она начинает
перемещаться на периферию лексической системы. Лексема работа в русской
концептосфере должна считаться номинатором концепта, связанного с целена-
правленной деятельностью человека.
AB  - Analysis of a concept starts from the concept nominator – a word that best represents
the idea behind the concept. In cases of semantic parallelism (i.e. existence of two
or more often polysemous words that nominate the same object or idea) it is necessary
to establish the procedure for the selection of the concept nominator. It is often the case
that the many meanings of such words are identical, in certain, but they are not interchangeable
in all contexts, which makes it difficult to determine the number of concepts they
represent. Therefore, it is necessary to establish whether a word is the nominator of a
concept, or it is only one of the possible elements in the concept’s nominative field.
The associative fields contain information on the concept that an average person
has, and that knowledge is context-free, so the analysis of associative fields shows the
ways of conceptualization for the analyzed lexemes and it shows their relation in the
lexical and semantic systems.
Analysis of the associative fields trud and rabota in the Russian language has
shown that the concept trud is included in the concept rabota, because all aspects of
their conceptualization coincide, but the lexeme trud is perceived as more related to the
political, economic and moral spheres, so it is shifting towards the periphery of the lexical
system. The lexeme rabota should be considered the nominator of the concept related
to purposeful human activity in the Russian conceptosphere.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Један начин решавања проблема избора номинатора концепта у случају семантичког паралелизма
T1  - О проблеме выбора номинатора концепта в случае семантического параллелизма
T1  - On the Selection of Concept Nominator in Cases of Semantic Parallelism
SP  - 137
EP  - 158
VL  - 72
IS  - 3-4
DO  - 10.2298/JFI1604137S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6437
ER  - 
@article{
author = "Стефановић, Марија Ј.",
year = "2016",
abstract = "Питање разграничења концепата, односно избора лексема – номинатора концепата у лингвоконцептологији, етнолингвистици и другим
правцима који истражују њихов садржај, појавило се као последица неједнозначно решеног проблема раздвајања полисемије и синонимије у
лексичком систему, посебно у случајевима када се испитују исте лексеме
у различитим дискурсима. У раду се врши анализа садржаја асоцијативних поља труд и работа са циљем да се утврди степен сличности
и разлика међу њима, како би се видело да ли је реч о једном или двама
различитим концептима. Претпоставка је да асоцијативна поља омогућују објективно утврђивање начина концептуализације, с обзиром на то да
се елиминише утицај контекста. Закључак је да у савременом руском језику постоји један концепт – работа, а да се лексема труд повлачи ка
периферији језичке употребе због чешћег коришћења у стилски и функ-
ционално маркираним контекстима., Исследования концептов начинаются с определения номинатора – лексемы,
которая является лучшим представителем идеи о самом концепте. В случае семантического параллелизма, т.е. существования двух или более многозначных
разнокоренных лексем, называющих один и тот же предмет или явление, которое
считается концептом, необходимо установить процедуру выбора номинатора.
Идентичность многих из значений таких лексем и возможность их взаимозамещения в некоторых, но не во всех дискурсах затрудняет определение числа концептов, которые они номинируют. Таким образом, необходимо решить, является
ли лексема номинатором концепта или представляет собой лишь один из элементов номинативного поля концепта, названного близкой по значению лексемой.
Ассоциативные поля содержат не связанные с контекстом знания о концепте, поэтому их анализ может указать на способы концептуализации рассматриваемых лексем и на их отношения в лексической и семантической сферах.
Анализ полноценных ассоциативных полей труд и работа в русском языке
позволил прийти к выводу, что концепт труд является частью концепта работа,
поскольку у них совпадают все аспекты концептуализации. Однако лексема труд
в сознании современных носителей языка в большей степени связана с поли-
тической, экономической и моральной сферами, вследствие чего она начинает
перемещаться на периферию лексической системы. Лексема работа в русской
концептосфере должна считаться номинатором концепта, связанного с целена-
правленной деятельностью человека., Analysis of a concept starts from the concept nominator – a word that best represents
the idea behind the concept. In cases of semantic parallelism (i.e. existence of two
or more often polysemous words that nominate the same object or idea) it is necessary
to establish the procedure for the selection of the concept nominator. It is often the case
that the many meanings of such words are identical, in certain, but they are not interchangeable
in all contexts, which makes it difficult to determine the number of concepts they
represent. Therefore, it is necessary to establish whether a word is the nominator of a
concept, or it is only one of the possible elements in the concept’s nominative field.
The associative fields contain information on the concept that an average person
has, and that knowledge is context-free, so the analysis of associative fields shows the
ways of conceptualization for the analyzed lexemes and it shows their relation in the
lexical and semantic systems.
Analysis of the associative fields trud and rabota in the Russian language has
shown that the concept trud is included in the concept rabota, because all aspects of
their conceptualization coincide, but the lexeme trud is perceived as more related to the
political, economic and moral spheres, so it is shifting towards the periphery of the lexical
system. The lexeme rabota should be considered the nominator of the concept related
to purposeful human activity in the Russian conceptosphere.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Један начин решавања проблема избора номинатора концепта у случају семантичког паралелизма, О проблеме выбора номинатора концепта в случае семантического параллелизма, On the Selection of Concept Nominator in Cases of Semantic Parallelism",
pages = "137-158",
volume = "72",
number = "3-4",
doi = "10.2298/JFI1604137S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6437"
}
Стефановић, М. Ј.. (2016). Један начин решавања проблема избора номинатора концепта у случају семантичког паралелизма. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 72(3-4), 137-158.
https://doi.org/10.2298/JFI1604137S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6437
Стефановић МЈ. Један начин решавања проблема избора номинатора концепта у случају семантичког паралелизма. in Јужнословенски филолог. 2016;72(3-4):137-158.
doi:10.2298/JFI1604137S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6437 .
Стефановић, Марија Ј., "Један начин решавања проблема избора номинатора концепта у случају семантичког паралелизма" in Јужнословенски филолог, 72, no. 3-4 (2016):137-158,
https://doi.org/10.2298/JFI1604137S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6437 .