Драгићевић, Рајна

Link to this page

Authority KeyName Variants
8c777305-016d-46ba-83ce-aa16a08af535
  • Драгићевић, Рајна (14)
  • Драгићевић, Рајна М. (9)
  • Dragićević, Rajna M. (1)
Projects

Author's Bibliography

Ирена Грицкат-Радуловић : (1922–2009)

Гортан-Премк, Даринка; Драгићевић, Рајна; Милановић, Александар

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - CONF
AU  - Гортан-Премк, Даринка
AU  - Драгићевић, Рајна
AU  - Милановић, Александар
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14878
AB  - Ирена Грицкат рођена је 1922. године y Београду. Године 1940. завршила 
је гимназију, a 1949. године дипломирала је на Филозофском факултету 
у Београду на Групи за српскохрватски језик и јужнословенске књижев ности. Докторирала је 1953. године при Српској академији наука.
Од 1949. до 1969. године, Ирена Грицкат радила је y Институту за срп скохрватски језик y Београду, прво као асистент, затим као научни сарад ник и виши научни сарадник, a од 1965. као научни саветник. Радила је 
на Речнику српскохрватског књижевног и народног језика CAHУ, прво као 
помоћни редактор (немамо података да је радила и као обрађивач; изгле да да је ту почетну лествицу прескочила или је та лествица веома кратко 
трајала), затим као основни редактор и као суредактор готово свих обра да. Све ово време Ирена Грицкат радила је и у науци, бавила се теоријском 
лексикографијом, семантиком, историјом језика и упоредном грамати ком словенских језика и још много чиме. Поред тога, била је члан редак ције двеју институтских публикација – Нашег језика и Јужнословенског 
филолога, била је и секретар Лингвистичких састанака при Институту ности изабрала ју је 1983. године за свога спољнога члана. Своја знања и 
резултате својих истраживања Ирена Грицкат износила је у многим сту дијама и књигама, а такође и на многим научним скуповима у земљи и 
иностранству. Била је и гостујући професор на универзитетима у Утрехту, 
Кракову, Лајдену, Бохуму и вероватно на још којем страном универзите ту (М. Стевановић, П. Ивић, М. Ивић 1978 [22]). Говорила је више језика: 
српски и руски били су јој, да тако кажемо, матерњи језици, готово исто 
тако немачки и француски, а знала је и енглески и све словенске језике. О
своме билингвизму Ирена Грицкат и говорила је и писала је (Грицкат 1982 
[25]), а писали су и други (Арсеньев 2010 [50]).
AB  - This paper firstly presents the biography of Academician Irena Grickat-Radulović. 
It is followed by three separate sections: the first section deals with her lexicographic 
work, the second one deals with her semantic theories and analyses, and the third one 
deals with her diachronic investigations.
Irena Grickat began her lexicographic work on the Dictionary of the Serbo-Croatian 
Literary and Vernacular Language of the SASA in 1949, as an inquisitive associate who 
attended meetings in which the basic-level entries were being examined and verified, 
in which lexicographic procedures were established by the committee and answers 
sought to various grammatical and semantic questions that would arise in the course 
of compiling the dictionary. Naturally, there was still a lot of wandering in search of 
the right course concerning both the lexicographic procedures and the said manifold 
questions. And it is precisely this search that stimulated Irena Grickat to approach 
this work with the aspiration to discover in language that which cannot be outwardly 
perceived, to uncover the unobservable immanent linguistic processes. With reference 
to that, much later, she said: “what I find most compelling in the comprehensive treatment 
of the lexicon of a language is its intellectual dimension, which requires not only being 
adept at defining a word, but also being able to discern the logic behind ordering the 
definitions, discovering layers between the basic and less frequent meanings, ranging 
from the literal meaning, or common extended meanings, towards less common 
ones, and ending with the idiosyncratic figurative ‘excursion’.” Soon afterwards, this 
inquisitive associate turned into one whose knowledge and lexicographic expertise far 
exceeded that which was expected for her age and the official post she held, and thus 
she went on to become the most prominent lexicographer, the one who prepared the 
Guidelines for the compilation of the dictionary, who passed her knowledge generously 
onto others, who established and justified with scientific argumentation a number of 
particular lexicographic procedures and lexicographic types of treatment, who laid the 
foundations for a modern lexicography based on current scientific knowledge, and who 
thereby formed the Belgrade school of lexicography. 
Irena Grickat left a deep mark in the investigations of semantic issues. Her research 
findings on the semantics of verbs have not been surpassed to this day, particularly 
those concerning verbal aspect, prefixation and verbal diminutives, semantics of 
adverbs, as well as case semantics. She is known to have been drawing motivation for 
her scientific investigations from her lexicographic work.
As a historian of the Serbian language Irena Grickat greatly indebted Serbian 
linguistics. Dealing with the issues in the historical development of vernacular and 
different types of literary language alike, she successfully resolved many issues in 
diachronic lexicology, syntax and stylistics. Moreover, she raised on a new basis, distinct 
from Belić’s paradigm, the key issues of the date and place of origin of the Serbian 
recension of Church Slavonic. Her works today represent indispensable references in 
the study of the historical development of the Serbian language from its origin up until 
the period of Vuk’s language reform
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва, Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности. Том 2
T1  - Ирена Грицкат-Радуловић : (1922–2009)
T1  - Irena  Grickat-Radulović : (1922–2009)
SP  - 103
EP  - 118
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14878
ER  - 
@conference{
author = "Гортан-Премк, Даринка and Драгићевић, Рајна and Милановић, Александар",
year = "2022",
abstract = "Ирена Грицкат рођена је 1922. године y Београду. Године 1940. завршила 
је гимназију, a 1949. године дипломирала је на Филозофском факултету 
у Београду на Групи за српскохрватски језик и јужнословенске књижев ности. Докторирала је 1953. године при Српској академији наука.
Од 1949. до 1969. године, Ирена Грицкат радила је y Институту за срп скохрватски језик y Београду, прво као асистент, затим као научни сарад ник и виши научни сарадник, a од 1965. као научни саветник. Радила је 
на Речнику српскохрватског књижевног и народног језика CAHУ, прво као 
помоћни редактор (немамо података да је радила и као обрађивач; изгле да да је ту почетну лествицу прескочила или је та лествица веома кратко 
трајала), затим као основни редактор и као суредактор готово свих обра да. Све ово време Ирена Грицкат радила је и у науци, бавила се теоријском 
лексикографијом, семантиком, историјом језика и упоредном грамати ком словенских језика и још много чиме. Поред тога, била је члан редак ције двеју институтских публикација – Нашег језика и Јужнословенског 
филолога, била је и секретар Лингвистичких састанака при Институту ности изабрала ју је 1983. године за свога спољнога члана. Своја знања и 
резултате својих истраживања Ирена Грицкат износила је у многим сту дијама и књигама, а такође и на многим научним скуповима у земљи и 
иностранству. Била је и гостујући професор на универзитетима у Утрехту, 
Кракову, Лајдену, Бохуму и вероватно на још којем страном универзите ту (М. Стевановић, П. Ивић, М. Ивић 1978 [22]). Говорила је више језика: 
српски и руски били су јој, да тако кажемо, матерњи језици, готово исто 
тако немачки и француски, а знала је и енглески и све словенске језике. О
своме билингвизму Ирена Грицкат и говорила је и писала је (Грицкат 1982 
[25]), а писали су и други (Арсеньев 2010 [50])., This paper firstly presents the biography of Academician Irena Grickat-Radulović. 
It is followed by three separate sections: the first section deals with her lexicographic 
work, the second one deals with her semantic theories and analyses, and the third one 
deals with her diachronic investigations.
Irena Grickat began her lexicographic work on the Dictionary of the Serbo-Croatian 
Literary and Vernacular Language of the SASA in 1949, as an inquisitive associate who 
attended meetings in which the basic-level entries were being examined and verified, 
in which lexicographic procedures were established by the committee and answers 
sought to various grammatical and semantic questions that would arise in the course 
of compiling the dictionary. Naturally, there was still a lot of wandering in search of 
the right course concerning both the lexicographic procedures and the said manifold 
questions. And it is precisely this search that stimulated Irena Grickat to approach 
this work with the aspiration to discover in language that which cannot be outwardly 
perceived, to uncover the unobservable immanent linguistic processes. With reference 
to that, much later, she said: “what I find most compelling in the comprehensive treatment 
of the lexicon of a language is its intellectual dimension, which requires not only being 
adept at defining a word, but also being able to discern the logic behind ordering the 
definitions, discovering layers between the basic and less frequent meanings, ranging 
from the literal meaning, or common extended meanings, towards less common 
ones, and ending with the idiosyncratic figurative ‘excursion’.” Soon afterwards, this 
inquisitive associate turned into one whose knowledge and lexicographic expertise far 
exceeded that which was expected for her age and the official post she held, and thus 
she went on to become the most prominent lexicographer, the one who prepared the 
Guidelines for the compilation of the dictionary, who passed her knowledge generously 
onto others, who established and justified with scientific argumentation a number of 
particular lexicographic procedures and lexicographic types of treatment, who laid the 
foundations for a modern lexicography based on current scientific knowledge, and who 
thereby formed the Belgrade school of lexicography. 
Irena Grickat left a deep mark in the investigations of semantic issues. Her research 
findings on the semantics of verbs have not been surpassed to this day, particularly 
those concerning verbal aspect, prefixation and verbal diminutives, semantics of 
adverbs, as well as case semantics. She is known to have been drawing motivation for 
her scientific investigations from her lexicographic work.
As a historian of the Serbian language Irena Grickat greatly indebted Serbian 
linguistics. Dealing with the issues in the historical development of vernacular and 
different types of literary language alike, she successfully resolved many issues in 
diachronic lexicology, syntax and stylistics. Moreover, she raised on a new basis, distinct 
from Belić’s paradigm, the key issues of the date and place of origin of the Serbian 
recension of Church Slavonic. Her works today represent indispensable references in 
the study of the historical development of the Serbian language from its origin up until 
the period of Vuk’s language reform",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва, Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности. Том 2",
title = "Ирена Грицкат-Радуловић : (1922–2009), Irena  Grickat-Radulović : (1922–2009)",
pages = "103-118",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14878"
}
Гортан-Премк, Д., Драгићевић, Р.,& Милановић, А.. (2022). Ирена Грицкат-Радуловић : (1922–2009). in Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва, Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности. Том 2
Београд : Српска академија наука и уметности., 103-118.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14878
Гортан-Премк Д, Драгићевић Р, Милановић А. Ирена Грицкат-Радуловић : (1922–2009). in Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва, Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности. Том 2. 2022;:103-118.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14878 .
Гортан-Премк, Даринка, Драгићевић, Рајна, Милановић, Александар, "Ирена Грицкат-Радуловић : (1922–2009)" in Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва, Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности. Том 2 (2022):103-118,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14878 .

Четврто издање Нормативне граматике

Драгићевић, Рајна

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Драгићевић, Рајна
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13891
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Четврто издање Нормативне граматике
SP  - 780
EP  - 784
VL  - 78
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13891
ER  - 
@article{
author = "Драгићевић, Рајна",
year = "2022",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Четврто издање Нормативне граматике",
pages = "780-784",
volume = "78",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13891"
}
Драгићевић, Р.. (2022). Четврто издање Нормативне граматике. in Јужнословенски филолог
Београд : Српска академија наука и уметности., 78(2), 780-784.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13891
Драгићевић Р. Четврто издање Нормативне граматике. in Јужнословенски филолог. 2022;78(2):780-784.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13891 .
Драгићевић, Рајна, "Четврто издање Нормативне граматике" in Јужнословенски филолог, 78, no. 2 (2022):780-784,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13891 .

Периодизација нове српске књижевности : поводом 150. годишњице рођења Павла Поповића (16. IV 1868 – 4. VI 1939) ; Јужнословенски филолог. Књ. 75, св. 1 ; Српски дијалектолошки зборник. Књ. 65/2, Речник говора Лужнице [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 25. фебруар 2020. године]

Бојовић, Злата; Реметић, Слободан; Драгићевић, Рајна; Ћирић, Љубисав

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2021)

TY  - GEN
AU  - Бојовић, Злата
AU  - Реметић, Слободан
AU  - Драгићевић, Рајна
AU  - Ћирић, Љубисав
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13186
AB  - Периодизација нове српске књижевности : поводом 150. годишњице рођења Павла Поповића (16. IV 1868 – 4. VI 1939) / уредник Злата Бојовић. – Београд : САНУ, 2019;
Јужнословенски филолог. Књ. 75, св. 1 / главни уредник Рајна Драгићевић. – Београд : САНУ, 2019; Српски дијалектолошки зборник. Књ. 65/2, Речник говора Лужнице / Љубисав Ћирић ; главни уредник Слободан Реметић. – Београд : САНУ : Институт за српски језик САНУ, 2018.
Говорили: академик Злата Бојовић, академик АНУРС Слободан Реметић, проф. др Рајна Драгићевић. Реч захвалности: проф. др Љубисав Ћирић.
У Београду, уторак 25. фебруар 2020. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Периодизација нове српске књижевности : поводом 150. годишњице рођења Павла Поповића (16. IV 1868 – 4. VI 1939) ; Јужнословенски филолог. Књ. 75, св. 1 ; Српски дијалектолошки зборник. Књ. 65/2, Речник говора Лужнице [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 25. фебруар 2020. године]
SP  - 63
EP  - 78
VL  - 9
IS  - 9
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13186
ER  - 
@misc{
author = "Бојовић, Злата and Реметић, Слободан and Драгићевић, Рајна and Ћирић, Љубисав",
year = "2021",
abstract = "Периодизација нове српске књижевности : поводом 150. годишњице рођења Павла Поповића (16. IV 1868 – 4. VI 1939) / уредник Злата Бојовић. – Београд : САНУ, 2019;
Јужнословенски филолог. Књ. 75, св. 1 / главни уредник Рајна Драгићевић. – Београд : САНУ, 2019; Српски дијалектолошки зборник. Књ. 65/2, Речник говора Лужнице / Љубисав Ћирић ; главни уредник Слободан Реметић. – Београд : САНУ : Институт за српски језик САНУ, 2018.
Говорили: академик Злата Бојовић, академик АНУРС Слободан Реметић, проф. др Рајна Драгићевић. Реч захвалности: проф. др Љубисав Ћирић.
У Београду, уторак 25. фебруар 2020. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Периодизација нове српске књижевности : поводом 150. годишњице рођења Павла Поповића (16. IV 1868 – 4. VI 1939) ; Јужнословенски филолог. Књ. 75, св. 1 ; Српски дијалектолошки зборник. Књ. 65/2, Речник говора Лужнице [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 25. фебруар 2020. године]",
pages = "63-78",
volume = "9",
number = "9",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13186"
}
Бојовић, З., Реметић, С., Драгићевић, Р.,& Ћирић, Љ.. (2021). Периодизација нове српске књижевности : поводом 150. годишњице рођења Павла Поповића (16. IV 1868 – 4. VI 1939) ; Јужнословенски филолог. Књ. 75, св. 1 ; Српски дијалектолошки зборник. Књ. 65/2, Речник говора Лужнице [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 25. фебруар 2020. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 9(9), 63-78.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13186
Бојовић З, Реметић С, Драгићевић Р, Ћирић Љ. Периодизација нове српске књижевности : поводом 150. годишњице рођења Павла Поповића (16. IV 1868 – 4. VI 1939) ; Јужнословенски филолог. Књ. 75, св. 1 ; Српски дијалектолошки зборник. Књ. 65/2, Речник говора Лужнице [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 25. фебруар 2020. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2021;9(9):63-78.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13186 .
Бојовић, Злата, Реметић, Слободан, Драгићевић, Рајна, Ћирић, Љубисав, "Периодизација нове српске књижевности : поводом 150. годишњице рођења Павла Поповића (16. IV 1868 – 4. VI 1939) ; Јужнословенски филолог. Књ. 75, св. 1 ; Српски дијалектолошки зборник. Књ. 65/2, Речник говора Лужнице [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 25. фебруар 2020. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 9, no. 9 (2021):63-78,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13186 .

Утицај схватања Александра Белића о јужнословенском питању на концепцију Речника САНУ

Драгићевић, Рајна

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2021)

TY  - CONF
AU  - Драгићевић, Рајна
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13166
AB  - У раду се говори о схватањима Александра Белића, 
најутицајнијег српског лингвисте прве половине ХХ века, о српскохрватском 
народу и српскохрватском језику. Та схватања утицала су и на концепцију 
Речника САНУ, најважнијег српског лингвистичког пројекта, а затим и на 
путеве којима се кретао стандардни српски језик све до данас. Белићево 
схватање о јужнословенском питању посебно је дошло до изражаја баш у 
време стварања Југославије.
AB  - Th is paper deals with the views of Aleksandar Belić, the most infl uential 
Serbian linguist of the fi rst half of the 20th century, about the Serbian-Croatian 
people and the Serbocroatian language. Th ese perceptions also infl uenced the 
concept of the Dictionary of the Serbocroation Academy of Sciences and Arts, 
the most important Serbian linguistic project, and also has had an eff ect on the 
standard Serbian language to this day. Belic’ understanding of the South Slavic 
issue was especially evident at the time of the creation of Yugoslavia.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018.
T1  - Утицај схватања Александра Белића о јужнословенском питању на концепцију Речника САНУ
T1  - The influence of Aleksandar Belić’ view of the south slavic issue on the concept of the SANU dictionary
SP  - 583
EP  - 592
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13166
ER  - 
@conference{
author = "Драгићевић, Рајна",
year = "2021",
abstract = "У раду се говори о схватањима Александра Белића, 
најутицајнијег српског лингвисте прве половине ХХ века, о српскохрватском 
народу и српскохрватском језику. Та схватања утицала су и на концепцију 
Речника САНУ, најважнијег српског лингвистичког пројекта, а затим и на 
путеве којима се кретао стандардни српски језик све до данас. Белићево 
схватање о јужнословенском питању посебно је дошло до изражаја баш у 
време стварања Југославије., Th is paper deals with the views of Aleksandar Belić, the most infl uential 
Serbian linguist of the fi rst half of the 20th century, about the Serbian-Croatian 
people and the Serbocroatian language. Th ese perceptions also infl uenced the 
concept of the Dictionary of the Serbocroation Academy of Sciences and Arts, 
the most important Serbian linguistic project, and also has had an eff ect on the 
standard Serbian language to this day. Belic’ understanding of the South Slavic 
issue was especially evident at the time of the creation of Yugoslavia.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018.",
title = "Утицај схватања Александра Белића о јужнословенском питању на концепцију Речника САНУ, The influence of Aleksandar Belić’ view of the south slavic issue on the concept of the SANU dictionary",
pages = "583-592",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13166"
}
Драгићевић, Р.. (2021). Утицај схватања Александра Белића о јужнословенском питању на концепцију Речника САНУ. in Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018.
Београд : Српска академија наука и уметности., 583-592.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13166
Драгићевић Р. Утицај схватања Александра Белића о јужнословенском питању на концепцију Речника САНУ. in Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018.. 2021;:583-592.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13166 .
Драгићевић, Рајна, "Утицај схватања Александра Белића о јужнословенском питању на концепцију Речника САНУ" in Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018. (2021):583-592,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13166 .

О неологизмима у српском језику из угла припреме корпуса за израду вишетомног Rечника савременог српског језика Матице српске

Драгићевић, Рајна М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Драгићевић, Рајна М.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9258
AB  - Пошто се у српском језику свакодневно увећава број нових речи, нарочито ауторских експресивних оказионализама, поставља се питање да ли
све те речи треба да буду унесене у речнике савременог српског књижевног
језика. Рад има два теоријска и два емпиријска фокуса. Први теоријски фокус овог рада представља указивање на нову реч као јединицу која може
имати различит степен узуализације, од оказионализма до неологизма, а
то је значајно јер се заступа став да неологизми заслужују обраду у описним речницима књижевног језика, а да оказионализме не треба уносити
у њих. Други теоријски фокус јесте указивање на два приступа савременој
лексикографији – системски и комуникациони, а од лексикографског приступа зависи обрада нових речи у речницима. Емпиријски део рада заснива
се на представљању примера за нове речи у српском језику и на указивању
на однос према неологизмима у речницима енглеског, руског, словеначког,
украјинског и српског језика. Посебна пажња посвећује се начину обраде нових речи у руским речницима и предлаже се такав модел у српској
лексикографији.
AB  - В данной работе автор приходит к следующим выводам: 1) В сербском языке, как и в остальных языках, все больше новых слов. 2) Новые слова сегодня возникают не только потому что надо обозначить новые реалии, а важную
роль в мотивации играет потребность в экспрессивном выражении и языковой
экономии. 3) Списки новых слов указывают на снижение языковой культуры,
снижение публицистического стиля до уровня разговорного и банализацию
лексического фонда сербского, как и других языков. 4) Увеличивается число
окказаионализмов (экспрессивных авторских индивидуализмов), требующих
осторожности при лексическом нормировании. 5) Путь от индивудуализма до
неологизма может иметь разную динамику, поэтому лексикограф должен оценивать степень узуализации лексемы, которую надо внести в толковый словарь
литературного языка. 6) В толковые словари литературного языка следует вносить неологизмы, но не и индивидуализмы. 7) Параллельно с словарями современного сербского литературного языка необходимо составлять и словари неологизмов, а затем следить за степенью их узуализации, чтобы впоследствии в
словари литературного языка были внесены только те индивидуализмы, «переросшие» в неологизмы.
AB  - The paper reaches the following conclusions: 1) there is an increasing number
of new words in the Serbian language, as well as in all other language, 2) new words
nowadays do not originate just because new realia need naming, but the need for
straightforward expression and language economy plays an important role in motivation,
3) lists of new words point to the degradation of language culture, to the reduction
of the journalistic register to conversational, and to the banalisation of Serbian
lexis, but also that of other languages, 4) there is a growing number of occasionalisms
(expressive authorial idiosyncrasies), which demand caution in lexical standardisation,
5) the path from idiosyncrasy to neologism can have a varying dynamic, so
the lexicographer is obliged to rate the usualisation degree of the lexeme that has to
be entered into a descriptive dictionary of the standard language, 6) descriptive dictionaries
of the standard language should be supplied with neologisms, but not with
idiosyncrasies, 7) parallelly with dictionaries of contemporary Serbian, dictionaries
of neologisms should also be compiled, then their usualisation degree should be observed,
so that only those that “matured” from idiosyncrasies into neologisms could
be entered into standard language dictionaries.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - О неологизмима у српском језику из угла припреме корпуса за израду вишетомног Rечника савременог српског језика Матице српске
T1  - О неологизмах в сербском языке с точки зрения подготовки корпуса для многотомного Словаря современного сербского языка Матицы сербской
T1  - On the Neologisms in Serbian From the Viewpoint of Corpus Preparation for the Compilation of the Matica Srpska Multivolume Dictionary of Contemporary Serbian
SP  - 107
EP  - 121
VL  - 76
IS  - 1
DO  - 10.2298/JFI2001107D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9258
ER  - 
@article{
author = "Драгићевић, Рајна М.",
year = "2020",
abstract = "Пошто се у српском језику свакодневно увећава број нових речи, нарочито ауторских експресивних оказионализама, поставља се питање да ли
све те речи треба да буду унесене у речнике савременог српског књижевног
језика. Рад има два теоријска и два емпиријска фокуса. Први теоријски фокус овог рада представља указивање на нову реч као јединицу која може
имати различит степен узуализације, од оказионализма до неологизма, а
то је значајно јер се заступа став да неологизми заслужују обраду у описним речницима књижевног језика, а да оказионализме не треба уносити
у њих. Други теоријски фокус јесте указивање на два приступа савременој
лексикографији – системски и комуникациони, а од лексикографског приступа зависи обрада нових речи у речницима. Емпиријски део рада заснива
се на представљању примера за нове речи у српском језику и на указивању
на однос према неологизмима у речницима енглеског, руског, словеначког,
украјинског и српског језика. Посебна пажња посвећује се начину обраде нових речи у руским речницима и предлаже се такав модел у српској
лексикографији., В данной работе автор приходит к следующим выводам: 1) В сербском языке, как и в остальных языках, все больше новых слов. 2) Новые слова сегодня возникают не только потому что надо обозначить новые реалии, а важную
роль в мотивации играет потребность в экспрессивном выражении и языковой
экономии. 3) Списки новых слов указывают на снижение языковой культуры,
снижение публицистического стиля до уровня разговорного и банализацию
лексического фонда сербского, как и других языков. 4) Увеличивается число
окказаионализмов (экспрессивных авторских индивидуализмов), требующих
осторожности при лексическом нормировании. 5) Путь от индивудуализма до
неологизма может иметь разную динамику, поэтому лексикограф должен оценивать степень узуализации лексемы, которую надо внести в толковый словарь
литературного языка. 6) В толковые словари литературного языка следует вносить неологизмы, но не и индивидуализмы. 7) Параллельно с словарями современного сербского литературного языка необходимо составлять и словари неологизмов, а затем следить за степенью их узуализации, чтобы впоследствии в
словари литературного языка были внесены только те индивидуализмы, «переросшие» в неологизмы., The paper reaches the following conclusions: 1) there is an increasing number
of new words in the Serbian language, as well as in all other language, 2) new words
nowadays do not originate just because new realia need naming, but the need for
straightforward expression and language economy plays an important role in motivation,
3) lists of new words point to the degradation of language culture, to the reduction
of the journalistic register to conversational, and to the banalisation of Serbian
lexis, but also that of other languages, 4) there is a growing number of occasionalisms
(expressive authorial idiosyncrasies), which demand caution in lexical standardisation,
5) the path from idiosyncrasy to neologism can have a varying dynamic, so
the lexicographer is obliged to rate the usualisation degree of the lexeme that has to
be entered into a descriptive dictionary of the standard language, 6) descriptive dictionaries
of the standard language should be supplied with neologisms, but not with
idiosyncrasies, 7) parallelly with dictionaries of contemporary Serbian, dictionaries
of neologisms should also be compiled, then their usualisation degree should be observed,
so that only those that “matured” from idiosyncrasies into neologisms could
be entered into standard language dictionaries.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "О неологизмима у српском језику из угла припреме корпуса за израду вишетомног Rечника савременог српског језика Матице српске, О неологизмах в сербском языке с точки зрения подготовки корпуса для многотомного Словаря современного сербского языка Матицы сербской, On the Neologisms in Serbian From the Viewpoint of Corpus Preparation for the Compilation of the Matica Srpska Multivolume Dictionary of Contemporary Serbian",
pages = "107-121",
volume = "76",
number = "1",
doi = "10.2298/JFI2001107D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9258"
}
Драгићевић, Р. М.. (2020). О неологизмима у српском језику из угла припреме корпуса за израду вишетомног Rечника савременог српског језика Матице српске. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 76(1), 107-121.
https://doi.org/10.2298/JFI2001107D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9258
Драгићевић РМ. О неологизмима у српском језику из угла припреме корпуса за израду вишетомног Rечника савременог српског језика Матице српске. in Јужнословенски филолог. 2020;76(1):107-121.
doi:10.2298/JFI2001107D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9258 .
Драгићевић, Рајна М., "О неологизмима у српском језику из угла припреме корпуса за израду вишетомног Rечника савременог српског језика Матице српске" in Јужнословенски филолог, 76, no. 1 (2020):107-121,
https://doi.org/10.2298/JFI2001107D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9258 .

Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија – Македонија. Том 1 : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. септембар 2019. године]

Костић, Владимир С.; Фити, Таки; Пипер, Предраг; Марковић, Марјан; Драгићевић, Рајна; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2020)

TY  - GEN
AU  - Костић, Владимир С.
AU  - Фити, Таки
AU  - Пипер, Предраг
AU  - Марковић, Марјан
AU  - Драгићевић, Рајна
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10824
AB  - Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија – Македонија. Том 1 = Јазикот како запис на културата во етнолошката и лингвистичка анализа на релација Србија – Македонија. Том 1 / главни уредници Предраг Пипер, Марјан Марковић ; уредници првог тома Станислав Станковић, Веселинка Лаброска. – Београд : САНУ ; Скопје : МАНУ, 2018.
Поздравне речи: академик Владимир С. Костић, председник САНУ, академик Tаки Фити, председник МАНУ. Говорили: академик Предраг Пипер, дописни члан МАНУ Марјан Марковић, проф. др Рајна Драгићевић. У Београду, уторак 17. септембар 2019. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи  на релацији Србија – Македонија. Том 1 : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. септембар 2019. године]
SP  - 201
EP  - 220
VL  - 8
IS  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10824
ER  - 
@misc{
author = "Костић, Владимир С. and Фити, Таки and Пипер, Предраг and Марковић, Марјан and Драгићевић, Рајна and Вуксановић, Миро",
year = "2020",
abstract = "Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија – Македонија. Том 1 = Јазикот како запис на културата во етнолошката и лингвистичка анализа на релација Србија – Македонија. Том 1 / главни уредници Предраг Пипер, Марјан Марковић ; уредници првог тома Станислав Станковић, Веселинка Лаброска. – Београд : САНУ ; Скопје : МАНУ, 2018.
Поздравне речи: академик Владимир С. Костић, председник САНУ, академик Tаки Фити, председник МАНУ. Говорили: академик Предраг Пипер, дописни члан МАНУ Марјан Марковић, проф. др Рајна Драгићевић. У Београду, уторак 17. септембар 2019. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи  на релацији Србија – Македонија. Том 1 : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. септембар 2019. године]",
pages = "201-220",
volume = "8",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10824"
}
Костић, В. С., Фити, Т., Пипер, П., Марковић, М., Драгићевић, Р.,& Вуксановић, М.. (2020). Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи  на релацији Србија – Македонија. Том 1 : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. септембар 2019. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 8(8), 201-220.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10824
Костић ВС, Фити Т, Пипер П, Марковић М, Драгићевић Р, Вуксановић М. Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи  на релацији Србија – Македонија. Том 1 : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. септембар 2019. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2020;8(8):201-220.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10824 .
Костић, Владимир С., Фити, Таки, Пипер, Предраг, Марковић, Марјан, Драгићевић, Рајна, Вуксановић, Миро, "Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи  на релацији Србија – Македонија. Том 1 : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. септембар 2019. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 8, no. 8 (2020):201-220,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10824 .

Словенска терминологија данас : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. новембар 2018. године]

Пипер, Предраг; Драгићевић, Рајна; Јовановић, Владан; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - GEN
AU  - Пипер, Предраг
AU  - Драгићевић, Рајна
AU  - Јовановић, Владан
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11254
AB  - Словенска терминологија данас / уредници Предраг Пипер, Владан Јовановић. – Београд : САНУ : Институт за српски језик САНУ, 2017.
Говорили: академик Предраг Пипер, проф. др Рајна Драгићевић, др Владан Јовановић.
У Београду, уторак 20. новембар у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Словенска терминологија данас : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. новембар 2018. године]
SP  - 233
EP  - 248
VL  - 7
IS  - 7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11254
ER  - 
@misc{
author = "Пипер, Предраг and Драгићевић, Рајна and Јовановић, Владан and Вуксановић, Миро",
year = "2019",
abstract = "Словенска терминологија данас / уредници Предраг Пипер, Владан Јовановић. – Београд : САНУ : Институт за српски језик САНУ, 2017.
Говорили: академик Предраг Пипер, проф. др Рајна Драгићевић, др Владан Јовановић.
У Београду, уторак 20. новембар у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Словенска терминологија данас : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. новембар 2018. године]",
pages = "233-248",
volume = "7",
number = "7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11254"
}
Пипер, П., Драгићевић, Р., Јовановић, В.,& Вуксановић, М.. (2019). Словенска терминологија данас : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. новембар 2018. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 7(7), 233-248.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11254
Пипер П, Драгићевић Р, Јовановић В, Вуксановић М. Словенска терминологија данас : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. новембар 2018. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2019;7(7):233-248.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11254 .
Пипер, Предраг, Драгићевић, Рајна, Јовановић, Владан, Вуксановић, Миро, "Словенска терминологија данас : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. новембар 2018. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 7, no. 7 (2019):233-248,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11254 .

Прелазни карактер префиксоида у савременом српском језику

Драгићевић, Рајна М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Драгићевић, Рајна М.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10255
AB  - The paper presents several views on the status and divisions of foreign
prepositive components in the literature about slavic languages. The starting
point is that the status of these units changes over the time and that it
depends on the degree of the possibility of independent usage of these units.
Therefore, there is no permanent division in relation to them, but the classifi
cations must be changed according to their usage in each language individually
and may not be the same in all Slavic languages, in particular they
need not be harmonized with the status they had in the classical languages
from whom they originate.
AB  - У раду се представља неколико погледа на статус и поделе страних
препозитивних компонената у славистичкој литератури. Износи се полазиште да се статус ових јединица временом мења и да он зависи од степена
могућности самосталне употребе ових јединица. Због тога у вези с њима
не постоји трајна подела, већ се класификације морају мењати у складу са
њиховом употребом у сваком језику понаособ и не морају бити исте у свим
словенским језицима, а нарочито не морају бити усклађене са статусом које
су имале у класичним језицима из којих потичу.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Прелазни карактер префиксоида у савременом српском језику
T1  - The Transient Character of Prefixoids in Modern Serbian
EP  - 116
VL  - 50
IS  - 2
IS  - 109
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10255
ER  - 
@article{
author = "Драгићевић, Рајна М.",
year = "2019",
abstract = "The paper presents several views on the status and divisions of foreign
prepositive components in the literature about slavic languages. The starting
point is that the status of these units changes over the time and that it
depends on the degree of the possibility of independent usage of these units.
Therefore, there is no permanent division in relation to them, but the classifi
cations must be changed according to their usage in each language individually
and may not be the same in all Slavic languages, in particular they
need not be harmonized with the status they had in the classical languages
from whom they originate., У раду се представља неколико погледа на статус и поделе страних
препозитивних компонената у славистичкој литератури. Износи се полазиште да се статус ових јединица временом мења и да он зависи од степена
могућности самосталне употребе ових јединица. Због тога у вези с њима
не постоји трајна подела, већ се класификације морају мењати у складу са
њиховом употребом у сваком језику понаособ и не морају бити исте у свим
словенским језицима, а нарочито не морају бити усклађене са статусом које
су имале у класичним језицима из којих потичу.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Прелазни карактер префиксоида у савременом српском језику, The Transient Character of Prefixoids in Modern Serbian",
pages = "116",
volume = "50",
number = "2, 109",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10255"
}
Драгићевић, Р. М.. (2019). Прелазни карактер префиксоида у савременом српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10255
Драгићевић РМ. Прелазни карактер префиксоида у савременом српском језику. in Наш језик. 2019;50(2):null-116.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10255 .
Драгићевић, Рајна М., "Прелазни карактер префиксоида у савременом српском језику" in Наш језик, 50, no. 2 (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10255 .

Место Стојана Новаковића у ланцу најважнијих српских лингвиста

Драгићевић, Рајна

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2018)

TY  - CONF
AU  - Драгићевић, Рајна
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12042
AB  - Рад је посвећен је доприносу Стојана Новаковића србистици и лингвистици.
Одређује се његово место у српској лингвистици, описује се његов однос према учитељу
Ђури Даничићу и ученицима и наследницима Љубомиру Стојановићу и Александру Белићу,
скреће се пажња на његова најзначајнија дела и иницијативе, износи се неколико оцена Александра
Белића о њему, упућује се на нека граматичка решења другачија од данас општеприхваћених
и на терминологију коју је користио.
AB  - The work is dedicated to Stojan Novaković’s contribution to serbistics and linguistics.
His place in Serbian linguistics is determined, his relation towards his teacher Đura
Daničić and towards students and successors Ljubomir Stojanović and Aleksandar Belić is
described, attention is drawn to his most important works and initiatives, few Aleksandar
Belić’s evaluations of him are stated, some of grammatical solutions which are different
than the ones which are widely accepted today are pointed to, as well as the terminology
he used.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења
T1  - Место Стојана Новаковића у ланцу најважнијих српских лингвиста
T1  - Stojan Novaković's place in the chain of most important Serbian linguists
SP  - 449
EP  - 463
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12042
ER  - 
@conference{
author = "Драгићевић, Рајна",
year = "2018",
abstract = "Рад је посвећен је доприносу Стојана Новаковића србистици и лингвистици.
Одређује се његово место у српској лингвистици, описује се његов однос према учитељу
Ђури Даничићу и ученицима и наследницима Љубомиру Стојановићу и Александру Белићу,
скреће се пажња на његова најзначајнија дела и иницијативе, износи се неколико оцена Александра
Белића о њему, упућује се на нека граматичка решења другачија од данас општеприхваћених
и на терминологију коју је користио., The work is dedicated to Stojan Novaković’s contribution to serbistics and linguistics.
His place in Serbian linguistics is determined, his relation towards his teacher Đura
Daničić and towards students and successors Ljubomir Stojanović and Aleksandar Belić is
described, attention is drawn to his most important works and initiatives, few Aleksandar
Belić’s evaluations of him are stated, some of grammatical solutions which are different
than the ones which are widely accepted today are pointed to, as well as the terminology
he used.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења",
title = "Место Стојана Новаковића у ланцу најважнијих српских лингвиста, Stojan Novaković's place in the chain of most important Serbian linguists",
pages = "449-463",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12042"
}
Драгићевић, Р.. (2018). Место Стојана Новаковића у ланцу најважнијих српских лингвиста. in Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења
Београд : Српска академија наука и уметности., 449-463.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12042
Драгићевић Р. Место Стојана Новаковића у ланцу најважнијих српских лингвиста. in Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења. 2018;:449-463.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12042 .
Драгићевић, Рајна, "Место Стојана Новаковића у ланцу најважнијих српских лингвиста" in Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења (2018):449-463,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12042 .

Негативна маркираност придева на -ав у савременом српском језику с погледом на ситуацију у другим јужнословенским језицима

Драгићевић, Рајна М.

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Драгићевић, Рајна М.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7434
AB  - У раду представљамо истраживање у коме проверавамо запажање проф. М. Николића, до којег је дошао израђујући Обратни речник српскога језика, да скоро сви придеви на -ав у српском језику
имају непожељно/негативно значење. Циљ рада је да се на грађи из
Обратног речника утврди да ли је ово запажање тачно и чиме се објашњава ситуација у вези са придевима на в у српском језику.
AB  - In this paper, we present a research in which we examine the observation
of prof. M. Nikolic to which he came up with working on the
Reverse Dictionary of the Serbian Language: almost all the adjectives ending
with -av in the Serbian language have an unfavorable / negative meaning.
The aim of this paper is to determine whether this observation is correct,
and what is the explanation for this regarding the adjectives in the
Serbian language.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Негативна маркираност придева на -ав у савременом српском језику с погледом на ситуацију у другим јужнословенским језицима
T1  - Negative Marking of Adjectives Ending with -av in Contemporary Serbian Language in Contrast to Other South Slavic Languages
SP  - 19
EP  - 30
VL  - 48
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7434
ER  - 
@article{
author = "Драгићевић, Рајна М.",
year = "2017",
abstract = "У раду представљамо истраживање у коме проверавамо запажање проф. М. Николића, до којег је дошао израђујући Обратни речник српскога језика, да скоро сви придеви на -ав у српском језику
имају непожељно/негативно значење. Циљ рада је да се на грађи из
Обратног речника утврди да ли је ово запажање тачно и чиме се објашњава ситуација у вези са придевима на в у српском језику., In this paper, we present a research in which we examine the observation
of prof. M. Nikolic to which he came up with working on the
Reverse Dictionary of the Serbian Language: almost all the adjectives ending
with -av in the Serbian language have an unfavorable / negative meaning.
The aim of this paper is to determine whether this observation is correct,
and what is the explanation for this regarding the adjectives in the
Serbian language.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Негативна маркираност придева на -ав у савременом српском језику с погледом на ситуацију у другим јужнословенским језицима, Negative Marking of Adjectives Ending with -av in Contemporary Serbian Language in Contrast to Other South Slavic Languages",
pages = "19-30",
volume = "48",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7434"
}
Драгићевић, Р. М.. (2017). Негативна маркираност придева на -ав у савременом српском језику с погледом на ситуацију у другим јужнословенским језицима. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 48(3-4), 19-30.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7434
Драгићевић РМ. Негативна маркираност придева на -ав у савременом српском језику с погледом на ситуацију у другим јужнословенским језицима. in Наш језик. 2017;48(3-4):19-30.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7434 .
Драгићевић, Рајна М., "Негативна маркираност придева на -ав у савременом српском језику с погледом на ситуацију у другим јужнословенским језицима" in Наш језик, 48, no. 3-4 (2017):19-30,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7434 .

Српска лексикологија данас: садашње стање и перспективе

Драгићевић, Рајна М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Драгићевић, Рајна М.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6449
AB  - Рад је посвећен србистичким лексиколошким истраживањима. Развој лексикологије (и шире – семантике) подељен је у три етапе: (1) прва
половина ХХ века, (2) од педесетих до осамдесетих година ХХ века и
(3) од осамдесетих година ХХ века до данас. Највише пажње посвећено
је, разумљиво, трећој фази. Начињена су два пресека развоја лексикологије у србистици од осамдесетих година ХХ века до данас – први је
ужи, према значајним личностима и институцијама, а други, опширнији, општији и пропустљивији, према темама које су обрађене у српској
лексикологији. Други пресек је учињен поделом лексиколошких истраживања према осам критеријума: 1) према лингвистичком правцу; 2)
према стрним утицајима; 3) према утицајима других наука; 4) према
броју језика који се истражују; 5) према лексичкој јединици која се истражује; 6) према временској равни која се истражује (синхронијска/дијахронијска испитивања); 7) према врсти лексичких односа; 8) према
месту лексеме у лексичком систему.
AB  - В начале 21 века сербская лексикология находится одновременно под влиянием славистической (прежде всего русской) и англосаксонской семантики. В
работах сербских лексикологов были использованы различные семантические
теории. В семидесятые годы 20 века ведущей теорией являлся компонентный
анализ, а с девяностых годов 20 века на сербскую лекикологию влияет когнитивная лингвистика.
Увеличивается количество междисциплинарных исследований, в которых
лингвистика переплетается с психологией, комумникологией, социологией. Лексикология часто переплетается и с синтаксисом, словообразованием, морфологией, стилистикой и т.д. На определенные семантические исследования влияет
прагматика.
В зависимости от объекта анализа и применяемой теории, используются
разнообразные методы, в том числе коллокационный, ассоциативный, а также
различные виды синтаксических теорий.
Фокусом семантических исследований является семантика слов, реже значение морфем или предложений. Будущее сербской лексикологии лежит в развитии
междисциплинарного подхода, а также в ее связях с другими лингвистическими
и нелингвистическими науками.
AB  - At the turn of 21st century Serbian lexicology is under the influence of the Slavic
(predominantly Russian) and Anglo-Saxon semanticists. Different semantic theories
are used in language analyses in Serbian papers. Since the 1970s componential analysis
had been a leading theory, but as of the 1990s Serbian lexicology has come under the
influence of cognitive linguistics.
There are more and more interdisciplinary investigations where linguistics is interwoven
with psychology, communicology, and sociology. Often, lexicology is interwoven
with other linguistic disciplines, such as syntax, word formation, morphology,
stylistics, etc. Recently, some semantic studies have been conducted from the pragmatic
viewpoint. Depending on the object of the analysis and the theory chosen, different research
methods are used, such as collocational, associative, and additionally, various types
of syntactic and semantic approaches are taken.
The focus of interest is semantics of words, and less frequent of morphemes or
sentences. The future of Serbian lexicology lies in promoting an interdisciplinary approach,
and its relation with other linguistic disciplines and other nonlinguistic sciences.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Српска лексикологија данас: садашње стање и перспективе
T1  - Сербская лексикология сегодня: актуальное состояние и перспективы
T1  - Serbian Lexicology Today: Current Achievements and Perspectives
SP  - 259
EP  - 290
VL  - 73
VL  - 3-4
DO  - 10.2298/JFI1702009A
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6449
ER  - 
@article{
author = "Драгићевић, Рајна М.",
year = "2017",
abstract = "Рад је посвећен србистичким лексиколошким истраживањима. Развој лексикологије (и шире – семантике) подељен је у три етапе: (1) прва
половина ХХ века, (2) од педесетих до осамдесетих година ХХ века и
(3) од осамдесетих година ХХ века до данас. Највише пажње посвећено
је, разумљиво, трећој фази. Начињена су два пресека развоја лексикологије у србистици од осамдесетих година ХХ века до данас – први је
ужи, према значајним личностима и институцијама, а други, опширнији, општији и пропустљивији, према темама које су обрађене у српској
лексикологији. Други пресек је учињен поделом лексиколошких истраживања према осам критеријума: 1) према лингвистичком правцу; 2)
према стрним утицајима; 3) према утицајима других наука; 4) према
броју језика који се истражују; 5) према лексичкој јединици која се истражује; 6) према временској равни која се истражује (синхронијска/дијахронијска испитивања); 7) према врсти лексичких односа; 8) према
месту лексеме у лексичком систему., В начале 21 века сербская лексикология находится одновременно под влиянием славистической (прежде всего русской) и англосаксонской семантики. В
работах сербских лексикологов были использованы различные семантические
теории. В семидесятые годы 20 века ведущей теорией являлся компонентный
анализ, а с девяностых годов 20 века на сербскую лекикологию влияет когнитивная лингвистика.
Увеличивается количество междисциплинарных исследований, в которых
лингвистика переплетается с психологией, комумникологией, социологией. Лексикология часто переплетается и с синтаксисом, словообразованием, морфологией, стилистикой и т.д. На определенные семантические исследования влияет
прагматика.
В зависимости от объекта анализа и применяемой теории, используются
разнообразные методы, в том числе коллокационный, ассоциативный, а также
различные виды синтаксических теорий.
Фокусом семантических исследований является семантика слов, реже значение морфем или предложений. Будущее сербской лексикологии лежит в развитии
междисциплинарного подхода, а также в ее связях с другими лингвистическими
и нелингвистическими науками., At the turn of 21st century Serbian lexicology is under the influence of the Slavic
(predominantly Russian) and Anglo-Saxon semanticists. Different semantic theories
are used in language analyses in Serbian papers. Since the 1970s componential analysis
had been a leading theory, but as of the 1990s Serbian lexicology has come under the
influence of cognitive linguistics.
There are more and more interdisciplinary investigations where linguistics is interwoven
with psychology, communicology, and sociology. Often, lexicology is interwoven
with other linguistic disciplines, such as syntax, word formation, morphology,
stylistics, etc. Recently, some semantic studies have been conducted from the pragmatic
viewpoint. Depending on the object of the analysis and the theory chosen, different research
methods are used, such as collocational, associative, and additionally, various types
of syntactic and semantic approaches are taken.
The focus of interest is semantics of words, and less frequent of morphemes or
sentences. The future of Serbian lexicology lies in promoting an interdisciplinary approach,
and its relation with other linguistic disciplines and other nonlinguistic sciences.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Српска лексикологија данас: садашње стање и перспективе, Сербская лексикология сегодня: актуальное состояние и перспективы, Serbian Lexicology Today: Current Achievements and Perspectives",
pages = "259-290",
volume = "73, 3-4",
doi = "10.2298/JFI1702009A",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6449"
}
Драгићевић, Р. М.. (2017). Српска лексикологија данас: садашње стање и перспективе. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 73, 259-290.
https://doi.org/10.2298/JFI1702009A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6449
Драгићевић РМ. Српска лексикологија данас: садашње стање и перспективе. in Јужнословенски филолог. 2017;73:259-290.
doi:10.2298/JFI1702009A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6449 .
Драгићевић, Рајна М., "Српска лексикологија данас: садашње стање и перспективе" in Јужнословенски филолог, 73 (2017):259-290,
https://doi.org/10.2298/JFI1702009A .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6449 .

Детерминологизација као процес општег лексичког фонда

Драгићевић, Рајна М.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - CONF
AU  - Драгићевић, Рајна М.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9457
AB  - У раду се говори о детерминологизацији на материјалу српског језика.
Овај процес се дефинише, наводе се и описују разлози за њега, анализирају фа-
зе. Детерминологизација се доводи у везу са једном од тенденција за богаћење
општег лексичког фонда, утврђује се однос између ове појаве и терминологиза-
ције, као и везе са другим лексичким процесима. Један од главних циљева рада
јесте поређење семантичког садржаја лексичке јединице када спада у термине
и онда када се детерминологизује. У раду се наводи и покушај одговора на пита-
ње колико је детереминологизација активан начин богаћења општег лексичког
фонда српског језика.
AB  - The paper discusses determinologization in the Serbian language. This process is thoroughly
analyzed, explained and defined. Determinologization forms part of the process of enriching a language
fund, and is distinguished from the process of terminologization and other language processes.
The paper focuses on the comparison of the semantic content of a lexical unit determined as a
term and one which has been determinologizied. The paper provides an attempt to answer the question
as to how detereminologization may be an active way to enrich the general vocabulary of the
Serbian language.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
C3  - Словенска терминологија данас
T1  - Детерминологизација као процес општег лексичког фонда
SP  - 417
EP  - 424
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9457
ER  - 
@conference{
author = "Драгићевић, Рајна М.",
year = "2017",
abstract = "У раду се говори о детерминологизацији на материјалу српског језика.
Овај процес се дефинише, наводе се и описују разлози за њега, анализирају фа-
зе. Детерминологизација се доводи у везу са једном од тенденција за богаћење
општег лексичког фонда, утврђује се однос између ове појаве и терминологиза-
ције, као и везе са другим лексичким процесима. Један од главних циљева рада
јесте поређење семантичког садржаја лексичке јединице када спада у термине
и онда када се детерминологизује. У раду се наводи и покушај одговора на пита-
ње колико је детереминологизација активан начин богаћења општег лексичког
фонда српског језика., The paper discusses determinologization in the Serbian language. This process is thoroughly
analyzed, explained and defined. Determinologization forms part of the process of enriching a language
fund, and is distinguished from the process of terminologization and other language processes.
The paper focuses on the comparison of the semantic content of a lexical unit determined as a
term and one which has been determinologizied. The paper provides an attempt to answer the question
as to how detereminologization may be an active way to enrich the general vocabulary of the
Serbian language.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Словенска терминологија данас",
title = "Детерминологизација као процес општег лексичког фонда",
pages = "417-424",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9457"
}
Драгићевић, Р. М.. (2017). Детерминологизација као процес општег лексичког фонда. in Словенска терминологија данас
Београд : Српска академија наука и уметности., 417-424.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9457
Драгићевић РМ. Детерминологизација као процес општег лексичког фонда. in Словенска терминологија данас. 2017;:417-424.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9457 .
Драгићевић, Рајна М., "Детерминологизација као процес општег лексичког фонда" in Словенска терминологија данас (2017):417-424,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9457 .

Улога Друштва српске словесности у развоју српске лексиколошке и лексикографске мисли

Dragićević, Rajna M.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - CONF
AU  - Dragićević, Rajna M.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3323
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Književnost i jezik u Društvu srpske slovesnosti
C3  - Naučni skupovi = Scientific Meetings
T1  - Улога Друштва српске словесности у развоју српске лексиколошке и лексикографске мисли
T1  - The role of the Society of Serbian Letters in the development of Serbian lexicology and lexicography
SP  - [47]
EP  - 59
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3323
ER  - 
@conference{
author = "Dragićević, Rajna M.",
year = "2017",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Književnost i jezik u Društvu srpske slovesnosti, Naučni skupovi = Scientific Meetings",
title = "Улога Друштва српске словесности у развоју српске лексиколошке и лексикографске мисли, The role of the Society of Serbian Letters in the development of Serbian lexicology and lexicography",
pages = "[47]-59",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3323"
}
Dragićević, R. M.. (2017). Улога Друштва српске словесности у развоју српске лексиколошке и лексикографске мисли. in Književnost i jezik u Društvu srpske slovesnosti
Београд : Српска академија наука и уметности., [47]-59.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3323
Dragićević RM. Улога Друштва српске словесности у развоју српске лексиколошке и лексикографске мисли. in Književnost i jezik u Društvu srpske slovesnosti. 2017;:[47]-59.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3323 .
Dragićević, Rajna M., "Улога Друштва српске словесности у развоју српске лексиколошке и лексикографске мисли" in Književnost i jezik u Društvu srpske slovesnosti (2017):[47]-59,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3323 .

Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Књ. 19, Оцат – петогласник : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. септембра 2015. године]

Петровић, Горан; Драгићевић, Рајна; Дешић, Милорад; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2016)

TY  - GEN
AU  - Петровић, Горан
AU  - Драгићевић, Рајна
AU  - Дешић, Милорад
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10802
AB  - Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Књ. 19, Оцат – петогласник / [председник Уређивачког одбора Стана Ристић ; уредници Даринка Гортан Премк … и др.]. – Београд : Институт за српски језик САНУ, 2014.
Говорили: дописни члан Горан Петровић, проф. др Рајна Драгићевић, проф. др Милорад Дешић. У Београду, уторак 29. септембар 2015. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Књ. 19, Оцат – петогласник : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. септембра 2015. године]
SP  - 181
EP  - 191
VL  - 4
IS  - 4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10802
ER  - 
@misc{
author = "Петровић, Горан and Драгићевић, Рајна and Дешић, Милорад and Вуксановић, Миро",
year = "2016",
abstract = "Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Књ. 19, Оцат – петогласник / [председник Уређивачког одбора Стана Ристић ; уредници Даринка Гортан Премк … и др.]. – Београд : Институт за српски језик САНУ, 2014.
Говорили: дописни члан Горан Петровић, проф. др Рајна Драгићевић, проф. др Милорад Дешић. У Београду, уторак 29. септембар 2015. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Књ. 19, Оцат – петогласник : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. септембра 2015. године]",
pages = "181-191",
volume = "4",
number = "4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10802"
}
Петровић, Г., Драгићевић, Р., Дешић, М.,& Вуксановић, М.. (2016). Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Књ. 19, Оцат – петогласник : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. септембра 2015. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 4(4), 181-191.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10802
Петровић Г, Драгићевић Р, Дешић М, Вуксановић М. Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Књ. 19, Оцат – петогласник : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. септембра 2015. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2016;4(4):181-191.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10802 .
Петровић, Горан, Драгићевић, Рајна, Дешић, Милорад, Вуксановић, Миро, "Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Књ. 19, Оцат – петогласник : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. септембра 2015. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 4, no. 4 (2016):181-191,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10802 .

Словенска лексика за људске особине и емоције у Eлезовићевом „Речнику косовско-метохиског дијалекта“

Драгићевић, Рајна М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Драгићевић, Рајна М.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6430
AB  - У раду се обрађује словенска лексика са значењем људских особина и емоција у Речнику косовско-метохиског дијалекта Глише Елезовића. Узима се у разматрање само она лексика која је културолошки,
семантички или творбено специфична у односу на лексику из исте тематске групе у савременом српском књижевном језику. Г. Елезовић је за
овај дијалекатски речник прикупљао грађу на самом почетку ХХ века,
што значи да он осликава лексичко стање из XIX века, па и раније (јер
је грађу за речник eксцерпирао и из једног писаног документа из XVIII
века). Обрада лексике из овог речника доводи нас до великог броја закључака у вези са културом српског народа који је у XIX веку живео у
Вучитрну, и на Косову уопште, али и до бројних запажања у вези са
творбеним и семантичким променама у српском лексикону.
AB  - В статье анализируется славянская лексика со значением личностных
качеств и эмоций человека, представленная в Словаре косовско-метохийского диалекта, составленном Глишей Элезовичем. Для этого диалектного
словаря материал был собран в самом начале ХХ века. Это значит, что автором отражено лексическое состояние диалекта XIX века и более раннего периода, поскольку имеют место примеры и из письменного документа
XVIII века. Анализ лексики этого словаря позволяет сделать значительные
выводы относительно культуры сербского народа XIX века, населявшего
Вучитрн и Косово в целом, а также обращает внимание на многочисленные
словообразовательные и семантические изменения в сербском языке.
AB  - The paper discusses the Slavic lexis denoting human traits and emotions in
Gliša Elezović’s Dictionary of the Kosovo and Metohija Dialect. The author of
the dictionary collected the material at the very beginning of the 20th
century, which
means that the volume presents the lexical material of the nineteenth century and
possibly even earlier (since the material for the dictionary also comes in part from
a written document from the eighteenth century). The present analysis of the lexis
results in a large number of conclusions with respect to the culture of the nineteenth-century Serbs who lived in Vučitrn, and in Kosovo in general.Also, it is possible to arrive at a number of observations concerning the word-formation processes, as well as the semantic diachronic changes in the Serbian lexis.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Словенска лексика за људске особине и емоције у Eлезовићевом „Речнику косовско-метохиског дијалекта“
T1  - Slavic Lexis Denoting Human Traits and Emotions in Elezović’s Dictionary of the Kosovo and Metohija Dialect
T1  - Славянская лексика, служащая для обозначения качеств и эмоций человека в косовско-метохийских говорах начала xx века
SP  - 33
EP  - 64
VL  - 72
IS  - 1-2
DO  - 10.2298/JFI1602033D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6430
ER  - 
@article{
author = "Драгићевић, Рајна М.",
year = "2016",
abstract = "У раду се обрађује словенска лексика са значењем људских особина и емоција у Речнику косовско-метохиског дијалекта Глише Елезовића. Узима се у разматрање само она лексика која је културолошки,
семантички или творбено специфична у односу на лексику из исте тематске групе у савременом српском књижевном језику. Г. Елезовић је за
овај дијалекатски речник прикупљао грађу на самом почетку ХХ века,
што значи да он осликава лексичко стање из XIX века, па и раније (јер
је грађу за речник eксцерпирао и из једног писаног документа из XVIII
века). Обрада лексике из овог речника доводи нас до великог броја закључака у вези са културом српског народа који је у XIX веку живео у
Вучитрну, и на Косову уопште, али и до бројних запажања у вези са
творбеним и семантичким променама у српском лексикону., В статье анализируется славянская лексика со значением личностных
качеств и эмоций человека, представленная в Словаре косовско-метохийского диалекта, составленном Глишей Элезовичем. Для этого диалектного
словаря материал был собран в самом начале ХХ века. Это значит, что автором отражено лексическое состояние диалекта XIX века и более раннего периода, поскольку имеют место примеры и из письменного документа
XVIII века. Анализ лексики этого словаря позволяет сделать значительные
выводы относительно культуры сербского народа XIX века, населявшего
Вучитрн и Косово в целом, а также обращает внимание на многочисленные
словообразовательные и семантические изменения в сербском языке., The paper discusses the Slavic lexis denoting human traits and emotions in
Gliša Elezović’s Dictionary of the Kosovo and Metohija Dialect. The author of
the dictionary collected the material at the very beginning of the 20th
century, which
means that the volume presents the lexical material of the nineteenth century and
possibly even earlier (since the material for the dictionary also comes in part from
a written document from the eighteenth century). The present analysis of the lexis
results in a large number of conclusions with respect to the culture of the nineteenth-century Serbs who lived in Vučitrn, and in Kosovo in general.Also, it is possible to arrive at a number of observations concerning the word-formation processes, as well as the semantic diachronic changes in the Serbian lexis.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Словенска лексика за људске особине и емоције у Eлезовићевом „Речнику косовско-метохиског дијалекта“, Slavic Lexis Denoting Human Traits and Emotions in Elezović’s Dictionary of the Kosovo and Metohija Dialect, Славянская лексика, служащая для обозначения качеств и эмоций человека в косовско-метохийских говорах начала xx века",
pages = "33-64",
volume = "72",
number = "1-2",
doi = "10.2298/JFI1602033D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6430"
}
Драгићевић, Р. М.. (2016). Словенска лексика за људске особине и емоције у Eлезовићевом „Речнику косовско-метохиског дијалекта“. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 72(1-2), 33-64.
https://doi.org/10.2298/JFI1602033D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6430
Драгићевић РМ. Словенска лексика за људске особине и емоције у Eлезовићевом „Речнику косовско-метохиског дијалекта“. in Јужнословенски филолог. 2016;72(1-2):33-64.
doi:10.2298/JFI1602033D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6430 .
Драгићевић, Рајна М., "Словенска лексика за људске особине и емоције у Eлезовићевом „Речнику косовско-метохиског дијалекта“" in Јужнословенски филолог, 72, no. 1-2 (2016):33-64,
https://doi.org/10.2298/JFI1602033D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6430 .

Стојан Новаковић као лингвиста

Драгићевић, Рајна М.

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Драгићевић, Рајна М.
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7502
AB  - Рад је настао поводом обележавања стогодишњице од смрти Стојана Новаковића. Посвећен је његовом доприносу србистици и лингвистици. Одређује се Новаковићево место у српској лингвистици,
описује се његов однос према учитељу Ђури Даничићу и ученицима
и наследницима Љубомиру Стојановићу и Александру Белићу, скреће
се пажња на његова најзначајнија дела и иницијативе, износи се неколико оцена Александра Белића о њему, упућује се на нека граматичка
решења другачија од данас општеприхваћених и на терминологију
коју је користио.
AB  - This paper is dedicated to Stojan Novakovic and his contribution to
Serbian linguistics and linguistics in general. The paper writes of his legacy to Serbian linguistics, describes his relationship with his teacher
Đura Daničić, relationship with his students and with his successors,
Ljubomir Stojanovic and Aleksandar Belic. The attention is drawn to his
most important works and initiatives. Also, Aleksandar Belic’s opinion
about him is mentioned, and a special attention is drawn to terminology he
had used and to some grammatical solutions he had offered, different from
today’s generally accepted ones. This paper was written on the occasion
of the centenary of the death of Stojan Novakovic.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Стојан Новаковић као лингвиста
T1  - Stojan Novakovic as a Linguist
SP  - 1
EP  - 9
VL  - 46
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7502
ER  - 
@article{
author = "Драгићевић, Рајна М.",
year = "2015",
abstract = "Рад је настао поводом обележавања стогодишњице од смрти Стојана Новаковића. Посвећен је његовом доприносу србистици и лингвистици. Одређује се Новаковићево место у српској лингвистици,
описује се његов однос према учитељу Ђури Даничићу и ученицима
и наследницима Љубомиру Стојановићу и Александру Белићу, скреће
се пажња на његова најзначајнија дела и иницијативе, износи се неколико оцена Александра Белића о њему, упућује се на нека граматичка
решења другачија од данас општеприхваћених и на терминологију
коју је користио., This paper is dedicated to Stojan Novakovic and his contribution to
Serbian linguistics and linguistics in general. The paper writes of his legacy to Serbian linguistics, describes his relationship with his teacher
Đura Daničić, relationship with his students and with his successors,
Ljubomir Stojanovic and Aleksandar Belic. The attention is drawn to his
most important works and initiatives. Also, Aleksandar Belic’s opinion
about him is mentioned, and a special attention is drawn to terminology he
had used and to some grammatical solutions he had offered, different from
today’s generally accepted ones. This paper was written on the occasion
of the centenary of the death of Stojan Novakovic.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Стојан Новаковић као лингвиста, Stojan Novakovic as a Linguist",
pages = "1-9",
volume = "46",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7502"
}
Драгићевић, Р. М.. (2015). Стојан Новаковић као лингвиста. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 46(3-4), 1-9.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7502
Драгићевић РМ. Стојан Новаковић као лингвиста. in Наш језик. 2015;46(3-4):1-9.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7502 .
Драгићевић, Рајна М., "Стојан Новаковић као лингвиста" in Наш језик, 46, no. 3-4 (2015):1-9,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7502 .

О руској и Српској породици из угла лингвокултурологије - Марија Стефановић: Језичка слика породице у руском и српском језику, Филозофски факултет, Нови Сад, 2012

Драгићевић, Рајна М.

(2013)

TY  - JOUR
AU  - Драгићевић, Рајна М.
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3236
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - О руској и Српској породици из угла лингвокултурологије - Марија Стефановић: Језичка слика породице у руском и српском језику, Филозофски факултет, Нови Сад, 2012
SP  - 502
EP  - 508
IS  - 69
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3236
ER  - 
@article{
author = "Драгићевић, Рајна М.",
year = "2013",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "О руској и Српској породици из угла лингвокултурологије - Марија Стефановић: Језичка слика породице у руском и српском језику, Филозофски факултет, Нови Сад, 2012",
pages = "502-508",
number = "69",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3236"
}
Драгићевић, Р. М.. (2013). О руској и Српској породици из угла лингвокултурологије - Марија Стефановић: Језичка слика породице у руском и српском језику, Филозофски факултет, Нови Сад, 2012. in Јужнословенски филолог(69), 502-508.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3236
Драгићевић РМ. О руској и Српској породици из угла лингвокултурологије - Марија Стефановић: Језичка слика породице у руском и српском језику, Филозофски факултет, Нови Сад, 2012. in Јужнословенски филолог. 2013;(69):502-508.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3236 .
Драгићевић, Рајна М., "О руској и Српској породици из угла лингвокултурологије - Марија Стефановић: Језичка слика породице у руском и српском језику, Филозофски факултет, Нови Сад, 2012" in Јужнословенски филолог, no. 69 (2013):502-508,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3236 .

О именицама у служби предлога

Драгићевић, Рајна М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Драгићевић, Рајна М.
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2989
AB  - This paper analyzes semantic transformations of nouns functioning as prepositions. The semantic characteristics of prepositions are discussed, and Belic’ concept of adverbial origin and meaning of prepositions is reviewed. Contrary to usual perception that prepositions have mere grammatical meaning, it is concluded in this paper that they also have lexical meaning, like adverbs. Cognitive linguistics has so far dealt with lexical meanings of prepositions, and it is up to contemporary semantics to further explore and evolve this approach. Based on this fact that prepositions have lexical meaning, it is argued that nouns functioning as prepositions retain that lexical attribute though with different semantic value, rather than it adopts grammatical characteristics. It is concluded that semantic meaning of those nouns used as prepositions could be broken into two segments: adverbial (place) and nominal (partitive). The nouns which upon occasions may function as prepositions in Serbian language as a rule denote place and they always are used with genitive case (mostly partitive), and as a consequence they often have partitive meaning. In the sentences with nouns functioning as prepositions, the act expressed encompasses the part of the localizator or it is performed on its bounds, or near it. Which meaning would prevail depends on the noun, or verb, or noun in genitive case. A noun and its related preposition are treated as two lexemes in Serbian descriptive dictionaries, independent but close in meanings, since the preposition originated from a noun in a process defined by Irena Grickat as grammar polysemy, i.e. a polysemy with the grammatical result. In some grammar books identical forms of a preposition and nominative and accusative noun forms are defined as homophoria, and those prepositions and nouns are called homophores. Since homophoria is a type of homonymy, and homonymy excludes semantic relation between lexemes, the term homophoria had to be discarded. It is suggested in this paper that only few nouns in Serbian language can function as prepositions due to fact that only those few have possibility to combine semantically high-productive spatiality with partitivity (rarely possessiveness), as a result of their obligatory usage with partitive (sometimes, possessive) genitive. The usage of nouns as prepositions in Serbian language is slowly going out because their semantics is imprecise, and in certain circumstances difficult to differentiate, which means that the process of transformation of nouns into prepositions was not complete. Thus, more frequent today are compound prepositions formed by a real preposition and a noun (navrh, uvrh, podno). Their semantics is more distinctive and more precise due to real preposition as constituents.
AB  - У овом раду говори се о конверзији именица врх, дно, пут, крај, дуж, место, чело у предлоге. Анализира се модификација значења ових именица до које долази приликом попредложавања. Истражује се семантички однос између полазне именице и добијеног предлога и износе се одговори на питања због чега само неке именице могу да се попредложе и зашто се овако добијени предлози губе из савременог српског језика.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - О именицама у служби предлога
T1  - On nouns functioning as prepositions
SP  - 91
EP  - 111
IS  - 68
DO  - 10.2298/JFI1268091D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2989
ER  - 
@article{
author = "Драгићевић, Рајна М.",
year = "2012",
abstract = "This paper analyzes semantic transformations of nouns functioning as prepositions. The semantic characteristics of prepositions are discussed, and Belic’ concept of adverbial origin and meaning of prepositions is reviewed. Contrary to usual perception that prepositions have mere grammatical meaning, it is concluded in this paper that they also have lexical meaning, like adverbs. Cognitive linguistics has so far dealt with lexical meanings of prepositions, and it is up to contemporary semantics to further explore and evolve this approach. Based on this fact that prepositions have lexical meaning, it is argued that nouns functioning as prepositions retain that lexical attribute though with different semantic value, rather than it adopts grammatical characteristics. It is concluded that semantic meaning of those nouns used as prepositions could be broken into two segments: adverbial (place) and nominal (partitive). The nouns which upon occasions may function as prepositions in Serbian language as a rule denote place and they always are used with genitive case (mostly partitive), and as a consequence they often have partitive meaning. In the sentences with nouns functioning as prepositions, the act expressed encompasses the part of the localizator or it is performed on its bounds, or near it. Which meaning would prevail depends on the noun, or verb, or noun in genitive case. A noun and its related preposition are treated as two lexemes in Serbian descriptive dictionaries, independent but close in meanings, since the preposition originated from a noun in a process defined by Irena Grickat as grammar polysemy, i.e. a polysemy with the grammatical result. In some grammar books identical forms of a preposition and nominative and accusative noun forms are defined as homophoria, and those prepositions and nouns are called homophores. Since homophoria is a type of homonymy, and homonymy excludes semantic relation between lexemes, the term homophoria had to be discarded. It is suggested in this paper that only few nouns in Serbian language can function as prepositions due to fact that only those few have possibility to combine semantically high-productive spatiality with partitivity (rarely possessiveness), as a result of their obligatory usage with partitive (sometimes, possessive) genitive. The usage of nouns as prepositions in Serbian language is slowly going out because their semantics is imprecise, and in certain circumstances difficult to differentiate, which means that the process of transformation of nouns into prepositions was not complete. Thus, more frequent today are compound prepositions formed by a real preposition and a noun (navrh, uvrh, podno). Their semantics is more distinctive and more precise due to real preposition as constituents., У овом раду говори се о конверзији именица врх, дно, пут, крај, дуж, место, чело у предлоге. Анализира се модификација значења ових именица до које долази приликом попредложавања. Истражује се семантички однос између полазне именице и добијеног предлога и износе се одговори на питања због чега само неке именице могу да се попредложе и зашто се овако добијени предлози губе из савременог српског језика.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "О именицама у служби предлога, On nouns functioning as prepositions",
pages = "91-111",
number = "68",
doi = "10.2298/JFI1268091D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2989"
}
Драгићевић, Р. М.. (2012). О именицама у служби предлога. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ.(68), 91-111.
https://doi.org/10.2298/JFI1268091D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2989
Драгићевић РМ. О именицама у служби предлога. in Јужнословенски филолог. 2012;(68):91-111.
doi:10.2298/JFI1268091D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2989 .
Драгићевић, Рајна М., "О именицама у служби предлога" in Јужнословенски филолог, no. 68 (2012):91-111,
https://doi.org/10.2298/JFI1268091D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2989 .

Прекодрински мост : Поводом 60 година постојања Института за српски језик Српске Академије Наука и Уметности

Драгићевић, Рајна

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2007)

TY  - CHAP
AU  - Драгићевић, Рајна
PY  - 2007
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12787
AB  - В работе представлена Кафедра сербского языка Филозофского факультета в Банялуке и дан короткий разбор сотрудничества этой кафедры с Институтом для сербский
язык САНУ в Белграде.
AB  - У раду се представља Катедра за српски језик Филозофског факултета
у Бањалуци и даје краћи приказ сарадње ове катедре са Институтом
за српски језик САНУ у Београду.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Шездесет година Института за српски језик САНУ : Зборник радова I
T1  - Прекодрински мост : Поводом 60 година постојања Института за српски језик Српске Академије Наука и Уметности
T1  - Черездринский мост : по поводу 60 лет существования Института для сербский язык Сербской Академии Наук и Искусства
SP  - 273
EP  - 278
DO  - 978-86-82873-16-7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12787
ER  - 
@inbook{
author = "Драгићевић, Рајна",
year = "2007",
abstract = "В работе представлена Кафедра сербского языка Филозофского факультета в Банялуке и дан короткий разбор сотрудничества этой кафедры с Институтом для сербский
язык САНУ в Белграде., У раду се представља Катедра за српски језик Филозофског факултета
у Бањалуци и даје краћи приказ сарадње ове катедре са Институтом
за српски језик САНУ у Београду.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Шездесет година Института за српски језик САНУ : Зборник радова I",
booktitle = "Прекодрински мост : Поводом 60 година постојања Института за српски језик Српске Академије Наука и Уметности, Черездринский мост : по поводу 60 лет существования Института для сербский язык Сербской Академии Наук и Искусства",
pages = "273-278",
doi = "978-86-82873-16-7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12787"
}
Драгићевић, Р.. (2007). Прекодрински мост : Поводом 60 година постојања Института за српски језик Српске Академије Наука и Уметности. in Шездесет година Института за српски језик САНУ : Зборник радова I
Београд : Институт за српски језик САНУ., 273-278.
https://doi.org/978-86-82873-16-7
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12787
Драгићевић Р. Прекодрински мост : Поводом 60 година постојања Института за српски језик Српске Академије Наука и Уметности. in Шездесет година Института за српски језик САНУ : Зборник радова I. 2007;:273-278.
doi:978-86-82873-16-7
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12787 .
Драгићевић, Рајна, "Прекодрински мост : Поводом 60 година постојања Института за српски језик Српске Академије Наука и Уметности" in Шездесет година Института за српски језик САНУ : Зборник радова I (2007):273-278,
https://doi.org/978-86-82873-16-7 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12787 .

Прилог Семантичко-деривационом речнику српскога језика (Деривационо гнездо придева добар)

Драгићевић, Рајна

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2001)

TY  - JOUR
AU  - Драгићевић, Рајна
PY  - 2001
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7731
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Прилог Семантичко-деривационом речнику српскога језика (Деривационо гнездо придева добар)
SP  - 145
EP  - 151
VL  - 34
VL  - 1-2
IS  - 1-2
IS  - 
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7731
ER  - 
@article{
author = "Драгићевић, Рајна",
year = "2001",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Прилог Семантичко-деривационом речнику српскога језика (Деривационо гнездо придева добар)",
pages = "145-151",
volume = "34, 1-2",
number = "1-2, ",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7731"
}
Драгићевић, Р.. (2001). Прилог Семантичко-деривационом речнику српскога језика (Деривационо гнездо придева добар). in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 34(1-2), 145-151.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7731
Драгићевић Р. Прилог Семантичко-деривационом речнику српскога језика (Деривационо гнездо придева добар). in Наш језик. 2001;34(1-2):145-151.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7731 .
Драгићевић, Рајна, "Прилог Семантичко-деривационом речнику српскога језика (Деривационо гнездо придева добар)" in Наш језик, 34, no. 1-2 (2001):145-151,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7731 .

Придеви са значењем људских особина у савременом српском језику : творбена и семантичка анализа

Драгићевић, Рајна

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2001)

TY  - BOOK
AU  - Драгићевић, Рајна
PY  - 2001
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1225
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - Придеви са значењем људских особина у савременом српском језику : творбена и семантичка анализа
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1225
ER  - 
@book{
author = "Драгићевић, Рајна",
year = "2001",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "Придеви са значењем људских особина у савременом српском језику : творбена и семантичка анализа",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1225"
}
Драгићевић, Р.. (2001). Придеви са значењем људских особина у савременом српском језику : творбена и семантичка анализа. 
Београд : Институт за српски језик САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1225
Драгићевић Р. Придеви са значењем људских особина у савременом српском језику : творбена и семантичка анализа. 2001;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1225 .
Драгићевић, Рајна, "Придеви са значењем људских особина у савременом српском језику : творбена и семантичка анализа" (2001),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1225 .

On Serbo-Croatian onomatopoeic nouns with the element -t- in the suffix

Драгићевић, Рајна

(1998)

TY  - JOUR
AU  - Драгићевић, Рајна
PY  - 1998
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3268
AB  - This article deals with the word-formation and semantic analyses of the onomatopoeic nouns with the element -t- in the suffix in Serbo-Croatian language. These nouns are treated from the diachronic and synchronic point of view. The meanings of the word-formation bases and the roles of the suffixes concerning meaning of these words are analyzed, and their polysemantic structures and derivative systems are investigated.
AB  - Predmet ovog rada je tvorbena i semantička analiza onomatopejskih imenica s elementom -t- u sufiksu u srpsko-hrvatskom jeziku. Navode se napomene o poreklu imenica s ovim sufiksima, analiziraju se značenja tvorbenih osnova i uticaj sufiksa na značenje ovih reči, a zatim se ispituju njihove polisemantičke strukture i derivacioni sistemi.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - On Serbo-Croatian onomatopoeic nouns with the element -t- in the suffix
T1  - О српско-хрватским ономатопејским именицама с елементом -т- у суфиксу
SP  - 121
EP  - 130
IS  - 54
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3268
ER  - 
@article{
author = "Драгићевић, Рајна",
year = "1998",
abstract = "This article deals with the word-formation and semantic analyses of the onomatopoeic nouns with the element -t- in the suffix in Serbo-Croatian language. These nouns are treated from the diachronic and synchronic point of view. The meanings of the word-formation bases and the roles of the suffixes concerning meaning of these words are analyzed, and their polysemantic structures and derivative systems are investigated., Predmet ovog rada je tvorbena i semantička analiza onomatopejskih imenica s elementom -t- u sufiksu u srpsko-hrvatskom jeziku. Navode se napomene o poreklu imenica s ovim sufiksima, analiziraju se značenja tvorbenih osnova i uticaj sufiksa na značenje ovih reči, a zatim se ispituju njihove polisemantičke strukture i derivacioni sistemi.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "On Serbo-Croatian onomatopoeic nouns with the element -t- in the suffix, О српско-хрватским ономатопејским именицама с елементом -т- у суфиксу",
pages = "121-130",
number = "54",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3268"
}
Драгићевић, Р.. (1998). On Serbo-Croatian onomatopoeic nouns with the element -t- in the suffix. in Јужнословенски филолог(54), 121-130.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3268
Драгићевић Р. On Serbo-Croatian onomatopoeic nouns with the element -t- in the suffix. in Јужнословенски филолог. 1998;(54):121-130.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3268 .
Драгићевић, Рајна, "On Serbo-Croatian onomatopoeic nouns with the element -t- in the suffix" in Јужнословенски филолог, no. 54 (1998):121-130,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3268 .

О неким парадигматским лексичким скуповима

Драгићевић, Рајна

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 1996)

TY  - JOUR
AU  - Драгићевић, Рајна
PY  - 1996
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7827
AB  - In this paper the author makes a classification of paradigmatically related
lexemes on the basis of three criteria: the enclosing capacity of the lexical-semantic sets (associative field, semantic field, semantic group, and family of words),
the interdependence of the set members (determination, complementarity, and autonomy), and the cohesive center (sets with a dominant and ones without it).
AB  - Аутор у овом раду класификује парадигматски повезане лексичке скупове
према различитим критеријумима.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О неким парадигматским лексичким скуповима
T1  - On some Paradigmatic Lexical Sets
SP  - 96
EP  - 105
VL  - 31
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7827
ER  - 
@article{
author = "Драгићевић, Рајна",
year = "1996",
abstract = "In this paper the author makes a classification of paradigmatically related
lexemes on the basis of three criteria: the enclosing capacity of the lexical-semantic sets (associative field, semantic field, semantic group, and family of words),
the interdependence of the set members (determination, complementarity, and autonomy), and the cohesive center (sets with a dominant and ones without it)., Аутор у овом раду класификује парадигматски повезане лексичке скупове
према различитим критеријумима.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О неким парадигматским лексичким скуповима, On some Paradigmatic Lexical Sets",
pages = "96-105",
volume = "31",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7827"
}
Драгићевић, Р.. (1996). О неким парадигматским лексичким скуповима. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 31, 96-105.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7827
Драгићевић Р. О неким парадигматским лексичким скуповима. in Наш језик. 1996;31:96-105.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7827 .
Драгићевић, Рајна, "О неким парадигматским лексичким скуповима" in Наш језик, 31 (1996):96-105,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7827 .

On true adjective and noun antonyms

Драгићевић, Рајна

(1996)

TY  - JOUR
AU  - Драгићевић, Рајна
PY  - 1996
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3266
AB  - In this work the author defines true antonyms, analyzes their semantic features and states different types of adjective and noun antonyms based on language material of Serbian (Serbo-Croatian) language.
AB  - Autor u ovom radu definiše prave antonime, analizira njihove semantičke sadržaje, a zatim navodi različite tipove pridevskih i imeničkih antonima na osnovu jezičke građe iz savremenog srpskog (srpskohrvatskog) jezika.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - On true adjective and noun antonyms
T1  - О правим именичким и придевским антонимима
SP  - 25
EP  - 39
IS  - 52
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3266
ER  - 
@article{
author = "Драгићевић, Рајна",
year = "1996",
abstract = "In this work the author defines true antonyms, analyzes their semantic features and states different types of adjective and noun antonyms based on language material of Serbian (Serbo-Croatian) language., Autor u ovom radu definiše prave antonime, analizira njihove semantičke sadržaje, a zatim navodi različite tipove pridevskih i imeničkih antonima na osnovu jezičke građe iz savremenog srpskog (srpskohrvatskog) jezika.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "On true adjective and noun antonyms, О правим именичким и придевским антонимима",
pages = "25-39",
number = "52",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3266"
}
Драгићевић, Р.. (1996). On true adjective and noun antonyms. in Јужнословенски филолог(52), 25-39.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3266
Драгићевић Р. On true adjective and noun antonyms. in Јужнословенски филолог. 1996;(52):25-39.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3266 .
Драгићевић, Рајна, "On true adjective and noun antonyms" in Јужнословенски филолог, no. 52 (1996):25-39,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3266 .