TY  - JOUR
AU  - Шулетић, Небојша С.
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16317
AB  - У чланку се приказују до сада непознате чињенице из историје Београдске митрополије у XVIII веку. После завршетка Аустријско-османског рата 1737–1739. право на уживање црквених прихода у овој епархији нису добили надлежни јерарси, Софроније Андрејевић (1739–1745) и Викентије Стефановић (1746–1756), што би било у складу с тадашњом административном праксом у Османском царству, већ тројица фанариотских првака из Цариграда. Закуп ових прихода најпре је додељен драгоману Високе порте Александру Гики. После његове смрти (1740) пренесен је на новог драгомана, Јaнакија (Јаниса) Теодора Калимакија, а потом на пећког патријарха Јоаникија Караџу (1739–1747). Од новембра 1741. патријарх Јоаникије је приходе из Београдске епархије користио за измиривање обавеза Пећке патријаршије према држави, али је овим новцем наставио да се служи и после повлачења с престола Српске православне цркве. Стављање Српске патријаршије и београдских митрополита под контролу фанариотских првака 1739. године, био је, по свој прилици, део ширег политичког програма, којим су османске власти настојале да сузбију хабзбуршки и руски утицај у својим пограничним областима.
AB  - The article delves into a little-known but significant event in the history of the Belgrade Metropolitanate. It describes a unique case in Ottoman administrative practice, where the income of the Orthodox Church diocese was leased to secular individuals. After the conclusion of the Austrian-Ottoman War of 1737–1739, the practice of leasing the Belgrade Metropolitanate’s revenues to the metropolitan, as had been the norm for centuries in the Ottoman Empire, was replaced by the leasing of the income to the chief dragoman of the Porte, Alexander Ghika. Upon his death in 1740, the lease was transferred to a new chief dragoman, John Theodore Kallimaki, who subsequently renounced this right in favor of thePatriarch of Ipek (Peć), Johnnicius Caradja (1739–1747). From November 1741 until his retirement from the position of the Patriarch of Peć, Johnnicius Caradja used the income of the Belgrade Metropolitanate to settle the obligations of the Patriarchate of Peć to the state. Even after stepping down from the throne of the Serbian Orthodox Church, he continued to collect this money.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за историју = Proceedings of Matica Srpska for History
T1  - Београдска митрополија у закупу фанариота (1739-1756)
T1  - Metropolitanate of Belgrade in the Lease of Phanariots (1739–1756)
SP  - 75
EP  - 91
VL  - 108
IS  - 2
DO  - 10.18485/ms_zmsi.2023.108.4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16317
ER  - 

@article{
author = "Шулетић, Небојша С.",
year = "2023",
abstract = "У чланку се приказују до сада непознате чињенице из историје Београдске митрополије у XVIII веку. После завршетка Аустријско-османског рата 1737–1739. право на уживање црквених прихода у овој епархији нису добили надлежни јерарси, Софроније Андрејевић (1739–1745) и Викентије Стефановић (1746–1756), што би било у складу с тадашњом административном праксом у Османском царству, већ тројица фанариотских првака из Цариграда. Закуп ових прихода најпре је додељен драгоману Високе порте Александру Гики. После његове смрти (1740) пренесен је на новог драгомана, Јaнакија (Јаниса) Теодора Калимакија, а потом на пећког патријарха Јоаникија Караџу (1739–1747). Од новембра 1741. патријарх Јоаникије је приходе из Београдске епархије користио за измиривање обавеза Пећке патријаршије према држави, али је овим новцем наставио да се служи и после повлачења с престола Српске православне цркве. Стављање Српске патријаршије и београдских митрополита под контролу фанариотских првака 1739. године, био је, по свој прилици, део ширег политичког програма, којим су османске власти настојале да сузбију хабзбуршки и руски утицај у својим пограничним областима., The article delves into a little-known but significant event in the history of the Belgrade Metropolitanate. It describes a unique case in Ottoman administrative practice, where the income of the Orthodox Church diocese was leased to secular individuals. After the conclusion of the Austrian-Ottoman War of 1737–1739, the practice of leasing the Belgrade Metropolitanate’s revenues to the metropolitan, as had been the norm for centuries in the Ottoman Empire, was replaced by the leasing of the income to the chief dragoman of the Porte, Alexander Ghika. Upon his death in 1740, the lease was transferred to a new chief dragoman, John Theodore Kallimaki, who subsequently renounced this right in favor of thePatriarch of Ipek (Peć), Johnnicius Caradja (1739–1747). From November 1741 until his retirement from the position of the Patriarch of Peć, Johnnicius Caradja used the income of the Belgrade Metropolitanate to settle the obligations of the Patriarchate of Peć to the state. Even after stepping down from the throne of the Serbian Orthodox Church, he continued to collect this money.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за историју = Proceedings of Matica Srpska for History",
title = "Београдска митрополија у закупу фанариота (1739-1756), Metropolitanate of Belgrade in the Lease of Phanariots (1739–1756)",
pages = "75-91",
volume = "108",
number = "2",
doi = "10.18485/ms_zmsi.2023.108.4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16317"
}

Шулетић, Н. С.. (2023). Београдска митрополија у закупу фанариота (1739-1756). in Зборник Матице српске за историју = Proceedings of Matica Srpska for History
Нови Сад : Матица српска., 108(2), 75-91.
https://doi.org/10.18485/ms_zmsi.2023.108.4
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16317

Шулетић НС. Београдска митрополија у закупу фанариота (1739-1756). in Зборник Матице српске за историју = Proceedings of Matica Srpska for History. 2023;108(2):75-91.
doi:10.18485/ms_zmsi.2023.108.4
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16317 .

Шулетић, Небојша С., "Београдска митрополија у закупу фанариота (1739-1756)" in Зборник Матице српске за историју = Proceedings of Matica Srpska for History, 108, no. 2 (2023):75-91,
https://doi.org/10.18485/ms_zmsi.2023.108.4 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16317 .

TY  - JOUR
AU  - Шулетић, Небојша С.
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15847
AB  - У чланку се разматра питање финансијског дефицита и дугова архијереја Српске патријаршије у првој половини XVIII века. На основу до сада некоришћених докумената из Османског архива Председништва у Истанбулу приказани су напори патријарха Атанасија I и митрополита Мојсија Петровића да заштите црквену имовину од поверилаца упокојеног београдског митрополита Михајла. Заокупљен овом борбом, патријарх Атанасије I пропустио је да измири обавезе према држави за три фискалне године, чиме је угрозио аутокефалност Српске цркве.
AB  - After Belgrade Metropolitan Mihajlo’s (1704–1711) death, his creditors tried to charge their invested funds and interest from the two later metropolitans of Belgrade, Parthenius (1711–1713) and Moses Petrović (1713–1718). On the other hand, the late bishop’s son-in-law, a certain Jovanče, kept the inheritance of the deceased bishop and thus violated the privileges of the patriarch. Protecting the church’s property, Serbian Patriarch Athanasius I (1711–1712) presented these two cases before the Kadi of Belgrade and submitted several 160 petitions to the central government in Istanbul. While litigating with the late bishop’s credi tors, Patriarch Athanasius I failed to settle his tax obligations to the state for three fiscal years, jeopardizing the Serbian Church autocephaly. The appendix presents the content of eight orders issued by the financial administration in Istanbul in connection with this case.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за историју = Proceedings of Matica Srpska for History
T1  - Дуг патријарха Атанасија I (1711-1712)
T1  - The Debt of Patriarch Athanasius (1711–1712)
VL  - 107 (2/2023)
DO  - 10.18485/ms_zmsi.2023.107.10
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15847
ER  - 

@article{
author = "Шулетић, Небојша С.",
year = "2023",
abstract = "У чланку се разматра питање финансијског дефицита и дугова архијереја Српске патријаршије у првој половини XVIII века. На основу до сада некоришћених докумената из Османског архива Председништва у Истанбулу приказани су напори патријарха Атанасија I и митрополита Мојсија Петровића да заштите црквену имовину од поверилаца упокојеног београдског митрополита Михајла. Заокупљен овом борбом, патријарх Атанасије I пропустио је да измири обавезе према држави за три фискалне године, чиме је угрозио аутокефалност Српске цркве., After Belgrade Metropolitan Mihajlo’s (1704–1711) death, his creditors tried to charge their invested funds and interest from the two later metropolitans of Belgrade, Parthenius (1711–1713) and Moses Petrović (1713–1718). On the other hand, the late bishop’s son-in-law, a certain Jovanče, kept the inheritance of the deceased bishop and thus violated the privileges of the patriarch. Protecting the church’s property, Serbian Patriarch Athanasius I (1711–1712) presented these two cases before the Kadi of Belgrade and submitted several 160 petitions to the central government in Istanbul. While litigating with the late bishop’s credi tors, Patriarch Athanasius I failed to settle his tax obligations to the state for three fiscal years, jeopardizing the Serbian Church autocephaly. The appendix presents the content of eight orders issued by the financial administration in Istanbul in connection with this case.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за историју = Proceedings of Matica Srpska for History",
title = "Дуг патријарха Атанасија I (1711-1712), The Debt of Patriarch Athanasius (1711–1712)",
volume = "107 (2/2023)",
doi = "10.18485/ms_zmsi.2023.107.10",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15847"
}

Шулетић, Н. С.. (2023). Дуг патријарха Атанасија I (1711-1712). in Зборник Матице српске за историју = Proceedings of Matica Srpska for History
Нови Сад : Матица српска., 107 (2/2023).
https://doi.org/10.18485/ms_zmsi.2023.107.10
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15847

Шулетић НС. Дуг патријарха Атанасија I (1711-1712). in Зборник Матице српске за историју = Proceedings of Matica Srpska for History. 2023;107 (2/2023).
doi:10.18485/ms_zmsi.2023.107.10
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15847 .

Шулетић, Небојша С., "Дуг патријарха Атанасија I (1711-1712)" in Зборник Матице српске за историју = Proceedings of Matica Srpska for History, 107 (2/2023) (2023),
https://doi.org/10.18485/ms_zmsi.2023.107.10 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15847 .

TY  - CHAP
AU  - Шулетић, Небојша С.
PY  - 2023
UR  - http://www.nisandbyzantium.org.rs/doc/zbornik21/PDF-XXI/27%20Nebojsa%20Suletic%2021.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14641
AB  - Владика Јоаникије један је од најзначајнијих старешина Нишке и Топличке епархије у XVIII веку. У чланку се разматрају важнија питања о његовој управи епархијом, митрополијским двором и газдинством и саопштава неколико до сада непознатих података из архива османске пореске администрације у Цариграду. На основу ових података поуздано је утврђен датум његовог ступања на дужност, као и чињеница да је у последњим годинама живота био у сукобу с патријархом Арсенијем Јовановићем (1724–1748).
AB  - During the Holy League War (1683-1699), the Serbian Orthodox Church in the Ottoman Empire practically ceased to exist. Work on its reconstruction commenced in 1691 by Patriarch Callinicos I (1691–1710) completely depended on the population and economic recovery of devasted areas. One of the first collaborators he welcomed into the synod of the renewed Serbian Patriarchate was Bishop Johnnicius of Niš and Toplica (1702–1734). Based on the content of one unpublished Ottoman document - an excerpt from the protocol of the tax department Piskopos Mukata‛ası Kalemi - the chronology of his church administration is accurately established in this article, as well as the previously unknown fact that Patriarch Arsenius Jovanović (1724–1748) was dissatisfied with the way the bishop managed finances in the Diocese of Niš and Toplica and appointed Bishop Symeon Popović to his position in 1731. Following the remonstrance of the Ottoman kadi and several officers of the garrison of Niš, the state authorities reversed this decree. The data in the notebook kept by Bishop Johnnicius about his earnings, outgoings, and loans, confirm that the Diocese of Niš and Toplica was in a state of perpetual financial deficit. With an annual income of roughly 1,600 thalers, it was possible to maintain the epis copal household and economy and to settle financial obligations to the state and the patriarch.
PB  - Ниш: Град Ниш
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу
PB  - Ниш : Православна Епархија нишка
PB  - Ниш : Нишки културни центар
T2  - Ниш и Византија = Niš and Byzantium
T1  - Нишки и топлички владика Јоаникије (1702–1734)
T1  - Johnnicius, bishop of Niš and Toplica (1702-1734)
SP  - 534
EP  - 558
VL  - 21
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14641
ER  - 

@inbook{
author = "Шулетић, Небојша С.",
year = "2023",
abstract = "Владика Јоаникије један је од најзначајнијих старешина Нишке и Топличке епархије у XVIII веку. У чланку се разматрају важнија питања о његовој управи епархијом, митрополијским двором и газдинством и саопштава неколико до сада непознатих података из архива османске пореске администрације у Цариграду. На основу ових података поуздано је утврђен датум његовог ступања на дужност, као и чињеница да је у последњим годинама живота био у сукобу с патријархом Арсенијем Јовановићем (1724–1748)., During the Holy League War (1683-1699), the Serbian Orthodox Church in the Ottoman Empire practically ceased to exist. Work on its reconstruction commenced in 1691 by Patriarch Callinicos I (1691–1710) completely depended on the population and economic recovery of devasted areas. One of the first collaborators he welcomed into the synod of the renewed Serbian Patriarchate was Bishop Johnnicius of Niš and Toplica (1702–1734). Based on the content of one unpublished Ottoman document - an excerpt from the protocol of the tax department Piskopos Mukata‛ası Kalemi - the chronology of his church administration is accurately established in this article, as well as the previously unknown fact that Patriarch Arsenius Jovanović (1724–1748) was dissatisfied with the way the bishop managed finances in the Diocese of Niš and Toplica and appointed Bishop Symeon Popović to his position in 1731. Following the remonstrance of the Ottoman kadi and several officers of the garrison of Niš, the state authorities reversed this decree. The data in the notebook kept by Bishop Johnnicius about his earnings, outgoings, and loans, confirm that the Diocese of Niš and Toplica was in a state of perpetual financial deficit. With an annual income of roughly 1,600 thalers, it was possible to maintain the epis copal household and economy and to settle financial obligations to the state and the patriarch.",
publisher = "Ниш: Град Ниш, Ниш : Универзитет у Нишу, Ниш : Православна Епархија нишка, Ниш : Нишки културни центар",
journal = "Ниш и Византија = Niš and Byzantium",
booktitle = "Нишки и топлички владика Јоаникије (1702–1734), Johnnicius, bishop of Niš and Toplica (1702-1734)",
pages = "534-558",
volume = "21",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14641"
}

Шулетић, Н. С.. (2023). Нишки и топлички владика Јоаникије (1702–1734). in Ниш и Византија = Niš and Byzantium
Ниш: Град Ниш., 21, 534-558.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14641

Шулетић НС. Нишки и топлички владика Јоаникије (1702–1734). in Ниш и Византија = Niš and Byzantium. 2023;21:534-558.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14641 .

Шулетић, Небојша С., "Нишки и топлички владика Јоаникије (1702–1734)" in Ниш и Византија = Niš and Byzantium, 21 (2023):534-558,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14641 .

TY  - JOUR
AU  - Шулетић, Небојша С.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14524
AB  - Приказан је садржај неколико писаних исказа о верски мотивисаном насиљу којем је био изложен јенопољски (арадски) епископ Вићентије Јовановић приликом обиласка православних храмова у Халмађком дистрикту и Бихарској жупанији 1728. године. Искази су, по свој прилици, сакупљени ради подношења жалбе двору. Сведоче о верској нетрпељивости коју је део угарског племства исказивао према српској православној јерархији, али и о неким огрешењима српских архијереја о права угарских земљопоседника. Грађа је важна за разумевање сложених друштвено-економских односа у хабзбуршкој Краљевини Угарској и њиховог ограничавајућег утицаја на право православног становништва да јавно исповеда своју веру.
AB  - Here is presented the content of several written statements about religiously motivated violence to which Bishop Vićentije Jovanović of Jenopolje and Arad was exposed during his visits to Orthodox churches in the district of Hălmagiu and Bihar County in 1728. The testimonies were, in all likelihood, collected for the purpose of filing a complaint with the court. They testify about the religious intolerance that part of the Hungarian nobility expressed towards the Serbian Orthodox hierarchy, but also about the transgressions of Serbian archbishops on the rights of Hungarian landowners. The material is important for understanding the complex socio-economic relations in the Habsburg Kingdom of Hungary and their limiting influence on the right of the Orthodox population to publicly profess their faith
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за историју = Proceedings of Matica Srpska for History
T1  - Сведочења о неприликама јенопољског епископа Вићентија Јовановића 1728. године
T1  - Testimonies about the Troubles of the Bishop of Ineu (Jenopolje) Vićentije Jovanović in 1728
SP  - 87
EP  - 103
VL  - 105
IS  - 1
DO  - 10.18485/ms_zmsi.2022.105.5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14524
ER  - 

@article{
author = "Шулетић, Небојша С.",
year = "2022",
abstract = "Приказан је садржај неколико писаних исказа о верски мотивисаном насиљу којем је био изложен јенопољски (арадски) епископ Вићентије Јовановић приликом обиласка православних храмова у Халмађком дистрикту и Бихарској жупанији 1728. године. Искази су, по свој прилици, сакупљени ради подношења жалбе двору. Сведоче о верској нетрпељивости коју је део угарског племства исказивао према српској православној јерархији, али и о неким огрешењима српских архијереја о права угарских земљопоседника. Грађа је важна за разумевање сложених друштвено-економских односа у хабзбуршкој Краљевини Угарској и њиховог ограничавајућег утицаја на право православног становништва да јавно исповеда своју веру., Here is presented the content of several written statements about religiously motivated violence to which Bishop Vićentije Jovanović of Jenopolje and Arad was exposed during his visits to Orthodox churches in the district of Hălmagiu and Bihar County in 1728. The testimonies were, in all likelihood, collected for the purpose of filing a complaint with the court. They testify about the religious intolerance that part of the Hungarian nobility expressed towards the Serbian Orthodox hierarchy, but also about the transgressions of Serbian archbishops on the rights of Hungarian landowners. The material is important for understanding the complex socio-economic relations in the Habsburg Kingdom of Hungary and their limiting influence on the right of the Orthodox population to publicly profess their faith",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за историју = Proceedings of Matica Srpska for History",
title = "Сведочења о неприликама јенопољског епископа Вићентија Јовановића 1728. године, Testimonies about the Troubles of the Bishop of Ineu (Jenopolje) Vićentije Jovanović in 1728",
pages = "87-103",
volume = "105",
number = "1",
doi = "10.18485/ms_zmsi.2022.105.5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14524"
}

Шулетић, Н. С.. (2022). Сведочења о неприликама јенопољског епископа Вићентија Јовановића 1728. године. in Зборник Матице српске за историју = Proceedings of Matica Srpska for History
Нови Сад : Матица српска., 105(1), 87-103.
https://doi.org/10.18485/ms_zmsi.2022.105.5
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14524

Шулетић НС. Сведочења о неприликама јенопољског епископа Вићентија Јовановића 1728. године. in Зборник Матице српске за историју = Proceedings of Matica Srpska for History. 2022;105(1):87-103.
doi:10.18485/ms_zmsi.2022.105.5
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14524 .

Шулетић, Небојша С., "Сведочења о неприликама јенопољског епископа Вићентија Јовановића 1728. године" in Зборник Матице српске за историју = Proceedings of Matica Srpska for History, 105, no. 1 (2022):87-103,
https://doi.org/10.18485/ms_zmsi.2022.105.5 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14524 .

TY  - JOUR
AU  - Шулетић, Небојша С.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14523
AB  - Први каталог старешина Српске патријаршије за раздобље од 1691. до 1766. године саставио је на основу српских извора Радослав Грујић пре равно стотину година (1921). Његов каталог интегрисан је у све историјске синтезе о прошлости Српске цркве у XVIII веку, а актуелан је у историографији и данас. У овом чланку презентовани су садржаји докумената из архиве османске Канцеларије епископских муката (Piskopos mukâta‘sı kalemi), који су настали током административних процедура именовања пећких патријараха у Истанбулу. Пошто је на примеру именовања Мојсеја Рајовића (1712–1724) описан ток ове процедуре (видети Прилог 1), у чланку су саопштени подаци о именовањима свих пећких патријараха у раздобљу од 1691. до 1766. године. На тај начин утврђен је нови, поузданији и хронолошки прецизнији каталог старешина Српске патријаршије у последњих осам деценија њене аутокефалности.
AB  - The first catalog of the elders of the Serbian Patriarchate for the period from 1691 to 1766 was compiled on the basis of Serbian sources by Radoslav Grujić exactly one hundred years ago (1921). His catalog is integrated into all historical syntheses about the past of the Serbian Church in the 18th century, and is still relevant in historiography today. This article presents the contents of documents from the archives of the Ottoman Office of the Bishopric Tax-Farming (Piskopos mukâta‘sı kalemi), which were created during the ad ministrative procedures for appointing the Patriarchs of Peć in Istanbul. Since the course of this procedure is described on the example of the appointment of Mojsej Rajović (1712–1724) (see Appendix 1), the article presents data on the appointments of all the patriarchs of Peć in the period from 1691 to 1766. In this way, a new, more reliable and chronologically more pre cise catalog of the elders of the Serbian Patriarchate in the last eight decades of its autocephaly was established (see Table 1).
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за историју = Proceedings of Matica Srpska for History
T1  - Именовања пећких патријараха (1691-1766)
T1  - Appointments of the Serbian Patriarchs of Peć (Ipek) (1691–1766)
SP  - 51
EP  - 71
VL  - 104
IS  - 2
DO  - 10.18485/ms_zmsi.2021.104.3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14523
ER  - 

@article{
author = "Шулетић, Небојша С.",
year = "2021",
abstract = "Први каталог старешина Српске патријаршије за раздобље од 1691. до 1766. године саставио је на основу српских извора Радослав Грујић пре равно стотину година (1921). Његов каталог интегрисан је у све историјске синтезе о прошлости Српске цркве у XVIII веку, а актуелан је у историографији и данас. У овом чланку презентовани су садржаји докумената из архиве османске Канцеларије епископских муката (Piskopos mukâta‘sı kalemi), који су настали током административних процедура именовања пећких патријараха у Истанбулу. Пошто је на примеру именовања Мојсеја Рајовића (1712–1724) описан ток ове процедуре (видети Прилог 1), у чланку су саопштени подаци о именовањима свих пећких патријараха у раздобљу од 1691. до 1766. године. На тај начин утврђен је нови, поузданији и хронолошки прецизнији каталог старешина Српске патријаршије у последњих осам деценија њене аутокефалности., The first catalog of the elders of the Serbian Patriarchate for the period from 1691 to 1766 was compiled on the basis of Serbian sources by Radoslav Grujić exactly one hundred years ago (1921). His catalog is integrated into all historical syntheses about the past of the Serbian Church in the 18th century, and is still relevant in historiography today. This article presents the contents of documents from the archives of the Ottoman Office of the Bishopric Tax-Farming (Piskopos mukâta‘sı kalemi), which were created during the ad ministrative procedures for appointing the Patriarchs of Peć in Istanbul. Since the course of this procedure is described on the example of the appointment of Mojsej Rajović (1712–1724) (see Appendix 1), the article presents data on the appointments of all the patriarchs of Peć in the period from 1691 to 1766. In this way, a new, more reliable and chronologically more pre cise catalog of the elders of the Serbian Patriarchate in the last eight decades of its autocephaly was established (see Table 1).",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за историју = Proceedings of Matica Srpska for History",
title = "Именовања пећких патријараха (1691-1766), Appointments of the Serbian Patriarchs of Peć (Ipek) (1691–1766)",
pages = "51-71",
volume = "104",
number = "2",
doi = "10.18485/ms_zmsi.2021.104.3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14523"
}

Шулетић, Н. С.. (2021). Именовања пећких патријараха (1691-1766). in Зборник Матице српске за историју = Proceedings of Matica Srpska for History
Нови Сад : Матица српска., 104(2), 51-71.
https://doi.org/10.18485/ms_zmsi.2021.104.3
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14523

Шулетић НС. Именовања пећких патријараха (1691-1766). in Зборник Матице српске за историју = Proceedings of Matica Srpska for History. 2021;104(2):51-71.
doi:10.18485/ms_zmsi.2021.104.3
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14523 .

Шулетић, Небојша С., "Именовања пећких патријараха (1691-1766)" in Зборник Матице српске за историју = Proceedings of Matica Srpska for History, 104, no. 2 (2021):51-71,
https://doi.org/10.18485/ms_zmsi.2021.104.3 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14523 .

TY  - JOUR
AU  - Šuletić, Nebojša S.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13452
AB  - In the medieval and early modern periods, the metropolitans and bishops of the Serbian Orthodox Church were elected according to the procedure described in the Archi-eratikon, the bishop's liturgical book. The procedure prescribed that the archbishop should choose from among the three candidates nominated by the council of bishops of an autocephalous church. Then the elected bishop was confirmed by the ruler. The archiepiscopal (patriarchal) election procedure was not specifically described because the central role in the process in the middle ages was played by the ruler. In the Ottoman Empire, the central role in the election and confirmation of bishops was played by the sultan, but the ecclesiastical canons were not among his considerations. Sometimes persons unworthy of the office of patriarch, metropolitan or bishop were appointed, without the knowledge of or contrary to the will of the synod. In order to prevent the appointment of an unworthy person as head of the Serbian Church, some patriarchs sought to have their successor elected in their own lifetime and to ensure a smooth transfer of office in agreement with the synod. Based on known sources and unpublished Ottoman documents, this paper discusses the questions of the election of Serbian patriarchs, the usurpation of the patriarchal throne and the attitude of the Ottoman administration towards the clergy. It offers a number of fresh insights into events during the patriarchate of Moses Rajović (1712-24).
PB  - Belgrade : Institute for Balkan Studies SASA
T2  - Balcanica: annual of the Institute for Balkan Studies
T1  - Usurpations of and Designated Successions to the Throne in the Serbian Patriarchate: the Case of Patriarch Moses Rajović (1712-24)
SP  - 47
EP  - 67
VL  - 52
DO  - 10.2298/BALC2152047S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13452
ER  - 

@article{
author = "Šuletić, Nebojša S.",
year = "2021",
abstract = "In the medieval and early modern periods, the metropolitans and bishops of the Serbian Orthodox Church were elected according to the procedure described in the Archi-eratikon, the bishop's liturgical book. The procedure prescribed that the archbishop should choose from among the three candidates nominated by the council of bishops of an autocephalous church. Then the elected bishop was confirmed by the ruler. The archiepiscopal (patriarchal) election procedure was not specifically described because the central role in the process in the middle ages was played by the ruler. In the Ottoman Empire, the central role in the election and confirmation of bishops was played by the sultan, but the ecclesiastical canons were not among his considerations. Sometimes persons unworthy of the office of patriarch, metropolitan or bishop were appointed, without the knowledge of or contrary to the will of the synod. In order to prevent the appointment of an unworthy person as head of the Serbian Church, some patriarchs sought to have their successor elected in their own lifetime and to ensure a smooth transfer of office in agreement with the synod. Based on known sources and unpublished Ottoman documents, this paper discusses the questions of the election of Serbian patriarchs, the usurpation of the patriarchal throne and the attitude of the Ottoman administration towards the clergy. It offers a number of fresh insights into events during the patriarchate of Moses Rajović (1712-24).",
publisher = "Belgrade : Institute for Balkan Studies SASA",
journal = "Balcanica: annual of the Institute for Balkan Studies",
title = "Usurpations of and Designated Successions to the Throne in the Serbian Patriarchate: the Case of Patriarch Moses Rajović (1712-24)",
pages = "47-67",
volume = "52",
doi = "10.2298/BALC2152047S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13452"
}

Šuletić, N. S.. (2021). Usurpations of and Designated Successions to the Throne in the Serbian Patriarchate: the Case of Patriarch Moses Rajović (1712-24). in Balcanica: annual of the Institute for Balkan Studies
Belgrade : Institute for Balkan Studies SASA., 52, 47-67.
https://doi.org/10.2298/BALC2152047S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13452

Šuletić NS. Usurpations of and Designated Successions to the Throne in the Serbian Patriarchate: the Case of Patriarch Moses Rajović (1712-24). in Balcanica: annual of the Institute for Balkan Studies. 2021;52:47-67.
doi:10.2298/BALC2152047S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13452 .

Šuletić, Nebojša S., "Usurpations of and Designated Successions to the Throne in the Serbian Patriarchate: the Case of Patriarch Moses Rajović (1712-24)" in Balcanica: annual of the Institute for Balkan Studies, 52 (2021):47-67,
https://doi.org/10.2298/BALC2152047S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13452 .

TY  - CHAP
AU  - Шулетић, Небојша
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10226
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији : историја, идентитет, угроженост, заштита
T1  - Под турском влашћу, до краја XVIII века
SP  - 31
EP  - 39
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10226
ER  - 

@inbook{
author = "Шулетић, Небојша",
year = "2019",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији : историја, идентитет, угроженост, заштита",
booktitle = "Под турском влашћу, до краја XVIII века",
pages = "31-39",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10226"
}

Шулетић, Н.. (2019). Под турском влашћу, до краја XVIII века. in Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији : историја, идентитет, угроженост, заштита
Београд : Српска академија наука и уметности., 31-39.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10226

Шулетић Н. Под турском влашћу, до краја XVIII века. in Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији : историја, идентитет, угроженост, заштита. 2019;:31-39.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10226 .

Шулетић, Небојша, "Под турском влашћу, до краја XVIII века" in Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији : историја, идентитет, угроженост, заштита (2019):31-39,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10226 .