Прћић, Твртко Т.

Link to this page

Authority KeyName Variants
6d4a9fee-0f3f-48e6-b7c6-ef225b9717d4
  • Прћић, Твртко Т. (2)
Projects

Author's Bibliography

И скраћенице и речи: акроними у српском језику

Прћић, Твртко Т.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Прћић, Твртко Т.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13966
AB  - В этой статье рассматриваются такие формы, как ЦеСИД, РТС и ГСП в
сербском языке, один из типов слов, образованных путем сокращения. Несмотря
на то, что в отечественной теории и практике их традиционно называют и
считают аббревиатурами, большинство этих форм на практике ведут себя
так, как если бы они были словами. Исходя из этого прагматического факта и основной гипотезы о том, что здесь имеются гибридные лексические единицы,
частично аббревиатуры и частично слова, которые поэтому относятся к разным
теоретико-методологическим трактовкам и терминологическим названиям –
акронимам, целью настоящей статьи является доказательство этого исходного
положения, с лингвистическими объяснениями и аутентичными примерами с
четырех взаимосвязанных точек зрения: (1) двенадцать вопросов с ответами о
статусе этих форм в свете их конкретного поведения в повседневной письменной
и устной речи, (2) формальных и содержательных свойствах, которые делают
эти формы аббревиатурами, словами, и какие именно свойства определяют
их как акронимы, (3) прагматико-функциональная типология акронимов, и
(4) теоретико-методологические и практические последствия интерпретации
природы акронимов, предлагаемой здесь.
AB  - This paper deals with forms like CeSID, RTS and GSP in Serbian, one type of
words made by shortening. In spite of the fact that in domestic theory and practice
they are traditionally called and considered abbreviations, most of these forms in
practice behave as if they were words. Starting from this pragmatic point and main
hypothesis that what is involved here are hybrid lexical units, part abbreviations, part
words, which therefore should receive a different theoretical and methodological
treatment and terminological designation – acronyms, the aim of the present article is
to corroborate this basic premise by offering linguistically informed explication and
authentic exemplifi cation, from four interconnected angles: (1) twelve questions with
answers concerning the status of these forms in the light of their actual behaviour in
everyday writing and speech, (2) form- and content-related properties which make
these forms abbreviations in one way, words in the other, and which precise properties
determine them as acronyms, (3) a pragmatic-functional typology of acronyms, and
(4) theoretical, methodological and practical implications of the proposed interpretation
of the nature of acronyms.
AB  - Овај рад бави се облицима попут ЦеСИД, РТС, ГСП и сл. у српском језику, који се у домаћој теорији и пракси традиционално називају и сматрају скраћеницама, мада се већина њих у пракси често понаша као да су речи. Имајући у виду ову прагматичку чињеницу, и уједно главну хипотезу, да су овде заправо посреди хибридне лексичке јединице, делом скраћенице а делом речи, које изискују посебан теоријско-методолошки третман и терминолошки назив – акроними, циљ рада јесте да се лингвистички заснованим објашњењима и аутентичним примерима докаже ово полазиште. Излагање ће бити организовано у пет одељака, на следећи начин: након неколико општих уводних напомена, у Одељку 2 биће понуђено дванаест питања с одговорима о статусу ових облика, у светлу њиховог понашања у конкретној писаној и говорној употреби језика; у Одељку 3 биће размотрена формална и садржинска својства која ове облике чине и скраћеницама, и речима, и акронимима, да би затим било формулисано свеобухватно одређење акронима; у Одељку 4 биће представљена прагматичко-функционална типологија акронима; и, на крају, у Одељку 5, након рекапитулације најважнијих резултата, биће дат кратак осврт на могуће теоријско-методолошке и практичне импликације предложеног тумачења акронима.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - И скраћенице и речи: акроними у српском језику
T1  - И аббревиатуры, и слова: акронимы в сербском языке
T1  - Abbreviations and Words at the Same Time: Acronyms in Serbian
SP  - 429
EP  - 466
VL  - 78
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2202429P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13966
ER  - 
@article{
author = "Прћић, Твртко Т.",
year = "2022",
abstract = "В этой статье рассматриваются такие формы, как ЦеСИД, РТС и ГСП в
сербском языке, один из типов слов, образованных путем сокращения. Несмотря
на то, что в отечественной теории и практике их традиционно называют и
считают аббревиатурами, большинство этих форм на практике ведут себя
так, как если бы они были словами. Исходя из этого прагматического факта и основной гипотезы о том, что здесь имеются гибридные лексические единицы,
частично аббревиатуры и частично слова, которые поэтому относятся к разным
теоретико-методологическим трактовкам и терминологическим названиям –
акронимам, целью настоящей статьи является доказательство этого исходного
положения, с лингвистическими объяснениями и аутентичными примерами с
четырех взаимосвязанных точек зрения: (1) двенадцать вопросов с ответами о
статусе этих форм в свете их конкретного поведения в повседневной письменной
и устной речи, (2) формальных и содержательных свойствах, которые делают
эти формы аббревиатурами, словами, и какие именно свойства определяют
их как акронимы, (3) прагматико-функциональная типология акронимов, и
(4) теоретико-методологические и практические последствия интерпретации
природы акронимов, предлагаемой здесь., This paper deals with forms like CeSID, RTS and GSP in Serbian, one type of
words made by shortening. In spite of the fact that in domestic theory and practice
they are traditionally called and considered abbreviations, most of these forms in
practice behave as if they were words. Starting from this pragmatic point and main
hypothesis that what is involved here are hybrid lexical units, part abbreviations, part
words, which therefore should receive a different theoretical and methodological
treatment and terminological designation – acronyms, the aim of the present article is
to corroborate this basic premise by offering linguistically informed explication and
authentic exemplifi cation, from four interconnected angles: (1) twelve questions with
answers concerning the status of these forms in the light of their actual behaviour in
everyday writing and speech, (2) form- and content-related properties which make
these forms abbreviations in one way, words in the other, and which precise properties
determine them as acronyms, (3) a pragmatic-functional typology of acronyms, and
(4) theoretical, methodological and practical implications of the proposed interpretation
of the nature of acronyms., Овај рад бави се облицима попут ЦеСИД, РТС, ГСП и сл. у српском језику, који се у домаћој теорији и пракси традиционално називају и сматрају скраћеницама, мада се већина њих у пракси често понаша као да су речи. Имајући у виду ову прагматичку чињеницу, и уједно главну хипотезу, да су овде заправо посреди хибридне лексичке јединице, делом скраћенице а делом речи, које изискују посебан теоријско-методолошки третман и терминолошки назив – акроними, циљ рада јесте да се лингвистички заснованим објашњењима и аутентичним примерима докаже ово полазиште. Излагање ће бити организовано у пет одељака, на следећи начин: након неколико општих уводних напомена, у Одељку 2 биће понуђено дванаест питања с одговорима о статусу ових облика, у светлу њиховог понашања у конкретној писаној и говорној употреби језика; у Одељку 3 биће размотрена формална и садржинска својства која ове облике чине и скраћеницама, и речима, и акронимима, да би затим било формулисано свеобухватно одређење акронима; у Одељку 4 биће представљена прагматичко-функционална типологија акронима; и, на крају, у Одељку 5, након рекапитулације најважнијих резултата, биће дат кратак осврт на могуће теоријско-методолошке и практичне импликације предложеног тумачења акронима.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "И скраћенице и речи: акроними у српском језику, И аббревиатуры, и слова: акронимы в сербском языке, Abbreviations and Words at the Same Time: Acronyms in Serbian",
pages = "429-466",
volume = "78",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2202429P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13966"
}
Прћић, Т. Т.. (2022). И скраћенице и речи: акроними у српском језику. in Јужнословенски филолог
Београд : Српска академија наука и уметности., 78(2), 429-466.
https://doi.org/10.2298/JFI2202429P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13966
Прћић ТТ. И скраћенице и речи: акроними у српском језику. in Јужнословенски филолог. 2022;78(2):429-466.
doi:10.2298/JFI2202429P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13966 .
Прћић, Твртко Т., "И скраћенице и речи: акроними у српском језику" in Јужнословенски филолог, 78, no. 2 (2022):429-466,
https://doi.org/10.2298/JFI2202429P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13966 .

Какав нам општи речник српског језика највише треба

Прћић, Твртко Т.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Прћић, Твртко Т.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1702
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа
T1  - Какав нам општи речник српског језика највише треба
SP  - 87
EP  - 117
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1702
ER  - 
@article{
author = "Прћић, Твртко Т.",
year = "2016",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа",
title = "Какав нам општи речник српског језика највише треба",
pages = "87-117",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1702"
}
Прћић, Т. Т.. (2016). Какав нам општи речник српског језика највише треба. in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа
Београд : Институт за српски језик САНУ., 87-117.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1702
Прћић ТТ. Какав нам општи речник српског језика највише треба. in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа. 2016;:87-117.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1702 .
Прћић, Твртко Т., "Какав нам општи речник српског језика највише треба" in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа (2016):87-117,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1702 .