Танасић, Срето

Link to this page

Authority KeyName Variants
ee3051b5-fef5-4190-b368-5726240676e9
  • Танасић, Срето (109)
  • Танасић, Срето З. (35)
  • Tanasić, Sreto (1)
  • Tanasić, Sreto Z. (1)
Projects

Author's Bibliography

Кратак увод у синтаксу глагола српског језика

Танасић, Срето З.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10403
AB  - По причине сложности системы глагольных форм в сербском
языке синтаксис глаголов является синтаксической дисциплиной, которой давно занимаются ученые. Эта область синтаксиса стала особенно
интересной темой с тех пор, как Александр Белич выступил со своим
подходом к синтаксису глаголов – представлением теории синтаксического индикатива и релятива. В настоящей работе подробно представлены достижения этой теории, указывается на главные вопросы,
ставшие предметом разногласий в сербской науке в ходе ее толкования
и применения, а также на открытые вопросы и причины, вследствие
которых они и остались нерешенными по окончании споров. Показано,
что эта теория с ее определениями не потеряли своей актуальности, но
проблемы вызывали попытки включить в ее рамки и потом толковать
то, что к ней не принадлежит. Должно было изыскать новые теоретическо-методологические подходы, которые устранили бы тяжесть с теории синтаксического индикатива и релятива.
Новая эпоха в изучении употребления глагольных форм в сербском языке начинается в конце двадцатого века с монографией о презенсе, пользующейся новым подходом к синтаксису глагольных форм.
Два главных момента в этом подходе. Первый выключает транспонирование глагольных форм из рассмотрения в ключе индикатива и
релятива, с учетом момента речи, а вторым является введение референциальности / нереференциальности как вида категории множества
глагольных действий. При временной транспозиции глагольных форм
действие представлено без ориентации к моменту речи, и, согласно
тому, эти действия не могут оцениваться в ключе синтаксического индикатива и релятива. На другой стороне, различение действия по отношению к моменту референции – разделение на референциальные и нереференциальные, снимает с повестки дня множество неразрешимых
проблем, с которыми сталкивались наши синтаксисты. Такой подход
освободил теорию индикатива и релятива от тяжести, делавшей невозможным ее успешное применение. Все спорные вопросы в толковании
синтаксиса глагольных форм, начиная от Александра Белича до последующих сербских синтаксистов, предшествующих введению теории референциальности и нереференциальности, этим способом были
решены. В работе указывается и на факт, что выражение оппозиции референциальность / нереференциальность действия, т. е. ситуации, не
выражается ни лексическими ни грамматическими средствами, что эта
оппозиция, как один вид категории множества действий, является интерпретативной категорией. Представлен перечень факторов, влияющих на выражение референциальных и нереференциальных действий
– по сути, одними и теми же глагольными формами. Работа основывается на доказанных достижениях включения теории референциальности / нереференциальности, так как автор пользовался этой теорией при описании сербских языковых фактов (монография о презенсе,
1996, и монография обо всех глагольных формах, 2005-го года), причем в последнее время он следил и за ее применением со стороны других исследователей. И хотя в начале было и определенной неписаной
сдержанности к „попытке изменения канона Белича“, сегодня исследователи сербских глагольных форм применяют этот подход все больше.
В работе также указывается и на другие категории, имеющие значительную роль при изучении употребления глагольных форм, в том
числе глагольный род и глагольный вид.
AB  - Српски језик спада у словенске језике који се одликује разуђеним
системом глаголских облика; он чува готово све глаголске облике које је
понио из прасловенског времена. Зато није чудо што се кроз цио ХХ вијек
синтакса глагола јавља у врху интересовања српских синтаксичара. То је
постала посебно занимљива тема откад је Александар Белић изашао са
својим приступом синтакси глагола – обзнањивањем теорије синтаксичког
индикатива и релатива. Сва даља проучавања употребе глаголских облика
у српско(хрватско)м језику у ХХ вијеку одвијала су се у знаку ове терије.
У раду је детаљно представљен домет те теорије, указано је на главна
питања око којих су се у тумачењу и примјени те теорије водили спорови
у српској науци, као и на отворена питања и разлоге због којих су она иза
тих спорова остала. Крајем ХХ вијека започиње нова епоха у проучавању
употребе глаголских облика у српском језику. Ту етапу карактеришу двије
значајне новине. Прво, пошто се при временском транспоновању глаголских облика радња не оријентише према моменту говора, такве радње се
и не могу тумачити у кључу теорије синтаксичког индикатива и релатива.
Друго, увођење категорије мноштва радњи, разликовање референцијалних
и нереференцијалних радњи омогућује потпуније и непротиврјечно
сагледавање употребе глаголских облика на сва три временска плана.
Уво ђење ових новина ослободило је теорију индикатива и релатива оних
оптерећења која су онемогућавала њену доследну примјену. Будући да је
опозиција јединичност / мноштво радњи и ситуација интерпретативна
категорија, указано је и како се остварује разликовање референцијално и
нереференцијално конципованих радњи системом у основи истих глаголских облика. У раду се говори и о другим датостима битним при изучавању
стинтаксе глаголских облика.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Кратак увод у синтаксу глагола српског језика
T1  - Краткое введение в синтаксис глагольных форм сербского языка
SP  - 1
EP  - 42
VL  - 51
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10403
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2020",
abstract = "По причине сложности системы глагольных форм в сербском
языке синтаксис глаголов является синтаксической дисциплиной, которой давно занимаются ученые. Эта область синтаксиса стала особенно
интересной темой с тех пор, как Александр Белич выступил со своим
подходом к синтаксису глаголов – представлением теории синтаксического индикатива и релятива. В настоящей работе подробно представлены достижения этой теории, указывается на главные вопросы,
ставшие предметом разногласий в сербской науке в ходе ее толкования
и применения, а также на открытые вопросы и причины, вследствие
которых они и остались нерешенными по окончании споров. Показано,
что эта теория с ее определениями не потеряли своей актуальности, но
проблемы вызывали попытки включить в ее рамки и потом толковать
то, что к ней не принадлежит. Должно было изыскать новые теоретическо-методологические подходы, которые устранили бы тяжесть с теории синтаксического индикатива и релятива.
Новая эпоха в изучении употребления глагольных форм в сербском языке начинается в конце двадцатого века с монографией о презенсе, пользующейся новым подходом к синтаксису глагольных форм.
Два главных момента в этом подходе. Первый выключает транспонирование глагольных форм из рассмотрения в ключе индикатива и
релятива, с учетом момента речи, а вторым является введение референциальности / нереференциальности как вида категории множества
глагольных действий. При временной транспозиции глагольных форм
действие представлено без ориентации к моменту речи, и, согласно
тому, эти действия не могут оцениваться в ключе синтаксического индикатива и релятива. На другой стороне, различение действия по отношению к моменту референции – разделение на референциальные и нереференциальные, снимает с повестки дня множество неразрешимых
проблем, с которыми сталкивались наши синтаксисты. Такой подход
освободил теорию индикатива и релятива от тяжести, делавшей невозможным ее успешное применение. Все спорные вопросы в толковании
синтаксиса глагольных форм, начиная от Александра Белича до последующих сербских синтаксистов, предшествующих введению теории референциальности и нереференциальности, этим способом были
решены. В работе указывается и на факт, что выражение оппозиции референциальность / нереференциальность действия, т. е. ситуации, не
выражается ни лексическими ни грамматическими средствами, что эта
оппозиция, как один вид категории множества действий, является интерпретативной категорией. Представлен перечень факторов, влияющих на выражение референциальных и нереференциальных действий
– по сути, одними и теми же глагольными формами. Работа основывается на доказанных достижениях включения теории референциальности / нереференциальности, так как автор пользовался этой теорией при описании сербских языковых фактов (монография о презенсе,
1996, и монография обо всех глагольных формах, 2005-го года), причем в последнее время он следил и за ее применением со стороны других исследователей. И хотя в начале было и определенной неписаной
сдержанности к „попытке изменения канона Белича“, сегодня исследователи сербских глагольных форм применяют этот подход все больше.
В работе также указывается и на другие категории, имеющие значительную роль при изучении употребления глагольных форм, в том
числе глагольный род и глагольный вид., Српски језик спада у словенске језике који се одликује разуђеним
системом глаголских облика; он чува готово све глаголске облике које је
понио из прасловенског времена. Зато није чудо што се кроз цио ХХ вијек
синтакса глагола јавља у врху интересовања српских синтаксичара. То је
постала посебно занимљива тема откад је Александар Белић изашао са
својим приступом синтакси глагола – обзнањивањем теорије синтаксичког
индикатива и релатива. Сва даља проучавања употребе глаголских облика
у српско(хрватско)м језику у ХХ вијеку одвијала су се у знаку ове терије.
У раду је детаљно представљен домет те теорије, указано је на главна
питања око којих су се у тумачењу и примјени те теорије водили спорови
у српској науци, као и на отворена питања и разлоге због којих су она иза
тих спорова остала. Крајем ХХ вијека започиње нова епоха у проучавању
употребе глаголских облика у српском језику. Ту етапу карактеришу двије
значајне новине. Прво, пошто се при временском транспоновању глаголских облика радња не оријентише према моменту говора, такве радње се
и не могу тумачити у кључу теорије синтаксичког индикатива и релатива.
Друго, увођење категорије мноштва радњи, разликовање референцијалних
и нереференцијалних радњи омогућује потпуније и непротиврјечно
сагледавање употребе глаголских облика на сва три временска плана.
Уво ђење ових новина ослободило је теорију индикатива и релатива оних
оптерећења која су онемогућавала њену доследну примјену. Будући да је
опозиција јединичност / мноштво радњи и ситуација интерпретативна
категорија, указано је и како се остварује разликовање референцијално и
нереференцијално конципованих радњи системом у основи истих глаголских облика. У раду се говори и о другим датостима битним при изучавању
стинтаксе глаголских облика.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Кратак увод у синтаксу глагола српског језика, Краткое введение в синтаксис глагольных форм сербского языка",
pages = "1-42",
volume = "51",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10403"
}
Танасић, С. З.. (2020). Кратак увод у синтаксу глагола српског језика. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 51(1), 1-42.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10403
Танасић СЗ. Кратак увод у синтаксу глагола српског језика. in Наш језик. 2020;51(1):1-42.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10403 .
Танасић, Срето З., "Кратак увод у синтаксу глагола српског језика" in Наш језик, 51, no. 1 (2020):1-42,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10403 .

Проф. др Живојин Станојчић (1930 – 3. 8. 2019)

Танасић, Срето З.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020)

TY  - GEN
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10404
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Проф. др Живојин Станојчић (1930 – 3. 8. 2019)
SP  - 107
EP  - 110
VL  - 51
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10404
ER  - 
@misc{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2020",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Проф. др Живојин Станојчић (1930 – 3. 8. 2019)",
pages = "107-110",
volume = "51",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10404"
}
Танасић, С. З.. (2020). Проф. др Живојин Станојчић (1930 – 3. 8. 2019). in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 51(1), 107-110.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10404
Танасић СЗ. Проф. др Живојин Станојчић (1930 – 3. 8. 2019). in Наш језик. 2020;51(1):107-110.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10404 .
Танасић, Срето З., "Проф. др Живојин Станојчић (1930 – 3. 8. 2019)" in Наш језик, 51, no. 1 (2020):107-110,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10404 .

Зоран Симић, Синтакса падежа у говору романијског платоа: метафоризација простора

Танасић, Срето З.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9263
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Зоран Симић, Синтакса падежа у говору романијског платоа: метафоризација простора
SP  - 166
EP  - 173
VL  - 76
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9263
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2020",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Зоран Симић, Синтакса падежа у говору романијског платоа: метафоризација простора",
pages = "166-173",
volume = "76",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9263"
}
Танасић, С. З.. (2020). Зоран Симић, Синтакса падежа у говору романијског платоа: метафоризација простора. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 76(1), 166-173.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9263
Танасић СЗ. Зоран Симић, Синтакса падежа у говору романијског платоа: метафоризација простора. in Јужнословенски филолог. 2020;76(1):166-173.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9263 .
Танасић, Срето З., "Зоран Симић, Синтакса падежа у говору романијског платоа: метафоризација простора" in Јужнословенски филолог, 76, no. 1 (2020):166-173,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9263 .

О исказивању постериорности у листу Наша Реч

Танасић, Срето

(Темишвар : Западни универзитет, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7086
AB  - У раду се говори о исказивању значења постериорности
предлошко-падежним конструкцијама у простој реченици и
временском клаузом у сложеној реченици у листу Савеза Срба у
Румунији Наша реч. Радом се жели показати која се средства
савременог српског језика за ова значења јављају у Нашој речи и
има ли у том погледу озбиљнијих размимоилажења језика овог
листа на српској периферији и остатка савременог српског језика.
AB  - В работе речь идет о выражении значения постериорности
предложно-падежными конструкциями в простом предложении и
временной клаузой в сложном предложении в журнале Союза
сербов в Румынии Наша реч.
Намерение работы – показать какие средства современного
сербского языка выражают эти значения в журнале Наша реч и
имеются ли в этом отношении серьезные расхождения в языке этого
журнала на сербской периферии и современного сербского языка в
остальных частях.
Проведенный анализ показывает, что временная детерминация с
помощью предложно-падежной конструкции в простом и с
помощью временной клаузы в сложноподчиненном предложениях
в журнале Наша реч проводится в основном тем же способом, как и
в современном сербском стандартном языке. Язык в этом журнале,
т.е. литературный язык сербов в Румынии, сопровождает тенденции
развития в современном сербском языке.
PB  - Темишвар : Западни универзитет
T2  - Живот посвећен трагању за етничким идентитетом = O viață dedicată cercetării identității etnice
T1  - О исказивању постериорности у листу Наша Реч
T1  - К вопросу о выражении постериорности в журнале Наша Реч
SP  - 245
EP  - 253
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7086
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето",
year = "2019",
abstract = "У раду се говори о исказивању значења постериорности
предлошко-падежним конструкцијама у простој реченици и
временском клаузом у сложеној реченици у листу Савеза Срба у
Румунији Наша реч. Радом се жели показати која се средства
савременог српског језика за ова значења јављају у Нашој речи и
има ли у том погледу озбиљнијих размимоилажења језика овог
листа на српској периферији и остатка савременог српског језика., В работе речь идет о выражении значения постериорности
предложно-падежными конструкциями в простом предложении и
временной клаузой в сложном предложении в журнале Союза
сербов в Румынии Наша реч.
Намерение работы – показать какие средства современного
сербского языка выражают эти значения в журнале Наша реч и
имеются ли в этом отношении серьезные расхождения в языке этого
журнала на сербской периферии и современного сербского языка в
остальных частях.
Проведенный анализ показывает, что временная детерминация с
помощью предложно-падежной конструкции в простом и с
помощью временной клаузы в сложноподчиненном предложениях
в журнале Наша реч проводится в основном тем же способом, как и
в современном сербском стандартном языке. Язык в этом журнале,
т.е. литературный язык сербов в Румынии, сопровождает тенденции
развития в современном сербском языке.",
publisher = "Темишвар : Западни универзитет",
journal = "Живот посвећен трагању за етничким идентитетом = O viață dedicată cercetării identității etnice",
title = "О исказивању постериорности у листу Наша Реч, К вопросу о выражении постериорности в журнале Наша Реч",
pages = "245-253",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7086"
}
Танасић, С.. (2019). О исказивању постериорности у листу Наша Реч. in Живот посвећен трагању за етничким идентитетом = O viață dedicată cercetării identității etnice
Темишвар : Западни универзитет., 245-253.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7086
Танасић С. О исказивању постериорности у листу Наша Реч. in Живот посвећен трагању за етничким идентитетом = O viață dedicată cercetării identității etnice. 2019;:245-253.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7086 .
Танасић, Срето, "О исказивању постериорности у листу Наша Реч" in Живот посвећен трагању за етничким идентитетом = O viață dedicată cercetării identității etnice (2019):245-253,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7086 .

Уз преслицу се испредао живот : Умјесто поговора

Танасић, Срето

(Ниш : Филозофски факултет, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Танасић, Срето
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6889
PB  - Ниш : Филозофски факултет
PB  - Ниш : Удружење истраживача Haemimontana
T2  - Од вештице до светице : жена у говору и народној култури : тематски зборник
T1  - Уз преслицу се испредао живот : Умјесто поговора
SP  - 217
EP  - 220
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6889
ER  - 
@inbook{
author = "Танасић, Срето",
year = "2019",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет, Ниш : Удружење истраживача Haemimontana",
journal = "Од вештице до светице : жена у говору и народној култури : тематски зборник",
booktitle = "Уз преслицу се испредао живот : Умјесто поговора",
pages = "217-220",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6889"
}
Танасић, С.. (2019). Уз преслицу се испредао живот : Умјесто поговора. in Од вештице до светице : жена у говору и народној култури : тематски зборник
Ниш : Филозофски факултет., 217-220.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6889
Танасић С. Уз преслицу се испредао живот : Умјесто поговора. in Од вештице до светице : жена у говору и народној култури : тематски зборник. 2019;:217-220.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6889 .
Танасић, Срето, "Уз преслицу се испредао живот : Умјесто поговора" in Од вештице до светице : жена у говору и народној култури : тематски зборник (2019):217-220,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6889 .

Од вештице до светице : жена у говору и народној култури : тематски зборник

Танасић, Срето

(Ниш : Филозофски факултет, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6892
PB  - Ниш : Филозофски факултет
PB  - Ниш : Удружење истраживача Haemimontana
T2  - Преслица
T1  - Од вештице до светице : жена у говору и народној култури : тематски зборник
SP  - 147
EP  - 159
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6892
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето",
year = "2019",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет, Ниш : Удружење истраживача Haemimontana",
journal = "Преслица",
title = "Од вештице до светице : жена у говору и народној култури : тематски зборник",
pages = "147-159",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6892"
}
Танасић, С.. (2019). Од вештице до светице : жена у говору и народној култури : тематски зборник. in Преслица
Ниш : Филозофски факултет., 147-159.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6892
Танасић С. Од вештице до светице : жена у говору и народној култури : тематски зборник. in Преслица. 2019;:147-159.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6892 .
Танасић, Срето, "Од вештице до светице : жена у говору и народној култури : тематски зборник" in Преслица (2019):147-159,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6892 .

О нужности проучавања српског језика

Танасић, Срето

(Бања Лука : Академија наука и уметности Републике Српске, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6890
AB  - У раду се полази од неспорне чињенице да српски
језик има централно мјесто у очувању националног и културног идентитета српског народа, тим прије што ни данас, као и највећим током своје
историје, Срби не живе у јединственој држави. У свакој добро организованој држави добро осмишљена језичка политика је у центру државне
и националне политике, па језичка стратегија мора добити истакнуто
мјесто у националној стратегији. Зато српски језик мора добити посебно
мјесто у стратегији науке Републике Српске, као и у Србији. Потребно
је да се из етапе кад смо доказивали и, надам се, успјели доказати, овим
државама колики је значај српског језика пређе у етапу његовог планског и систематског проучавања, како на дијахроном тако и на синхроном плану, што је услов и за осавремењавање стандарднојезичке норме.
При томе, треба посебно инсистирати да се програми и пројекти изучавања српског језика у Републици Српској и Србији усаглашавају. Управо и с тим циљем су све српске релевантне институције с цјелокупног

српског језичког и националног простора основале Одбор за стандардизацију српског језика. А кад је то могуће, треба укључивати и постојеће
српске институције у Црној Гори и Хрватској.
AB  - Работа исходит из бесспорного факта, что сербский язык занимает центральную позицию в сохранении национальной и культурной идентичности
сербского народа, тем более что сербы не живут в едином государстве ни
сегодня, ни в течение большей части своей истории. В каждом хорошо организованном государстве хорошо разработанная языковая политика находится
в центре государственной и национальной политики, поэтому языковая стратегия должна получить заметное место в национальной стратегии. По этой
причине сербский язык должен получить особое место в стратегии науки
Республики Сербской, а также в Сербии. Следует от этапа, когда мы доказывали и, надеюсь, успешно доказали этим государствам значение сербского
языка, перейти к этапу его планового и систематического изучения, как в
диахронном, так и в синхронном плане, что является условием осовременивания стандартноязыковой нормы. При этом, следует особенно подчеркнуть
необходимость согласования программ и проектов изучения сербского языка
в Республике Сербской и Сербии. Именно с этой целью все сербские релевантные учреждения с целого сербского языкового и национального пространства основали Комитет по стандартизации сербского языка. По мере
возможности надо включать и существующие сербские учреждения в Черногории и Хорватии. Когда речь идет об изучении сербского языка, подразумевается его всеобъемлющее изучение, подразумевается систематическое изучение в планах диахронии и синхронии, истории сербского языка, сербских
народных говоров, а также изучение современного сербского языка в совокупности его существования и функционирования. Следует в духе положения
Комитета по стандартизации сербского языка, на основании обзора состояния
изученности современного сербского языка, установить все области, которые
являются приоритетными, а затем и планировать какие крупные проекты
надо основать, с которыми учреждениями и, конечно, при государственной
поддержке.
PB  - Бања Лука : Академија наука и уметности Републике Српске
T2  - Српски језик и српско писмо данас
T1  - О нужности проучавања српског језика
T1  - К вопросу о необходимости изучения сербского языка
SP  - 47
EP  - 58
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6890
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето",
year = "2019",
abstract = "У раду се полази од неспорне чињенице да српски
језик има централно мјесто у очувању националног и културног идентитета српског народа, тим прије што ни данас, као и највећим током своје
историје, Срби не живе у јединственој држави. У свакој добро организованој држави добро осмишљена језичка политика је у центру државне
и националне политике, па језичка стратегија мора добити истакнуто
мјесто у националној стратегији. Зато српски језик мора добити посебно
мјесто у стратегији науке Републике Српске, као и у Србији. Потребно
је да се из етапе кад смо доказивали и, надам се, успјели доказати, овим
државама колики је значај српског језика пређе у етапу његовог планског и систематског проучавања, како на дијахроном тако и на синхроном плану, што је услов и за осавремењавање стандарднојезичке норме.
При томе, треба посебно инсистирати да се програми и пројекти изучавања српског језика у Републици Српској и Србији усаглашавају. Управо и с тим циљем су све српске релевантне институције с цјелокупног

српског језичког и националног простора основале Одбор за стандардизацију српског језика. А кад је то могуће, треба укључивати и постојеће
српске институције у Црној Гори и Хрватској., Работа исходит из бесспорного факта, что сербский язык занимает центральную позицию в сохранении национальной и культурной идентичности
сербского народа, тем более что сербы не живут в едином государстве ни
сегодня, ни в течение большей части своей истории. В каждом хорошо организованном государстве хорошо разработанная языковая политика находится
в центре государственной и национальной политики, поэтому языковая стратегия должна получить заметное место в национальной стратегии. По этой
причине сербский язык должен получить особое место в стратегии науки
Республики Сербской, а также в Сербии. Следует от этапа, когда мы доказывали и, надеюсь, успешно доказали этим государствам значение сербского
языка, перейти к этапу его планового и систематического изучения, как в
диахронном, так и в синхронном плане, что является условием осовременивания стандартноязыковой нормы. При этом, следует особенно подчеркнуть
необходимость согласования программ и проектов изучения сербского языка
в Республике Сербской и Сербии. Именно с этой целью все сербские релевантные учреждения с целого сербского языкового и национального пространства основали Комитет по стандартизации сербского языка. По мере
возможности надо включать и существующие сербские учреждения в Черногории и Хорватии. Когда речь идет об изучении сербского языка, подразумевается его всеобъемлющее изучение, подразумевается систематическое изучение в планах диахронии и синхронии, истории сербского языка, сербских
народных говоров, а также изучение современного сербского языка в совокупности его существования и функционирования. Следует в духе положения
Комитета по стандартизации сербского языка, на основании обзора состояния
изученности современного сербского языка, установить все области, которые
являются приоритетными, а затем и планировать какие крупные проекты
надо основать, с которыми учреждениями и, конечно, при государственной
поддержке.",
publisher = "Бања Лука : Академија наука и уметности Републике Српске",
journal = "Српски језик и српско писмо данас",
title = "О нужности проучавања српског језика, К вопросу о необходимости изучения сербского языка",
pages = "47-58",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6890"
}
Танасић, С.. (2019). О нужности проучавања српског језика. in Српски језик и српско писмо данас
Бања Лука : Академија наука и уметности Републике Српске., 47-58.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6890
Танасић С. О нужности проучавања српског језика. in Српски језик и српско писмо данас. 2019;:47-58.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6890 .
Танасић, Срето, "О нужности проучавања српског језика" in Српски језик и српско писмо данас (2019):47-58,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6890 .

Одбор за стандардизацију српског језика и правопис

Танасић, Срето

(Нови Сад : Матица српска, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6894
AB  - У раду се говори о улози Одбора за стандардизацију српског језика
у праћењу и истраживању правописне проблематике и изради основног
правописа и правописних приручника. Од оснивања Одбора ова проблематика била је предмет његове пажње; Одбор је на почетку свога дјеловања утврдио став да је нужно да српски правопис буде колективно дјело, а
да издавач правописних публикација треба да буде Матица српска. Данас,
кад се разматра актуелно правописно стање и траже начини како да се
унаприједи правописна нормативистика, потребно је подсјетити се на закључке и начела које су у вези с тим утврдили Одбор и његова Правописна комисија. Нужно је да се отклоне нека непотребна одступања од прокламованих принципа у раду на истраживању правописне проблематике
и изради инструмената правописне норме и да се при изради нових издања Правоциса остварује сарадња са Одбором за стандардизацију српског
језика и његовом Правописном комисијом, као што је то било у ранијем
периоду. То је начин и да се превазиђе извјестан застој у раду Правописне
комисије и унаприједи сарадња између ње и приређивача правописа.
AB  - В работе речь идет о роли Комитета по стандартизации сербского языка в
исследовании орфографических вопросов, составлении основного Справочника по
правописанию и орфографических пособий. Со дня основания Комитета эти вопросы
были предметом его внимания; начиная действовать, Комитет определил позицию,
в соответствии с которой сербское правописание должно быть коллективным произведением, а издателем орфографических публикаций должна быть Матица сербская. Комитет определял основные направления в работе над орфографическими
проблемами и оказывал поддержку Матице сербской в составлении новой версии
большого Справочника по правописанию, а также его школьного издания. По завершении работы Комитет оценивал окончательные версии правописания и давал
рекомендации, как работать над новыми изданиями. Со временем сотрудничество
Комитета с редакторами новых изданий Справочника по правописанию ослабло; об
этой работе официально не высказывалась и Орфографическая комиссия Комитета,
как это было установлено и делалось некоторое время. Сегодня, когда рассматривается актуальное орфографическое состояние и изыскиваются пути орфографического нормирования, следует вспомнить о выводах и началах, установленных в
связи с этим Комитетом и его Орфографической комиссией. Необходимо устранить
ненужные отклонения от декларированных принципов в работе по исследованию
орфографических вопросов и определению инструментов нормы правописания. При
составлении новых изданий надо, как и прежде, осуществлять сотрудничество с
Комитетом по стандартизации сербского языка и его Орфографической комиссией.
Это позволит возобновить работу Орфографической комиссии и активизировать
ее сотрудничество с редакторами Справочника по правописанию.
PB  - Нови Сад : Матица српска
PB  - Вишеград : Андрићев институт
T2  - Нови прилози српском правопису : (зборник радова са научног скупа "Актуелна питања српског правописа" одржаног у Андрићграду 13.10.2018)
T1  - Одбор за стандардизацију српског језика и правопис
T1  - Комитет по стандартизации сербского языка и правописание
SP  - 19
EP  - 27
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6894
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето",
year = "2019",
abstract = "У раду се говори о улози Одбора за стандардизацију српског језика
у праћењу и истраживању правописне проблематике и изради основног
правописа и правописних приручника. Од оснивања Одбора ова проблематика била је предмет његове пажње; Одбор је на почетку свога дјеловања утврдио став да је нужно да српски правопис буде колективно дјело, а
да издавач правописних публикација треба да буде Матица српска. Данас,
кад се разматра актуелно правописно стање и траже начини како да се
унаприједи правописна нормативистика, потребно је подсјетити се на закључке и начела које су у вези с тим утврдили Одбор и његова Правописна комисија. Нужно је да се отклоне нека непотребна одступања од прокламованих принципа у раду на истраживању правописне проблематике
и изради инструмената правописне норме и да се при изради нових издања Правоциса остварује сарадња са Одбором за стандардизацију српског
језика и његовом Правописном комисијом, као што је то било у ранијем
периоду. То је начин и да се превазиђе извјестан застој у раду Правописне
комисије и унаприједи сарадња између ње и приређивача правописа., В работе речь идет о роли Комитета по стандартизации сербского языка в
исследовании орфографических вопросов, составлении основного Справочника по
правописанию и орфографических пособий. Со дня основания Комитета эти вопросы
были предметом его внимания; начиная действовать, Комитет определил позицию,
в соответствии с которой сербское правописание должно быть коллективным произведением, а издателем орфографических публикаций должна быть Матица сербская. Комитет определял основные направления в работе над орфографическими
проблемами и оказывал поддержку Матице сербской в составлении новой версии
большого Справочника по правописанию, а также его школьного издания. По завершении работы Комитет оценивал окончательные версии правописания и давал
рекомендации, как работать над новыми изданиями. Со временем сотрудничество
Комитета с редакторами новых изданий Справочника по правописанию ослабло; об
этой работе официально не высказывалась и Орфографическая комиссия Комитета,
как это было установлено и делалось некоторое время. Сегодня, когда рассматривается актуальное орфографическое состояние и изыскиваются пути орфографического нормирования, следует вспомнить о выводах и началах, установленных в
связи с этим Комитетом и его Орфографической комиссией. Необходимо устранить
ненужные отклонения от декларированных принципов в работе по исследованию
орфографических вопросов и определению инструментов нормы правописания. При
составлении новых изданий надо, как и прежде, осуществлять сотрудничество с
Комитетом по стандартизации сербского языка и его Орфографической комиссией.
Это позволит возобновить работу Орфографической комиссии и активизировать
ее сотрудничество с редакторами Справочника по правописанию.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Вишеград : Андрићев институт",
journal = "Нови прилози српском правопису : (зборник радова са научног скупа "Актуелна питања српског правописа" одржаног у Андрићграду 13.10.2018)",
title = "Одбор за стандардизацију српског језика и правопис, Комитет по стандартизации сербского языка и правописание",
pages = "19-27",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6894"
}
Танасић, С.. (2019). Одбор за стандардизацију српског језика и правопис. in Нови прилози српском правопису : (зборник радова са научног скупа "Актуелна питања српског правописа" одржаног у Андрићграду 13.10.2018)
Нови Сад : Матица српска., 19-27.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6894
Танасић С. Одбор за стандардизацију српског језика и правопис. in Нови прилози српском правопису : (зборник радова са научног скупа "Актуелна питања српског правописа" одржаног у Андрићграду 13.10.2018). 2019;:19-27.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6894 .
Танасић, Срето, "Одбор за стандардизацију српског језика и правопис" in Нови прилози српском правопису : (зборник радова са научног скупа "Актуелна питања српског правописа" одржаног у Андрићграду 13.10.2018) (2019):19-27,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6894 .

Сербская грамматика сегодня

Танасић, Срето

(Москва : Филологический факультет МГУ имени М.В. Ломоносова, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6339
AB  - В статье рассматриваются вопросы изучения грамматики сербского языка в течение последних пятидесяти лет, приблизительно с семидесятых годов прошлого века по настоящее время. Семидесятые годы прошлого века представляют
собой период, когда изучение сербского языка продолжало послевоенную традицию, а одновременно в эти годы в научный оборот вводятся и результаты новых
лингвистических исследований, рассматриваются явления, которые раньше не были предметом внимания сербской науки. Это также время, когда в изучение сербской
грамматики включаются новые, молодые кадры, работающие по сей день. Цель работы – представить самые значимые результаты изучения грамматики сербского языка и подчеркнуть новизну этих исследований за указанный период.
AB  - The article deals with the study of the grammar of the Serbian language over the past fifty years, begining from the last century seventies up to the present. The seventies of the last century represent a period when the study of the Serbian language continued the post-war tradition, and at the same time the results of new linguistic studies
are introduced into scientific circulation, phenomena are considered that were not previously the subject of attention of Serbian science. This is also the time when new young researchers working to this day are included in the study of Serbian grammar. The aim of the work is to present the most significant results of studying the grammar of the Serbian language and emphasize the novelty of the specified period studies.
PB  - Москва : Филологический факультет МГУ имени М.В. Ломоносова
T2  - Stephanos
T1  - Сербская грамматика сегодня
T1  - Serbian Grammar Today
SP  - 96
EP  - 117
VL  - 36
IS  - 4
DO  - 10.24249/2309-9917-2019-36-4-96-117
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6339
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето",
year = "2019",
abstract = "В статье рассматриваются вопросы изучения грамматики сербского языка в течение последних пятидесяти лет, приблизительно с семидесятых годов прошлого века по настоящее время. Семидесятые годы прошлого века представляют
собой период, когда изучение сербского языка продолжало послевоенную традицию, а одновременно в эти годы в научный оборот вводятся и результаты новых
лингвистических исследований, рассматриваются явления, которые раньше не были предметом внимания сербской науки. Это также время, когда в изучение сербской
грамматики включаются новые, молодые кадры, работающие по сей день. Цель работы – представить самые значимые результаты изучения грамматики сербского языка и подчеркнуть новизну этих исследований за указанный период., The article deals with the study of the grammar of the Serbian language over the past fifty years, begining from the last century seventies up to the present. The seventies of the last century represent a period when the study of the Serbian language continued the post-war tradition, and at the same time the results of new linguistic studies
are introduced into scientific circulation, phenomena are considered that were not previously the subject of attention of Serbian science. This is also the time when new young researchers working to this day are included in the study of Serbian grammar. The aim of the work is to present the most significant results of studying the grammar of the Serbian language and emphasize the novelty of the specified period studies.",
publisher = "Москва : Филологический факультет МГУ имени М.В. Ломоносова",
journal = "Stephanos",
title = "Сербская грамматика сегодня, Serbian Grammar Today",
pages = "96-117",
volume = "36",
number = "4",
doi = "10.24249/2309-9917-2019-36-4-96-117",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6339"
}
Танасић, С.. (2019). Сербская грамматика сегодня. in Stephanos
Москва : Филологический факультет МГУ имени М.В. Ломоносова., 36(4), 96-117.
https://doi.org/10.24249/2309-9917-2019-36-4-96-117
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6339
Танасић С. Сербская грамматика сегодня. in Stephanos. 2019;36(4):96-117.
doi:10.24249/2309-9917-2019-36-4-96-117
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6339 .
Танасић, Срето, "Сербская грамматика сегодня" in Stephanos, 36, no. 4 (2019):96-117,
https://doi.org/10.24249/2309-9917-2019-36-4-96-117 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6339 .

Безличне партиципске реченице у српском језику

Танасић, Срето З.

(Београд : Савез славистичких друштава Србије, 2018)

TY  - CHAP
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4973
AB  - У раду се говори о једном типу безличних реченица у српском језику, које су познате и у
другим словенским језицима, а које у српској научној литератури досад нису обрађиване. Оне се
помињу тек у новијим граматикама српског језика. То су једночлане реченице, без субјекта, код
којих се предикат образује помоћу трпног придјева, и то у безличном облику. Указује се у чему се
оне разликују од пасивних партиципских реченица, с којим их понекад изједначују, пореде се с
другим реченицама с којим имају додирних тачака, показује начин њиховог образовања и домен
употребе.
AB  - В работе речь идет об одном типе безличных предложений в сербском языке, которые известны и
другим славянским языкам и которые в сербской научной литературе до сих пор не были обработаны.
Они упоминаются только в более новых грамматиках сербского языка. Это одночленные предложения
– предложения без субъекта, у которых предикат образуется с помощью страдательного прилагательного. Предикат находится в безличной форме в отличие от пассивных причастных предложений, у которых
со страдательным прилагательным образуется личная глагольная форма. Такие безличные предложения
иллюстрирует следующий пример: Речено нам је да треба да бранимо отаџбину. Эти предложения отличаются от причастных пассивных предложений несколькими значимыми критериями. Наряду с наличием страдательного прилагательного в предикате – не таким же способом, общим для них является
единственно то, что в семантическом плане обязательно имеют актант агенс, который в предложении
может быть и высказан, но в позиции агентивного дополнения, для которого глагол имеет слабую валентность. В семантической структуре этих предложений обязательно имеется агенс, по этому свойству
они сходны с рефлексивными безличными предложениями, известными в сербской литературе как обезличенные, какой является напр.: У Београду се говори о Конгресу слависта. В работе показывается, что
обезличенные предложения часто могут преобразоваться в причастные безличные и наоборот. Между
тем, имеются случаи, когда это невозможно.
Хотя у нас приводятся только примеры этих предложений с предикатом в форме перфекта, у них
есть целая парадигма глагольных форм сербского языка. Эти предложения образуются от глаголов совершенной и несовершенной формы и не приносят никаких особенностей в высказывании оппозиции
референциальность/нереференциальность глагольного действия по отношению к уже известному способу высказывания этой оппозиции в сербском языке. Также, они образуются с непереходными и переходными глаголами, причем у переходных глаголов обязательно проводится нейтрализация переходности различными способами.
PB  - Београд : Савез славистичких друштава Србије
T2  - Српска славистика : колективна монографија
T1  - Безличне партиципске реченице у српском језику
T1  - Безличные причастные предложения в сербском языке
SP  - 407
EP  - 423
DO  - 10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch28
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4973
ER  - 
@inbook{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2018",
abstract = "У раду се говори о једном типу безличних реченица у српском језику, које су познате и у
другим словенским језицима, а које у српској научној литератури досад нису обрађиване. Оне се
помињу тек у новијим граматикама српског језика. То су једночлане реченице, без субјекта, код
којих се предикат образује помоћу трпног придјева, и то у безличном облику. Указује се у чему се
оне разликују од пасивних партиципских реченица, с којим их понекад изједначују, пореде се с
другим реченицама с којим имају додирних тачака, показује начин њиховог образовања и домен
употребе., В работе речь идет об одном типе безличных предложений в сербском языке, которые известны и
другим славянским языкам и которые в сербской научной литературе до сих пор не были обработаны.
Они упоминаются только в более новых грамматиках сербского языка. Это одночленные предложения
– предложения без субъекта, у которых предикат образуется с помощью страдательного прилагательного. Предикат находится в безличной форме в отличие от пассивных причастных предложений, у которых
со страдательным прилагательным образуется личная глагольная форма. Такие безличные предложения
иллюстрирует следующий пример: Речено нам је да треба да бранимо отаџбину. Эти предложения отличаются от причастных пассивных предложений несколькими значимыми критериями. Наряду с наличием страдательного прилагательного в предикате – не таким же способом, общим для них является
единственно то, что в семантическом плане обязательно имеют актант агенс, который в предложении
может быть и высказан, но в позиции агентивного дополнения, для которого глагол имеет слабую валентность. В семантической структуре этих предложений обязательно имеется агенс, по этому свойству
они сходны с рефлексивными безличными предложениями, известными в сербской литературе как обезличенные, какой является напр.: У Београду се говори о Конгресу слависта. В работе показывается, что
обезличенные предложения часто могут преобразоваться в причастные безличные и наоборот. Между
тем, имеются случаи, когда это невозможно.
Хотя у нас приводятся только примеры этих предложений с предикатом в форме перфекта, у них
есть целая парадигма глагольных форм сербского языка. Эти предложения образуются от глаголов совершенной и несовершенной формы и не приносят никаких особенностей в высказывании оппозиции
референциальность/нереференциальность глагольного действия по отношению к уже известному способу высказывания этой оппозиции в сербском языке. Также, они образуются с непереходными и переходными глаголами, причем у переходных глаголов обязательно проводится нейтрализация переходности различными способами.",
publisher = "Београд : Савез славистичких друштава Србије",
journal = "Српска славистика : колективна монографија",
booktitle = "Безличне партиципске реченице у српском језику, Безличные причастные предложения в сербском языке",
pages = "407-423",
doi = "10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch28",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4973"
}
Танасић, С. З.. (2018). Безличне партиципске реченице у српском језику. in Српска славистика : колективна монографија
Београд : Савез славистичких друштава Србије., 407-423.
https://doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch28
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4973
Танасић СЗ. Безличне партиципске реченице у српском језику. in Српска славистика : колективна монографија. 2018;:407-423.
doi:10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch28
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4973 .
Танасић, Срето З., "Безличне партиципске реченице у српском језику" in Српска славистика : колективна монографија (2018):407-423,
https://doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch28 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4973 .

Двадесет година рада Одбора за стандардизацију српског језика

Танасић, Срето З.

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7425
AB  - Одбор за стандардизацију српског језика основан је прије двадесет година (12. децембра 1997) с циљем окупљања стручњака и научних
институција ради изучавања српског језика на синхроном и дијахроном плану, које би водило (и) осавремењавању књижевнојезичке норме у његовој
екавској и ијекавској верзији, као и језичког планирања, које би водило
језичкој политици примјереној ситуацији насталој послије распада бивше
државе Југославије и у њој српскохрватског језика, који је био заједнички
у четири југословенске републике. Планирање језичке политике и њено
спровођење струка успјешно може да обавља искључиво у доброј сарадњи с
државом. Послије распада српско-хрватског језичког заједништва у Србији
нема утврђене језичке стратегије и државне језичке политике. Одбор за
стандардизацију српског језика на ту чињеницу је указивао и нудио стручну
помоћ држави. У раду се говори о раду, резултатима и проблемима којим
се бавио и с којим се сударао Одбор за стандардизацију српског језика од
оснивања до данас.
AB  - Комитет по стандартизации сербского языка был основан двадцать лет назад (12. декемврия 1997) с целью собрать специалистов и
научные учреждения ради изучения сербского языка на синхронном
и диахронном планах, которое вело бы и к осовремениванию литературно-языковой нормы, а также ради языкового планирования, которое
вело бы к языковой политике, соответствующей ситуации, которая возникла после распада бывшего государства Югославии и в ней сербскохорватского языка, который был общим в четырех югославских республиках. После распада сербско-хорватского языкового сообщества в
Сербии нет установленной языковой стратегии и государственной языковой политики. Инициаторы основания Комитета, и его учредители,
понимали, что в новых обстоятельствах нужно установить и проводить
языковую политику в соответствии с новыми условиями. Разумеется
– специальность может успешно планировать и проводить языковую
политику исключительно в хорошем сотрудничестве языковой специальности и государства. Комитет считает, что государству давно пора
взять на себя часть ответственности за статус сербского языка, за установление и проведение языковой политики, давно пора проявить политическую волю в рамках социальной общности и политического сообщества и согласоваться со специальностью для того, чтобы забота о
статусе сербского языка и письма была постоянной.
В статье речь идет о работе, результатах и проблемах, которыми
занимался и с которыми сталкивался Комитет по стандартизации сербского языка со дня своего основания по сегодня. Отмечены более значимые результаты работы. И у Комитета есть заслуги в том, что было
начато составление капитальных и других произведений значимых для
осовременивания стандартноязыковой нормы, что были сделаны некоторые новые инструменты стандартного языка, что в нашей культурной
общественности возрастает сознание о месте сербского языка и письма
в обществе, в конце – в том, что некоторые ответственные представители
государства в Сербии и Республике Сербской поняли значение сербского
языка и необходимость разработать сербскую языковую политику для
целого сербского языкового пространства. Указывается и на некоторые
слабости в работе Комитета в предыдущих двадцати годах.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Двадесет година рада Одбора за стандардизацију српског језика
T1  - Двадцать лет работы Комитета по стандартизации сербского языка
SP  - 13
EP  - 26
VL  - 49
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7425
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2018",
abstract = "Одбор за стандардизацију српског језика основан је прије двадесет година (12. децембра 1997) с циљем окупљања стручњака и научних
институција ради изучавања српског језика на синхроном и дијахроном плану, које би водило (и) осавремењавању књижевнојезичке норме у његовој
екавској и ијекавској верзији, као и језичког планирања, које би водило
језичкој политици примјереној ситуацији насталој послије распада бивше
државе Југославије и у њој српскохрватског језика, који је био заједнички
у четири југословенске републике. Планирање језичке политике и њено
спровођење струка успјешно може да обавља искључиво у доброј сарадњи с
државом. Послије распада српско-хрватског језичког заједништва у Србији
нема утврђене језичке стратегије и државне језичке политике. Одбор за
стандардизацију српског језика на ту чињеницу је указивао и нудио стручну
помоћ држави. У раду се говори о раду, резултатима и проблемима којим
се бавио и с којим се сударао Одбор за стандардизацију српског језика од
оснивања до данас., Комитет по стандартизации сербского языка был основан двадцать лет назад (12. декемврия 1997) с целью собрать специалистов и
научные учреждения ради изучения сербского языка на синхронном
и диахронном планах, которое вело бы и к осовремениванию литературно-языковой нормы, а также ради языкового планирования, которое
вело бы к языковой политике, соответствующей ситуации, которая возникла после распада бывшего государства Югославии и в ней сербскохорватского языка, который был общим в четырех югославских республиках. После распада сербско-хорватского языкового сообщества в
Сербии нет установленной языковой стратегии и государственной языковой политики. Инициаторы основания Комитета, и его учредители,
понимали, что в новых обстоятельствах нужно установить и проводить
языковую политику в соответствии с новыми условиями. Разумеется
– специальность может успешно планировать и проводить языковую
политику исключительно в хорошем сотрудничестве языковой специальности и государства. Комитет считает, что государству давно пора
взять на себя часть ответственности за статус сербского языка, за установление и проведение языковой политики, давно пора проявить политическую волю в рамках социальной общности и политического сообщества и согласоваться со специальностью для того, чтобы забота о
статусе сербского языка и письма была постоянной.
В статье речь идет о работе, результатах и проблемах, которыми
занимался и с которыми сталкивался Комитет по стандартизации сербского языка со дня своего основания по сегодня. Отмечены более значимые результаты работы. И у Комитета есть заслуги в том, что было
начато составление капитальных и других произведений значимых для
осовременивания стандартноязыковой нормы, что были сделаны некоторые новые инструменты стандартного языка, что в нашей культурной
общественности возрастает сознание о месте сербского языка и письма
в обществе, в конце – в том, что некоторые ответственные представители
государства в Сербии и Республике Сербской поняли значение сербского
языка и необходимость разработать сербскую языковую политику для
целого сербского языкового пространства. Указывается и на некоторые
слабости в работе Комитета в предыдущих двадцати годах.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Двадесет година рада Одбора за стандардизацију српског језика, Двадцать лет работы Комитета по стандартизации сербского языка",
pages = "13-26",
volume = "49",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7425"
}
Танасић, С. З.. (2018). Двадесет година рада Одбора за стандардизацију српског језика. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 49(1), 13-26.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7425
Танасић СЗ. Двадесет година рада Одбора за стандардизацију српског језика. in Наш језик. 2018;49(1):13-26.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7425 .
Танасић, Срето З., "Двадесет година рада Одбора за стандардизацију српског језика" in Наш језик, 49, no. 1 (2018):13-26,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7425 .

Безличне партиципске реченице у српском језику

Танасић, Срето З.

(Београд : Савез славистичких друштава Србије, 2018)

TY  - CHAP
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6586
AB  - У раду се говори о једном типу безличних реченица у српском језику, које су познате и у
другим словенским језицима, а које у српској научној литератури досад нису обрађиване. Оне се
помињу тек у новијим граматикама српског језика. То су једночлане реченице, без субјекта, код
којих се предикат образује помоћу трпног придјева, и то у безличном облику. Указује се у чему се
оне разликују од пасивних партиципских реченица, с којим их понекад изједначују, пореде се с
другим реченицама с којим имају додирних тачака, показује начин њиховог образовања и домен
употребе.
AB  - В работе речь идет об одном типе безличных предложений в сербском языке, которые известны и
другим славянским языкам и которые в сербской научной литературе до сих пор не были обработаны.
Они упоминаются только в более новых грамматиках сербского языка. Это одночленные предложения
– предложения без субъекта, у которых предикат образуется с помощью страдательного прилагательного. Предикат находится в безличной форме в отличие от пассивных причастных предложений, у которых
со страдательным прилагательным образуется личная глагольная форма. Такие безличные предложения
иллюстрирует следующий пример: Речено нам је да треба да бранимо отаџбину. Эти предложения отличаются от причастных пассивных предложений несколькими значимыми критериями. Наряду с наличием страдательного прилагательного в предикате – не таким же способом, общим для них является
единственно то, что в семантическом плане обязательно имеют актант агенс, который в предложении
может быть и высказан, но в позиции агентивного дополнения, для которого глагол имеет слабую валентность. В семантической структуре этих предложений обязательно имеется агенс, по этому свойству
они сходны с рефлексивными безличными предложениями, известными в сербской литературе как обезличенные, какой является напр.: У Београду се говори о Конгресу слависта. В работе показывается, что
обезличенные предложения часто могут преобразоваться в причастные безличные и наоборот. Между
тем, имеются случаи, когда это невозможно.
Хотя у нас приводятся только примеры этих предложений с предикатом в форме перфекта, у них
есть целая парадигма глагольных форм сербского языка. Эти предложения образуются от глаголов совершенной и несовершенной формы и не приносят никаких особенностей в высказывании оппозиции
референциальность/нереференциальность глагольного действия по отношению к уже известному способу высказывания этой оппозиции в сербском языке. Также, они образуются с непереходными и переходными глаголами, причем у переходных глаголов обязательно проводится нейтрализация переходности различными способами.
PB  - Београд : Савез славистичких друштава Србије
T2  - Српска славистика : том I : Језик
T1  - Безличне партиципске реченице у српском језику
T1  - Безличные причастные предложения в сербском языке
SP  - 407
EP  - 423
DO  - 10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch28
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6586
ER  - 
@inbook{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2018",
abstract = "У раду се говори о једном типу безличних реченица у српском језику, које су познате и у
другим словенским језицима, а које у српској научној литератури досад нису обрађиване. Оне се
помињу тек у новијим граматикама српског језика. То су једночлане реченице, без субјекта, код
којих се предикат образује помоћу трпног придјева, и то у безличном облику. Указује се у чему се
оне разликују од пасивних партиципских реченица, с којим их понекад изједначују, пореде се с
другим реченицама с којим имају додирних тачака, показује начин њиховог образовања и домен
употребе., В работе речь идет об одном типе безличных предложений в сербском языке, которые известны и
другим славянским языкам и которые в сербской научной литературе до сих пор не были обработаны.
Они упоминаются только в более новых грамматиках сербского языка. Это одночленные предложения
– предложения без субъекта, у которых предикат образуется с помощью страдательного прилагательного. Предикат находится в безличной форме в отличие от пассивных причастных предложений, у которых
со страдательным прилагательным образуется личная глагольная форма. Такие безличные предложения
иллюстрирует следующий пример: Речено нам је да треба да бранимо отаџбину. Эти предложения отличаются от причастных пассивных предложений несколькими значимыми критериями. Наряду с наличием страдательного прилагательного в предикате – не таким же способом, общим для них является
единственно то, что в семантическом плане обязательно имеют актант агенс, который в предложении
может быть и высказан, но в позиции агентивного дополнения, для которого глагол имеет слабую валентность. В семантической структуре этих предложений обязательно имеется агенс, по этому свойству
они сходны с рефлексивными безличными предложениями, известными в сербской литературе как обезличенные, какой является напр.: У Београду се говори о Конгресу слависта. В работе показывается, что
обезличенные предложения часто могут преобразоваться в причастные безличные и наоборот. Между
тем, имеются случаи, когда это невозможно.
Хотя у нас приводятся только примеры этих предложений с предикатом в форме перфекта, у них
есть целая парадигма глагольных форм сербского языка. Эти предложения образуются от глаголов совершенной и несовершенной формы и не приносят никаких особенностей в высказывании оппозиции
референциальность/нереференциальность глагольного действия по отношению к уже известному способу высказывания этой оппозиции в сербском языке. Также, они образуются с непереходными и переходными глаголами, причем у переходных глаголов обязательно проводится нейтрализация переходности различными способами.",
publisher = "Београд : Савез славистичких друштава Србије",
journal = "Српска славистика : том I : Језик",
booktitle = "Безличне партиципске реченице у српском језику, Безличные причастные предложения в сербском языке",
pages = "407-423",
doi = "10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch28",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6586"
}
Танасић, С. З.. (2018). Безличне партиципске реченице у српском језику. in Српска славистика : том I : Језик
Београд : Савез славистичких друштава Србије., 407-423.
https://doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch28
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6586
Танасић СЗ. Безличне партиципске реченице у српском језику. in Српска славистика : том I : Језик. 2018;:407-423.
doi:10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch28
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6586 .
Танасић, Срето З., "Безличне партиципске реченице у српском језику" in Српска славистика : том I : Језик (2018):407-423,
https://doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch28 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6586 .

Зборник Института за српски језик САНУ. [Књ.] 3, Српски језик и актуелна питања језичког планирања : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 13. децембар 2016. године]

Пипер, Предраг; Брборић, Вељко; Танасић, Срето; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - GEN
AU  - Пипер, Предраг
AU  - Брборић, Вељко
AU  - Танасић, Срето
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10928
AB  - Зборник Института за српски језик САНУ. [Књ.] 3, Српски језик и актуелна питања језичког планирања / уређивачки одбор Иван Клајн, Предраг Пипер, Срето Танасић ; главни уредник Срето Танасић. – Београд : Институт за српски језик САНУ, 2016.
Говорили: академик Предраг Пипер, проф. др Вељко Брборић, проф. др Срето Танасић.
У Београду, уторак 13. децембар 2016. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Зборник Института за српски језик САНУ. [Књ.] 3, Српски језик  и актуелна питања језичког планирања : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 13. децембар 2016. године]
SP  - 329
EP  - 351
VL  - 5
IS  - 5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10928
ER  - 
@misc{
author = "Пипер, Предраг and Брборић, Вељко and Танасић, Срето and Вуксановић, Миро",
year = "2017",
abstract = "Зборник Института за српски језик САНУ. [Књ.] 3, Српски језик и актуелна питања језичког планирања / уређивачки одбор Иван Клајн, Предраг Пипер, Срето Танасић ; главни уредник Срето Танасић. – Београд : Институт за српски језик САНУ, 2016.
Говорили: академик Предраг Пипер, проф. др Вељко Брборић, проф. др Срето Танасић.
У Београду, уторак 13. децембар 2016. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Зборник Института за српски језик САНУ. [Књ.] 3, Српски језик  и актуелна питања језичког планирања : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 13. децембар 2016. године]",
pages = "329-351",
volume = "5",
number = "5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10928"
}
Пипер, П., Брборић, В., Танасић, С.,& Вуксановић, М.. (2017). Зборник Института за српски језик САНУ. [Књ.] 3, Српски језик  и актуелна питања језичког планирања : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 13. децембар 2016. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 5(5), 329-351.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10928
Пипер П, Брборић В, Танасић С, Вуксановић М. Зборник Института за српски језик САНУ. [Књ.] 3, Српски језик  и актуелна питања језичког планирања : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 13. децембар 2016. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2017;5(5):329-351.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10928 .
Пипер, Предраг, Брборић, Вељко, Танасић, Срето, Вуксановић, Миро, "Зборник Института за српски језик САНУ. [Књ.] 3, Српски језик  и актуелна питања језичког планирања : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 13. децембар 2016. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 5, no. 5 (2017):329-351,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10928 .

Наташа Киш, Допуне придева у савременом српском језику

Танасић, Срето

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето
PY  - 2017
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5014
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Наташа Киш, Допуне придева у савременом српском језику
SP  - 419
EP  - 422
VL  - 73
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5014
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето",
year = "2017",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Наташа Киш, Допуне придева у савременом српском језику",
pages = "419-422",
volume = "73",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5014"
}
Танасић, С.. (2017). Наташа Киш, Допуне придева у савременом српском језику. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 73(3-4), 419-422.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5014
Танасић С. Наташа Киш, Допуне придева у савременом српском језику. in Јужнословенски филолог. 2017;73(3-4):419-422.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5014 .
Танасић, Срето, "Наташа Киш, Допуне придева у савременом српском језику" in Јужнословенски филолог, 73, no. 3-4 (2017):419-422,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5014 .

Призренско-тимочка дијалекатска област у Српском дијалектолошком зборнику

Танасић, Срето

(Ниш : Филозофски факултет, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето
PY  - 2017
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4989
AB  - У раду се говори о томе колико је часопис Српски дијалектолошки зборник
посвећивао пажњу проучавању призренско-тимочке дијалекатске области. На основу увида у
садржај овога реномираног гласила утврђено је да је тема призренско-тимочких говора
актуелна у њему кроз свих једанаест деценија његовог излажења. Први број часописа испуњава
монументална монографија његовог оснивача, а посљедњи (књ. LXI за 2014. годину) доноси
озбиљну студију са истог дијалекатског простора. Радови бјављени у СДЗб могу се подијелити
у три групе а) монографије и сличне студије, б) дијалекатски рјечници, односно збирке
дијалекатских ријечи в) други прилози. У првој групи налази се безмало двадесет радова, у
другој десетак. Само та чињеница говори да Српски дијалектолошки зборник континуирано
има истакнуто мјесто у објављивању резултата проучавања призренско-тимочке дијалекатске
области.
AB  - В данной работе указывается в какой мере Сербский диалектологический сборник
уделял внимание изучению призренско-тимокской диалектной зоны. На основании
обзора содержания этого известного вестника констатируется актуальность темы
призренско-тимокских говоров в течение всех одиннадцати десятилетий его
публикации. В первом номере была представлена монументальная монография
основателя сборника, а последний номер (кн. LXI 2014 год) приносит серьезное
исследование того же диалектного пространства. Работы, опубликованные в СДСб,
подразделяются на три группы: а) монографии и подобные исследования, б)
диалектные словари, т.е. собрания диалектных слов в) прочие статьи. В первой группе
находится почти двадцать работ, во второй около десяти. Также, в этом вестнике было
опубликовано несколько диалектных словарей. Тот факт свидетельствует о том, что
Сербский диалектологический сборник непрерывно занимает видное место в
публикации результатов изучения призренско-тимокской диалектной зоны. Считается,
что первая книга Сербского диалектологического сборника с монографией его
учредителя академика Александра Белича „Диалекты восточной и южной Сербии“
представляет собой начало сербской диалектологии как научной дисциплины.
Компетентные диалектологи утверждают, что говоры призренско-тимокской зоны
входят в число наиболее изученных сербских народых говоров. По количеству и
значению опубликованных работ Сербский диалектологический сборник имеет
значительные заслуги в таком факте.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Александрар Белић – 110 година од појаве српског дијалектолошког зборника
T1  - Призренско-тимочка дијалекатска област у Српском дијалектолошком зборнику
T1  - Призренско-тимокская диалектная зона в Сербском диалектологическом сборнике
SP  - 9
EP  - 15
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4989
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето",
year = "2017",
abstract = "У раду се говори о томе колико је часопис Српски дијалектолошки зборник
посвећивао пажњу проучавању призренско-тимочке дијалекатске области. На основу увида у
садржај овога реномираног гласила утврђено је да је тема призренско-тимочких говора
актуелна у њему кроз свих једанаест деценија његовог излажења. Први број часописа испуњава
монументална монографија његовог оснивача, а посљедњи (књ. LXI за 2014. годину) доноси
озбиљну студију са истог дијалекатског простора. Радови бјављени у СДЗб могу се подијелити
у три групе а) монографије и сличне студије, б) дијалекатски рјечници, односно збирке
дијалекатских ријечи в) други прилози. У првој групи налази се безмало двадесет радова, у
другој десетак. Само та чињеница говори да Српски дијалектолошки зборник континуирано
има истакнуто мјесто у објављивању резултата проучавања призренско-тимочке дијалекатске
области., В данной работе указывается в какой мере Сербский диалектологический сборник
уделял внимание изучению призренско-тимокской диалектной зоны. На основании
обзора содержания этого известного вестника констатируется актуальность темы
призренско-тимокских говоров в течение всех одиннадцати десятилетий его
публикации. В первом номере была представлена монументальная монография
основателя сборника, а последний номер (кн. LXI 2014 год) приносит серьезное
исследование того же диалектного пространства. Работы, опубликованные в СДСб,
подразделяются на три группы: а) монографии и подобные исследования, б)
диалектные словари, т.е. собрания диалектных слов в) прочие статьи. В первой группе
находится почти двадцать работ, во второй около десяти. Также, в этом вестнике было
опубликовано несколько диалектных словарей. Тот факт свидетельствует о том, что
Сербский диалектологический сборник непрерывно занимает видное место в
публикации результатов изучения призренско-тимокской диалектной зоны. Считается,
что первая книга Сербского диалектологического сборника с монографией его
учредителя академика Александра Белича „Диалекты восточной и южной Сербии“
представляет собой начало сербской диалектологии как научной дисциплины.
Компетентные диалектологи утверждают, что говоры призренско-тимокской зоны
входят в число наиболее изученных сербских народых говоров. По количеству и
значению опубликованных работ Сербский диалектологический сборник имеет
значительные заслуги в таком факте.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Александрар Белић – 110 година од појаве српског дијалектолошког зборника",
title = "Призренско-тимочка дијалекатска област у Српском дијалектолошком зборнику, Призренско-тимокская диалектная зона в Сербском диалектологическом сборнике",
pages = "9-15",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4989"
}
Танасић, С.. (2017). Призренско-тимочка дијалекатска област у Српском дијалектолошком зборнику. in Александрар Белић – 110 година од појаве српског дијалектолошког зборника
Ниш : Филозофски факултет., 9-15.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4989
Танасић С. Призренско-тимочка дијалекатска област у Српском дијалектолошком зборнику. in Александрар Белић – 110 година од појаве српског дијалектолошког зборника. 2017;:9-15.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4989 .
Танасић, Срето, "Призренско-тимочка дијалекатска област у Српском дијалектолошком зборнику" in Александрар Белић – 110 година од појаве српског дијалектолошког зборника (2017):9-15,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4989 .

О синтакси језика листа „Наша Реч“

Танасић, Срето З.

(Темишвар : Савез Срба у Румунији, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2017
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4986
AB  - У овоме раду бавићемо се језиком листа „Наша реч“, недељника Савеза
Срба у Румунији. Задатак рада је да се на основу описа једног броја
синтаксичких појава утврди како се у овом листу одражавају оне појаве
за које се каже да су карактеристичне за савремени српски језик. У
питању су следеће појаве: повећавање продуктивности констуркција за
исказивање пасивне дијатезе, глаголског декомпоновања и
номинализација у језику. За савремени српски језик, посебно за његов
журналистички стил, карактеристично је повећавање фреквенције ових
језичких појава. Крајњи циљ рада је да се утврди да ли се у погледу тих
језичких датости језик у средствима информисања Срба у Румунији
развија у складу с развојем српског језика у матици. За све ове појаве
наша старија норма није имала лепе речи. Дакле, рад није замишљен да
се у њему да детаљан опис синтаксе језика листа Наша реч, да се дȃ
потпун „систематски преглед“ синтаксе овог листа, што би било
нереално и планирати за један рад. Ипак увид у поменуте појаве свакако
ће представљати мали допринос целовитом синтаксичком опису Наше
речи.
AB  - В работе речь идет о языке газеты Наша реч, выходящей на сербском
языке в Темишваре. Автор работы перед собой ставил задачу рассмотреть, на
основании описания определенного количества синтаксических явлений, как в этой газете отражаются те языковые явления, которыми характеризуется
современный сербский язык. Это следующие явления: увеличение
продуктивности конструкций для выражения пассивной диатезы, глагольной
декомпозиции и номинализаций в языке. Увеличение этих языковых явлений
характерно для современного сербского языка, особенно для его газетно-
публицистического стиля. Конечная цель работы – рассмотреть, на примере этой
газеты, развивается ли язык СМИ сербов в Румынии по отношению к этим
языковым фактам в соответствии с развитием сербского языка в отечестве.
Анализ показывает следующее. Язык газеты Наша реч, кроме текстов,
пишущихся сознательно с чертами народного говора, соответстует
современному сербскому языку, с характеристиками его газетно-
публицистического стиля. В языке газеты Наша реч выявляются три отдельно
анализируемых явления, характерных для современного сербского языка –
конструкции для выражения пассивной диатезы, глагольная декомпозиция и
номинализации. Пассивные конструкции обладают самой высокой частотностью
среди них. Тем не менее, они менее распространены в языке газеты Наша реч,
чем в языке современной сербской прессы в отечестве. Это, по мнению автора,
толкуется, как большая консервативность языка на периферии, даже
осторожность ее носителей, потребность выждать некоторое время, чтобы
инновации, встречающиеся в языке отечества, и в нормативистике, были
восприняты и языковой периферией.
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Исходишта
T1  - О синтакси језика листа „Наша Реч“
SP  - 431
EP  - 448
VL  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4986
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2017",
abstract = "У овоме раду бавићемо се језиком листа „Наша реч“, недељника Савеза
Срба у Румунији. Задатак рада је да се на основу описа једног броја
синтаксичких појава утврди како се у овом листу одражавају оне појаве
за које се каже да су карактеристичне за савремени српски језик. У
питању су следеће појаве: повећавање продуктивности констуркција за
исказивање пасивне дијатезе, глаголског декомпоновања и
номинализација у језику. За савремени српски језик, посебно за његов
журналистички стил, карактеристично је повећавање фреквенције ових
језичких појава. Крајњи циљ рада је да се утврди да ли се у погледу тих
језичких датости језик у средствима информисања Срба у Румунији
развија у складу с развојем српског језика у матици. За све ове појаве
наша старија норма није имала лепе речи. Дакле, рад није замишљен да
се у њему да детаљан опис синтаксе језика листа Наша реч, да се дȃ
потпун „систематски преглед“ синтаксе овог листа, што би било
нереално и планирати за један рад. Ипак увид у поменуте појаве свакако
ће представљати мали допринос целовитом синтаксичком опису Наше
речи., В работе речь идет о языке газеты Наша реч, выходящей на сербском
языке в Темишваре. Автор работы перед собой ставил задачу рассмотреть, на
основании описания определенного количества синтаксических явлений, как в этой газете отражаются те языковые явления, которыми характеризуется
современный сербский язык. Это следующие явления: увеличение
продуктивности конструкций для выражения пассивной диатезы, глагольной
декомпозиции и номинализаций в языке. Увеличение этих языковых явлений
характерно для современного сербского языка, особенно для его газетно-
публицистического стиля. Конечная цель работы – рассмотреть, на примере этой
газеты, развивается ли язык СМИ сербов в Румынии по отношению к этим
языковым фактам в соответствии с развитием сербского языка в отечестве.
Анализ показывает следующее. Язык газеты Наша реч, кроме текстов,
пишущихся сознательно с чертами народного говора, соответстует
современному сербскому языку, с характеристиками его газетно-
публицистического стиля. В языке газеты Наша реч выявляются три отдельно
анализируемых явления, характерных для современного сербского языка –
конструкции для выражения пассивной диатезы, глагольная декомпозиция и
номинализации. Пассивные конструкции обладают самой высокой частотностью
среди них. Тем не менее, они менее распространены в языке газеты Наша реч,
чем в языке современной сербской прессы в отечестве. Это, по мнению автора,
толкуется, как большая консервативность языка на периферии, даже
осторожность ее носителей, потребность выждать некоторое время, чтобы
инновации, встречающиеся в языке отечества, и в нормативистике, были
восприняты и языковой периферией.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Исходишта",
title = "О синтакси језика листа „Наша Реч“",
pages = "431-448",
volume = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4986"
}
Танасић, С. З.. (2017). О синтакси језика листа „Наша Реч“. in Исходишта
Темишвар : Савез Срба у Румунији., 3, 431-448.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4986
Танасић СЗ. О синтакси језика листа „Наша Реч“. in Исходишта. 2017;3:431-448.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4986 .
Танасић, Срето З., "О синтакси језика листа „Наша Реч“" in Исходишта, 3 (2017):431-448,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4986 .

Александар Белић и Јужнословенски филолог

Танасић, Срето

(Београд : Филолошки факултет, 2017)

TY  - CHAP
AU  - Танасић, Срето
PY  - 2017
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4971
AB  - У раду ће се говорити о значају Јужнословенског филолога у српској филологији уз нешто детаљнији осврт на његову улогу у упознавању
српске научне јавности са страним филологијама – источнословенском
и западнословенском, као и на сарадњу слависта са тих страна словенског свијета с Јужнословенским филологом у вријеме кад је часопис водио Александар Белић.
AB  - The South Slavic Philologist was established by Ljubomir Stojanović and Aleksandar
Belić in 1913 in order to fill the gap in the domain of journals that would
treat philological studies of the Serbian language and relate Serbian Slavic studies
with global Slavic studies and philology in general. Nowadays it is among the oldest,
but also the most reputable journals in the world of Slavic studies. Its contribution
to the development of Serbian and South Slavic philology, to the education
of scholars, and to the presentation of results of Serbian philology is invaluable.
Although the South Slavic Philologist is a journal primarily intended for Serbian
and South Slavic philology, throughout its publication it has preserved creative
ties between Serbian and global Slavic studies; it was through this journal that
the Serbian public gained insights into what was produced in other corners of the
Slavic studies world. Conversely, this journal was a mirror of Serbian Slavic studies
for foreign Slavic scholars. As the South Slavic Philologist reaches all the major
Slavic centres in the world, global Slavic scholars also received information on
what was produced in our linguistics. Belić is responsible for a solid foundation
of the South Slavic Philologist profile, for making an immense effort and putting
his outstanding scholarly reputation into it and thus securing its high level in the
linguistic world, which this journal has enjoyed for over a century.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Александар Белић, српски лингвиста века. Књ. 2
T1  - Александар Белић и Јужнословенски филолог
T1  - Aleksandar Belić and The South Slavic Philologist
SP  - 49
EP  - 65
DO  - 10.18485/belic_slv.2017.2.ch3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4971
ER  - 
@inbook{
author = "Танасић, Срето",
year = "2017",
abstract = "У раду ће се говорити о значају Јужнословенског филолога у српској филологији уз нешто детаљнији осврт на његову улогу у упознавању
српске научне јавности са страним филологијама – источнословенском
и западнословенском, као и на сарадњу слависта са тих страна словенског свијета с Јужнословенским филологом у вријеме кад је часопис водио Александар Белић., The South Slavic Philologist was established by Ljubomir Stojanović and Aleksandar
Belić in 1913 in order to fill the gap in the domain of journals that would
treat philological studies of the Serbian language and relate Serbian Slavic studies
with global Slavic studies and philology in general. Nowadays it is among the oldest,
but also the most reputable journals in the world of Slavic studies. Its contribution
to the development of Serbian and South Slavic philology, to the education
of scholars, and to the presentation of results of Serbian philology is invaluable.
Although the South Slavic Philologist is a journal primarily intended for Serbian
and South Slavic philology, throughout its publication it has preserved creative
ties between Serbian and global Slavic studies; it was through this journal that
the Serbian public gained insights into what was produced in other corners of the
Slavic studies world. Conversely, this journal was a mirror of Serbian Slavic studies
for foreign Slavic scholars. As the South Slavic Philologist reaches all the major
Slavic centres in the world, global Slavic scholars also received information on
what was produced in our linguistics. Belić is responsible for a solid foundation
of the South Slavic Philologist profile, for making an immense effort and putting
his outstanding scholarly reputation into it and thus securing its high level in the
linguistic world, which this journal has enjoyed for over a century.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Александар Белић, српски лингвиста века. Књ. 2",
booktitle = "Александар Белић и Јужнословенски филолог, Aleksandar Belić and The South Slavic Philologist",
pages = "49-65",
doi = "10.18485/belic_slv.2017.2.ch3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4971"
}
Танасић, С.. (2017). Александар Белић и Јужнословенски филолог. in Александар Белић, српски лингвиста века. Књ. 2
Београд : Филолошки факултет., 49-65.
https://doi.org/10.18485/belic_slv.2017.2.ch3
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4971
Танасић С. Александар Белић и Јужнословенски филолог. in Александар Белић, српски лингвиста века. Књ. 2. 2017;:49-65.
doi:10.18485/belic_slv.2017.2.ch3
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4971 .
Танасић, Срето, "Александар Белић и Јужнословенски филолог" in Александар Белић, српски лингвиста века. Књ. 2 (2017):49-65,
https://doi.org/10.18485/belic_slv.2017.2.ch3 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4971 .

Српска граматика данас

Танасић, Срето З.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2017
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5018
AB  - У раду се говори о проучавањима граматике српског језика у посљедњих педесетак година, оријентационо од седамдесетих година прошлог вијека до данас. Седамдесете године прошлог вијека представљају
вријеме у коме су изучавања српског језика представљала континуитет
послератних проучавања, а у исто вријеме тих година у научна истраживања уводе се и резултати новијих истраживања у лингвистици, истражују се појаве које раније нису биле предмет пажње у српској науци.
Такође, то је вријеме кад се у проучавање српске граматике укључују
нови млади кадрови који и данас дјелују. Рад има за циљ да покаже најзначајније резултате проучавања граматике српског језика и да истакне
новине у тим истраживањима у овоме периоду.
AB  - В данной работе речь идет об изучении грамматики сербского языка в течение последних пятидесяти лет, приблизительно с семидесятых годов прошлого
века по настоящее время. Цель работы – представить самые значимые результаты
изучения грамматики сербского языка и подчеркнуть новизну в тех исследованиях
в приведенном периоде. Семидесятые годы прошлого века представляют собой
время, в которое изучение сербского языка представляло собой непрерывность
послевоенных исследований, а одновременно в эти годы в научные исследования
вводятся результаты новых лингвистических исследований и теоретических
взглядов, рассматриваются явления, которые раньше не были предметами внимания
сербской науки, исследования основываются на стилистически разнообразном
корпусе сербского языка. Это также время, когда в изучение сербской грамматики включаются новые молодые кадры, действующие и сегодня. Были даны новые
обзоры многочисленных явлений, которые и раньше были предметами грамматических исследований, но описание получили и многие слабо или совсем не
описанные языковые факты. Многие пробелы в грамматическом описании сербского языка были восполнены. Сербские грамматические исследования в этом
периоде соответствуют достижениям лингвистической и славистической науки
в мире.
На основании вышеизложенного приходим к выводу, что последние пятьдесят лет представляют собой период достижения крупных результатов грамматического изучения сербского языка. На этой основе сформировались условия
осовременивания инструментов сербского стандартного языка.
AB  - The paper surveys research on Serbian grammar over the past fifty-odd years, approximately
from the 1970s up to the present day. The paper aims at demonstrating the
most relevant results of the study of Serbian grammar and at emphasising the novelties
in this period. The 1970s are a time in which the study of Serbian was seen as a
continuation of postwar research, and at the same time results of more recent research
were being introduced to academic work, results of newer theories were being accepted,
phenomena that previously did not appear in the focus of attention in Serbian scholarship
were also being studied, and the research was founded on stylistically diverse corpus of the Serbian language. That was also a time of the inclusion of young academics
who are still active today. New insights were given into a number of phenomena that
had been topics of earlier grammatical research, but many linguistic items were also
described that had been studied little or not at all. Numerous blank spots in the grammatical
description of Serbian were filled in. It can be said that Serbian grammatical
research in this period is on a par with the achievement of global linguistic and Slavic
scholarship.
All the above-mentioned leads to the conclusion that the past fifty years is a period
in which great results were achieved in the grammatical research of Serbian. That
facilitated the modernisation of instruments of the Standard Serbian language.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Српска граматика данас
T1  - Serbian grammar today
T1  - Сербская грамматика сегодня
SP  - 229
EP  - 249
VL  - 73
IS  - 3-4
DO  - doi.org/10.2298/JFI1702009A
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5018
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2017",
abstract = "У раду се говори о проучавањима граматике српског језика у посљедњих педесетак година, оријентационо од седамдесетих година прошлог вијека до данас. Седамдесете године прошлог вијека представљају
вријеме у коме су изучавања српског језика представљала континуитет
послератних проучавања, а у исто вријеме тих година у научна истраживања уводе се и резултати новијих истраживања у лингвистици, истражују се појаве које раније нису биле предмет пажње у српској науци.
Такође, то је вријеме кад се у проучавање српске граматике укључују
нови млади кадрови који и данас дјелују. Рад има за циљ да покаже најзначајније резултате проучавања граматике српског језика и да истакне
новине у тим истраживањима у овоме периоду., В данной работе речь идет об изучении грамматики сербского языка в течение последних пятидесяти лет, приблизительно с семидесятых годов прошлого
века по настоящее время. Цель работы – представить самые значимые результаты
изучения грамматики сербского языка и подчеркнуть новизну в тех исследованиях
в приведенном периоде. Семидесятые годы прошлого века представляют собой
время, в которое изучение сербского языка представляло собой непрерывность
послевоенных исследований, а одновременно в эти годы в научные исследования
вводятся результаты новых лингвистических исследований и теоретических
взглядов, рассматриваются явления, которые раньше не были предметами внимания
сербской науки, исследования основываются на стилистически разнообразном
корпусе сербского языка. Это также время, когда в изучение сербской грамматики включаются новые молодые кадры, действующие и сегодня. Были даны новые
обзоры многочисленных явлений, которые и раньше были предметами грамматических исследований, но описание получили и многие слабо или совсем не
описанные языковые факты. Многие пробелы в грамматическом описании сербского языка были восполнены. Сербские грамматические исследования в этом
периоде соответствуют достижениям лингвистической и славистической науки
в мире.
На основании вышеизложенного приходим к выводу, что последние пятьдесят лет представляют собой период достижения крупных результатов грамматического изучения сербского языка. На этой основе сформировались условия
осовременивания инструментов сербского стандартного языка., The paper surveys research on Serbian grammar over the past fifty-odd years, approximately
from the 1970s up to the present day. The paper aims at demonstrating the
most relevant results of the study of Serbian grammar and at emphasising the novelties
in this period. The 1970s are a time in which the study of Serbian was seen as a
continuation of postwar research, and at the same time results of more recent research
were being introduced to academic work, results of newer theories were being accepted,
phenomena that previously did not appear in the focus of attention in Serbian scholarship
were also being studied, and the research was founded on stylistically diverse corpus of the Serbian language. That was also a time of the inclusion of young academics
who are still active today. New insights were given into a number of phenomena that
had been topics of earlier grammatical research, but many linguistic items were also
described that had been studied little or not at all. Numerous blank spots in the grammatical
description of Serbian were filled in. It can be said that Serbian grammatical
research in this period is on a par with the achievement of global linguistic and Slavic
scholarship.
All the above-mentioned leads to the conclusion that the past fifty years is a period
in which great results were achieved in the grammatical research of Serbian. That
facilitated the modernisation of instruments of the Standard Serbian language.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Српска граматика данас, Serbian grammar today, Сербская грамматика сегодня",
pages = "229-249",
volume = "73",
number = "3-4",
doi = "doi.org/10.2298/JFI1702009A",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5018"
}
Танасић, С. З.. (2017). Српска граматика данас. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 73(3-4), 229-249.
https://doi.org/doi.org/10.2298/JFI1702009A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5018
Танасић СЗ. Српска граматика данас. in Јужнословенски филолог. 2017;73(3-4):229-249.
doi:doi.org/10.2298/JFI1702009A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5018 .
Танасић, Срето З., "Српска граматика данас" in Јужнословенски филолог, 73, no. 3-4 (2017):229-249,
https://doi.org/doi.org/10.2298/JFI1702009A .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5018 .

Три незабиљежена глагола

Танасић, Срето З.

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2017
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7447
AB  - Човјек на селу свој живот и навике стварао је у зависности од
обавеза које су му задавали послови којим се бавио. По правилу, у
сваком крају човјек је имао обавезе преко цијеле године, било је мало
дана кад нема шта да ради, изузетак су били само свеци у које се не
смије радити. Само нерадне особе имале су на претек времена, па су
могле да љенчаре проводећи време у дугом лежању, сједењу и спавању. У вучијачком крају народни говор има посебне глаголе за такво
прекомјерно сједење, лежање и спавање. Они са својим основним
значењем носе и негативан став према особи на коју се односе.
AB  - В работе речь идет о трех глаголах лежиндрати, сјединдрати,
спавендрати, незафиксированных ни в одном из репрезентативных
словарей сербского языка, начав с словаря Вука, словаря ЈАЗУ, шеститомного словаря Матицы сербской, однотомного словаря Матицы
сербской до многотомного словаря САНУ – в составленной части и в
материале несоставленной части. Они во всяком случае не принадлежат литературному языку, по всей вероятности, сфера их употребления не широка, но они заслуживают, чтобы их сохранили от забвения. Они со своим основным значением несут и отрицательную позицию к лицу, к которому относятся. Область Вучияка благоприятна
для сельского хозяйства, чем люди и занимались; в то же время это
требует прилежной работы в течение всего года. Поэтому лежание,
сидение и сон должны длиться ниже условной нормы, а не сверх такой нормы. Только у ленивого, нетрудолюбивого человека есть время повседневно долго лежать, сидеть и спать. Именно для них эти
глаголы были образованы с целью выделить их по отношению к старательным людям.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Три незабиљежена глагола
T1  - Три незафиксированных глагола
EP  - 215
VL  - 48
VL  - 209
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7447
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2017",
abstract = "Човјек на селу свој живот и навике стварао је у зависности од
обавеза које су му задавали послови којим се бавио. По правилу, у
сваком крају човјек је имао обавезе преко цијеле године, било је мало
дана кад нема шта да ради, изузетак су били само свеци у које се не
смије радити. Само нерадне особе имале су на претек времена, па су
могле да љенчаре проводећи време у дугом лежању, сједењу и спавању. У вучијачком крају народни говор има посебне глаголе за такво
прекомјерно сједење, лежање и спавање. Они са својим основним
значењем носе и негативан став према особи на коју се односе., В работе речь идет о трех глаголах лежиндрати, сјединдрати,
спавендрати, незафиксированных ни в одном из репрезентативных
словарей сербского языка, начав с словаря Вука, словаря ЈАЗУ, шеститомного словаря Матицы сербской, однотомного словаря Матицы
сербской до многотомного словаря САНУ – в составленной части и в
материале несоставленной части. Они во всяком случае не принадлежат литературному языку, по всей вероятности, сфера их употребления не широка, но они заслуживают, чтобы их сохранили от забвения. Они со своим основным значением несут и отрицательную позицию к лицу, к которому относятся. Область Вучияка благоприятна
для сельского хозяйства, чем люди и занимались; в то же время это
требует прилежной работы в течение всего года. Поэтому лежание,
сидение и сон должны длиться ниже условной нормы, а не сверх такой нормы. Только у ленивого, нетрудолюбивого человека есть время повседневно долго лежать, сидеть и спать. Именно для них эти
глаголы были образованы с целью выделить их по отношению к старательным людям.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Три незабиљежена глагола, Три незафиксированных глагола",
pages = "215",
volume = "48, 209",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7447"
}
Танасић, С. З.. (2017). Три незабиљежена глагола. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 48(3-4).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7447
Танасић СЗ. Три незабиљежена глагола. in Наш језик. 2017;48(3-4):null-215.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7447 .
Танасић, Срето З., "Три незабиљежена глагола" in Наш језик, 48, no. 3-4 (2017),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7447 .

Сто десет година Српског дијалектолошког зборника : [обележавање јубилеја на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. новембар 2015. године]

Костић, Владимир С.; Танасић, Срето; Богдановић, Недељко; Реметић, Слободан; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2016)

TY  - GEN
AU  - Костић, Владимир С.
AU  - Танасић, Срето
AU  - Богдановић, Недељко
AU  - Реметић, Слободан
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10807
AB  - Сто десет година Српског дијалектолошког зборника. – Београд : САНУ : Институт за српски језик САНУ, 1905–2015.
Поздравна реч: академик Владимир С. Костић, председник САНУ.
Говорили: проф. др Срето Танасић, директор Института за српски језик САНУ, проф. др Недељко Богдановић, уредник, академик АНУРС Слободан Реметић, главни уредник.
У Београду, уторак 17. новембар 2015. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Сто десет година Српског дијалектолошког зборника : [обележавање јубилеја на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. новембар 2015. године]
SP  - 245
EP  - 259
VL  - 4
IS  - 4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10807
ER  - 
@misc{
author = "Костић, Владимир С. and Танасић, Срето and Богдановић, Недељко and Реметић, Слободан and Вуксановић, Миро",
year = "2016",
abstract = "Сто десет година Српског дијалектолошког зборника. – Београд : САНУ : Институт за српски језик САНУ, 1905–2015.
Поздравна реч: академик Владимир С. Костић, председник САНУ.
Говорили: проф. др Срето Танасић, директор Института за српски језик САНУ, проф. др Недељко Богдановић, уредник, академик АНУРС Слободан Реметић, главни уредник.
У Београду, уторак 17. новембар 2015. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Сто десет година Српског дијалектолошког зборника : [обележавање јубилеја на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. новембар 2015. године]",
pages = "245-259",
volume = "4",
number = "4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10807"
}
Костић, В. С., Танасић, С., Богдановић, Н., Реметић, С.,& Вуксановић, М.. (2016). Сто десет година Српског дијалектолошког зборника : [обележавање јубилеја на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. новембар 2015. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 4(4), 245-259.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10807
Костић ВС, Танасић С, Богдановић Н, Реметић С, Вуксановић М. Сто десет година Српског дијалектолошког зборника : [обележавање јубилеја на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. новембар 2015. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2016;4(4):245-259.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10807 .
Костић, Владимир С., Танасић, Срето, Богдановић, Недељко, Реметић, Слободан, Вуксановић, Миро, "Сто десет година Српског дијалектолошког зборника : [обележавање јубилеја на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. новембар 2015. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 4, no. 4 (2016):245-259,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10807 .

Српски језик на Косову и Метохији данас : (социолингвистички и лингвокултуролошки аспект) ; Зборник Института за српски језик САНУ. [Књ.] 2, Српски језик и актуелна питања језичке политике : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 14. априла 2015. године]

Пипер, Предраг; Танасић, Срето; Рељић, Митра; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2016)

TY  - GEN
AU  - Пипер, Предраг
AU  - Танасић, Срето
AU  - Рељић, Митра
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10795
AB  - Српски језик на Косову и Метохији данас : (социолингвистички и лингвокултуролошки аспект) / Митра Рељић. – Београд : САНУ ; Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 2013
и
Зборник Института за српски језик САНУ. [Књ.] 2, Српски језик и актуелна питања језичке политике / главни уредник Срето Танасић. – Београд : Институт за српски језик САНУ, 2014
Говорили: академик Предраг Пипер, проф. др Срето Танасић, доц. др Митра Рељић.
У Београду, уторак 14. април 2015. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Српски језик на Косову и Метохији данас : (социолингвистички и лингвокултуролошки аспект) ; Зборник Института за српски језик САНУ. [Књ.] 2, Српски језик и актуелна питања језичке политике : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 14. априла 2015. године]
SP  - 81
EP  - 101
VL  - 4
IS  - 4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10795
ER  - 
@misc{
author = "Пипер, Предраг and Танасић, Срето and Рељић, Митра and Вуксановић, Миро",
year = "2016",
abstract = "Српски језик на Косову и Метохији данас : (социолингвистички и лингвокултуролошки аспект) / Митра Рељић. – Београд : САНУ ; Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 2013
и
Зборник Института за српски језик САНУ. [Књ.] 2, Српски језик и актуелна питања језичке политике / главни уредник Срето Танасић. – Београд : Институт за српски језик САНУ, 2014
Говорили: академик Предраг Пипер, проф. др Срето Танасић, доц. др Митра Рељић.
У Београду, уторак 14. април 2015. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Српски језик на Косову и Метохији данас : (социолингвистички и лингвокултуролошки аспект) ; Зборник Института за српски језик САНУ. [Књ.] 2, Српски језик и актуелна питања језичке политике : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 14. априла 2015. године]",
pages = "81-101",
volume = "4",
number = "4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10795"
}
Пипер, П., Танасић, С., Рељић, М.,& Вуксановић, М.. (2016). Српски језик на Косову и Метохији данас : (социолингвистички и лингвокултуролошки аспект) ; Зборник Института за српски језик САНУ. [Књ.] 2, Српски језик и актуелна питања језичке политике : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 14. априла 2015. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 4(4), 81-101.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10795
Пипер П, Танасић С, Рељић М, Вуксановић М. Српски језик на Косову и Метохији данас : (социолингвистички и лингвокултуролошки аспект) ; Зборник Института за српски језик САНУ. [Књ.] 2, Српски језик и актуелна питања језичке политике : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 14. априла 2015. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2016;4(4):81-101.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10795 .
Пипер, Предраг, Танасић, Срето, Рељић, Митра, Вуксановић, Миро, "Српски језик на Косову и Метохији данас : (социолингвистички и лингвокултуролошки аспект) ; Зборник Института за српски језик САНУ. [Књ.] 2, Српски језик и актуелна питања језичке политике : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 14. априла 2015. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 4, no. 4 (2016):81-101,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10795 .

Јединствен часопис у славистичком свету

Танасић, Срето

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето
PY  - 2016
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4993
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Јединствен часопис у славистичком свету
SP  - 246
EP  - 251
VL  - 4
IS  - 4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4993
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето",
year = "2016",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Јединствен часопис у славистичком свету",
pages = "246-251",
volume = "4",
number = "4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4993"
}
Танасић, С.. (2016). Јединствен часопис у славистичком свету. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 4(4), 246-251.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4993
Танасић С. Јединствен часопис у славистичком свету. in Трибина Библиотеке САНУ. 2016;4(4):246-251.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4993 .
Танасић, Срето, "Јединствен часопис у славистичком свету" in Трибина Библиотеке САНУ, 4, no. 4 (2016):246-251,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4993 .

Српски језик и актуелна питања језичке политике

Танасић, Срето

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето
PY  - 2016
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4988
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Српски језик и актуелна питања језичке политике
SP  - 90
EP  - 96
VL  - 4
IS  - 4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4988
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето",
year = "2016",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Српски језик и актуелна питања језичке политике",
pages = "90-96",
volume = "4",
number = "4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4988"
}
Танасић, С.. (2016). Српски језик и актуелна питања језичке политике. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 4(4), 90-96.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4988
Танасић С. Српски језик и актуелна питања језичке политике. in Трибина Библиотеке САНУ. 2016;4(4):90-96.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4988 .
Танасић, Срето, "Српски језик и актуелна питања језичке политике" in Трибина Библиотеке САНУ, 4, no. 4 (2016):90-96,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4988 .

Обрасци српског језика у руском издању Новаковићеве Граматике српског језика

Танасић, Срето З.

(Деспотовац : Народна библиотека "Ресавска школа", 2016)

TY  - CHAP
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2016
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4968
AB  - The Serbian Grammar by Stojan Novaković is the first noteworthy grammar of the Serbian literary language after Vuk Karadić's reform. It was published in successive fragments and was first released as a single volume in 1894 in Belgrade. Before that, it was published in Russian in St. Petersburg, in 1890. The St. Petersburg edition was significantly reduced and it was equipped with a brief Serbian to Russian dictionary and examples of the Serbian language. Therefore, it was the first well-founded Serbian language tuition book in Russia. After presenting the Russian edition of the grammar, this paper will focus in greater detail on the texts selected and included in the Grammar by the publisher.
When we compare the examples of Serbian artistic literature included in the chrestomathy and the Serbian artistic literature from the period when the Grammar was published, we can conclude that it was in this regard that the author made the least fortunate choice: both the examples that illustrate the old Serbian language and the examples that illustrate Serbian folk poetry were better selected. The space available to the author of this work was probably limited and he obviously gave priority to some political reasons. After all, he emphasized in the introduction that scholarly and social reasons led to the publication of this Grammar. Some objections that may seem plausible from the present standpoint do not reduce the importance of the publication of this book, which was certainly a first-class event for the Russian Slavic studies and Serbian studies.
AB  - Прва значајна граматика српског књижевног језика вуковског типа јесте Новаковићева Српска граматика. Она је излазила по
дијеловима, а први пут је објављена у једним корицама 1894. године у
Београду. Прије тога је изашла на руском језику у Петрограду – 1890.
године. Петроградско издање је знатно скраћено, а опремљено је малим рјечником српско-руским и примјерима српског језика. Тако је она
представљала први солидан уџбеник српскога језика у руској средини.
У овоме раду ће се послије представљања руског издања граматике нешто више говорити управо о тим текстовима које је издавач одабрао и приложио у Граматици.
PB  - Деспотовац : Народна библиотека "Ресавска школа"
T2  - Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности : VII Научни скуп
T1  - Обрасци српског језика у руском издању Новаковићеве Граматике српског језика
T1  - Examples of the Serbian Language in the Russian  Edition of the Grammar of the Serbian Language by  Stojan Novaković
SP  - 235
EP  - 241
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4968
ER  - 
@inbook{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2016",
abstract = "The Serbian Grammar by Stojan Novaković is the first noteworthy grammar of the Serbian literary language after Vuk Karadić's reform. It was published in successive fragments and was first released as a single volume in 1894 in Belgrade. Before that, it was published in Russian in St. Petersburg, in 1890. The St. Petersburg edition was significantly reduced and it was equipped with a brief Serbian to Russian dictionary and examples of the Serbian language. Therefore, it was the first well-founded Serbian language tuition book in Russia. After presenting the Russian edition of the grammar, this paper will focus in greater detail on the texts selected and included in the Grammar by the publisher.
When we compare the examples of Serbian artistic literature included in the chrestomathy and the Serbian artistic literature from the period when the Grammar was published, we can conclude that it was in this regard that the author made the least fortunate choice: both the examples that illustrate the old Serbian language and the examples that illustrate Serbian folk poetry were better selected. The space available to the author of this work was probably limited and he obviously gave priority to some political reasons. After all, he emphasized in the introduction that scholarly and social reasons led to the publication of this Grammar. Some objections that may seem plausible from the present standpoint do not reduce the importance of the publication of this book, which was certainly a first-class event for the Russian Slavic studies and Serbian studies., Прва значајна граматика српског књижевног језика вуковског типа јесте Новаковићева Српска граматика. Она је излазила по
дијеловима, а први пут је објављена у једним корицама 1894. године у
Београду. Прије тога је изашла на руском језику у Петрограду – 1890.
године. Петроградско издање је знатно скраћено, а опремљено је малим рјечником српско-руским и примјерима српског језика. Тако је она
представљала први солидан уџбеник српскога језика у руској средини.
У овоме раду ће се послије представљања руског издања граматике нешто више говорити управо о тим текстовима које је издавач одабрао и приложио у Граматици.",
publisher = "Деспотовац : Народна библиотека "Ресавска школа"",
journal = "Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности : VII Научни скуп",
booktitle = "Обрасци српског језика у руском издању Новаковићеве Граматике српског језика, Examples of the Serbian Language in the Russian  Edition of the Grammar of the Serbian Language by  Stojan Novaković",
pages = "235-241",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4968"
}
Танасић, С. З.. (2016). Обрасци српског језика у руском издању Новаковићеве Граматике српског језика. in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности : VII Научни скуп
Деспотовац : Народна библиотека "Ресавска школа"., 235-241.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4968
Танасић СЗ. Обрасци српског језика у руском издању Новаковићеве Граматике српског језика. in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности : VII Научни скуп. 2016;:235-241.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4968 .
Танасић, Срето З., "Обрасци српског језика у руском издању Новаковићеве Граматике српског језика" in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности : VII Научни скуп (2016):235-241,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4968 .

Одбор за стандардизацију српског језика: циљеви, задаци и актуелни проблеми

Танасић, Срето З.

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2016
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7490
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Одбор за стандардизацију српског језика: циљеви, задаци и актуелни проблеми
SP  - 139
EP  - 142
VL  - 47
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7490
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2016",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Одбор за стандардизацију српског језика: циљеви, задаци и актуелни проблеми",
pages = "139-142",
volume = "47",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7490"
}
Танасић, С. З.. (2016). Одбор за стандардизацију српског језика: циљеви, задаци и актуелни проблеми. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 47(3-4), 139-142.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7490
Танасић СЗ. Одбор за стандардизацију српског језика: циљеви, задаци и актуелни проблеми. in Наш језик. 2016;47(3-4):139-142.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7490 .
Танасић, Срето З., "Одбор за стандардизацију српског језика: циљеви, задаци и актуелни проблеми" in Наш језик, 47, no. 3-4 (2016):139-142,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7490 .