TY  - JOUR
AU  - Лукић Крстановић, Мирослава
AU  - Дивац, Зорица
PY  - 2012
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/395/334
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8412
AB  - Конвенција Унеска о нематеријалном културном наслеђу
успоставила је нова административна и научна правила у
расветљавању, проблематизовању и представљању
наслеђа. Политика нематеријалног културног наслеђа
подразумева концептуализације и стратегије
успостaвљања позиција и статуса на нивоима
имплементација и репрезентација. У овом раду, разматрају
се основне смернице Конвенције о нематеријалном
културном наслеђу, могућности даље разраде и
програмирња на примеру урбаних средина, посебно
Београда. У истраживачком фокусу урбана наслеђа и
наслеђа градова имају стратешки значај будућих развојних
политика, те у том смислу је значајан концептулани оквир.
AB  - Institutionalization of intangible cultural heritage represents a strong bureaucratic base, strategic policy of monitoring and the creation of order in the production and consumption of culture. In this sense, an intangible cultural heritage, out of its historical projections, projects itself into the complex administrative, political and market control and presentation. UNESCO
Convention on Intangible Cultural Heritage was adopted in 2003 while the convention was ratified by Serbia in 2010. It is a complex, hierarchical and branched task of filing, registration, nomination and representation of heritage at the national level of the participating countries, with aims of cultural networking, promotion and preservation of cultural diversity. On one hand, the strategy of conservation and protection of intangible cultural heritage is governed by the standards and paradigms based on elements of traditional culture and folklore, and on the other hand, there is
a growing trend of monitoring urban environment heritage, within the process of metropolization. Mapping of intangible cultural heritage includes strategies and indicates possibilities for the development of the city of Belgrade. In Belgrade, heritage is divided into three groups, based on the historical, territorial and social parameters: 1. cultural heritage, encompassing elements re-
flecting the "ancient", historically verifiable spaces (centers), related to types of practices and events; 2. urban forms of inheritance, based on modern heritage of the city especially in the twentieth century (foremost referring to the elite and popular cultures); and 3. the products of industrial and technological development. Programming intangible cultural heritage assumes the mentioned elements as marked paradigms, and also various perceptions created by individuals and groups within their identifiable enclaves and communication.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Програмирање нематеријалног културног наслеђа града. Парадигме и перцепције
T1  - Programming the Intangible Cultural Heritage of the City. Paradigms and Perception
SP  - 9
EP  - 23
VL  - 60
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1202009L
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8412
ER  - 

@article{
author = "Лукић Крстановић, Мирослава and Дивац, Зорица",
year = "2012",
abstract = "Конвенција Унеска о нематеријалном културном наслеђу
успоставила је нова административна и научна правила у
расветљавању, проблематизовању и представљању
наслеђа. Политика нематеријалног културног наслеђа
подразумева концептуализације и стратегије
успостaвљања позиција и статуса на нивоима
имплементација и репрезентација. У овом раду, разматрају
се основне смернице Конвенције о нематеријалном
културном наслеђу, могућности даље разраде и
програмирња на примеру урбаних средина, посебно
Београда. У истраживачком фокусу урбана наслеђа и
наслеђа градова имају стратешки значај будућих развојних
политика, те у том смислу је значајан концептулани оквир., Institutionalization of intangible cultural heritage represents a strong bureaucratic base, strategic policy of monitoring and the creation of order in the production and consumption of culture. In this sense, an intangible cultural heritage, out of its historical projections, projects itself into the complex administrative, political and market control and presentation. UNESCO
Convention on Intangible Cultural Heritage was adopted in 2003 while the convention was ratified by Serbia in 2010. It is a complex, hierarchical and branched task of filing, registration, nomination and representation of heritage at the national level of the participating countries, with aims of cultural networking, promotion and preservation of cultural diversity. On one hand, the strategy of conservation and protection of intangible cultural heritage is governed by the standards and paradigms based on elements of traditional culture and folklore, and on the other hand, there is
a growing trend of monitoring urban environment heritage, within the process of metropolization. Mapping of intangible cultural heritage includes strategies and indicates possibilities for the development of the city of Belgrade. In Belgrade, heritage is divided into three groups, based on the historical, territorial and social parameters: 1. cultural heritage, encompassing elements re-
flecting the "ancient", historically verifiable spaces (centers), related to types of practices and events; 2. urban forms of inheritance, based on modern heritage of the city especially in the twentieth century (foremost referring to the elite and popular cultures); and 3. the products of industrial and technological development. Programming intangible cultural heritage assumes the mentioned elements as marked paradigms, and also various perceptions created by individuals and groups within their identifiable enclaves and communication.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Програмирање нематеријалног културног наслеђа града. Парадигме и перцепције, Programming the Intangible Cultural Heritage of the City. Paradigms and Perception",
pages = "9-23",
volume = "60",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1202009L",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8412"
}

Лукић Крстановић, М.,& Дивац, З.. (2012). Програмирање нематеријалног културног наслеђа града. Парадигме и перцепције. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 60(2), 9-23.
https://doi.org/10.2298/GEI1202009L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8412

Лукић Крстановић М, Дивац З. Програмирање нематеријалног културног наслеђа града. Парадигме и перцепције. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2012;60(2):9-23.
doi:10.2298/GEI1202009L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8412 .

Лукић Крстановић, Мирослава, Дивац, Зорица, "Програмирање нематеријалног културног наслеђа града. Парадигме и перцепције" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 60, no. 2 (2012):9-23,
https://doi.org/10.2298/GEI1202009L .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8412 .

TY  - JOUR
AU  - Лукић Крстановић, Мирослава
AU  - Дивац, Зорица
PY  - 2009
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/528/472
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8867
AB  - У овом раду етнологију/антропологију представљамо у светлу научне
продукције, пре свега, разноврсних програмских концепција и
реализација активности које су рефлексија сложених друштвених
стања у Србији након/током периода политичке и економске кризе (у
периоду 2002-2008). 2 Стање етнолошке/антрополошке науке прати се
на три нивоа: 1. етнолошка мрежа – научни програми и институције; 2.
научна продукција – реализација и презентација научног рада; 3.
научна конфигурација – разноврсност и правци научних приступа.
Стање науке у посматраном периоду проистиче из турбулентног
периода друштва у транзицији. Поставља се питање да ли су
преломни друштвени и политички процеси довели и до другачије
научне конфигурације и валоризације. Зато је у овом раду
репрезентовање етнологије/антропологије директно конфронтирано
са текућим збивањима у сфери политике, културе, спорта и економије
у Србији и свету у датом периоду.
AB  - The ethnological/anthropological production in the period 2002 - 2008, is the reflection of the complex social, economic, political and bureaucratic situations and strategies. To establish a clear picture of ethnological/anthropological production, our analyses are concentrated on the distinguished fields, themes, those who realize them, particularly in the publishing work. At the same time, we confront science and society to point out to an interconnection of proximity and distance. Ethnological networks are continuously taking place in the scope of research programs, education programs, museum programs, research programs and scientific presentation and communication programs. These programs are part of institutional and team strategies, but they are primarily instigated by individual initiatives. The principal mainstays and coordinators of research programs are the Ethnographic Institute of the Serbian Academy of Sciences and Arts (EI SANU) in the scope of which important and diverse projects are being realized for the last 60 years; the Ethnology and Anthropology Department of the Faculty of Philosophy in Belgrade (OEA FF), which is, in addition to pedagogic activities, also implementing scientific projects. The Ethnographic Museum in Belgrade (EM) and the Serbian Academy of Sciences and Arts (SANU) Balkanology Institute, as well as regional museums and cultural institutions are also implementing research projects. Most research program focus on the dynamics of contemporary societal and cultural processes, but also on the continuity and transformation of traditional elements. In this document we will focus more on the scientific and research results through the publishing activity of ethnological/anthropological institutions, based on which one may observe the overall ethnological/anthropological activities in the last eight years.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Eтнолошкa/антрополошкa научнa продукцијa у периоду транзиције
T1  - The Еthnological/Аnthropological Рroduction in the Рeriod Тransition in Serbia
SP  - 201
EP  - 221
VL  - 57
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI0901201L
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8867
ER  - 

@article{
author = "Лукић Крстановић, Мирослава and Дивац, Зорица",
year = "2009",
abstract = "У овом раду етнологију/антропологију представљамо у светлу научне
продукције, пре свега, разноврсних програмских концепција и
реализација активности које су рефлексија сложених друштвених
стања у Србији након/током периода политичке и економске кризе (у
периоду 2002-2008). 2 Стање етнолошке/антрополошке науке прати се
на три нивоа: 1. етнолошка мрежа – научни програми и институције; 2.
научна продукција – реализација и презентација научног рада; 3.
научна конфигурација – разноврсност и правци научних приступа.
Стање науке у посматраном периоду проистиче из турбулентног
периода друштва у транзицији. Поставља се питање да ли су
преломни друштвени и политички процеси довели и до другачије
научне конфигурације и валоризације. Зато је у овом раду
репрезентовање етнологије/антропологије директно конфронтирано
са текућим збивањима у сфери политике, културе, спорта и економије
у Србији и свету у датом периоду., The ethnological/anthropological production in the period 2002 - 2008, is the reflection of the complex social, economic, political and bureaucratic situations and strategies. To establish a clear picture of ethnological/anthropological production, our analyses are concentrated on the distinguished fields, themes, those who realize them, particularly in the publishing work. At the same time, we confront science and society to point out to an interconnection of proximity and distance. Ethnological networks are continuously taking place in the scope of research programs, education programs, museum programs, research programs and scientific presentation and communication programs. These programs are part of institutional and team strategies, but they are primarily instigated by individual initiatives. The principal mainstays and coordinators of research programs are the Ethnographic Institute of the Serbian Academy of Sciences and Arts (EI SANU) in the scope of which important and diverse projects are being realized for the last 60 years; the Ethnology and Anthropology Department of the Faculty of Philosophy in Belgrade (OEA FF), which is, in addition to pedagogic activities, also implementing scientific projects. The Ethnographic Museum in Belgrade (EM) and the Serbian Academy of Sciences and Arts (SANU) Balkanology Institute, as well as regional museums and cultural institutions are also implementing research projects. Most research program focus on the dynamics of contemporary societal and cultural processes, but also on the continuity and transformation of traditional elements. In this document we will focus more on the scientific and research results through the publishing activity of ethnological/anthropological institutions, based on which one may observe the overall ethnological/anthropological activities in the last eight years.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Eтнолошкa/антрополошкa научнa продукцијa у периоду транзиције, The Еthnological/Аnthropological Рroduction in the Рeriod Тransition in Serbia",
pages = "201-221",
volume = "57",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI0901201L",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8867"
}

Лукић Крстановић, М.,& Дивац, З.. (2009). Eтнолошкa/антрополошкa научнa продукцијa у периоду транзиције. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 57(1), 201-221.
https://doi.org/10.2298/GEI0901201L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8867

Лукић Крстановић М, Дивац З. Eтнолошкa/антрополошкa научнa продукцијa у периоду транзиције. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2009;57(1):201-221.
doi:10.2298/GEI0901201L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8867 .

Лукић Крстановић, Мирослава, Дивац, Зорица, "Eтнолошкa/антрополошкa научнa продукцијa у периоду транзиције" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 57, no. 1 (2009):201-221,
https://doi.org/10.2298/GEI0901201L .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8867 .