Стијовић, Рада Р.

Link to this page

Authority KeyName Variants
ee627d48-0182-40f0-ab97-b15f3f239189
  • Стијовић, Рада Р. (7)
  • Стијовић, Рада (2)
Projects

Author's Bibliography

Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Књ. 21, Погдекад(а)–покупити : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 5. октобар 2021. године]

Тешић, Милосав; Стијовић, Рада; Спасојевић, Марина Љ.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - GEN
AU  - Тешић, Милосав
AU  - Стијовић, Рада
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14684
AB  - Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Књ. 21, 
Погдекад(а)–покупити / [уредници Даринка Гортан Премк ... и др.]. – Београд : САНУ : Институт за српски језик САНУ, 2019 [објављенo 2020]. 
Говорили: академик Милосав Тешић, проф. др Рада Стијовић, др Марина Љ. Спасојевић.
У Београду, уторак 5. октобар 2021. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Књ. 21,  Погдекад(а)–покупити : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 5. октобар 2021. године]
SP  - 83
EP  - 96
VL  - 10
IS  - 10
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14684
ER  - 
@misc{
author = "Тешић, Милосав and Стијовић, Рада and Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2022",
abstract = "Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Књ. 21, 
Погдекад(а)–покупити / [уредници Даринка Гортан Премк ... и др.]. – Београд : САНУ : Институт за српски језик САНУ, 2019 [објављенo 2020]. 
Говорили: академик Милосав Тешић, проф. др Рада Стијовић, др Марина Љ. Спасојевић.
У Београду, уторак 5. октобар 2021. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Књ. 21,  Погдекад(а)–покупити : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 5. октобар 2021. године]",
pages = "83-96",
volume = "10",
number = "10",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14684"
}
Тешић, М., Стијовић, Р.,& Спасојевић, М. Љ.. (2022). Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Књ. 21,  Погдекад(а)–покупити : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 5. октобар 2021. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 10(10), 83-96.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14684
Тешић М, Стијовић Р, Спасојевић МЉ. Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Књ. 21,  Погдекад(а)–покупити : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 5. октобар 2021. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2022;10(10):83-96.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14684 .
Тешић, Милосав, Стијовић, Рада, Спасојевић, Марина Љ., "Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Књ. 21,  Погдекад(а)–покупити : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 5. октобар 2021. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 10, no. 10 (2022):83-96,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14684 .

Значење и нормативни статус лексема ц(j)елив, ц(j)еливати и ц(j)елов, ц(j)еловати

Стијовић, Рада Р.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2022)

TY  - CONF
AU  - Стијовић, Рада Р.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14244
AB  - У раду се говори о значењима и употребној вредности лексема
ц(j)елив, ц(j)еливати, ц(j)елов, ц(j)еловати и, у складу с тим, о њиховом
нормативном статусу, као и о статусу и начину обраде у дескриптивним
речницима српског језика.
AB  - This paper concerns the meaning and normative status of lexemes c(j)eliv /
c(j)elov, c(j)elivati / c(j)elovati. In normative dictionaries of Serbian they are defi
ned as ‘kiss’ and ‘to kiss’. Some dictionaries do not include the noun c(j)eliv, and
they treat c(j)elov as an archaism.
The author concludes that the lexem (po)ljubiti (in its primary meaning) and
c(j)elivati have the same meaning, but a different sphere of usage in contemporary
Serbian – (po)ljubiti is realised in profane communication, whereas c(j)elivati is
used in religious contexts. (Po)ljubiti is a stylistically neutral lexeme and has wider
use parameters – one can ‘kiss’ ((po)ljubiti) both a photograph and an icon, but one
can’t ‘kiss’ (c(j)elivati) a photograph. It forms many phraseological units, in which
it is not interchangeable with the lexeme c(j)elivati (poljubiti patos, poljubiti vrata,
poljubiti pa ostaviti). The verb c(j)elivati is above all else a theological term (c(j)elivati
se ikona, krst, jevanđelje, mošti, c(j)elivati rondo tle). It expresses a feeling of
specifi c spiritual piety. It is rarely used in the profane sphere, and when it is it when
the speaker wishes to emphasise deep respect towards that which is being ‘kissed’
(c(j)elivati majku, majčinu ruku, c(j)elivati rodno tle). The difference between the
nouns poljubac and c(j)eliv / c(j)elov is also tied to the sphere in which communication
is established – either profane or sacred. Such use of the lexemes c(j)elivati / c(j)eliv and c(j)elovati / c(j)elov shows
that these lexemes, fi rstly as an irreplaceable part of religious discourse, as well as
being a part of specifi cally style-marked texts or statements, should not be treated
by contemporary lexicographers as archaisms, but rather that they should be included
in the contemporary linguistic corpus, with an appropriate explanation to
indicate the emotional and expressive markedness and smaller usage parameters.
The synonymical relationship with the stylistically neutral lexemes (po)ljubiti and
ljubiti, which exists in popular speech (Cjeliva se s njome četiri puta) and is contained
in some phraseological units (Česti celivi gube ljubav), and is even used by
some older writers, should be treated as regional and outdated semantic realisations.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“
C3  - Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XII
T1  - Значење и нормативни статус лексема ц(j)елив, ц(j)еливати и ц(j)елов, ц(j)еловати
T1  - The Meaning and Normative Status of Lexemes ‘c(j)eliv’, ‘c(j)elivati’ and ‘c(j)elov’, ‘c(j)elovati’
SP  - 99
EP  - 108
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14244
ER  - 
@conference{
author = "Стијовић, Рада Р.",
year = "2022",
abstract = "У раду се говори о значењима и употребној вредности лексема
ц(j)елив, ц(j)еливати, ц(j)елов, ц(j)еловати и, у складу с тим, о њиховом
нормативном статусу, као и о статусу и начину обраде у дескриптивним
речницима српског језика., This paper concerns the meaning and normative status of lexemes c(j)eliv /
c(j)elov, c(j)elivati / c(j)elovati. In normative dictionaries of Serbian they are defi
ned as ‘kiss’ and ‘to kiss’. Some dictionaries do not include the noun c(j)eliv, and
they treat c(j)elov as an archaism.
The author concludes that the lexem (po)ljubiti (in its primary meaning) and
c(j)elivati have the same meaning, but a different sphere of usage in contemporary
Serbian – (po)ljubiti is realised in profane communication, whereas c(j)elivati is
used in religious contexts. (Po)ljubiti is a stylistically neutral lexeme and has wider
use parameters – one can ‘kiss’ ((po)ljubiti) both a photograph and an icon, but one
can’t ‘kiss’ (c(j)elivati) a photograph. It forms many phraseological units, in which
it is not interchangeable with the lexeme c(j)elivati (poljubiti patos, poljubiti vrata,
poljubiti pa ostaviti). The verb c(j)elivati is above all else a theological term (c(j)elivati
se ikona, krst, jevanđelje, mošti, c(j)elivati rondo tle). It expresses a feeling of
specifi c spiritual piety. It is rarely used in the profane sphere, and when it is it when
the speaker wishes to emphasise deep respect towards that which is being ‘kissed’
(c(j)elivati majku, majčinu ruku, c(j)elivati rodno tle). The difference between the
nouns poljubac and c(j)eliv / c(j)elov is also tied to the sphere in which communication
is established – either profane or sacred. Such use of the lexemes c(j)elivati / c(j)eliv and c(j)elovati / c(j)elov shows
that these lexemes, fi rstly as an irreplaceable part of religious discourse, as well as
being a part of specifi cally style-marked texts or statements, should not be treated
by contemporary lexicographers as archaisms, but rather that they should be included
in the contemporary linguistic corpus, with an appropriate explanation to
indicate the emotional and expressive markedness and smaller usage parameters.
The synonymical relationship with the stylistically neutral lexemes (po)ljubiti and
ljubiti, which exists in popular speech (Cjeliva se s njome četiri puta) and is contained
in some phraseological units (Česti celivi gube ljubav), and is even used by
some older writers, should be treated as regional and outdated semantic realisations.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“",
journal = "Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XII",
title = "Значење и нормативни статус лексема ц(j)елив, ц(j)еливати и ц(j)елов, ц(j)еловати, The Meaning and Normative Status of Lexemes ‘c(j)eliv’, ‘c(j)elivati’ and ‘c(j)elov’, ‘c(j)elovati’",
pages = "99-108",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14244"
}
Стијовић, Р. Р.. (2022). Значење и нормативни статус лексема ц(j)елив, ц(j)еливати и ц(j)елов, ц(j)еловати. in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XII
Београд : Институт за српски језик САНУ., 99-108.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14244
Стијовић РР. Значење и нормативни статус лексема ц(j)елив, ц(j)еливати и ц(j)елов, ц(j)еловати. in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XII. 2022;:99-108.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14244 .
Стијовић, Рада Р., "Значење и нормативни статус лексема ц(j)елив, ц(j)еливати и ц(j)елов, ц(j)еловати" in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XII (2022):99-108,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14244 .

Савремена ономастичка истраживања Косова и Метохије

Стијовић, Рада Р.; Гочанин, Мирјана С.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Стијовић, Рада Р.
AU  - Гочанин, Мирјана С.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13019
AB  - Систематска ономастичка истраживања на Косову и Метохији отпочета су 1975. године у оквиру Одбора за ономастику Српске
академије наука и уметности. Прикупљен је ономастички материјал из насеља са становништвом чији је матерњи језик српски. У селима и мањим
градским насељима сакупљана је комплетна ономастичка грађа, а у већим
градовима углавном само топонимија и антропонимијски узорак. У неким случајевима, када је то истраживачима пошло за руком, сакупљена је
микротопонимија у селима у којима живе само Албанци. Ономастичким
подацима обилују и неке раније објављене, махом етнографске, студије,
као и Речник косовско-метохиског дијалекта Г. Елезовића и монографија
Топоними Косова А. Урошевића. Прикупљен ономастички материјал (с бројним
етнографским
и другим подацима) омогућује разноврсна језичка и
ванјезичка истраживања. Између осталог, он је поуздано сведочанство о
најновијој историји ових простора, а у поређењу с подацима забележеним у
повељама и турским тефтерима, он пружа могућност да се сагледа етничка
слика и ранијих времена. Прикупљена ономастичка грађа, као и студије из
савремене и историјске ономастике настале на основу ове грађе, у највећој
мери су објављивани у часопису Ономатолошки прилози и едицији Библиотека Ономатолошких прилога, али и у другим публикацијама. Циљ овога
рада јесте да пружи увид у оно што је досад урађено на плану ономастичких
истраживања Косова и Метохије и укаже на будуће задатке проучавалаца
ономастике ових простора. Као прилог томе сачињена је библиографија радова из ономастике и објављене ономастичке грађе Косова и Метохије, која
је прикључена збирној библиографији.
AB  - This paper deals with the onomastic investigations in Kosovo and Metohija.
Firstly, it addresses the previously published ethnographic and other studies
containing valuable onomastic data, but also lacking in certain details relevant to
linguistic investigations (absence of word accent and grammatical data), as well
as the Dictionary of the Kosovo-Metohija Dialect by G. Elezović, which includes a
great number of toponyms, names, surnames, hypocorisms and nicknames. The
central part of the paper is dedicated to data concerning systematic onomastic
investigations in Kosovo and Metohija, which were launched in 1975 by the Board
for Onomastics of the Serbian Academy of Sciences and Arts. The Board collected
onomastic material from settlements populated by Serbian native-speakers. In
villages and smaller urban areas complete onomastic corpus had been collected,
and in bigger ones for the most part only toponomy and an anthroponymic
sample. In some cases, when the researchers managed to, they collected microtoponymy
in villages populated exclusively by Albanians. The collected onomastic
material (with ample ethnographic and other data) provided a basis for versatile
linguistic and non-linguistic investigations. Among other things, it gave a reliable
testimony to the most recent history of these parts, and by comparison with the
data noted in Serbian medieval charters and Turkish defters it allowed for an
ethnic picture of even earlier times to be formed, of which the greatest works
of Serbian historical onomastics – the works of M. Pešikan and A. Loma – bear
proof. The collected onomastic corpus, as well as the studies in contemporary and
historical onomastics based on this corpus, were published by and large in the
journal Onomatološki prilozi (Onomatological Contributions) and in the edition
Onomatological Contributions Library, but also in other publications and journals.
With a view to offering an insight into what has been done to date and suggesting
what yet needs doing with respect to onomastic investigations in Kosovo and
Metohija, the authors have compiled a bibliography of works on the onomastics
of Kosovo and Metohija, which is attached to the general bibliography.
AB  - В статье приводятся исследования ономастики Косова и Метохии. В
первой части указывается на ранее существующие этнографические и другие исследования содержащие ценные сведения, но и определенные недостатки, когда речь идет о лингвистике (отсутствие ударений и грамматических данных), а также и на словарь Речник Косовско-метохиског дијалекта
Г. Елезовича, содержащий многочисленые топонимы, имена, фамилии, гипокористики и прозвища. Центральная часть статьи – данные о системати-ческих исследованиях ономастики Косова и Метохии, начавшихся в 1975
году в рамках Отдела ономастики Сербской академии наук и искусств. В
Отделе собран ономастический материал из поселений, в которых у большинства жителей сербский язык родной. Ономастический материал в деревнях и небольших городах собран полностью, тогда как в больших городах собраны топонимы и антропонимический материал. В случаях когда исследователям было возможно, собраны и микротопонимы в деревнях, в которых жили только албанцы. Собраный ономастический материал (вместе
с многочисленными этнографическими и другими данными) позволил сделать разнообразные лингвистические и другие исследования. Кроме всего
прочего, он достоверно свидетельствует о новейшей истории этого района,
а сравнением с данными, записанными в сербских средневековых грамотах и турецких дефтерах, материал дал возможность увидеть и этническую
картину былых времен – о чем свидетельствуют самые хорошие исследования сербской исторической ономастики – научные труды М. Пешикана
и А. Ломы. Собраный ономастичкеский материал, а также исследования
современной и исторической ономастики сформированные на его основе,
в основном, опубликованы в журнале Ономатолошки прилози и выпуске
Библиотека Ономатолошких прилога, и в других публикациях и журналах.
Чтобы дать представление о том, что было сделано до настоящего времени
и указать, что еще необходимо сделать, когда речь идет об ономастических
исследованиях Косова и Метохии, авторы собрали данные и сформировали
библиографию работ по ономастике и публикованном материале о Косове
и Метохии. Данная библиография находится в составе общей.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини
T2  - Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије
T1  - Савремена ономастичка истраживања Косова и Метохије
T1  - Conteporary Onomastic Investigations in Kosovo and Metohija
T1  - Современные исследования ономастики Косова и Метохии
SP  - 291
EP  - 309
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13019
ER  - 
@inbook{
author = "Стијовић, Рада Р. and Гочанин, Мирјана С.",
year = "2021",
abstract = "Систематска ономастичка истраживања на Косову и Метохији отпочета су 1975. године у оквиру Одбора за ономастику Српске
академије наука и уметности. Прикупљен је ономастички материјал из насеља са становништвом чији је матерњи језик српски. У селима и мањим
градским насељима сакупљана је комплетна ономастичка грађа, а у већим
градовима углавном само топонимија и антропонимијски узорак. У неким случајевима, када је то истраживачима пошло за руком, сакупљена је
микротопонимија у селима у којима живе само Албанци. Ономастичким
подацима обилују и неке раније објављене, махом етнографске, студије,
као и Речник косовско-метохиског дијалекта Г. Елезовића и монографија
Топоними Косова А. Урошевића. Прикупљен ономастички материјал (с бројним
етнографским
и другим подацима) омогућује разноврсна језичка и
ванјезичка истраживања. Између осталог, он је поуздано сведочанство о
најновијој историји ових простора, а у поређењу с подацима забележеним у
повељама и турским тефтерима, он пружа могућност да се сагледа етничка
слика и ранијих времена. Прикупљена ономастичка грађа, као и студије из
савремене и историјске ономастике настале на основу ове грађе, у највећој
мери су објављивани у часопису Ономатолошки прилози и едицији Библиотека Ономатолошких прилога, али и у другим публикацијама. Циљ овога
рада јесте да пружи увид у оно што је досад урађено на плану ономастичких
истраживања Косова и Метохије и укаже на будуће задатке проучавалаца
ономастике ових простора. Као прилог томе сачињена је библиографија радова из ономастике и објављене ономастичке грађе Косова и Метохије, која
је прикључена збирној библиографији., This paper deals with the onomastic investigations in Kosovo and Metohija.
Firstly, it addresses the previously published ethnographic and other studies
containing valuable onomastic data, but also lacking in certain details relevant to
linguistic investigations (absence of word accent and grammatical data), as well
as the Dictionary of the Kosovo-Metohija Dialect by G. Elezović, which includes a
great number of toponyms, names, surnames, hypocorisms and nicknames. The
central part of the paper is dedicated to data concerning systematic onomastic
investigations in Kosovo and Metohija, which were launched in 1975 by the Board
for Onomastics of the Serbian Academy of Sciences and Arts. The Board collected
onomastic material from settlements populated by Serbian native-speakers. In
villages and smaller urban areas complete onomastic corpus had been collected,
and in bigger ones for the most part only toponomy and an anthroponymic
sample. In some cases, when the researchers managed to, they collected microtoponymy
in villages populated exclusively by Albanians. The collected onomastic
material (with ample ethnographic and other data) provided a basis for versatile
linguistic and non-linguistic investigations. Among other things, it gave a reliable
testimony to the most recent history of these parts, and by comparison with the
data noted in Serbian medieval charters and Turkish defters it allowed for an
ethnic picture of even earlier times to be formed, of which the greatest works
of Serbian historical onomastics – the works of M. Pešikan and A. Loma – bear
proof. The collected onomastic corpus, as well as the studies in contemporary and
historical onomastics based on this corpus, were published by and large in the
journal Onomatološki prilozi (Onomatological Contributions) and in the edition
Onomatological Contributions Library, but also in other publications and journals.
With a view to offering an insight into what has been done to date and suggesting
what yet needs doing with respect to onomastic investigations in Kosovo and
Metohija, the authors have compiled a bibliography of works on the onomastics
of Kosovo and Metohija, which is attached to the general bibliography., В статье приводятся исследования ономастики Косова и Метохии. В
первой части указывается на ранее существующие этнографические и другие исследования содержащие ценные сведения, но и определенные недостатки, когда речь идет о лингвистике (отсутствие ударений и грамматических данных), а также и на словарь Речник Косовско-метохиског дијалекта
Г. Елезовича, содержащий многочисленые топонимы, имена, фамилии, гипокористики и прозвища. Центральная часть статьи – данные о системати-ческих исследованиях ономастики Косова и Метохии, начавшихся в 1975
году в рамках Отдела ономастики Сербской академии наук и искусств. В
Отделе собран ономастический материал из поселений, в которых у большинства жителей сербский язык родной. Ономастический материал в деревнях и небольших городах собран полностью, тогда как в больших городах собраны топонимы и антропонимический материал. В случаях когда исследователям было возможно, собраны и микротопонимы в деревнях, в которых жили только албанцы. Собраный ономастический материал (вместе
с многочисленными этнографическими и другими данными) позволил сделать разнообразные лингвистические и другие исследования. Кроме всего
прочего, он достоверно свидетельствует о новейшей истории этого района,
а сравнением с данными, записанными в сербских средневековых грамотах и турецких дефтерах, материал дал возможность увидеть и этническую
картину былых времен – о чем свидетельствуют самые хорошие исследования сербской исторической ономастики – научные труды М. Пешикана
и А. Ломы. Собраный ономастичкеский материал, а также исследования
современной и исторической ономастики сформированные на его основе,
в основном, опубликованы в журнале Ономатолошки прилози и выпуске
Библиотека Ономатолошких прилога, и в других публикациях и журналах.
Чтобы дать представление о том, что было сделано до настоящего времени
и указать, что еще необходимо сделать, когда речь идет об ономастических
исследованиях Косова и Метохии, авторы собрали данные и сформировали
библиографию работ по ономастике и публикованном материале о Косове
и Метохии. Данная библиография находится в составе общей.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ, Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини",
journal = "Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије",
booktitle = "Савремена ономастичка истраживања Косова и Метохије, Conteporary Onomastic Investigations in Kosovo and Metohija, Современные исследования ономастики Косова и Метохии",
pages = "291-309",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13019"
}
Стијовић, Р. Р.,& Гочанин, М. С.. (2021). Савремена ономастичка истраживања Косова и Метохије. in Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије
Београд : Српска академија наука и уметности., 291-309.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13019
Стијовић РР, Гочанин МС. Савремена ономастичка истраживања Косова и Метохије. in Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије. 2021;:291-309.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13019 .
Стијовић, Рада Р., Гочанин, Мирјана С., "Савремена ономастичка истраживања Косова и Метохије" in Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије (2021):291-309,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13019 .

Да ли род именица дисквалификује родну равноправност?

Стијовић, Рада

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Стијовић, Рада
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12979
AB  - Познато је да се језик непрекидно мења и да су те промене мотивисане како унутрашњим језичким законитостима тако и ванјезичким околностима, као и да се за потребе неометане комуникације у оквиру једне језичке заједнице формира стандардни језик. Стандардизовање језика подразумева језичко планирања које се одвија у више фаза, од којих ћу, овом приликом, издвојити четири (сукцесивно их наводећи): одабирање, описивање, прописивање и разрађивање. Дакле, нормирању језика мора да претходи одабирање и описивање онога што у језику већ постоји, што у њему живи. Свако насилно мењање језика, који има своје историјске корене, уноси у њега дисхармонију и збрку, нарушава језички склад и доприноси осећају језичке несигурности код његових говорника.
PB  - Нови Сад : Матица српска
PB  - Београд : Одбор за стандардизацију српског језика
T2  - Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
T1  - Да ли род именица дисквалификује родну равноправност?
SP  - 81
EP  - 86
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12979
ER  - 
@inbook{
author = "Стијовић, Рада",
year = "2021",
abstract = "Познато је да се језик непрекидно мења и да су те промене мотивисане како унутрашњим језичким законитостима тако и ванјезичким околностима, као и да се за потребе неометане комуникације у оквиру једне језичке заједнице формира стандардни језик. Стандардизовање језика подразумева језичко планирања које се одвија у више фаза, од којих ћу, овом приликом, издвојити четири (сукцесивно их наводећи): одабирање, описивање, прописивање и разрађивање. Дакле, нормирању језика мора да претходи одабирање и описивање онога што у језику већ постоји, што у њему живи. Свако насилно мењање језика, који има своје историјске корене, уноси у њега дисхармонију и збрку, нарушава језички склад и доприноси осећају језичке несигурности код његових говорника.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Београд : Одбор за стандардизацију српског језика",
journal = "Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)",
booktitle = "Да ли род именица дисквалификује родну равноправност?",
pages = "81-86",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12979"
}
Стијовић, Р.. (2021). Да ли род именица дисквалификује родну равноправност?. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
Нови Сад : Матица српска., 81-86.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12979
Стијовић Р. Да ли род именица дисквалификује родну равноправност?. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења). 2021;:81-86.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12979 .
Стијовић, Рада, "Да ли род именица дисквалификује родну равноправност?" in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења) (2021):81-86,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12979 .

Узвици у савременом српском језику: класификација и лексикографска обрада

Стијовић, Рада Р.; Лазић Коњик, Ивана В.; Спасојевић, Марина Љ.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Стијовић, Рада Р.
AU  - Лазић Коњик, Ивана В.
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6551
AB  - У раду се анализирају узвици на основу материјала Речника САНУ, као
и шестотомног и једнотомног речника МС, с циљем да се допуне постојеће
класификације узвика у граматикама српског језика и предложе одговарајући
модели за опис њиховог значења у дескриптивним речницима.
AB  - В работе анализируются междометия на основании материала Словаря
САНУ, а также шеститомного и однотомного словарей МС. Рассмотрены, также,
их грамматическое описание и классификация в сербской литературе. На основании богатого эксцерпированного материала (более 1000 междометий и слов
в функции междометий), классификация дополнена новыми классами междометий. Это дополнение основывается на концепции языковых функций Романа
Якобсона. В нашей классификации, наряду с экспрессивными, императивными
и ономатопеическими междометиями, находятся и коммуникативные (выделе-ны из императивных) (еј, ало, ој), поэтическо-фольклорные (оп, опа, шалај; аса,
каса) и метаязыковые (бла-бла, шу-шу). Все классы разделены на подклассы.
К экспрессивным междометиям причислен и подкласс градуальных/интенсифицирующих междометий (ихај, уха). К коммуникативным добавлен подкласс
междометий использующихся в коммуникации с детьми – при убаюкивании,
сюсюкании и т. п. (нина-нана, нуна).
В работе предлагаем следующие модели определения междометий: для
экспрессивных междометий: (межд./междометие) для «выражения / высказывания / выделения, подчеркивания» + сущ. в ген. (именующее чувство, душевное
состояние, настроение, эмоциональные или чувственные реакции на окружающий мир, позицию и пр.); для коммуникативных междометий: (межд./междометие) «для + отгл. сущ. в акк.» (призыва, отзыва, обращения, поддержания
коммуникации, сюсюканья с детьми); для императивных междометий: (межд./
междометие) «которым + гл.» (манят, отпугивают, отгоняют, побуждают, подзывают (в большинстве случаев животных)) или: (межд./междометие) «для +
отгл. сущ. в акк.» (отпугивания, подзывания, побуждения (в большинстве случаев животных)); для ономатопеических междометий: (межд./междометие) «для
подражания (реже звуковая имитация) + сущ. в ген.» или «которым подражается
/ подражаются + сущ. в ном.» (называющее звуковое явление, которому подражают); для метаязыковых междометий могут употребляться модели определения, рекомендуемые для ономатопей; для поэтическо-фольклорных междометий используется описательное определение: «без особого значения (в припевах
песен, часто по причинам метрики / в игре, в считалках, загадках, ворожбе, проклятиях и т. д.).
AB  - This paper analyzes interjections based on the material from the SASA Dictionary,
as well as from the six-volume and one-volume Serbian dictionaries of Matica
Srpska. Moreover, we looked into their grammatical description and classifi cation in
Serbian literature. Based on the voluminous excerpted material (over 1000 interjections
and words functioning as interjections), we refi ned the classifi cation by adding
new types of interjections. The said addition is founded upon the concept of language
functions by Roman Jakobson. In our classifi cation, apart from the expressive, imperative
and onomatopoeic interjections, they can also be communicative (singled
out of the imperative ones) (e.g. еj, аlo, оj), poetic-folk (e.g. оp, оpа, šalaј; аsа, kаsа)
and metalinguistic (e.g. blа-blа, šu-šu). All of these types are further categorized into
subtypes. Expressive interjections now include a subgroup of gradual/intensifying
interjections (e.g. ihaj, uhа), and communicative ones contain a subtype used in communication with children – when putting them to sleep, using baby talk, etc. (e.g.
ninа-nanа, nunа).
In the paper we recommend the following models of defi ning interjections: for
expressive interjections: (interj./interjection) “for expressing / declaring / emphasizing”
+ N in gen. (denoting a feeling, affective state, mood, emotional or sensory reaction
to the outside world, attitude, etc.); for communicative interjections: (interj./
interjection) “for + verbal N in acc.” (calling somebody and responding to the call,
addressing, maintaining communication, baby talk); for imperative interjections: (interj./
interjection) “used + V” (to lure, urge, drive, spur, call (mostly animals)) or: (interj./
interjection) “for + verbal N in acc.” (driving, luring, spurring (mostly animals));
for onomatopoeic interjections: (interj./interjection) “for imitating (more rarely mimicking)
+ N in gen.” or “used for imitating” + N in nom.” (used for naming the auditive
phenomenon that is imitated); for metalinguistic interjections, the models of defi -
nitions recommended for onomatopoeias can be applied; for poetic-folk interjections
a descriptive defi nition is used: “without specifi c meaning (in song refrains, often for
metrical purposes; in games, chants, riddles, incantations, curses, etc.)”.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Узвици у савременом српском језику: класификација и лексикографска обрада
T1  - Междометия в современном сербском языке: классификация и лексикографическая обработка
T1  - Interjections in the Contemporary Serbian Language: Classification and Lexicographic Treatment
SP  - 37
EP  - 61
VL  - 75
IS  - 1
DO  - 10.2298/JFI1901037S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6551
ER  - 
@article{
author = "Стијовић, Рада Р. and Лазић Коњик, Ивана В. and Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2019",
abstract = "У раду се анализирају узвици на основу материјала Речника САНУ, као
и шестотомног и једнотомног речника МС, с циљем да се допуне постојеће
класификације узвика у граматикама српског језика и предложе одговарајући
модели за опис њиховог значења у дескриптивним речницима., В работе анализируются междометия на основании материала Словаря
САНУ, а также шеститомного и однотомного словарей МС. Рассмотрены, также,
их грамматическое описание и классификация в сербской литературе. На основании богатого эксцерпированного материала (более 1000 междометий и слов
в функции междометий), классификация дополнена новыми классами междометий. Это дополнение основывается на концепции языковых функций Романа
Якобсона. В нашей классификации, наряду с экспрессивными, императивными
и ономатопеическими междометиями, находятся и коммуникативные (выделе-ны из императивных) (еј, ало, ој), поэтическо-фольклорные (оп, опа, шалај; аса,
каса) и метаязыковые (бла-бла, шу-шу). Все классы разделены на подклассы.
К экспрессивным междометиям причислен и подкласс градуальных/интенсифицирующих междометий (ихај, уха). К коммуникативным добавлен подкласс
междометий использующихся в коммуникации с детьми – при убаюкивании,
сюсюкании и т. п. (нина-нана, нуна).
В работе предлагаем следующие модели определения междометий: для
экспрессивных междометий: (межд./междометие) для «выражения / высказывания / выделения, подчеркивания» + сущ. в ген. (именующее чувство, душевное
состояние, настроение, эмоциональные или чувственные реакции на окружающий мир, позицию и пр.); для коммуникативных междометий: (межд./междометие) «для + отгл. сущ. в акк.» (призыва, отзыва, обращения, поддержания
коммуникации, сюсюканья с детьми); для императивных междометий: (межд./
междометие) «которым + гл.» (манят, отпугивают, отгоняют, побуждают, подзывают (в большинстве случаев животных)) или: (межд./междометие) «для +
отгл. сущ. в акк.» (отпугивания, подзывания, побуждения (в большинстве случаев животных)); для ономатопеических междометий: (межд./междометие) «для
подражания (реже звуковая имитация) + сущ. в ген.» или «которым подражается
/ подражаются + сущ. в ном.» (называющее звуковое явление, которому подражают); для метаязыковых междометий могут употребляться модели определения, рекомендуемые для ономатопей; для поэтическо-фольклорных междометий используется описательное определение: «без особого значения (в припевах
песен, часто по причинам метрики / в игре, в считалках, загадках, ворожбе, проклятиях и т. д.)., This paper analyzes interjections based on the material from the SASA Dictionary,
as well as from the six-volume and one-volume Serbian dictionaries of Matica
Srpska. Moreover, we looked into their grammatical description and classifi cation in
Serbian literature. Based on the voluminous excerpted material (over 1000 interjections
and words functioning as interjections), we refi ned the classifi cation by adding
new types of interjections. The said addition is founded upon the concept of language
functions by Roman Jakobson. In our classifi cation, apart from the expressive, imperative
and onomatopoeic interjections, they can also be communicative (singled
out of the imperative ones) (e.g. еj, аlo, оj), poetic-folk (e.g. оp, оpа, šalaј; аsа, kаsа)
and metalinguistic (e.g. blа-blа, šu-šu). All of these types are further categorized into
subtypes. Expressive interjections now include a subgroup of gradual/intensifying
interjections (e.g. ihaj, uhа), and communicative ones contain a subtype used in communication with children – when putting them to sleep, using baby talk, etc. (e.g.
ninа-nanа, nunа).
In the paper we recommend the following models of defi ning interjections: for
expressive interjections: (interj./interjection) “for expressing / declaring / emphasizing”
+ N in gen. (denoting a feeling, affective state, mood, emotional or sensory reaction
to the outside world, attitude, etc.); for communicative interjections: (interj./
interjection) “for + verbal N in acc.” (calling somebody and responding to the call,
addressing, maintaining communication, baby talk); for imperative interjections: (interj./
interjection) “used + V” (to lure, urge, drive, spur, call (mostly animals)) or: (interj./
interjection) “for + verbal N in acc.” (driving, luring, spurring (mostly animals));
for onomatopoeic interjections: (interj./interjection) “for imitating (more rarely mimicking)
+ N in gen.” or “used for imitating” + N in nom.” (used for naming the auditive
phenomenon that is imitated); for metalinguistic interjections, the models of defi -
nitions recommended for onomatopoeias can be applied; for poetic-folk interjections
a descriptive defi nition is used: “without specifi c meaning (in song refrains, often for
metrical purposes; in games, chants, riddles, incantations, curses, etc.)”.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Узвици у савременом српском језику: класификација и лексикографска обрада, Междометия в современном сербском языке: классификация и лексикографическая обработка, Interjections in the Contemporary Serbian Language: Classification and Lexicographic Treatment",
pages = "37-61",
volume = "75",
number = "1",
doi = "10.2298/JFI1901037S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6551"
}
Стијовић, Р. Р., Лазић Коњик, И. В.,& Спасојевић, М. Љ.. (2019). Узвици у савременом српском језику: класификација и лексикографска обрада. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 75(1), 37-61.
https://doi.org/10.2298/JFI1901037S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6551
Стијовић РР, Лазић Коњик ИВ, Спасојевић МЉ. Узвици у савременом српском језику: класификација и лексикографска обрада. in Јужнословенски филолог. 2019;75(1):37-61.
doi:10.2298/JFI1901037S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6551 .
Стијовић, Рада Р., Лазић Коњик, Ивана В., Спасојевић, Марина Љ., "Узвици у савременом српском језику: класификација и лексикографска обрада" in Јужнословенски филолог, 75, no. 1 (2019):37-61,
https://doi.org/10.2298/JFI1901037S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6551 .

Вуков Рјечник – двеста година од објављивања (1818–2018)

Стијовић, Рада Р.

(Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“, 2019)

TY  - CONF
AU  - Стијовић, Рада Р.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13020
AB  - У раду се говори о значају првог издања Српског рјечника Вука
Караџића, о Вуковој језичкој и правописној реформи, о лексици речника, као и о језичким особинама које речник сврставају и у дијалекатске
и у речнике савременог српског књижевног језика.
AB  - The paper discusses the significance of the first edition of Vuk
Karadžić’s Srpski rječnik (Serbian Dictionary), Vuk’s orthographic reformation,
the lexicon covered in the Dictionary, and the linguistic features
that make it comparable to dialect dictionaries and dictionaries of the modern
Serbian literary language.
PB  - Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
C3  - Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности X
T1  - Вуков Рјечник – двеста година од објављивања (1818–2018)
SP  - 283
EP  - 287
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13020
ER  - 
@conference{
author = "Стијовић, Рада Р.",
year = "2019",
abstract = "У раду се говори о значају првог издања Српског рјечника Вука
Караџића, о Вуковој језичкој и правописној реформи, о лексици речника, као и о језичким особинама које речник сврставају и у дијалекатске
и у речнике савременог српског књижевног језика., The paper discusses the significance of the first edition of Vuk
Karadžić’s Srpski rječnik (Serbian Dictionary), Vuk’s orthographic reformation,
the lexicon covered in the Dictionary, and the linguistic features
that make it comparable to dialect dictionaries and dictionaries of the modern
Serbian literary language.",
publisher = "Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности X",
title = "Вуков Рјечник – двеста година од објављивања (1818–2018)",
pages = "283-287",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13020"
}
Стијовић, Р. Р.. (2019). Вуков Рјечник – двеста година од објављивања (1818–2018). in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности X
Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“., 283-287.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13020
Стијовић РР. Вуков Рјечник – двеста година од објављивања (1818–2018). in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности X. 2019;:283-287.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13020 .
Стијовић, Рада Р., "Вуков Рјечник – двеста година од објављивања (1818–2018)" in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности X (2019):283-287,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13020 .

Задаци и могућности рада учитеља на очувању језичке баштине Косова и Метохије, садашња истраживања и искуство предака

Стијовић, Рада Р.

(Лепосавић : Учитељски факултет у Призрену – Лепосавићу, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Стијовић, Рада Р.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7279
AB  - У раду се говори о језичким истраживањима на
територији данашњег Косова и Метохије и задацима који још треба да се
ураде. Истиче се допринос који су овим истраживањима, нарочито на
пољу лексикографије, дијалектологије и ономастике, дали учитељи и
други просветни радници са ових простора. Наводи се значај њиховог
рада за очување језичке баштине, али и за извођење релевантних
лингвистичких и ванлингвистичких закључака. Указује се на важност
даљих језичких испитивања и учешћа у њима садашњих и будућих
учитеља, који су у сталном контакту са информаторима.
AB  - This paper discusses the linguistic research in the territory of
Kosovo and Metohija and the tasks still need to be done. This research points
out the contribution, especially in the field of lexicography, dialectology and
onomastics, given by teachers and other education workers in this region. It
states the importance of their work for the preservation of linguistic heritage,
but also to perform the relevant linguistic and nonlinguistic conclusions. It
points out the importance of further language tests and participation in them
of current and future teachers, who are in constant contact with informants.
PB  - Лепосавић : Учитељски факултет у Призрену – Лепосавићу
T2  - Иновативни приступ васпитању и образовању: стање, дилеме и перспективе : зборник радова
T1  - Задаци и могућности рада учитеља на очувању језичке баштине Косова и Метохије, садашња истраживања и искуство предака
SP  - 25
EP  - 33
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7279
ER  - 
@article{
author = "Стијовић, Рада Р.",
year = "2019",
abstract = "У раду се говори о језичким истраживањима на
територији данашњег Косова и Метохије и задацима који још треба да се
ураде. Истиче се допринос који су овим истраживањима, нарочито на
пољу лексикографије, дијалектологије и ономастике, дали учитељи и
други просветни радници са ових простора. Наводи се значај њиховог
рада за очување језичке баштине, али и за извођење релевантних
лингвистичких и ванлингвистичких закључака. Указује се на важност
даљих језичких испитивања и учешћа у њима садашњих и будућих
учитеља, који су у сталном контакту са информаторима., This paper discusses the linguistic research in the territory of
Kosovo and Metohija and the tasks still need to be done. This research points
out the contribution, especially in the field of lexicography, dialectology and
onomastics, given by teachers and other education workers in this region. It
states the importance of their work for the preservation of linguistic heritage,
but also to perform the relevant linguistic and nonlinguistic conclusions. It
points out the importance of further language tests and participation in them
of current and future teachers, who are in constant contact with informants.",
publisher = "Лепосавић : Учитељски факултет у Призрену – Лепосавићу",
journal = "Иновативни приступ васпитању и образовању: стање, дилеме и перспективе : зборник радова",
title = "Задаци и могућности рада учитеља на очувању језичке баштине Косова и Метохије, садашња истраживања и искуство предака",
pages = "25-33",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7279"
}
Стијовић, Р. Р.. (2019). Задаци и могућности рада учитеља на очувању језичке баштине Косова и Метохије, садашња истраживања и искуство предака. in Иновативни приступ васпитању и образовању: стање, дилеме и перспективе : зборник радова
Лепосавић : Учитељски факултет у Призрену – Лепосавићу., 25-33.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7279
Стијовић РР. Задаци и могућности рада учитеља на очувању језичке баштине Косова и Метохије, садашња истраживања и искуство предака. in Иновативни приступ васпитању и образовању: стање, дилеме и перспективе : зборник радова. 2019;:25-33.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7279 .
Стијовић, Рада Р., "Задаци и могућности рада учитеља на очувању језичке баштине Косова и Метохије, садашња истраживања и искуство предака" in Иновативни приступ васпитању и образовању: стање, дилеме и перспективе : зборник радова (2019):25-33,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7279 .

Нови завјет – весник новога доба и нит континуитета са књижевнојезичким наслеђем

Стијовић, Рада Р.

(Београд : Савез славистичких друштава Србије, 2018)

TY  - CHAP
AU  - Стијовић, Рада Р.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6665
AB  - Преводом Новог завјета Вук Караџић је дао образац новог српског књижевног
језика, са разрађеном граматичком структуром и сложеном и разноврсном речнич-
ком грађом и показао како се и тако сложена материја може превести на народни
језик. За потребе превода Вук је из црквенословенског језика преузео велики број
лексема доводећи их у склад са законима гласовног и морфолошког развитка срп-
ског језика. У раду се указује на богатство лексике која не припада народном вока-
булару, на њену употребну вредност, као и на њено постојање у савременом српском
књижевном језику у истом или измењеном значењу.
AB  - Известно, что Вук Караджич, основоположник современного сербского литератур-
ного языка, своей реформой литературного языка прервал средневековую традицию в
этой области, а также сократил употребление типов языка, представлявших его модер-
низированный вариант (славяносербский и досифеевский). Однако словарный фонд на-
родной речи не был достаточен для выражения сложной проблематики интелектуаль-
ного творчества. С данной проблемой Вук встретился работая над переводом „Нового
завета”. Для нужд перевода данного произведения он пользовался церковнославянской
лексикой, о чем и сообщает в предисловии. В науке, однако, известно что Вук употребил
гораздо больше „славянских слов”, чем указано в предисловии. Автор указывает на бо-
гатство лексики не принадлежащей народной речи а древнему сербскому литературному
языку и на то что эта лексика в большей степени и сегодня употребляется в современном
сербском литературном языке.
PB  - Београд : Савез славистичких друштава Србије
T2  - Година 1847: преломна тачка савремене српске културе
T1  - Нови завјет – весник новога доба и нит континуитета са књижевнојезичким наслеђем
T1  - Новый Завет – Вестник нового времени и связь с наследием литературного языка
SP  - 53
EP  - 63
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6665
ER  - 
@inbook{
author = "Стијовић, Рада Р.",
year = "2018",
abstract = "Преводом Новог завјета Вук Караџић је дао образац новог српског књижевног
језика, са разрађеном граматичком структуром и сложеном и разноврсном речнич-
ком грађом и показао како се и тако сложена материја може превести на народни
језик. За потребе превода Вук је из црквенословенског језика преузео велики број
лексема доводећи их у склад са законима гласовног и морфолошког развитка срп-
ског језика. У раду се указује на богатство лексике која не припада народном вока-
булару, на њену употребну вредност, као и на њено постојање у савременом српском
књижевном језику у истом или измењеном значењу., Известно, что Вук Караджич, основоположник современного сербского литератур-
ного языка, своей реформой литературного языка прервал средневековую традицию в
этой области, а также сократил употребление типов языка, представлявших его модер-
низированный вариант (славяносербский и досифеевский). Однако словарный фонд на-
родной речи не был достаточен для выражения сложной проблематики интелектуаль-
ного творчества. С данной проблемой Вук встретился работая над переводом „Нового
завета”. Для нужд перевода данного произведения он пользовался церковнославянской
лексикой, о чем и сообщает в предисловии. В науке, однако, известно что Вук употребил
гораздо больше „славянских слов”, чем указано в предисловии. Автор указывает на бо-
гатство лексики не принадлежащей народной речи а древнему сербскому литературному
языку и на то что эта лексика в большей степени и сегодня употребляется в современном
сербском литературном языке.",
publisher = "Београд : Савез славистичких друштава Србије",
journal = "Година 1847: преломна тачка савремене српске културе",
booktitle = "Нови завјет – весник новога доба и нит континуитета са књижевнојезичким наслеђем, Новый Завет – Вестник нового времени и связь с наследием литературного языка",
pages = "53-63",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6665"
}
Стијовић, Р. Р.. (2018). Нови завјет – весник новога доба и нит континуитета са књижевнојезичким наслеђем. in Година 1847: преломна тачка савремене српске културе
Београд : Савез славистичких друштава Србије., 53-63.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6665
Стијовић РР. Нови завјет – весник новога доба и нит континуитета са књижевнојезичким наслеђем. in Година 1847: преломна тачка савремене српске културе. 2018;:53-63.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6665 .
Стијовић, Рада Р., "Нови завјет – весник новога доба и нит континуитета са књижевнојезичким наслеђем" in Година 1847: преломна тачка савремене српске културе (2018):53-63,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6665 .

Скупљачи народног блага Ресаве

Стијовић, Рада Р.; Стијовић, Милун С.

(Рача : Центар за митолошке студије, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Стијовић, Рада Р.
AU  - Стијовић, Милун С.
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6666
AB  - У раду се говори о скупљачима народне лексике –
Ђорђу Мелентијевићу, Дамњану Митровићу, Николи Даничићу и
И. Милосављевићу, који су за потребе Речника српскохрватског
књижевног и народног језика САНУ прикупљали речи из ресавског краја. Њихова имена су готово непозната науци и јавности и, мада
је њихово дело невелико обимом, они су својим радом задужили
ресавску и српску културу. Зато је вредно да њихова имена буду забележена и да се укаже на значај и резултате овога њиховог рада.
AB  - В настоящей работе речь идет о собирателях народной лексики -

о Дж. Мелентиевиче, Д. Митровиче, Н. Даничиче и И. Милосавле-
виче. Они для нужд Словаря сербохорватского литературного и на-
родного языка собирали лексику в области Ресава. Их имена почти
полностю неизвестны в науке и общественности. Несмотря на то
что их работа небольшая по объему, они своей работой оставили
след в культуре Ресавы и вообще в сербской культуре. Поэтому сле-
дует назвать их имена.
PB  - Рача : Центар за митолошке студије
T2  - Митолошки зборник
T1  - Скупљачи народног блага Ресаве
T1  - Сабиратели народых благ Ресавы
SP  - 265
EP  - 278
VL  - 29
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6666
ER  - 
@article{
author = "Стијовић, Рада Р. and Стијовић, Милун С.",
year = "2013",
abstract = "У раду се говори о скупљачима народне лексике –
Ђорђу Мелентијевићу, Дамњану Митровићу, Николи Даничићу и
И. Милосављевићу, који су за потребе Речника српскохрватског
књижевног и народног језика САНУ прикупљали речи из ресавског краја. Њихова имена су готово непозната науци и јавности и, мада
је њихово дело невелико обимом, они су својим радом задужили
ресавску и српску културу. Зато је вредно да њихова имена буду забележена и да се укаже на значај и резултате овога њиховог рада., В настоящей работе речь идет о собирателях народной лексики -

о Дж. Мелентиевиче, Д. Митровиче, Н. Даничиче и И. Милосавле-
виче. Они для нужд Словаря сербохорватского литературного и на-
родного языка собирали лексику в области Ресава. Их имена почти
полностю неизвестны в науке и общественности. Несмотря на то
что их работа небольшая по объему, они своей работой оставили
след в культуре Ресавы и вообще в сербской культуре. Поэтому сле-
дует назвать их имена.",
publisher = "Рача : Центар за митолошке студије",
journal = "Митолошки зборник",
title = "Скупљачи народног блага Ресаве, Сабиратели народых благ Ресавы",
pages = "265-278",
volume = "29",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6666"
}
Стијовић, Р. Р.,& Стијовић, М. С.. (2013). Скупљачи народног блага Ресаве. in Митолошки зборник
Рача : Центар за митолошке студије., 29, 265-278.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6666
Стијовић РР, Стијовић МС. Скупљачи народног блага Ресаве. in Митолошки зборник. 2013;29:265-278.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6666 .
Стијовић, Рада Р., Стијовић, Милун С., "Скупљачи народног блага Ресаве" in Митолошки зборник, 29 (2013):265-278,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6666 .