Ференчак, Миодраг

Link to this page

Authority KeyName Variants
e9b127ac-dfaa-460a-b293-dc7447b06eb7
  • Ференчак, Миодраг (2)
Projects
No records found.

Author's Bibliography

Урбанистичке иновације из Генералног плана 2003: чување идентитета Београда

Мацура, Владимир; Стојков, Борислав; Цвејић, Јасминка; Ђорђевић Цигановић, Јованка; Михаљевић, Вера; Ференчак, Миодраг; Куртовић Фолић, Нађа; Стојановић, Божидар; Вуксановић-Мацура, Злата; Милановић, Душан; Милашиновић Марић, Дијана

(Београд : Институт за архитектуру и урбанизам, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Мацура, Владимир
AU  - Стојков, Борислав
AU  - Цвејић, Јасминка
AU  - Ђорђевић Цигановић, Јованка
AU  - Михаљевић, Вера
AU  - Ференчак, Миодраг
AU  - Куртовић Фолић, Нађа
AU  - Стојановић, Божидар
AU  - Вуксановић-Мацура, Злата
AU  - Милановић, Душан
AU  - Милашиновић Марић, Дијана
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7035
AB  - Урбанистичке иновације које су се појавиле у Генералном плану Београда, који је Скупштина града Београда усвојила септембра 2003. год., предмет су овог рада. Приказано је дванаест нових просторних решења која су директно повезана са општим циљевима плана. То су предлози за велике градске пројекте који су креирани током израде Плана 2001–2003. год., а који нису постојали у ранијим генералним плановима из 1951, 1972. и 1985. год., и њиховим ревизијама. Пројекти су били одговор на комплексно економско, социјално и урбанистичко стање Београда настало након распада Југославије. Односили су се на регион града, Ушће, дунавску оријентацију Београда, систем зеленила, трајне вредности града, спонтано грађена насеља, културна добра, градске центре, привредне зоне и животну средину, социјално становање, саобраћај и модерну архитектуру. Чланак су написали урбанисти различитих профила, који су учествовали у изради Генералног плана 2003. год. и који су његови врсни познаваоци. Примарни извори које су аутори користили за анализу били су формални документ публикован у Службеном листу града Београда, као и званични графички прилози Генералног плана објављени на ЦД-РОМ-у. За сваки од приказаних пројеката дати су дефиниција, мотив због кога је креиран и његово урбанистичко решење. Анализа урбанистичких иновација дала је ново разумевање намере тадашњег Београда да град буде темељно обновљен и да отвори нове путеве развоја после трагичних деведесетих година прошлог века, али уз чување сопственог идентитета заснованог на особеностима које га разликују од других европских метропола, а у исто време га чине самосвојним градом.
AB  - The subject of this paper is urban innovations that emerged from the Belgrade Master Plan, adopted by the Belgrade Assembly in September 2003. Twelve new spatial solutions that were directly related to the overall goals of the plan are presented. These are proposals for grand city projects created in 2001-2003 during the development of the Master Plan, which did not exist in the earlier master plans from 1951, 1972, and 1985, and their revisions. These projects were a response to the difficult economic, social, and urban situation of Belgrade in the aftermath of the breakup of Yugoslavia. They relate to the city region, the Confluence, the Danube orientation of Belgrade, the greenery system, the lasting values of the city, spontaneously constructed settlements, cultural assets, city centres, business and industrial zones and environment, social housing, transport, and modern architecture. Urban planners of different profiles who wrote this article were also engaged in the formulation of the Master Plan and are well acquainted with it. In the analysis, the authors relied on a formal document published in the Official Gazette of the City of Belgrade, and a CD-ROM containing the official maps of the Master Plan. For each project, its definition, the motive for the creation and its urban solution are given. An analysis of urban innovation has given a new understanding of Belgrade’s intention to thoroughly improve the city and open up new ways of development, after the tragic 1990s, while safeguarding its identity based on features that differentiate it from other European metropolises and making it as self-contained cities.
PB  - Београд : Институт за архитектуру и урбанизам
T2  - Arhitektura i urbanizam
T1  - Урбанистичке иновације из Генералног плана 2003: чување идентитета Београда
T1  - Urban innovations from the 2003 Master Plan: preserving Belgrade’s identity
SP  - 40
EP  - 59
IS  - 49
DO  - 10.5937/a-u0-23981
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7035
ER  - 
@article{
author = "Мацура, Владимир and Стојков, Борислав and Цвејић, Јасминка and Ђорђевић Цигановић, Јованка and Михаљевић, Вера and Ференчак, Миодраг and Куртовић Фолић, Нађа and Стојановић, Божидар and Вуксановић-Мацура, Злата and Милановић, Душан and Милашиновић Марић, Дијана",
year = "2019",
abstract = "Урбанистичке иновације које су се појавиле у Генералном плану Београда, који је Скупштина града Београда усвојила септембра 2003. год., предмет су овог рада. Приказано је дванаест нових просторних решења која су директно повезана са општим циљевима плана. То су предлози за велике градске пројекте који су креирани током израде Плана 2001–2003. год., а који нису постојали у ранијим генералним плановима из 1951, 1972. и 1985. год., и њиховим ревизијама. Пројекти су били одговор на комплексно економско, социјално и урбанистичко стање Београда настало након распада Југославије. Односили су се на регион града, Ушће, дунавску оријентацију Београда, систем зеленила, трајне вредности града, спонтано грађена насеља, културна добра, градске центре, привредне зоне и животну средину, социјално становање, саобраћај и модерну архитектуру. Чланак су написали урбанисти различитих профила, који су учествовали у изради Генералног плана 2003. год. и који су његови врсни познаваоци. Примарни извори које су аутори користили за анализу били су формални документ публикован у Службеном листу града Београда, као и званични графички прилози Генералног плана објављени на ЦД-РОМ-у. За сваки од приказаних пројеката дати су дефиниција, мотив због кога је креиран и његово урбанистичко решење. Анализа урбанистичких иновација дала је ново разумевање намере тадашњег Београда да град буде темељно обновљен и да отвори нове путеве развоја после трагичних деведесетих година прошлог века, али уз чување сопственог идентитета заснованог на особеностима које га разликују од других европских метропола, а у исто време га чине самосвојним градом., The subject of this paper is urban innovations that emerged from the Belgrade Master Plan, adopted by the Belgrade Assembly in September 2003. Twelve new spatial solutions that were directly related to the overall goals of the plan are presented. These are proposals for grand city projects created in 2001-2003 during the development of the Master Plan, which did not exist in the earlier master plans from 1951, 1972, and 1985, and their revisions. These projects were a response to the difficult economic, social, and urban situation of Belgrade in the aftermath of the breakup of Yugoslavia. They relate to the city region, the Confluence, the Danube orientation of Belgrade, the greenery system, the lasting values of the city, spontaneously constructed settlements, cultural assets, city centres, business and industrial zones and environment, social housing, transport, and modern architecture. Urban planners of different profiles who wrote this article were also engaged in the formulation of the Master Plan and are well acquainted with it. In the analysis, the authors relied on a formal document published in the Official Gazette of the City of Belgrade, and a CD-ROM containing the official maps of the Master Plan. For each project, its definition, the motive for the creation and its urban solution are given. An analysis of urban innovation has given a new understanding of Belgrade’s intention to thoroughly improve the city and open up new ways of development, after the tragic 1990s, while safeguarding its identity based on features that differentiate it from other European metropolises and making it as self-contained cities.",
publisher = "Београд : Институт за архитектуру и урбанизам",
journal = "Arhitektura i urbanizam",
title = "Урбанистичке иновације из Генералног плана 2003: чување идентитета Београда, Urban innovations from the 2003 Master Plan: preserving Belgrade’s identity",
pages = "40-59",
number = "49",
doi = "10.5937/a-u0-23981",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7035"
}
Мацура, В., Стојков, Б., Цвејић, Ј., Ђорђевић Цигановић, Ј., Михаљевић, В., Ференчак, М., Куртовић Фолић, Н., Стојановић, Б., Вуксановић-Мацура, З., Милановић, Д.,& Милашиновић Марић, Д.. (2019). Урбанистичке иновације из Генералног плана 2003: чување идентитета Београда. in Arhitektura i urbanizam
Београд : Институт за архитектуру и урбанизам.(49), 40-59.
https://doi.org/10.5937/a-u0-23981
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7035
Мацура В, Стојков Б, Цвејић Ј, Ђорђевић Цигановић Ј, Михаљевић В, Ференчак М, Куртовић Фолић Н, Стојановић Б, Вуксановић-Мацура З, Милановић Д, Милашиновић Марић Д. Урбанистичке иновације из Генералног плана 2003: чување идентитета Београда. in Arhitektura i urbanizam. 2019;(49):40-59.
doi:10.5937/a-u0-23981
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7035 .
Мацура, Владимир, Стојков, Борислав, Цвејић, Јасминка, Ђорђевић Цигановић, Јованка, Михаљевић, Вера, Ференчак, Миодраг, Куртовић Фолић, Нађа, Стојановић, Божидар, Вуксановић-Мацура, Злата, Милановић, Душан, Милашиновић Марић, Дијана, "Урбанистичке иновације из Генералног плана 2003: чување идентитета Београда" in Arhitektura i urbanizam, no. 49 (2019):40-59,
https://doi.org/10.5937/a-u0-23981 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7035 .
2

Самоградња и ромска кућа

Ференчак, Миодраг

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017, 2017)

TY  - CHAP
AU  - Ференчак, Миодраг
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9141
AB  - Самоградња је доминантни облик изградње људских станишта уопште, изградње стана у Србији и нарочито изградње стана и станишта у Рома. Упркос томе, самоградњи стана није посвећена нужна пажња у управним, научним и академским, медијским, привредним или грађанским институцијама, а није присутна ни као модел у официјелном решавању проблема становања Рома. У оквиру самоградње стамбених јединица, као средства за обезбеђење доступног и одрживог стана за рањиву ромску и осталу популацију, могу се уочити и проучити бројни примери организације суседства, куће и стана, добри и мање добри. Било би потребно да се овај облик изградње организовано помогне и усаврши савременим знањима и средствима друштвене организације, грађевинарства, архитектуре и урбанизма. Међутим, постоји и препрека: самоградња било ког објекта за који је потребна грађевинска дозвола у Србији, по важећим прописима није дозвољена. То развој овог начина обезбеђења стана у релевантној пракси омета, сужава и гаси, како за Роме као градитеље тако и за институције које би истраживале могућности развоја у том правцу.
AB  - The practice of self-building a home is the dominant form of the construction of human dwellings in general, the construction of homes in Serbia and, in particular, the construction of Roma homes and dwellings. Nevertheless, self-building has not been dealt with due attention by official administrative, scholarly, academic, media, economic and civil institutions, and it has not been included as a model in the official efforts to solve the housing problem of the Roma. In the context of the self-help construction of housing units as a mean of providing affordable and sustainable housing for Roma and other vulnerable populations, it is possible to observe and study many examples of organizing the neighbourhood, the home and dwelling (both good and not so good). This form of construction should be supported and enhanced using modern knowledge and resources of community organizations, civil engineering, architecture and urban planning. however, there are obstacles: under current regulations in Serbia, it is not allowed to self-build any facility that requires a building permit. This impedes, hinders and suppresses the development of this method of obtaining a home, both for Roma as builders and institutions that could be interested in exploring the possibilities of development in this direction.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности, 2017
T2  - Становање Рома у Србији : стање и изазови
T1  - Самоградња и ромска кућа
T1  - Self-Construction and Roma Houses
SP  - 15
EP  - 41
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9141
ER  - 
@inbook{
author = "Ференчак, Миодраг",
year = "2017",
abstract = "Самоградња је доминантни облик изградње људских станишта уопште, изградње стана у Србији и нарочито изградње стана и станишта у Рома. Упркос томе, самоградњи стана није посвећена нужна пажња у управним, научним и академским, медијским, привредним или грађанским институцијама, а није присутна ни као модел у официјелном решавању проблема становања Рома. У оквиру самоградње стамбених јединица, као средства за обезбеђење доступног и одрживог стана за рањиву ромску и осталу популацију, могу се уочити и проучити бројни примери организације суседства, куће и стана, добри и мање добри. Било би потребно да се овај облик изградње организовано помогне и усаврши савременим знањима и средствима друштвене организације, грађевинарства, архитектуре и урбанизма. Међутим, постоји и препрека: самоградња било ког објекта за који је потребна грађевинска дозвола у Србији, по важећим прописима није дозвољена. То развој овог начина обезбеђења стана у релевантној пракси омета, сужава и гаси, како за Роме као градитеље тако и за институције које би истраживале могућности развоја у том правцу., The practice of self-building a home is the dominant form of the construction of human dwellings in general, the construction of homes in Serbia and, in particular, the construction of Roma homes and dwellings. Nevertheless, self-building has not been dealt with due attention by official administrative, scholarly, academic, media, economic and civil institutions, and it has not been included as a model in the official efforts to solve the housing problem of the Roma. In the context of the self-help construction of housing units as a mean of providing affordable and sustainable housing for Roma and other vulnerable populations, it is possible to observe and study many examples of organizing the neighbourhood, the home and dwelling (both good and not so good). This form of construction should be supported and enhanced using modern knowledge and resources of community organizations, civil engineering, architecture and urban planning. however, there are obstacles: under current regulations in Serbia, it is not allowed to self-build any facility that requires a building permit. This impedes, hinders and suppresses the development of this method of obtaining a home, both for Roma as builders and institutions that could be interested in exploring the possibilities of development in this direction.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, 2017",
journal = "Становање Рома у Србији : стање и изазови",
booktitle = "Самоградња и ромска кућа, Self-Construction and Roma Houses",
pages = "15-41",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9141"
}
Ференчак, М.. (2017). Самоградња и ромска кућа. in Становање Рома у Србији : стање и изазови
Београд : Српска академија наука и уметности, 2017., 15-41.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9141
Ференчак М. Самоградња и ромска кућа. in Становање Рома у Србији : стање и изазови. 2017;:15-41.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9141 .
Ференчак, Миодраг, "Самоградња и ромска кућа" in Становање Рома у Србији : стање и изазови (2017):15-41,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9141 .